Sutra branim diplomski a jedine stvari o kojima razmišljam su koliko gajbi piva i kg roštilja da kupim, kao i koju pozadinu da stavim na laptopu.
Kada devojci otvorim vrata od kola ona misli da sam džentlmen, a ja to radim samo da bih mogao da prdnem i ugrabim vreme da se proluftiram pre ulaska.
"Drugarice" iz srednje škole me redovno pozivaju na kafe, kao poželjele me, a u biti samo ih interesuje imam li dečka, koliko imam ispita do kraja i sl. E, pa neće moći!
Konačno sam završio Medicinski fakultet nakon 12 godina studiranja. Sad mi je jasno zašto mi je majka uvek govorila, ne završavaju fakultet pametni, nego uporni.
Kad me neko fotografiše, ako ne držim ruku na kuku, uglavnom ne znam šta ću sa njom, pa na slikama ispadam kao da sam sa blago retardirana.
Tata me nagovara da šarmiram komšiju kako bi mi rekao šifru od interneta.
Kad god naiđem na devojku koja pije pivo brže od mene,slažem je da sam sportista jer me sramota.
Tek nakon što sam se obukla, sredila, i bila već dalje od stana, primetim na košuljici malu fleku - valjda od rđe na vešalici, ne znam. Da se vratim i presvučem em me mrzi em nemam vremena. I uđem u samoposlugu, otvorim Venish da kao "omirišem", kanem malo na prst, i obrišem fleku. Morala sam, ne mogu da idem uflekana. :)