Najdirljiviji momenat u mom životu je bio kada je moj tata zaplakao na mojoj veridbi. :)
Ja sam i dalje ubeđena da sladoled ne goji, baš zato što se brzo topi i onda ga jedem u nenormalnim količinama.
Uvijek sam obožavala zvuk zrikavaca u toplim ljetnjim noćima, cvrkutanje lasta koje čujem kroz san prije nego što se probudim, jednog djeda koji se svako jutro u osam sati drao "Ribe,ribe!", djece i ljudi dok se vuku do plaže, njihovo vikanje preko ulice.. Obožavala sam da posmatram drveće, lišće...da ga gledam kako se njiše dok osjećam vjetar na licu... Kako sam samo svaku sitnicu primjećivala, bilo je predivno.. A sad, što sam starija manje primjećujem te sitnice koje su mi uljepšavale dan.. Znam da sam jednom sama sebi rekla da nikad neću prestati da obraćam pažnju na takve stvari.. ali neke više nikad neće biti iste. :(
Kad sam bila mala uvek bih olizala tanjir i rekla mami "eto ne moras da pereš".
Od pečenog mesa najviše volim moču. Uzmem samo koji zalogaj mesa al' zato namočim po 2,3,4 parčeta hleba u moču.
Čudno mi je kada na fotografiji u boji vidim osobu koja više nije živa...
Imam jednog druga u školi i uvek mu dam mp3 plejer kad me pita da sluša malo muziku, svaki put kad mi vrati na slušalicama ima žutog taloga iz ušiju, al prijatelj mi je, pa se trudim da zaboravim.
Kada god čitam neku knjigu ili gledam neki film, razmišljam kako je autor ili scenarista dobio inspiraciju za imena likova.
Kad sam bila mala tata je stalno govorio da kada krenem u školu imaću sve petice i biću njegov vukovac, a ja sam ponosno govorila da ću biti tatin vučjak.