Prije 2 godine ostala sam trudna.
ON me je napustio. Mojoj maloj damici prva riječ bila je 'tata'. Boli, *ebeno boli. A nju volim najvise na svijetu.
Rekla sam mami da ću možda obnoviti ovu (drugu) godinu na fakultetu, na šta je ona hladno rekla: ako obnoviš, onda se ispiši sa fakulteta i zaposli se. Srce mi se skamenilo jer mi nije nikakva podrška, a ja imam dojam da ću od brige za ispite pola organa oštetiti. Već mi se stalno manta, konstantno sam pod stresom, skoro ništa ne jedem... Još sam super student, prvu sam godinu očistila bez muke, bila sam uvijek odlična učenica, dijete za primjer. Ove godine mi jednostavno ne ide. Obnova nije sigurna, postoje još rokovi u septembru i cijelo ljeto ću učiti i potruditi se da ne obnovim jer mi je stalo, ali me jako povrijedilo odsustvo njene podrške. Da ne spominjem da sam na budžetu, redovan student, tako da ni sada a ni u slučaju da obnovim moj fakultet ne košta mnogo. :/ Toliko me povrijedila da razmišljam čak i da je poslušam. Iako znam da bih se cijeli život kajala, jer zaista volim to što studiram.
Bio je to dan kad nisam imala šta dati deci za jesti, otišla sam u veliku trgovinu i napunila kolica do vrha svega i svačega. Pokušala sam da prođem karticom, mada nije bila u funkciji, jer sam dobila otkaz u firmi. Međutim, bingo, prolša sam, mojoj sreći nikad kraja. Već 10 godina živim u Nemačkoj i uvek se setim ovog dana.
Smatram da je moj dečko pi**a jer ne pije i ne puši, već dugo pokušavam da ga ubedim da počne ali on neće, blam me je kada odemo u kafić, a on naruči neki voćni sok jer ne pije alkohol.
Moja drugarica je momku koji pušta muziku u diskoteci otišla i rekla da pusti "bilo koju pjesmu".
Toliko sam jadna da sam danas koračajući pored bazena sve vreme uvlačila stomak da bi ljudi pomislili da ga nemam.
Kad sam bila mala mislila sam da na oblacima postoji pupma za gorivo, za avione ...
Danas mi je tata rekao da sam usvojena.
Rekla sam mu da ne lupa, znate šta mi je rekao?
"Jbg, nikako ne možemo da je se rešimo, moramo da je trpimo dok se ne uda."
Tata mi je car, definitivno.
Svog muža sam upoznala tako što me je udario kolima na pešačkom i slomio mi ruku. Sve vreme je bio sa mnom u hitnoj dok su mi je previjali, kasnije me pozvao na piće. Od tog dana smo nerazdvojni i evo već smo u braku 10 godina.