Zbog svoje bivše devojke sam u jednom danu prešao 420km samo da bi se videli na 4h, i kad smo raskinuli rekla mi je da ne pokazujem da mi je stalo do nje -.-
Ulazim u autobus na vrata gde ima više devojka...jednostavno mi je lepše kad su oko mene žene.
Jednom sam najboljem drugu ispričala sve što mi se izdešavalo u životu, kroz šta sam sve prošla i to... Plakala sam kao nikada, a onda je i on zaplakao i zagrlio me najjače što je mogao. Nema ništa iskrenije nego muške suze.
Kada čujem kada će sestra izaći u grad uvek joj neprimetno stavim neku paru u novčanik, a ona pojma nema. I uvek sam u blizini da ona ne zna. Jbg nije lepo ali je meni lakše.
Nikako ne volim da pokazujem drugima kako se zaista osećam niti o tome pričam. Zato sve zadržim za sebe i noću se isplačem kao kiša pa mi sutradan bude bolje, i tako u krug.
Mogu da učim u krevetu, na podu, u busu, u kafiću, uz muziku, televizor, ljude oko mene, ali za stolom nema šanse!
Kada sam bio klinac, na plaži sam upoznao nekoga vršnjaka. Mi smo se tu družili, pravili kule, prskali vodom i slično, i ja njega pitam poslije možda sat vremena kako se zove. Kada mi je rekao da se zove Danilo (kao ja), požalio sam se majki da taj klinja tvrdi da se isto zove. Ljudi moji, koliko sam ja plakao kad sam saznao da više ljudi mogu da se zovu kao ja. Uvijek sam htio da budem drugačiji, pa čak i tada.
Jednom kad je razredna sedela za katedrom, inače mlađa žena, ja sam joj se zagledao u burmu na prstu jer mi se učinilo da istu takvu ima i moja keva. Ali njoj su ruke bile odmah pored grudi i ne znam kako je ona to protumačila ali mi je pokazala palcem na gore, kao da je gledam u oči, pojeo sam se od blama.
Sve djevojke normalno plaču, jedino ja momentalno pustim slinu do poda uz par balončića.