Oduvek sam sanjao da ostanem preko noći zaključan u supermarketu. Ne znam sta bih prvo počeo da jedem
Konačno sam kupila grudnjak bez pushup-a. Želim da se momku svidim sa malim sisama, a ne samo kad ih nabudžim.
I dalje čuvam svoju prvu ružu koju sam dobila od prvog dečka. I stoji mi na jednom mestu u kući za koje niko ne zna, mislim da nikada neću moći da je bacim.
Radim ceo dan od jutra do sutra. Preko 15h dnevno bez subote i nedelje. Život mi se ruši, devojka će da me ostavi, roditelje i prijatelje ne viđam i što je najgore svi misle da ih izbegavam, meni samo treba jedan dobar odmor, koji ne mogu da uzmem. Dobrodošli u kapitalizam.
Najbolje mi je kad krenem napolje sva radosna jer mislim da sam se baš fino obukla, a mama me pogleda i kaže: "Pa nećeš valjda takva da izađeš, izgledaš kao klošar."
Vraćala sam se iz škole biciklom... Vozila sam po stazici sve dok se ispred mene nije stvorio covjek s psom. Pokušavala sam ga zaobići na sve strane, ali nikako nisam uspjevala... Raširio se po stazici i sporo hodao. Zvonila sam mu, on ništa... Ne miče se... Šetka se i dalje i pjevuši... kakav bezobrazluk, pomislila sam. Na kraju sam bijesno uzdahnula i odlučila projuriti pored njega, makar ga okrznula. Okrznem ga, on se zaljulja. Počne se ljubazno, ali zbunjeno ispričavati. Osvrnem se i shvatim- čovjek je slijep. Njegov pas je pas vodič... A ja sam bila ljuta što mi se nije izmaknuo.
Imala sam druga koji je pesnik. Bilo je to opušteno druženje, jadali smo se jedno drugom, izlazili zajedno, putovali... Nikada nije flertovao sa mnom niti pokazivao romantična osećanja, sve dok jednog dana u njegovoj novo-izdatoj zbirci pesama nisam našla pesmu koju je napisao za mene.
Mrzim kada taksista vozi rutom koja se ne poklapa sa rutom koju sam ja zamislila.