Iako imam 19 godina, i dalje mi dođe da se rasplačem kad vidim divnu brižnu majku sa detetom, u prevozu, kod lekara, majke mojih drugarica. Ja imam majku, ali ona je bolesna vec 12 godina i s njom imam skoro pa nikakav odnos od svoje 7 i to me mnogo boli. Nikada me nije vodila lekaru, pevala uspavanke, ljubila za laku noc, grlila me ili me uhvatila za ruku i povela da prošetamo gradom. Puno puta me je vređala, jednom mi je rekla kako bi bilo bolje da me je abortirala. Ne osuđujem je, bolesna je. Mama, znam da me voliš na neki svoj način i znaj da mi fališ. Fališ mi do bola. Volela bih da mogu da se setim perioda kad nisi bila bolesna.
Sinoc sam saznala da me muž vara, i to duže vreme. A malo više od godinu dana smo u braku! Preispitujem sebe šta mi fali? Opran, sit, u krevetu šta god hoće i poželi, a i ja želim tako. Nije mi jasno samo jedno...ponašam se kao da nisam saznala, da li je zato što hoću da lažem sebe ili zato što se osveta služi hladna?
Kad sam bio mali baba me redovno potkradala kad smo igrali sah ili Covece ne ljuti se, sad kad sam malo odrastao i postao madjionicar, redovono joj prodajem jeftine fore i uzimam pare..
Kada trčim, zamišljam da jurim čokoladu i odjednom imam kondicije.
Kad se upoznam sa nekim momentalno zaboravim njegovo ime.
Imam toliko nisko samopouzdanje da crvenim i za druge! Očaj!!!
Kad smo bili djeca, pošto su nam dosadile igre tipa "žmurka, ćorobaka..." , smislili smo novu "igru". "Igra" je nosila ime "akcija" i igrali smo je jedno cijelo ljeto. Naime kada padne mrak išli smo po komšiluku, sakrivali se ispod prozora i špijunirali komšije. Meta su bile sve porodice koje su živjele u prizemlju. E što smo se tada nagledali golih ljudi, mislim da za života nećemo.
Dečko mi je poklonio zlatni prsten prije godinu dana, bili smo 2 ipo godine zajedno, kada mu je trebao neki deo za auto prodala sam taj prsten uz njegovu prisutnost.Tada me voleo najviše na svetu, a danas vozi drugu curu u tom autu.