Jednom u osnovnoj skoli kad sam se upisivao u drugaricin leksikon, napisao sam da mi je omiljeni pevač Rade Lacković.
Mama mi ima tumor i time ja nosim moju šestočlanu porodicu na leđima, niko od njih mi se nikad nije zahvalio, niti me zagrilo, samo mi uvek zvocaju.. To boli.
Nikad ne otvaram vrata kad neko zvoni, a i ako otvorim u drugoj ruci obavezno držim dezedorans, videla sam da ga u filmovima koriste umesto suzavca, ponekad... :)
Tek posle dve godine sam skontao da me rad više ispunjava nego neprekidno sedenje ispred kompa i drago mi je zbog toga.
Svaki put kada gledam horor film i kada znam da će nešto da iskoči prekrijem oči rukama, ali ipak škiljim kroz prste.
Svi znaju da moj muž i ja volimo da gledamo kulturno-obrazovni program i istorijske serije. Ono što ne znaju je da ih gledamo u gaćama, žderući klopu rukama u krevetu, grokćemo, podrigujemo i dobacujemo se pivom.
Istina i iskrenost nije kada lajete o tuđem prljavom vešu.
Kada odem u goste i pritom mi smrde noge, uvijek stavljam jednu preko druge misleći da će manje da se osjeća.
Dok je moja sestra još bila u vrtiću, spremačica ju je jednom prilikom čula kako govori :"Jao što me boli stomak, mislim da sam trudna".
Imam više prijatelja nego prijateljica. Momci su bolje društvo i ne traže od tebe da im pričaš svaki djelić svog života. Sve okrenu na zezanciju i uvijek te oraspolože. Nisu ljubomorni i čuvaju tajne. Takvi su bar moji prijatelji. Mi cure bismo mogle nešto naučiti od njih...