Ono što može da me odbije od muškarca, bez obzira kako izgleda, je neurednost. Znači ako smrdiš marš!
Ništa ljepše nego istuširat se na kraju ludog dana i obući čistu odjeću koja miriše. Odmah se osjećam bolje.
Posle 30 godina lepog braka, jutros posle odnosa muž mi je priznao da me nikada nije voleo. Samo se pitam jesam li toliko bila slepa da ne vidim to? Bio je dobar i pažljiv muž, pomaže mi u svemu. Predložila sam razvod ali on to ne želi. Uništena sam ovim saznanjem. Kako u 51 godini dalje?
Mnogo je jednostavnije i ljepše živjeti kad si srdačan i prijatan sa ljudima oko tebe.
Prije nekoliko mjeseci sam se udala i došla kod muža da živim zajedno sa njegovom porodicom (2 brata, majka, otac i baba). Kako vrijeme odmiče sve mi je teže ostati ovdje zajedno s njima svima. Ja sam student (4.godina), moj muž radi, ima jako dobru platu za naše standarde. Pri tome, svaki dan radim poslove po kući, usisavam, čistim, pravim ručak,takođe i oko kuće kosim travu, hranim stoku (živimo na selu), ali moj rad niko sem muža ne poštuje. Svi ulaze u obući u kuću, ništa ne sklanjaju za sobom, ne peru sudove... Dosadilo mi je sve ovo i jedva čekam da se preselim u naš stan (muž i ja), koji je u završnoj fazi kupovine.
Imam jako loše zube, a nisam u finansijskoj situaciji da popravim. Svaki dan sam u većoj depresiji.
Jedini uslov koji budući momak treba da ispunjava je da voli beli luk. Da ga se najedemo pa vodimo ljubav oči u oči.
Roditelji su mi dobrostojeći, idem godišnje pet puta na odmor, na razne destinacije, i uživam kad god mogu. Imam sve što neko može poželeti. I stvarno sam srećan!
Krijem od žene da sam ponovo propušio, iz straha da će me ostaviti... Žao mi je što kad sam kući sa njom i sa detetom ne mogu da im se posvetim 100% zbog nikotinske krize i gledam svaki momenat kako ću da pobegnem od njih da bih zapalio cigaru... Živote...