Svaki put kada operem zube, velikodušno se nasmejem sama sebi u ogledalo.
U životu imam sve osim iskrenog prijatelja i zbog toga osjećam se tako siromašno...
Prosula sam se upravo na sred semafora, koljena razderana a pri tom su mi neki momci dobacili: pepeljugo jel ti pukla sandalica?! živi blam :)
Osećam se moćno kada u kafiću svoj Iphone stavim na sto.
Svaki put kad' izvlačim kabl iz usisivača tripujem da sam kauboj.
U sedmom razredu na hemiji izvela me profesorka pred tablu da napišem neku hemijsku formulu i kad je trebalo da napišem CO2 ja zabagujem i ona, da mi pomogne, kaže to ima u gaziranim pićima i ja napišem SODA. Malo je falilo da mi zaključi 1...
Pre 4 god devojka mi je doživela tešku saobraćajnu nesreću, 2 nedelje je bila u komi. Tad sam imao 20, svaki dan pre/posle faxa kad god sam mogao bio sam u bolnici i sedeo pored nje, pričao joj ili samo sedeo i posmatrao je. Sve dok jednog dana mi nije zazvonio mobilni, naša pesma (Kelly Rowland - When Love Takes Over)… Izašao sam da se javim, kad sam se vratio u sobu, ona je sva mamurna otvarala oči, nasmejala se i rekla: “volim te”… (taj mali smešak, bio je najlepši ikada). A dalje… dalje se samo sećam zvukova: pištanje kardiograma, vika sestre i doktora, zvuk defibrilatora, njegovi udarci… I rečenice: “ne, stani, otisla je… 11:42”
Svake godine 20.09. ma gde god bio šta god radio u 11:42 pustim istu pesmu, progutam ogromnu knedlu, suzdržim suze, i kazem: “i ja tebe”.
Kada je moja sestra bila mala, dok smo prelazili preko nadvožnjaka, sva bitna je rekla:"Al' su ovde ljudi zaboravni, nisu napravili reku."
Ukrao sam devojci gaće nakon sexa. Sledeći put nije htela da ih skine.