Danas sam i zvanično završio srednju školu. Okupili smo se u nekadašnjoj učionici i čekali razrednog da nam podeli to što ima. To je verovatno poslednji put da smo svi zajedno na jednom mestu.
Kad mi je razredni predao diplomu i čestitao, okrenuo sam se i pogledao svoje odeljenje, ljude sa kojima sam provodio više vremena nego sa porodicom, ljude koje po poslednji put vidim na okupu... Smejali su se, galamili, kao da je prvi, a ne poslednji dan. Nisam se pozdravio ni sa kim od njih, nisam jer nisam hteo da bude suza, nisam jer sam hteo da to bude slika koju ću zauvek pamtiti. Samo sam se okrenuo i otišao.
Svi prijatelji mog dečka misle da sam divna,i stalno mu govore kako bi i oni voleli da nađu tako dobru, finu, pametnu i lepu devojku, a ne znaju kakav sam ja kreten od čoveka zapravo, koliko sam hirovita i razmažena ponekad. Često mi dođe samu sebe da išamaram i oteram U ćošak!
Malopre sam na TV-u gledao kako neka balerina izvodi solo performans... Gledam ja tako kako ima dobro du*e, kako je razgibana i pomalo razmišljam šta bih radio sa njom u krevetu... A onda je kamera zumirala lice i ispostavilo se da je baletan.
Najveća trauma iz detinjstva bila mi je: Ako ne pojedeš sada, moraćeš za večeru...
Imam 38 god. i prosečnog sam izgleda. Svi moji prijatelji (i neprijatelji) su se odavno oženili i imaju porodice. Ja već neko vreme nemam devojku i već počinjem da se plašim da nikad neću imati svoju porodicu.
Posvađao sam se sinoć sa roditeljima... Danas se pretvaram da sam ljut. Gosti došli, a ja u sobi pustio Rammstein, pojačao do kraja, pa onda prelaz na Baju Malog Knindžu. I kao šlag na kraju, otišao u wc, a ostavio vrata otvorena, ciljao direktno u vodu.. kakav zvuk.. Pa nek vide jel se isplati tako.
Moj prvi auto: jugo. Upravo sam ga prodala. Plačem kao kiša. Strašno kako sam se vezala za njega. Sva mi sećanja naviru: prva vožnja duža od 300 km, moja nevešta objašnjenja kod majstora kad ga vozim na opravku, sudar sa žardinjerom, situacija kada mi je otpao gornji deo menjača u sred gradske vožnje, moje pevanje/urlanje jer se ništa ne čuje od treskanja i buke motora i auspuha u toku vožnje...moj jugo, moja ljubav...nikada ga neću zaboraviti.