Mnogi vole da citiraju Andrića, Đinđića i ostale poznate osobe, a ja najviše volim da citiram svoju babu.
Kada sam bila mala, posle velike nužde obrisala sam se zavesom. Evo, i nakon 20 godina moji to stalno pričaju i to pred gostima.
Pre neki dan sam dotakao devojku zbog koje ludim već neko vreme...znam, deluje jadno ali to je verovatno najviše što ću imati sa njom.
Danas sam napravila spisak zvanica za svoju svadbu. Mladoženje ni na vidiku, ali neka, da se nađe kad zatreba.
Kada trčim niz stepenice, držim se za grudi da ne bi skakutale.
Neiskreno se radujem kad neko položi ispit koji sam ja predhodno pao.
Ceo svoj život se prema ženama/devojkama ophodim kao skot. Cilj mi je da ih zaljubim u sebe i onda da ih odbacim. Nikad nisam bio zaljubljen i rekao sam sam sebi da se nikad neću oženiti. Priroda mi je dala lepo lice, dok sam, da bih imao dobro telo i slatkorečivost vežbao svakodnevno. Glavni cilj je kao što rekoh da nateram devojku da se zaljubi u mene, a onda joj slomim srce na najgori mogući način. Plakale su, neke su me čak preklinjale na kolenima da ih ne ostavim, ali to mi je samo punilo ego. Razlog tome je moja majka, koja je ostavila mog oca i svoja dva sina zbog drugog muškarca. Gledao sam oca godinama kako pati zbog toga, ali je kao samohrani otac uspeo da iškoluje mene i mog brata. Jedina devojka koju nisam želeo da povredim je rođena sestra mog najboljeg druga, rekao sam joj da se skloni od mene jer će se kasnije kajati i nisam želeo da rizikujem drugarstvo zbog svojih stavova.
Mom bratu (kad je imao tri godine) govorili su kako će mu mama roditi dvije sestre blizankinje, i kad smo se rodile došao je da nas vidi i rekao ''Pa nema ih puno...''
Jednom sam u bolnici videla lepog i mladog doktora i pravila sam se da sam pala u nesvest, samo da bismo se upoznali.
Ponekad ljubim sama sebe, u rame, ruku, nogu... nekako mi fino.