Posto nocu ucim a vrata od terase su mi stalno otvorena, privucena svetloscu u stan je usla leptirica, ogromna je! I sad ona tako vec dva dana leti po stanu a meni zao da je ubijem, nazvao sam je Zorka. Zorka i ja sad zajedno ucimo, a ja se nadam da cu poloziti ispit jer sam bio human i nisam je ubio.
Kada sam sama kući i zvoni fiksni redovno ga ignorišem...
Moja majka je psihički bolesna i odbija da uzima terapiju koju joj je prepisao psihijatar. Njeno ponašanje je užasno i bukvalno izluđuje mene i oca. Trudim se da budem podrška ocu koji više nema prijatelja, jer ih je moja majka sve oterala..
Moji roditelji imaju kamion, i često pomislim da me napravio naš vozač.. Kad čujem kako se dere kad priča i psuje, i kako je uvijek nervozan, tačno mislim da na njega ličim...
Kad sam bila mala, mama bi me stavila u hodalicu i vezala za stub.
Imam druga koji "sve zna", recimo zadnji branik od BMW-a petice košta 150 eura, a da nije ni pogledao auto niti kako se kreću cene... Uvek, ali uvek me istera iz takta, jer se "razume" i oko mehanike, moleraja, cveća, poljoprivrede, i uvek kad smo sa nekim društvom na sve ima odgovor i sve zna iako se blamira... Ti koji sve znaju uglavnom ništa i ne znaju...
Uvek na fejsu ima neki lik koji svima sve lajkuje, komentariše. Užasno me nervira kada mi prokomentariše neku sliku tipa 'prelepoto<3' pa mu na kraju obrišem komentar. Niti ga znam, i što je najgore smara jako.
Uvijek okrenem glavu dok neko kuca šifru ...ono kao, mene to ne zanima.