Kada sam prvi put otišla u solarijum i legla da se sunčam, nisam smela da ga zatvorim, pa sam se 5 minuta sunčala sa podignutim vratima.
Pričala sam sa drugom telefonom, a uključen je bio spikerfon i onda sam mu kroz šalu rekla ''Mamu ti je**m'', a njegova mama je bila tu i rekla ''E vala nećeš''. Bilo me je jako sramota..
Moja mama je upravo ispekla preko 30 palačinki na +40 da bi me oraspoložila jer je ubeđena da sam tužna jer ostajem bez posla za koji dan, a meni nije do života jer sam verovatno trudna. Mama divna si kao i uvek, hvala ti, ali ne znaš kakvog si idiota rodila...
Svaki put kad muva leti oko mene, setim se rečenice: "Oće muva na govno."
Majkin novi telefon mi je, odmah prvog dana, ispao. Kao objašnjenje za zvuk udara rekla sam da mi je ispao daljinski.
Jedino mi je krivo u životu što ne mogu proputovati kroz svako mesto na zemlji.
Ja ne znam šta je sa mnom.. Imam 16 godina i trebalo bi da sam donekle formirana ličnost. Nemam nikakav cilj u životu, ne znam ni otprilike čime želim da se bavim, ništa me ne privlači. Ni o čemu nemam neki svoj, čvrst stav, često menjam svoje mišljenje kad čujem tuđe. Nemam ni neki svoj, aj da kažem stil oblačenja, imam gomilu stvari i nešto što sam nosila do pre mesec dana sad ne nosim jer su mi te stvari sad baš grozne. Nemam ni omiljeni žanr muzike, svašta slušam. Ne znam kako da opišem rečima kako mi je, možda ima neko sličan meni, pa da me razume.. Kao da sam izgubljena u vremenu i prostoru. Hoću da imam neki svoj stav, kakav-takav, da mi mišljenje ne zavisi od mišljenja drugih ljudi, da znam čime želim da se bavim u životu, da postavim sebi neki cilj i da lepo idem ka njemu, da znam šta hoću.. Nekad ne prepoznajem sebe. Znam da sam u pubertetu, da još treba da se formiram... ali ja stvarno još uvek nemam baš ništa po čemu se 'izdvajam'...
Volim kad se poslije ružnog sna probudim, i shvatim da mi stvarnost i nije tako loša. :)