Niko u porodici ne zna da sam cela istetovirana , a oni mi danas rekoše da kupuju bazen uskoro :/
Kad sam bio mali uvijek sam se "umivao" sa 2 kažiprsta trljajući samo oči vodom... Otac bi mi uvijek govorio: "Ti obrazi nisu državni no tvoji sine"...
Pre neki dan, izlazim ja iz zgrade predveče, kad na stepenicama sede klinci iz kraja. Sve ona dečica od 5 do 10 godina. I čujem kako jedna devojčica kaže: "pomerite se da prođe čiko". Oni se svi pomeraju, kažu mi "dobro veče". Ja prolazim sa svojih 25 godina. "Dobro veče čiko". I onda se setim kad sam ja tu sa svojim drugovima sedeo posle basketa, svi mrtvi umorni, pričamo o dogodovštinama od tog dana, svi imamo po otprilike isto godina kao sad ovi klinci. Nikoga od njih nisam video godinama, svi se raštrkali po belom svetu, fakulteti, poslovi, inostranstvo, neki se i oženili i udali. Kao da je bilo prošle sedmice. Nešto me steglo u stomaku i pomislio sam kako reka vremena nemilosrdno teče i da ću ovako nešto pomisliti i sa svojih 50. kad prođem pored nekih momaka koji imaju po dvadesetak godina. Došlo mi bilo da zaplačem. Ne osećam se kao "čiko" i ne znam treba li.
Ne podnosim kad mi neko stoji nad glavom i prati šta radim na računaru.
Moja drugarica je toliko rasejana da je gola otvorila poštaru.
Vjerili smo se 2011. godine posle 3 godine veze. On je bio sve ono što sam željela. Nikad u životu nisam bila srećnija. 3 mjeseca nakon naše vjeridbe, saznala sam da sam trudna. Ne zna se ko je bio srećniji, on ili ja. Planirali smo veliku i srećnu porodicu ispunjenu ljubavlju, sve do 2012. kada je poginuo, udario ga je vozač u pijanom stanju i poginuo je na licu mjesta. Taj period je bio jako težak, mučan, bolan, užasan, najgori u mom životu. Svi naši snova, maštanja, nadanja, borbe...sve je to palo u vodu zbog nečije nepažnje. I dan danas boli, i dan danas mrzim što se ovo baš njemu desilo, što se ovo nama desilo. Sad mi je ostalo samo sjećanje, samo divne uspomene na ono što smo imali i naravno, naš mali sinčić, koji je preslikan otac, na šta sam veoma ponosna. Bio je milion situacija kad sam htjela da odustanem, ali znam da to on ne bi htjeo, pa sam nastavljala da se borim. A on je ostao prva i jedina stvar na koju pomislim kad legnem i kad se probudim.
Kada sam bila u zabavištu nacrtala sam kokošku sa četiri noge...čak su mi se i nasmejali neki, ali ja nisam skontala zbog čega...mislila sam da kokoška ima četiri noge.
Pola sata posle dvanaest, umesto da mi čestita rodjendan, mama je ušla u sobu i rekla, uzmi knjigu..
Kad sam se ja rodio moja mam je rekla mom tati: "Dobio si sina." a on je odgovorio: "Dal je dečak ili devojčica?" Genije.