Mislim da ću da preplačem celu nedelju.Student sam i ove nedelje mi se desilo da ću ostati bez para totalno. Imam 500 dinara,pusač sam i treba sa time da izdržim 8 dana. Sve i da kupim duvan,rizle i filtere umesto cigara svakog dana to me već izađe oko 300 i više. Ja stvarno ne znam kako da se hranim nedelju dana sa 200 din. Jedino da jedem samo hleba.Moji nemaju da mi pošalju, cimerka je stipsa, pa necu ni da je pitam ni za šta, a imam ispite cele nedelje tako da ne mogu da odem kući. Trenutno sam gladna i krči mi želudac i nemam wc- papira (tragikomendija). Stvarno mislim da će ako budem odustala od fax-a ovo biti jedan od glavnih razloga.
Zaista mi nikada neće biti jasno zašto japanci cenzurišu porniće..
Želim, tražim i zahtjevam da se ponovo uvede obavezan vojni rok. Pa majku mu, kad vidim da su neki današnji momci toliko isfeminizirani, sramota me je.
Muškarac sam i mrzim one: ''jea bejbe, koj' ti ku*ac tebra'' devojke. Gde su nestale haljine sa tufnama, kosa skupljena u punđu i crveni karmin?
Imam kuče njemackog ovčara staro 3 mjeseca, moj komšija koji je cjepao drva ispred svoje kuće je uzeo cjepanicu i gađao mog psa, koje je iz mog dvorišta lajalo na njega. Uzela sam tu istu cjepanicu i gađala komšiju, popila sam par pleski od ćaleta zbog nepoštovanja prema komšiji, sad mi dođe da uzmem kubik drva i gađam i komšiju i ćaleta! A pas kad odraste napucaću ga na komšiju!
Uvijek kad me nešto slomi u životu, sjetim se kako se moja drugarica u osnovnoj javila da popravi jedinicu, pa dobila još jednu... I kad se jedna cura rasplakala jer je bila prozvana i isto dobila jedan, nastavnik je poslao tu curu da ode na wc da dođe sebi, pa poslao moju drugaricu koja je dobila dva keca da je tješi.
Jednom mi je prijateljica posudila hlače u kojima sam našla 100 kn. Zadržala sam ih.
Kad sam bio mali, deda mi je rekao da krtice pod zemljom voze biciklu! Ja sam onda otišao i odlomio veoma malo parče daske i napunio rupu vodom da bi mogla da surfuje.
Pre deceniju i nešto ostavio sam svoju verenicu da bi nastavio studije u inostranstvu i upoznao bolji život. Sad sam se vratio u naš grad i shvatio sam da me je stigla sudbina baš kao iz Đoletovog stiha: ''Prošlo je 10 godina. Ja imam dve diplome, ona ima dvoje dece. Bogatija je za dva života''.