Још увек нисам наиш'о на Кока-колу са својим именом. Почињем да се плашим и питам се: Да ли уопште постојим?
Duša me boli kad vidim da je moja bivša devojka, koju sam volio više od svega, postala riba koju svako može da ima kad poželi. A nekad sam je smatrao za najbolju devojku i osobu na svetu.
Kad mi je muž na putu ja ne spavam u našem krevetu, nego u dnevnoj i priljubim leđa uz naslon dvoseda kao da je on iza mene.
Radim kao rukovodilac odeljenja u jednoj proizvodnoj firmi. Malopre umesto turbo-folka iz mašinske radionice čujem klasičnu muziku. Moraće neka povišica da padne!
Upravo mi je pustio poruku otac bivšeg muža, krišom iz bolnice, da me je voleo kao svoju ćerku i da je zahvalan za svu ljubav, pažnju i poštovanje koje sam mu pružila... nekako se osećam VELIKIM čovekom, neopisivo sam srećna zbog ovoga! :)
Moj tata upisao na tražilicu youtube-a "pornići", kad je to vidio moj mlađi brat (9) rekao mu je: "tata baš si neiskusan, upiši tube8, redtube, ili tako nešto"
Istina i iskrenost nije kada lajete o tuđem prljavom vešu.
Mama mi je zubni protetičar, a tata nikad ne nosi protezu koju mu je mama namestila, nego ide krezub. Koja ironija.
Kad god perem sudove, nekako "slučajno" zaboravim da operem masni tiganj ili šerpu.
Mrzim kad na svakom veselju ( slave, svadbe, rođendani, itd..) gde je obično spojeno više stolova, sednem između 2 nogara i celo veče sedim raširenih nogu...