Postoji jedna devojka koja mi se duže vreme sviđa, i koja to zna jer sam joj više puta otvoreno to rekao, ali me ona smatra samo za mnogo dobrog druga. Kad god mi stigne poruka od nje u kojoj piše "Moram nešto da ti pričam", sav pretrnem, živ nisam, u strahu da nije neki dečko u pitanju.
Često razmišljam o vanzemaljicma. Da su tu negdje, da se nesmetano krećemo, da ih ne vidimo jer mozak ne može stvoriti sliku , jer su nam njihovi oblici nepoznati. Šta ako vremenom dođe do sudara svjetova?
koliko smo im blizu da sve česće
...da li će nam njihovi obrisi postaju nam prihvatljivi
i mozak će stvarati sliku?!! Zvuči neprihvatljivo, ali moguće, isto kao što nam je bilo neprihvatljivo prije 10 godina da će npr postojati telefon na dodir. Iskeno , plašim se :/
Prevarila sam muža sa njegovim najboljim drugom na letovanju, bilo je to pre godinu dana, on ne zna.
Radim ti ja neku noć u pekari na šalteru te dolazi neki lik i kaže "ćao šta ima" a ja ko iz topa odgovorih "ma nema ništa kod tebe" a on "mislio sam sta ima za jesti".
Užasno me nerviraju oni muškarci koji su kao ženskaroši, svako veče sa drugom devojkom, a onda hoće nevinu da žene!!! Licemeri!!!
Sedi tata pored mene i otvara nalog na G-mailu, i naravno, kao svaki stariji čovek ne zna i ja mu pomažem. Stigao do lozinke i piše da treba najmanje 8 znakova. I vidim ja stišao se on, pola sata ne progovara ni reč, ja već mislila uspeo on da završi kad kaže on: "Ajde staviću ime svoje grupe kad sam bio mlad." Čovek se potrudio da ima tačno 8 znakova...
Kad sam bila mala uvijek sam mislila da je ''malo morgen'' neka psovka. :D
Svaki dan ko neka baba prozoruša blejim na prozoru da vidim kad ide i kad se vraća iz škole... i tih par sekundi kad prođe setim se svega i srećan sam...
Ceo razred ide na sajam knjiga u BG uskoro.. Svi skupljaju pare za knjige, a ja kontam da ću naci neki bruka duks tamo da uzmem i dobru pljesku.