Kad jedina u odeljenju pročitam lektiru, svi me mole da im prepričam. Dok su one pušile k..., da se izrazim tako, ja sam čitala. I trebalo bi da sad i one dobiju to što su pušile. I dok me one ili oni mole da im prepričam ja ne mogu da odbijem, a i neću da im prepričam. I sad im objašnjavam tako komplikovano, služim se nekim terminima koje znam da ne znaju samo da ne bi shvatili. Jer nije pošteno da ja koja sam toliko vremena potrošila na čitanje imam istu ocenu kao oni.
Kada radim test iz matematike, na digitronu provjerim i koliko je 2 + 2 za svaki slučaj.
Pre par godina sam otišao u inostranstvo jureći karijeru, uspeo sam, obogatio sam se. Sada se vraćam da osvojim srce devojke u koju sam bio zaljubljen još od pre odlaska.
Ne podnosim ljude koji ostavljaju citate stranih i domaćih pisaca a nisu pročitali ni Malog princa ...
Ceo život živim u gradu, a zapravo sanjam da kada završim medicinu, kupim neku malu kućicu i vinograd, posadim ruže, kupim psa, kupim cvetne zavese za kuhinju, dočekujem muža posle napornog dana, napravim mu večeru, i posle tople kupke i čaše vina vodimo ljubav celu noć dok nam tela obasjava mesečina kroz otvoren prozor. Mrzim ovaj brzi gradski život!
Zaposlila sam se u restoranu pored mora .. I jedino dobro od svega toga što je ispalo jeste da mi se ostvarila želja da napišem na onoj tabli (ispred rest.) kredom, i naravno lijepim rukopisom, što je na meniju danas...
Odštampala sam Rokijev motivacioni govor i okačila ga na zid. Sada svaki put kad imam neki važan događaj tog dana čitam naglas to i posle se stvarno osećam kao Roki, čak krenem i da poskakujem u mestu.
Svi moji prijatelji i njihove porodice zajedno ručaju, a meni to nikad neće biti jasno. U našoj kući svi jedemo u različito vrijeme, jer je nemoguće da 5 osoba u isto vrijeme bude gladno.
Uvek sa sestrom čitam ispovesti. To je jedino vreme koje provodimo a da se ne svađamo, ili zaključavamo po sobama, ili gađamo patofnama ili udaramo se nogama.