Radim za 80 000 din imam svoju manju kuću, dok platim račune, odem na svakih 10 dana u kupovinu naročim za 5000 goriva da bi imao ići na posao nešto malo da trošim čisto da mogu otići na kafu negde potrošim od 65-75 000 to što ostane ostavim sa strane ako zatreba za nedaj bože. Neki kuhinjski uređaj ako mi crkne uzmem na 24 rate, garderobu kupujem 2 puta godišnje isto na rate 12 rata. Planiram svaki svoj korak, pratim akcije redovno da ne pratim sigurno bi se morao zadužiti svaki mesec ili bi nekih potreba bio lišen. Vodim sasvim normalan život imam 26 godina. Mogu zamisliti kako je ljudima koji prime sličnu ili manju platu od moje a imaju 1-2-3 dece, rate kredita, kiriju. Kud ovo vodi videćemo...
Ne znam za vas, al' u ovom đavoljem sistemu najradije bih život provela u sobi čitajući knjige.
Jbt život kad kažu što ljudima nećeš ništa da pričaš... Da se ovo nekom drugom desilo, ja ne bih verovala. Kažem jednoj ženi (pošto sam se zbunila u trgovini oko kusura) da sam socijalno anksiozna... Ljudi moji, verovali vi meni ili ne, ta žena priča kako sam ja rekla da sam socijalni slučaj. Valjda ne zna šta je soc. anksioznost, ali svejedno, informišeš se... Evo i dalje ne verujem jbt.
Jedva čekam da mi devojka raskine. Ne želim više da je gledam, ali nemam srca da ja njoj raskinem. Ne znam zašto mi je baš sada ovako jer bih ranije to uradio čim mi nešto zasmeta. Ovde nekako i ako mi sve smeta, ja se opet prvi javljam, ali opet ne mogu da je podnesem. Krenula je polako da mi se gadi, nadam se da će i ona to uskoro shvatiti.
Za vikend su djeca spavala kod bake i dede. Muž i ja smo se odvezli na periferiju grada i vodili ljubav u autu, da se podsjetimo i starih dana.
Umro mi je deda, baš sam teško podnela to. Bila sam vezana i za jednog, a i za drugog, koji isto, nažalost, nije više živ. Hvala Bogu da imam normalni porodicu i da su se mamini roditelji i tatini slagali izvanredno. Tu je uvek bila šala i smeh. Ne znam kako ću kad mi babe odu.. 🥹
Bližim se 30im i drago mi je da su svi doživeli 85+ godina.
Teško je priznati i pomiriti se sa činjenicom da jednostavno nisi za nešto.
Ne volim djecu, pogotovo bebe. Tek kada se sposobni razgovarati onda su mi ok.
Danas punim 25 godina. Nemam devojku, a to mi je želja već godinama. Na fakultetu pre 4-5 godina sam upoznao devojku u koju sam se zaljubio, ali sam znao da ne možemo biti zajedno jer nam se ciljevi u životu ne poklapaju. Družili smo se i to je bilo to. Za to vreme nisam bio sposoban da se zaljubim u drugu devojku. U poslednje vreme smo se udaljili, a od pre nekoliko dana mislim da je konačno rešeno da se više nećemo družiti ni na kakav način. Pitam se da li će mi čestitati rođendan. Mislim da sam je konačno preboleo, mada ne volim tu reč. Videćemo šta nosi vreme do sledećeg rođendana.
Krenula sam da pušim da bih mogla da idem na puš pauze - da znate da prija, onako ti bude glupo da ideš na pauzu, ovako imam izgovor uvek da se sklonim tih 5 minuta.