Jednom sam slucajno poslala ":***** dje si sikice moja dlakava" momku moje najbolje drugarice na fb jer imaju istu profilnu. Crkla sam od sramote izvinjavajući se.
Završila sam fakultet a sad čistim tuđe kancelarije i stanove jer bolje ne mogu trenutno da nađem. Kad to nekom kažem, obično uslede zbunjeni pogledi, sleganje ramenima i usiljeno "Pa dobro, bitno da se radi", a meni bude neprijatno.
Imam 21 godinu i ne podnosim devojke koje nemaju lepe manire i ne znaju se ponašati u društvu. Znači nije mi bitno ni obrazovanje, ni izgled, poreklo, koliko ih je imala pre mene, ali ako ne zna osnove bontona i lepog ponašanja dobijem alergiju.
Pre nego što me dečko ostavio, mislila sam da je on sve što mi u životu treba da budem srećna. Sada on želi da se pomirimo, ali ja sam našla sebe, karijeru i nove ciljeve, i sada nisam sigurna želim li to uopće..
Caos ako ne nosis moje lance sto sam ti dao da nosis mogla bi da mi posaljes,ipak je to poklon od tate ako ne, nema veze... pozz... P.s. Inače to je izjava mog bivšeg dečka koji se javio posle 4 godine nakon raskida i koji traži poklon koji je poklonio.
Често лажем другарице да имам неке обавезе или сам прехлађена, а у ствари идем на Звездине утакмице. Оне не могу да схвате колико ми то значи, па је боље да смишљам изговоре.
Doktorica koja treba da me operiše je ustvari moja bivša. Sjajno...
Kad sam bila mala stalno sam pila vodu iz malih rakijskih čaša, i umišljala da je rakija, uživala sam u tome.
Danas mi je jedan fin dekica u busu rekao da bi lepim devojkama trebalo zabraniti da budu tužne. Kaže da je nekako greota.
Fascinira me mesec. Divim mu se. Ne znam zašto. Često kada sam duboko u sebi nekako tužna ja izadjem napolje i gledam mesec i osećam se bolje, relaksirano.