Kad iskreno veruješ, kad se iskreno moliš, desiće se. Ostvario mi se san. Svima želim isto.
Jedna od ljepših uspomena iz djetinjstva. Ja i baka spavamo u dvorištu, jorgan na travi pod vedrim nebom, ja posmatram nebo, zvijezde, poneki avion koji proleti i pitam se "gdje li je moj princ sada?"🤣
Inače imala sam 5 godina a maštala o princu, hoće to kad voliš bajke. Izgleda da je moj princ odletio na drugu planetu.😏
U kući svoga dečka nemam mir ni slobodu.. On živi sa roditeljima i to ne ni odvojeno čak nego svi tu u jednom mestu soba do sobe.. Njegovo dete iz prvog braka spava sa nama u sobi a drugo sa njegovom majkom i ocem... Tako da ne možemo ni sex da imamo.. Ne mogu ni da se okupam posle da ih ne bih budila.. Idem po kući kao zombi od nespavanja jer je dreka i vika od 7 ujutru.. I oni ne kapiraju da je i prva snajka otišla baš zato što nije imala svoj mir tamo.. Toliko joj je dozlogrdilo da je i decu ostavila.. Ja tog dečka stvarno volim i njegovi me za sada poštuju ali iskreno ne bih se usubila da živim takvim životom.. Ja volim tu decu ali nisu moja da bih se toliko žrtvovala zbog njih.. Hoću svoju sobu i svoje kupatilo.. Do tada nema ni udaje!
Kada su me pitali koga više volim, majku ili oca, ja bih govorila oca. Samo ne znaju da sam ga volela više jer je on najviše voleo majku. Prvo poljubi nju kad dođe kući, često leži na njenim grudima, njoj prvoj govori sve tajne i dobre vesti. Ona ima najveći uticaj na njega. Često smo se svađale, a otac je uvek sa njom raspravljao u sobi, da mi ne čujemo. Nikad se nisu svađali. Uvek je bilo "Pazi kako pričaš sa mojom ženom". Tada se nisam osećala kao njihovo dete, već kao neka osoba koja je napala njegovu ženu. Toliko godina je prošlo i ja još uvek slušam rečenice da su deca blago, ali da je majka njegov život. U mnogim porodicama ili je ćerka mezimica ili sin, u našoj oni su centar sveta jedno drugom. Sve je to traje i sada, a brat i ja nikada nismo osetili da smo zapostavljeni i slično. Sama je putovala na njegov nagovor dok je on bio sa nama. Zahvaljujući njemu ja majku volim više, ne bih je volela da je on nije voleo toliko. Znam, užasno je ali je istina.
Koleginica koja nikad nije bila sva svoja izgubila bebu u ranoj trudnoći. Razumem da je bolno, radovala se tom detetu i bilo joj je u stomaku, ali ona je već godinu dana poputno pukla, nosi crninu i svima priča kako joj je umrlo dete, ko god novi dođe u firmu ona udari u kuknjavu. Ne prođe dan da ne plače i ne širi neku negativu po firmi. Svima je dosadila i svako se oseća krivim jer je ne podnosi.
Kako je samo dobro imati pravu osobu pored sebe i sa njom stvoriti porodicu!
Meni ove moderne priče o muškoj i ženskoj energiji totalno imaju smisla. Prosto setim se iz osnovne ili srednje škole npr devojčice koje su išle na judo, karate, kick box i ostalo kako su zračile muškom energijom dok su balerine, gimnastičarke i plesačice uvek bile elegantne i ženstvene, bez izuzetka.
Danas sam položila poslednji ispit na fakultetu. Tužna sam iz neobjašnjivog razloga, svi oko mene se vesele, obasipaju me čestitkama a meni uopšte nije do slavlja....
U vezi sam dugo pokušavao da razgovaram sa tadašnjom devojkom o onome što mi je važno u intimnosti. Nisam je nikada ucenjivao niti pretio, samo sam želeo da me čuje i da nađemo zajednički jezik. Međutim, vreme je prolazilo, a ništa se nije menjalo.
Kasnije sam, sasvim slučajno, sreo bivšu i kod nje sam dobio ono što sam želeo i što mi je tada nedostajalo. To iskustvo me naučilo da bez iskrenog razgovora i spremnosti oboje da se izađe jedno drugome u susret – veza jednostavno ne može da funkcioniše.