Dečko me je pitao " KAĆEMO na kafu? "
Nikad nismo izašli na kafu.
Prvi put sam bio na moru sa 26 godina. Negde pred kraj osnovne škole sam na početku školske godine dobio domaći zadatak "Kako sam proveo letnji raspust?". Želeći da napišem nešto drugačije od prethodnih godina, glasno sam pomislio "zar i ove godine da pišem kako sam bio kod babe i dede na selu"? Majka mi je mnogo godina kasnije rekla da joj je to bio jedan od težih trenutaka.
Kad za slavu sečem krastavčiće za rusku salatu ćale mi kaže da pazim kako sečem da gosti ne pojedu neki moj nokat.
Uvek pišem zelenom hemijskom. pišem recepte u knjigu recepata, dnevnik, bilježim predavanja, radim kolokvijume, svaki je poznat profesorima pre nego li vide ime... postanem jako ljubomorna kad neko uzme moju zelenu hemijsku da nešto zapiše a jako se rastužim kad se potroši a u knjižari nemaju onu kojom uvek pišem.
Pošto održavam vezu na daljinu, hvalim se ja mami kako ima dobrog zeta, i kako je spreman da dođe na drugi kontinent samo da bi mene vidio, a ona odgovara: mani se ti njega, to je pravi jeb*vjetar. :)
Prodajem lubenice pored jednog seoskog puta u Istočnoj Srbiji i volim svoj posao.
Nebrojeno puta mi se desi da sretnem nekoga na ulici, čovek me zaustavi, ispričamo se, a ja nemam pojma o kome je reč. Tokom razgovora uvek imam u glavi "Seti se, seti se, seti se", motam odakle se poznajemo, na sve najopuštenije odgovaram, postavljam pitanja... Setim se ko je posle nekoliko dana.
Kada zalupim vrata, namerno, iz sve snage, uvek mi bude izgovor da je promaja u kući i da su se vrata sama zatvorila.
Saznala sam pre 2 dana da postojim zahvaljujući restrikciji struje jedne septembarske noći '96 u Valjevu.
Kad sam bila mala, toliko sam voljela eurokrem da sam ga stalno jela, bez hljeba, samo kašikom. Jednom se ja tako zaletim, otvorim teglu, kad tamo ceduljica "Nema više, babo sve pojeo."