Svi očekuju da briljiram na fakultetu na osnovu titule učenika generacije iz osnovne i srednje škole, a meni se ne da, sita sam učenja -.-
Danas me komšinica uhvatila da joj gledam u grudi i pred mužem rekla šta je mali, ti bi da bambusaš...
Udala sam se pre par meseci i imam divan odnos sa mužem, kao i sa njegovom porodicom. Medjutim...moj muž ima mlađeg brata koji će ove godine krenuti na fakultet u gradu u kojem živimo. Njegovi su došli na ideju da je najbolje da živimo svi zajedno, da ne bi ,,bacali'' novac na stanarinu. Moj muž nije ništa komentarisao povodom toga. Ne mogu reći da ga ne shvatam ali...to me je bacilo u očaj, jer svesna sam da će to promeniti naš odnos iz korena. Neću imati slobodu koju sam imala pre, nas dvoje nećemo moći da se ponašamo kao pre, a to sve bi trebalo da traje najmanje 3-4 godine. Taj dečko mi je veoma drag,ne smeta mi da dodje kod nas i da ostane 10-ak dana (kao sto se već desavalo,i videla sam kako izgleda,po citav dan gledaju tv,pricaju..),ali opet,ziveti pod istim krovom u dvosobnom stanu je nesto sasvim drugo.Prosto ne znam šta da radim, ne želim da se sukobljavam sa njegovima, jer zaista su dragi ljudi, samo jednostavno ne razmišljaju kako će to sve delovati na naš brak...sa druge strane, razmišljam da li sam uopšte dobra osoba, čim mogu da pomislim ovako nešto....baš se loše osećam i stalno ,,vrtim film'' u svojoj glavi,ne bih li došla do nekog zaključka ili rešenja.
Uvek kad se nađem u prirodi moram da uzmem jedan štap i hodam s njim. Tada sam nekako mudriji i bolje znam put..
Preskočila sam ogradu, i kucala dečku na prozor, koji je spavao. Izašao je njegov tata, sa bateriskom lampom, misleći da su lopovi.
Odvratno mi je kad vidim da muškarci ne seču nokte na rukama. Daj uzmi pa ih i nalakiraj.
Kad god ulazim u autobus i pokazujem mesečnu, osećam se kao FBI agent.
Ne znam za vas možda ja i nisam normalan, ali moj san je da nađem devojku koja voli moj klub koliko i ja, koja će da se nervira zbog njega bar upola kao i ja. Da odemo na stadion da ustane sa stolice i vrisne "DAJ LOPTU KRETENUUU", da se svi oko nas krste, a ja sam sebi da kažem to je moja devojka.
Često uzmem daljinski i vučem prst po dugmićima, odozgo nadole tako da ne dohvatim plastiku.
Iako imam 33godine, kada razgovaram sa majkom i ona mi kaže: "E, da ti znaš šta ja sve znam", misleći na moj privatni život, odmah mi klecnu kolena i krene tahikardija.