Moj deda je umro kad sam bila mala i ne sećam ga se i do jedno sedme godine tripovala sam se da mi je Tito deda jer nam je stajala njegova slika u dedinoj bivšoj sobi.
Decenija dobrog braka. . .i onda pronađem skriveni folder u kompu i shvatim da tog perverznjaka sa kojim živim uopšte ne poznajem!!!
Imam 21 godinu i već mogu na slici razreda srednje škole prebrojati većinu koja se poudala i imaju djecu. A ja brate ni dotičnog.
Svaki put kad stavim laptop u krilo plašim se da mi se ne ozrače m*da...
Svaki put kada mi neko u sms-u stavi smajli koji namiguje nesvesno namignem dok to čitam ;)
Užasno me iritira smeh koleginica sa kojima delim kancelariju.
Kad pojedem čips, smoki ili tako nešto, obožavam da okrenem kesicu i sipam preostale mrvice u usta.
Neka pitanja nikad nisam postavila zato što nisam htela da čujem odgovor.
Dečko me je zaprosio rečima '' Želiš da upropastiš svoj život sa ovom budalom ili želiš da upropastiš svoj život plakanjem što me nisi uzela ? '' Odgovrila sam mu ''Da li si siguran da želis da ti zapalim kuhinju? '' Posle godinu dana smo se uzeli . On je poginuo u nesreći a na spomeniku sam imala želju da pišu reči koje mu nisam nikad rekla ''DA! Udaću se za tebe!''
Pre nego što sam izašla iz kuće fotografisala sam šporet kako bih bila 100% sigurna da sam ga isključila!