Najsrećnija sam bila kada sam za 10. rođendan dobila BMX od mame i tate. Svima iz ulice sam dala da ga voze, iako ja još nisam bila naučila da vozim na dva točka.
Zar može život da se promjeni u trenutku... Bila sam najsrećnija djevojka do prije 10 minuta kada mi je moj dečko nakon što me je dovezao kući rekao: "Ovako, ja raskidam. Ne mogu više da polažem račune." Izašla sam iz njegovog auta bez ijedne riječi. Ne mogu da opišem kako se osećam. A maštala sam da mu rodim decu jednog dana...
Imam 22 godine i upravo sam kupila svoju prvu paklu cigareta...počinjem da pušim jer više nervozu ne mogu da podnesem.
Kao mali našao sam u fioci ćaletove pare za račune, uzeo sam ih, otišao u prodavnicu i za sve pare kupio kinder jaja. Došao sam kući pojeo sva jaja i napravio brdašce od folija. Kada je došao ćale ubio je boga u meni, posle nekog vremena ulazi tetka i donosi mi kinder jaje, a ja još plačem pored onog smeća što sam napravio.
Treniram celo leto samo da one što lenčare ceo raspust iznerviram u septembru.
Jednom kad sam išla sam sa drugaricom na palačinke, u restoranu je radio dečko koji joj se jako sviđao i kad je došao po našu narudžbinu, ona je rekla: "dve palačinke sa kremom i tvoj broj, hvala". Zajedno su već dve godine.
Ide mi na živce kad se vozim biciklom pa naiđem na rupe i rascjepe na cesti, pa mi sise skaču gore-dole. I neugodno mi bude ako prolazi neki muškarac i to skuži.
U srednjoj školi sam bila simpatična buca. I tako se ja zaljubim u baš dobrog frajera. I priznam ja njemu to. On mi džentlmenski objasni da nisam njegov tip, zagrli me i isprati kući. Danas imam 15 kila manje, i ludim od udvarača. Ponekad se zapitam, kad ga vidim, da li mu bude makar malo krivo što me je onda odbio... :)
Volim da dođem na posao pre svih. Skuvam kafu, uživam u tišini i polako se spremam za haos koji me čeka tog dana.
Sa 25 godina sam upisao fakultet, posle 7 godina lutanja i uništavanja života. Mnoge kolege me gledaju sa nekom dozom entuzijazma i podržavaju me tipa: 'Svaka čast, ja se nikad ne bih mogao/la prilagoditi posle toliko vremena.' itd. Ne kažem da je bilo lako, bilo je đavolski teško ali nekako sam navikao. Tako mi je đavolski teško bilo da ostavim i alkohol, ali i to sam uspeo... Inače nisam osoba koja ima emocije, hladan sam. Kada sam izgubio dedu, nisam ništa osećao iako mi je ta matora tvrdoglava drtina bila drug, suzu nisam pustio. Mnogi koji me znaju kažu da je alkohol ubio sve u meni. Izgubio sam devojku, izgubio sam neke dobre drugove, nisam se nasmejao zadnjih 5 godina... ali po prvi put u životu sam stisnuo petlju i krenuo korak po korak. Onog dana kad budem dobio diplomu, ne moram da se nasmejem, ne moram ni da zaplačem, samo se nadam da ću u očima svoje majke videti makar neku iskru, koja ce mi kazati- drago mi je da si uspeo...