Izbegavam društvo sa faksa, jer svi imaju neki posao, a ja još uvek muzem roditelje...
Osećam se kao gubavac kad ih sretnem
P.S.
Diplomirao pre 2 godine i još tražim posao.
Sanjao sam da vodim ljubav sa Pamelom Anderson i kada je bilo najbolje probudi me ćale i reče ae na faks kasniš...:(
Pokazao sam mami sliku svoje devojke. Pitala me je 'Šta će ona tako lepa sa tobom?'. Mnogo sam se smorio..
Kupim burek sa 3 kg masti i sira i uz njega Light jogurt sa 0% masti, da se ne ugojim.
Nikad u životu nisam više plakao nego kad sam obrisao njen folder sa slikama jer više nismo zajedno.
Imam jednu drugaricu koja je baš slatka, nasmejana, voli da flertuje.. I uvek joj neko priđe, a ja ostanem sama. Volim je ali stvarno sam počela da gubim samopouzdanje zbog izlazaka s njom.
Uvek sam želela da me neko zatvori preko noći u Supermarket.
Volio bih da živim u vrijeme vitezova i kraljeva kada su sve cure bile dame i CIJENILE te zbog toga što im iskazuješ duboko poštovanje, ljubiš im ruku, dolaziš pod prozor kasno u ponoć i tretiraš ih kao da su sve kraljice... To su bile prave dame i tada smo bili pravi džentlmeni!
Mrzeo sam kad sam bio mali i kad mi je dosadno, a otac to primeti i me pita me: "Šta ti je sine"? Ja mu kažem da mi je dosadno, a on će: "Što ne pročitaš knjigu" uhhh!
Nekada kada se vraćam kući poslije izlaska, onako pijan i umoran, još ako je hladno, ili pada kiša, a ja idem pješke, kad vidim mnoge automobile koji prolaze pored mene, osjecam se pomalo glupo i želim da i mene neko vozi.