Želim dečku da izvedem striptiz ali nemam dovoljno hrabrosti :D
Kad sam bila mala odjednom sam prestala da govorim, moji su me vodili kod logopeda i psihologa...a ja sam se, zapravo, zgranula kad sam cula svoj glas na snimku i htela da postedim okolinu svoje frekvencije :)
Najveći bedak koji vučem iz detinstva je onaj kad napipam rodjendanski poklon i shvatim da je previše "mekan" da bi bio igračka.
Ne volim da delim hranu, mrzim kada mi neko uzima iz tanjira ili kada kaže : "Evo ti, probaj moje jelo i daj mi malo tvog." Brate, naruči isto što i ja. Ne dam.
Kad vozim kroz sela širom zemlje, svirnem i fino mahnem ljudima koji sede ispred svojih kuća. Volim da vidim taj izraz lica - obraduju se, al opet ne znaju od kojih beše ovaj što se javlja.
Kad sam bila prvi put kod dečka, onako zvanično, da se upoznam sa njegovima, on i njegov tata su me zezali čitavo vrijeme, "da se opustim". A ja inače onako stidljiva, u zemlju da propadnem.
Na moru sam par puta videla zvezde padalice. Prvih par puta sam zamišljala neke lepe želje, za ostale sam se zezala i želela neke gluposti. Sve su se ostvarile, i prve realne, i druge glupe. Više se ne zezam sa padalicama.
Ortaci i ja kad trčimo za autobusom i kad autobus ne stane na stanicu mi nastavimo da trčimo, da ispadne da kao nismo trčali za njim.
Uvek kada prođe neko dete pored mene, ja sakrijem cigaru da je ne vidi. Da ne bih bio loš uzor.
Kad idem sa društvom na belo meso, uvek se tripujem da je njima stavila više priloga nego meni.