Želela je dete, nisam slušao, želela je da provodimo vreme zajedno, nisam slušao, želela je da putujemo i na kraju je želela da ode i otišla je, tad je moje srce čulo sve, i sve sam shvatio ali nje nema više, ljudi ovo mnogo boli, slušajte vaše devojke i žene! 29.10.2016 i dalje te volim!
Tokom razgovora sa dečkom u jednom trenutku mi je pozlilo. Imam blaži oblik epilepsije. Nisam izgubila svest, samo mi se ukočila jedna ruka, a sa drugom sam se uhvatila za stomak i u isto vreme imala ukočen pogled tako da nisam mogla ništa da izgovorim par sekundi jer me je nešto probadalo u grudima. On je se tu uplašio jer nije to očekivao. Inače je po prirodi plašljiv. Odmah je tražio da me odveze kući. Nisam odmah htela da mu kažem da imam taj problem. Za moj problem kažem tek kada odlučim da sa nekim budem u ozbiljnoj vezi. Pričali smo pre toga 2 sata i on je govorio kako mu je super sa mnom, kako mu prija moje prisustvo i da želi sutradan ponovo da se vidimo. Sve do trenutka dok mi se nije slošilo. U tom trenutku sam se uhvatila za njega kao da hoću jako da ga zagrlim. Mislim da je se i tu uplašio jer sam to uradila u trenutku kada mi nije bilo dobro kako ne bih pala.Dok me je vozio rekao je samo nemoj da umreš dok si sa mnom. Mislim da će pobeći od mene. 😓
Kada ljudi kažu da će vam sve reći u lice, da se „popravite“ (obostrano – al' samo vi da se popravljate i da vam ta osoba kaže kako, da vas usmerava, deli savete itd., kad vi njoj isto kažete – e, njoj se to neće svideti i biće besna). Međutim, svi pričaju o tome kako ćete vi da živite život, da ne možete tako, ne možete ovako itd. iako se to ne tiče njih. Poenta ovoga jeste da kažete drugima šta vam smeta, a što oni rade vama (npr. provociraju vas, ponižavaju, peckaju itd.), a ne „ja ću sad reći da nije dobro to što nije izašla iz kuće tad, što je jela u to i to vreme, baviću se njenim životom itd.). Znači samo kad vas neko provocira, radi vama na štetu i ne sviđa vam se kako se neko ophodi prema vama – e, tad treba da se zauzmete za sebe i kažete šta vam smeta.
Djecu jedne sestre obožavam i sve bih dao za njih, dok djecu druge sestre ne mogu smislit...
Moja supruga zna 1001 način da se posvađa oko banalne stvari, i ne može da spoji 2-3 dana a da se ne posvađa.
U mom timu se dobija otkaz samo zbog ponašanja. Vodim grupu odraslih ljudi i od njih očekujem da se tako ponašaju. Ako se neko ne slaže sa nečim što kažem ili radim, može da mi kaže javno, može da mi kaže privatno i ako ima rezona, uzeću u obzir. Ali ako neko kvari atmosferu ili mi klima glavom na sastanku, a kad se okrenem radi suprotno, ćao drugari.
Skoro sam morala da otpustim poprilično vrednu devojku jer mi je bukvalno radila iza leđa. Nama prekovremeno nije plaćeno i ako će neko nekad da ostane, ja ću jer sam TL. Zbog toga što je ona uzimala tikete van radnog vremena iako je opomenuta da to ne radi, direktor je krenuo da proziva ostatak tima jer ne radi prekovremeno i da nam piše u 10 uveče jer ona uvek odgovara. Kolege je već nisu volele jer je pričala preko njih i pokušavala da vodi glavnu reč na sastancima, ali ovim se zacementirala, te nikome nije bilo žao kad sam odlučila da joj ne produžimo ugovor. Žao mi je, ali ne mogu da radim sa nekim na koga moram da pazim.
Kako li mlade u venčanici idu na wc? Moja drugarica kaže da je trpela jer sa vencanicom nije mogla da uđe u onu kabinu gde je wc.
Ohladio sam se od nje kad sam shvatio koliko je neiživljena. Žena u tridesetim godinama, majka jednog djeteta ubije se u alkoholu i drogi da ne zna za sebe svaki put kad ima priliku. Meni to nije ni normalno ni privlačno.
Zašto ja i zašto se ovo meni dogada. Izgubila sam prerano tatu. Ljudi za koje bi rekla da će biti uz mene kad mi je bilo najteže nisu bili tu. Ima dana kad se bojim zaspati. Ne mogu više gledati mamu koja se bori sa gov*ima od ljudi.
Očigledno baš grešim u odnosu sa svojin roditeljima. Krenuli smo do prodavnice i u tom trenutku kažem kako moram isprati neku masku sa lica i ne smem da ostavljam duže gde moja majka ne može da sačeka bukvalno jedan minut nego kreće da drami kako ona posle ide na piće i neće stići ako bude mene čekala da to uradim. U trenutku sam se iznervirala jer nikako neće zakasniti nego uvek mora imati neki komentar i mene to jako nervira. U prodavnici mi je onako glasnije rekla "Čemu ta nadrdanost", ne vidim ponetu te rečenice i to da svi čuju. Nismo se posle ni videle do večeri, gde nije ni jednu reč izustila sa mnom. Jutros u pet je ustala da ide na neki pregled gde sam i ja navila sat kako bih joj pravila društvo, ustala i rekla kako sam za minut spremna samo da se obučem. Onako kao da sam nebitna mi se obratila i rekla da nema potrebe i zalupila vrata. Slala sam joj poruke da me sačeka sekund ali je iskulirala. I kad se vratila kući i pitala je kako je prošlo samo je rekla dve reči i ćuti.