Kad uzimam nešto u samoposluzi nikad ne uzimam prvi proizvod koji je izložen, jer imam trip da su ga svi ispipkali i da ne valja, pa onda uzmem onaj iza njega.
Volim svoju majku, ali iako sam već pri kraju svojih studija, ona me i dalje tretira kao dete i često se svađamo zbog toga. Volela bih da umem kako da joj dam do znanja da sam već odavno prilično samostalna i da ne može više upravljati mojim životom.
Imam osjećaj da sam inteligentniji nego većina ljudi. Krivo mi bude kada na faxu ostali imaju više informacija nego ja.
Upravo sam došao iz grada, petak veče, pun klub, na jednoj strani za stolom same devojke, na drugoj sami momci. Oni im prilaze, one im okreću leđa, podižu nos, gledaju u plafon ili u drugaricu do sebe, u fazonu "gledaj ovoga jadnika" i posle ovde na ispovestima se*u kako su same i kako im momci ne prilaze... MARŠ BRE.
Mrzim kad idem ulicom pa mi svirnu kola, a pogotovo kamion koji me redovno istraumira...
Što sam starija sve više mi se sviđaju ružniji muškarci.
Moji roditelji u kuci gledaju Sulejmana Veličanstvenog. U jučerašnjoj epizodi su ubili Ibrahima. Danas dolazi mama s posla sva zabrinuta i govori tati: "Večeras je sahrana Ibrahimu".
Dobra strana gledanja turskih serija je ta što sam počela redvno da pijem čaj, a pre sam ga pila samo kad sam bolesna!
Sreo sam nekoliko puta ljude koji su mi idoli, a nisam htio autogram. Nikad mi nije bilo jasno zašto bi od nekoga uzeo autogram i šta ljudi rade s tim papirom, a vrište tamo i satima čekaju potpis.