Do pre 2-3 nedelje imala sam milion želja i željica. Sada imam samo jednu, a to je da moj brat ozdravi od leukemije od koje je nedavno oboleo... On mi je najbitnija osoba na svetu i ne želim da ga izgubim !!!
Uvijek kad mi neko piše velikim slovima u sebi kažem : ''Ne deri se''.
Tata mi je alkoholičar i u januaru smo mama, brat i ja bili u Sigurnoj kući zato što nas je maltretirao i sad nisam u kontaktu sa njim, a ponekad mi tako jako nedostaje da mi dođe da vrištim (bio je divan otac dok nije počeo da pije).
Voleo bih da mogu da pobegnem od kuće, samo sa ruksakom na leđima. Da putujem auto-stopom, da svaki dan obiđem po jedan grad, da spavam na klupi pod otvorenim nebom. Da upoznam različite ljude i različite kulture i običaje. Radio bih sve i svašta samo da imam za hranu i piće. Voleo bih to da ostvarim, da jednog dana svojoj deci pričam o tome. :)
Mnogo volim profesore koji se postave prema nama kao ljudi,da nas posavetuju,popričaju normalno sa nama o nekim svakodnevnim temama, naravno nakon što završe sa gradivom. Ovi koji su strogi i gledaju samo časove me nerviraju, umišljeni ljudi...
Bojim se sebe i svojih misli. Jedan dio mene ne pripada ovome svijetu...
Volim da pogledam muškarcu u prepone onako dok sjedi. Drug me jednom prokužio, shvatila sam po onom blagom smijehu i direktnom namještanju.
Kada sam momka upoznala sa ukućanima, moj brat je rekao, krajnje ozbiljno: ''primi moje saučešće''.