Kao mala sam silno želela da imam kućnog ljubimca i trčala sam po dvorištu pokušavajući da uhvatim vrapca kutijom za margarin!
Imam drugara Vokija, koji kad je bio mali imao je kaznu tačno za moj rođendan, sećam se tog dana da je pobeo iz kuće samo da bi došao kod mene da pravimo žurku, moj tata ga od tog dana sve više i više voli, a mi i dalje blejimo ko da imamo 7 godina. Živeli pravi ortaci :-)
Šetam gradom (Pančevo) sa drugarima kad mi stigne sms od mame bez ijednog znaka interpukcije: "Dođi kući napolju smrdi mama".
Žensko sam i nemam skoro ni jednu drugaricu jer ne podnosim uobičajene ženske priče, ogovaranja, kukanja zbog slomljenog nokta ili haljine za Novu godinu koja ne može da prikrije salo itd. Mnogo me smara to.
Miris parfema koje više ne koristim me podsete na određene periode u životu.
Jednom sam vrijeđao čovjeka samo zato što je bio druge vjere. Poslije mi se sve to odbilo od glavu. Shvatio sam da je on mogao isto da učini, ali nije. Bez obzira na vjeru i naciju, bio je veći čovjek od mene.
Nervira me jako sto kad citam nešto važno ispred ljudi koje ne znam, meni pukne glas.
Najlepši osećaj mi je kada gledam dok mi profa upisuje ocenu u index. :D
Trkam se sa ljudima na semaforu ko ce pre prepesaciti ulicu, oni to ne znaju naravno. I kad god neko potrci i stigne na drugu stranu pre mene, ja mislim u sebi: ne vredi, ne vredi, varao je!