Некад причам са мојим мачком и трипујем да ме разуме шта му причам.
Kad sam bila mala i nekako su tek počeli da se koriste mejlovi , mislila sam da hotmail koriste ljudi koji traze momka ili devojku , jer sam cula da se to radi preko hotline-a.
Toliko sam umorna da sam malopre gurala punjač u index...
Bila ja kod dečka i sedela sa njim i njegovom mamom (super se slažemo), pričali tako o životu i planovima, i ja kažem "eto, jeste da imam 20 god., al' meni je prioritet da završim faks, pa da se onda izludujem za sve ovo vreme što nisam mogla, i onda lepo porodica, deca tamo oko 30-e.", na šta me je ona pogledala i rekla "oćeš ti da budeš majka ili baba?"
Kad odem u školski wc da piškim, u 90% se malo popiškim po šorcu, pantalonama... Onda kad perem ruke namerno obrišem od njih da prikrijem dokaze.
Vraćam se danas sa roditeljima iz akva parka. U povratku moj tata stane kraj prodavnice da kupi stvari i pita mene šta ja želim. Ja rekao da hoću slani štapić, a on se vratio sa ribicama i komentarom da nije bilo onog keksa koji sam hteo.
Moja devojka nikad ne nosi neke tesne stvari, uvek su to neke široke majce, zakopčane košulje do grla i tako to. Neki polu-dečački stil kako ona to zove. Smuvam se ja sam njom jer je lepa naravno i totalni car od devojke i prolazilo tako neko vreme dodje do toga da mi treba da se spavamo. Kad se ona skine a ja O.O Telo izvajano, grudi bujne, zgodna samo tako, prava ženska! A ja onako buljim u nju i ona me pita kao ma šta ti je, je l nije nešto u redu, a ja u čudu! Pitam je ja, zašto nikad ne pokazuje svoje telo kad je več takvo. Tada mi je rekla da nema potrebe za tim, već kad nadje osobu kojoj to i treba da pokaže, pokazaće. Tada sam se samo još više zaljubio u nju.
Imam jednu drugaricu koja je baš slatka, nasmejana, voli da flertuje.. I uvek joj neko priđe, a ja ostanem sama. Volim je ali stvarno sam počela da gubim samopouzdanje zbog izlazaka s njom.
Uzela sam sestrine nove, zelene otvorene sandale, jer su mi samo one išle uz kombinaciju. Šetam gradom na jednom skontam dosta muškaraca na klupi, i počela sam da pravilno šetam i da se uvijam, ne bi li me primetili, međutim, čula sam jednog dečka iz tog društva: ''Ispao ti je palac'' i svi u smeh. U životu ih više nisam obula.
Smatram da je kruh milion puta bolji kada se otkine rukom, a ne izreže!