Gledam preko puta moje kuće, komšije ispraćaju ćerku, koja ide u Ameriku sa mužem da živi za stalno. Sin im je već odavno tamo. Oni ostadoše ovde sami da žive do kraja života. Džaba im onolika kuća i sve pare što imaju kada će svoje najmilije viđat jednom u dvije godine, zato nikad neću otić iz svoje zemlje, pa valjda će i ovde nekad krenuti na bolje...
Želim, tražim i zahtjevam da se ponovo uvede obavezan vojni rok. Pa majku mu, kad vidim da su neki današnji momci toliko isfeminizirani, sramota me je.
Popila sam vodu iz čaše u kojoj baba naveče drži protezu!
Ide mi se u wc na duže a tu nam je majstor, popravlja nešto.
Otisla sam kod decka da gledamo film.. On ima diivnu macku,koja je uvek umiljata.. Otisao je da se istusira i ostavio me samu sa njom. Macka je toliko pocela da histerise i da me grize da sam morala da se popnem na sto! Kad se on vratio,ona je nastavila da se umiljava.. Prokleti mali folirant!
Dok sam bila u osnovnoj i srednjoj školi, čitavo vrijeme sam mislila kako na faks idu stvarno pametni i moćni ljudi... Sad kad sam na faksu mi je smiješno koliko je to daleko od istine.
Toliko sam lijena da sam maloprije usisavala kuhinju u ležećem položaju.
Skoro mi je otac moje djevojke, poslije jedne njene izjave, polusažaljivo rekao "kako li je trpiš majko mila".
Sa većim užitkom pojedem onu so na dnu kesice,nego same štapiće.
I dalje lift ne može samu da me povuče. Uvek čekam još nekog. :)