Posle fakulteta sam čekao skoro 2 godine da se zaposlim u struci ali sam tokom tih 2 godine radio svašta od raznosa brze hrane, taksiranje, 3 meseca sam radio kao merčandajzer i nekako uspem dobiti posao u struci. 4 godine sam radio u struci plata 170 000 din, službeni auto pride od firme. Sve je to bilo super tih par godina. Ušao sam u kredit za auto na 7 godina i kredit za izgradnju kuće na 20 godina. Oko 80 000 din mi je odlazilo samo na rate kredita auto sam skoro pa 80% otplati dok za kuću je ostali još 15 godina da vraćam što mi ne bi bio problem sa tolikom zaradom međutim moja firma je zapala u loš finansijski tok morali su zatvoriti u Srbiji filijalu meni dali otkaz. Tako da sam već 2 meseca pod velikim stresom jer sam upao u silne dugove prema banci. Pokušavam naići sličan posao kako bi izašao iz krize.
Pušač sam..
Mnogo bih voleo da zabrane pušenje unutra.
Većina sveta tako radi, izađeš ispušiš i vratiš se.
Brat radi u dostavi, viđao je ove strance kako ne peru ruke posle wc-a, pljuju u hranu, jedan sekao nokte na nogama iznad torbe i raznih situacija je još bilo. Inače smrde. Ne znam, meni bi baš bilo grozno da mi oni donose hranu ili bilo šta.
Zašto se mi, ljudi, kada nam se neko iskreno sviđa onako iz srca, pretvorimo u malu decu koja se stide. I sva spontanost i sve šta želimo reći nestane i ostane samo onako smotano sve i naopako 😁😆
Kad mu vidim oči i kad mi se približi, zaboravim i zdravo da kažem 😄
Zadovoljavam se misleći na 8 godina mlađeg kolegu. Nažalost razdvajaju nas razlike u zrelosti i predrasude.
Fasader sam po zanimanju, nije mi jasno kako bolje kuvam od moje žene. 🤣 Ne zameram joj samo mi nije jasno kako 😁
Idem ulicom, snijeg pada, kišobran ispred mene zbog vjetra, kad odjednom neki momak iskoči ispred mene i reče "nikad se ne zna šta nosi zora a šta noć" i ode. Gdje mene baš nađe!!!
Pare ne donose sreću? Kako vam se čini pun rezervoar, ne morate plaćati određene ljekove i da vadite nalaze, ne morate stalno praviti jesti kod kuće, uvijek ste čisti, dobra garderoba, ugodan dom ne morate svako malo rintati, produktivniji ste na poslu, većinu vremena imate osmijeh, stres je za vas nešto strano itd itd.
Godinu dana zabavljanja, 2 godine braka i dalje nemamo niti on, niti ja želju u ovom trenutku za potomstvo. Roditelj i prijatelji stalno ispituju, jer nam je po 35 godina, a mi jednostavno nemamo još tu želju i ne znamo hoćemo li je uopšte imati.
Kao mlađa bila sam jako mirna i povučena, kasnije u nekim 20im godinama prijalo mi je da budem buntovna, da se osjećam kao da sam iznad svih, sa svima sam se svađala, nisam dala da mi se neko loše obrati. To je trajalo nekih 5 godina i sada sa 25 shvatam da sam ja bila izgubljena i da mi više prija mir i ona ja koja sam bila nekad. Osjećajna, ljubazna, tiha…
Mislim da je to period koji većina prođe u sazrijevanju, ništa mi lijepo nije donio ali me mnogo naučio. Ovaj mir koji sada imam ne bih mijenjala ni za šta.