Zadnja tri mjeseca moga života: dobila otkaz, slomila prst, stanodavac mi dao do kraja godine da iselim jer on prodaje stan, lupili mi auto, u stanu pukla cijev i poplavila mi cijeli ormar sa odjećom, pola ekrana na mobitelu odjednom samo ne radi, ne mogu pronaći drugi posao, dok pišem ovo bolesna sam sa temperaturom i kao šlag na torti danas mi u bolnici netko ukrao novčanik. Ne znam jel me netko prokleo ili što se događa ali sam došla do točne pucanja i ne znam više kako dalje.
Hit su mi ovi "lepi" što kukumavče kako je teško biti lep. Oh, tužna njihova sudbina jer im je drugarica "zavidna". I to kažu/napišu kao odgovor čim neko kaže/napiše koliko je teško biti ružan, koliko je od najranijeg detinjstva bio šikaniran i bullyingovan zbog ružnoće. Ovi lepi navikli da se svet vrti oko njih, da su "Kralj-ica Sunce", pa odmah moraju i oni da se jave kako bi bili u centru pažnje. Istina je da nijedna jedina lepa osoba ne bi menjala svoj fizički izgled sa ružnom, a ružna bi sa lepom. Kao što se bogat ne bi menjao sa siromahom. Tu se svaka priča završava. A tek oni što kažu da je lepota u oku posmatrača. Možda jeste kada se analizira 30% najlepših.
Dobili smo bebu. Kada sam vidio sa koliko ljubavi i pažnje moja žena tretira to malo biće, opet sam se zaljubio u nju. Sada shvatam onu staru izreku da samo žene koje su rodile mogu biti istinski lijepe.
Nije mi jasno zašto u kultnoj seriji "Prijatelji" predstavljaju Rejčel kao pojam ljepote?! Žena je, blago rečeno, prosjek, dok su Fibi i Monika mnogo ljepše. Ok, takav je lik, ali za takvu ulogu trebali su izabrati nekog ljepšeg, ili makar zarotirati glumice koje su glumile Rejčel i Fibi.
Imam 25 godina, radim u inostranstvu, i odlučim babi i dedi da napravim spomenik. Bili su siromašni, a grob im neobeležen iako su umrli pre 15 i 17 godina. Zamolim komšinicu da odvede kamenoresca da mu pokaže gde su. Ne prođe 3 dana svi mi šalju poruke podrške, komšinica razglasila svima u selu da pravim sebi spomenik i da imam rak. Bože sačuvaj odakle joj ideja!
Kad god supruga i ja odemo na druženje kod njenih prijateljica i njihovih muževa, atmosfera na prvi pogled deluje savršeno – bračni parovi, vino, kolači, smeh. Ali čim razgovor krene, nailazimo na minsko polje tema.
Korupcija? Ne može – neko je već umešan.
Javne nabavke? Bolje da ćutimo – tu je „stručnjak“.
Politika, vlast, funkcije? Zabranjeno.
Švaleracije, bivše žene, alimentacija? Osetljivo, pa se preskače.
I tako, dok svi paze da ne „nagaze na žulj“, poslednji put proveli smo više od sat vremena pričajući o jedinoj temi bezopasnoj za sve – o Žizeli iz Svilajnca.
Onaj isti koji mi je govorio da ćemo zajedno stariti. Vjerovala sam mu naivno u te lijepe riječi i obećanja. Prevario me. Nisam ovo zaslužila. Tiho, kako si mogao?
Srela sam bivšu ljubav posle 20 godina. Nikakva želja da se bilo šta desi, ali neverovatno drago što ga vidim.
Drug ima 30 godina i dan danas piše "o5" umesto "opet" kao da je uštedeo palčeve za narednih 30 godina.