Lepa sam... Sarmantna,intigentna, duhovita ... I bogata. ;) Licim na Moniku beluci. A za mene se lepe jedino fudbaleri i kriminalci. Niko me ne shvata ozbiljno zbog lepote tj fizickog izgleda. I ljudi me se plase. Toga ima samo kod nas.
Moja verenica uvek kada spremi nešto za večeru, pre nego što to postavi slika par puta i pošalje njenoj mami :)
Jednom sam izgubivši mobilni negde u kući uzeo fiksni da se pozovem da bih ga našao, mobilni je negde zazvonio ja sam ga ugledao i pomislio da me zovu od kuće i javio sam se ...
Radim kao volonter u jednom domu za decu bez roditeljskog staranja. Deca su divna, poslušna i najteže mi pada kada me pitaju da ih vodim kući. :(
Moji roditelji su užasnuti činjenicom da pijem alkohol sa 17 godina i od tada mi je strogo zabranjen. Sada svaki put kada izlazim ili krenem na rođendan, podsećaju me da ne pijem. Pre neko veče, otac nije bio tu i poslao je majci poruku u kojoj piše da mi pred polazak kaže da ne pijem, a kad se vratim da me 'omiriše'.
Od kad sam na ispovestima pročitala da je znak za prilazak provlačenje prstiju kroz kosu, kad god izađem u grad ne vadim ruku iz kose i jos uvek mi niko nije prišao.
Bio sam jedan od najboljih košarkasa u zemlji 87' godište, top 5 sigurno... 3. godinu srednje dok smo vozili u školu udarila nas je medicinska sestra koja je gledala u retrovizor i stavljala šminku umesto da gleda na put.. Slomio sam obe noge u nesreci, 8 meseci kasnije kad sam ponovo počeo da trčim shvatio sam da više ni loptu nisam umeo da driblam, izgubio sam svu koordinaciju.. Njena bolnica je kasnije zataškala celu nesreću da ona nebi izgubila posao jer joj je otac imućan covek u toj bolnici gde su me inace lečili. Imao sam stipendijske ponude da odem na coledž u inostranstvo da igram, a sada ništa. Ponekad dok igram u parku devojka mi kaze da imam nekog talenta i da sam trebao ranije da treniram kao klinac i da bi mozda bilo nešto od mene, a pojma nema kako sam nekad igrao. Ne želim o tome nista da joj pričam jer ne želim da u njenim očima budem jedan od onih jadnika koji živi život u prošlosti i ne želim da me sažaljeva kao što ja potajno sažaljevam sebe sve ove godine.
Kad moj muž hrče ja ga udarim laktom što jače mogu samo zato jer me probudio i prekinuo mi san.
Kada mi neko kaže da sam slatka iznerviram se i osetim se uvređenom, jer smatram slatka umanjenim od lepe, pa se zapitam što nije rekao da sam lepa.
Moj muž je juče dobio posao, od sreće smo skakali po kući, plesali, a moj 10-o mjesečni sin je iz krevetca nas posmatrao uz osmijeh i tapšao, to je bio najljepši trenutak. Napokon ćemo moći da mu kupimo brdo igračaka, a ne da izbjegavamo trgovine, izloge, jer nismo mogli da mu priuštimo, a ni da gledamo njegovo tužno lice, Bože hvala ti!