Jedva čekam da završim faks, pa da budem glavna faca na birou rada!
Uvek imam neki trip da ko je nemiran kao klinac bude dobar čovek kada odraste, a ko je miran kao mali bude problem kao odrastao.
Imao sam kuče sedam godina, bilo je rase rotvajler. Svi su ga se plašili i niko nije smeo da mu priđe. Jedino moja porodica i ja. Ja sam mu sve živo radio. Šetao ga, igrao fudbal sa njim, jahao ga, učio da sedne, legne, da da šapu, kažnjavao ga, vukao za rep, ležao sam sa njim u boksu... Voleo ga! Ali jednog dana kada sam se vraćao iz škole rekli su mi roditelji tužnu vest. Neko ga je otrovao. Tada, tog trenutka svet mi se srušio. Bio sam nervozan, bacao sam stvari naokolo, plakao, i trčao sam do placa (gde smo ga i čuvali) sa suzama u očima. Kada sam stigao tamo, legao sam sa njim, zagrlio i plakao. Nisu mogli da me odvoje od njega. Nedelju dana sam imao temperaturu, i samo sam drhtao. Nikada groznije se nisam osećao. Voleo sam ga više od života. Iako sam imao tad' 13 god. mrzeo sam sebe. Ne znam zašto, ali eto.
Kad moj tata ide s posla, otvara vrata i kaže: " Je*em im mater! ", ja znam da je bila plaća.
Mrzim kad počnem odmotavati tolet papir u brzini, i onda ispadne i odmota se više od pola.
Preko ljeta sam išla kod tetke u Italiju. Jednom prilikom kad smo šetale, slučajno sam udarila covjeka torbom koju sam nosila u ruci. Umjesto da mu kažem ''Scusa me", rekla sam "Sguza me''. Tetka se počela grohotom smijati i onda sam shvatila šta sam zapravo rekla.
Danas sam pala godinu na fakultetu i najradije bih prespavala naredne dve nedelje, da me ne pitaji svi: jao, pa kako nisi položila, šta nisi znala itd.
Svaki put pre kontrolnog zadatka razmišljam da li da se potpišem, jer mislim da ću dobiti bolju ocenu ako profesor ne zna tačno ko sam.