Nervira me kad se parovi voze prevozom, a onda jedno drugo maze po licu tako tim rukama kojima su pipali sve živo. Fuj.
I dalje pomislim želju, pre nego sto polomim štapic od sladoleda.
Plačem, često plačem, skupi mi se neka bol u grudima i suze mi poteku. Osećam se nesrećno u vezi, a volim mog momka, voli i on mene bar tako kaže, ali i dalje svaki dan plačem jer osećam neku tugu. Niko to ne razume, a mog momka to nervira i onda galami na mene, a meni bude sve gore... i sve mi se više plače :(
Jednom sam došla iz izlaska užasno gladna, napravila sebi sendvič, ali nije bilo čistih noževa da isečem paradajz pa sam ga isekla makazama. I dan-danas kada se mama čudi što su zarđale, ja se pravim mutava.
Radim kao rukovodilac odeljenja u jednoj proizvodnoj firmi. Malopre umesto turbo-folka iz mašinske radionice čujem klasičnu muziku. Moraće neka povišica da padne!
Majka me nikad nije podržala u životu ni u jednoj želji. Ona je odlučivala o svemu u mom životu i danas mi je rekla da je stid kada vidi koliko su drugi postigli više nego ja.
Jednom prilikom kada sam šetala sa dečkom reko mi je "Aj pusti kosu vidi ti se linija od pudera".
Za svakog profesora koji predaje određen predmet, uvek mislim da on jedino zna taj predmet i ništa više osim toga.
Za svoj 16. rodjendan dobila sam najlepši džepni noz od caleta uz reci: "Evo sine, znam da si umetnička duša. Neka ti u životu služi samo za oštrenje olovaka, ali (daleko bilo, zlu ne trebalo) da išaraš nekog u slučaju samoodbrane kako te tata učio". Uvek ga nosim sa sobom, a najviše iz emotivnih razloga. Sad imam 20 i svaki put ga s vremena na vreme naoštri. Prosto ga obožavam!