Dečko i ja smo 4 godine u vezi, oboje idemo na fakultete i imali smo 'odnose', razume se, ali nismo bili pažljivi pri nekom od njih, ko zna kojem.
Saznam ja da sam trudna i 'jedem' se cele nedelje kako da mu kažem, mladi smo, isplanirao je verovatno svoju budućnost, školuje se, da li mu baš sada 'treba' dete... Nisam mogla noću da spavam. Rešim jednog dana ozbiljno da popričam s njim i kažem mu da razmisli dobro šta će da mi kaže i da ću razumeti bas svaku reakciju, očekujem i najgore ako treba. I kažem mu da sam trudna, a on zinuo i napravi blago-teleću facu, pa razvuče osmeh od uveta do uveta koji nikad do tad nisam videla na njegov licu. Krene da me grli i ljubi da se krsti i zahvaljuje Bogu i da se dere: 'POSTAĆU ĆALE, JE*OTEEE! '
Volim ga još više. Planiramo venčanje uskoro.
Svaki put kada operem zube, velikodušno se nasmejem sama sebi u ogledalo.
Uvijek kad berem grašak u vrtu, pjevam onu pjesmicu: u jednom vrtu medju cvje-e-e-ćem, čudesan grad se sakriooo, u njemu žive mala bića, kažu da graškograd je tooo... A imam 20 godina. I onda mi kažu da sam zrela za ozbiljnu vezu... I doubt.
Nikada mi neće biti jasno kako komarac u mraku pronađe uvo da pored njega zuji.
Moj drug je toliko bio pijan da je za vreme koncerta upao na binu, uzeo mikrofon pevaču i počeo da peva. Svi su mu aplaudirali i slikali ga.
Sutra kad samo mu rekli šta je uradio, rekao je da to nije bio on. :)
Dobila sam peticu iz vrlo teškog predmeta i istog dana me moji nisu pustili da izadjem sa društvom. Rekla sam im da nikada više neću učiti, i evo sedim u kupatilu sa knjigom kako me ne bi videli.
Imam sindrom odgovornosti. Ne znam zašto, ali uvek kada je u pitanju organizacija nekog rođendana, ja se uvek najviše iznerviram. Jer moji vršnjaci su u fazonu, neka, ima vremena.
Volim kada popijem čaj pa osetim kako mi ide kroz organe za varenje. Neopisiv osećaaj.