Poruka koju sam poslao ljubavi svog života za 31. godišnjicu našeg braka:
Pre 31 godine, bili smo mladi i lepi. Mlado i lepo nije teško voleti – čista fizika – reklo bi se. Godine koje su prošle odnele su nešto kose, donele nešto kilograma, promenile nas... Nismo više tako mladi. A lepi? Možda je fizika prešla u hemiju, možda su nam se promenile norme, možda su preovladale neke druge vrednosti, možda sve po malo... Ko zna? Uglavnom, čini mi se da ljubavi i dalje ne manjka. Naprotiv. Možda bi moglo i više kada bi se potrudili. Ali možda ovo, koliko jeste, baš zato i vredi, što je bez truda, što je jednostavno tako... Srećna ti godišnjica!
Ne podnosim bol u očima kada na ulici vidim devojke u fluorescentnim dugim haljinama kupljenim kod kineza...
Prvi put kad sam nacrtala obrve, tata me je pitao ,,Čime si ti to crtala obrve, flomasterom?''
Vikendom obavezno navijem sat da me probudi da ne zaboravim da napišem status da sam u gradu i da je ludilooooo...
Baba me je danas pitala da joj pozajmim novu torbicu, kaže ide u svatove. Oduševila sam se. Savremeno, nema šta.
Kad sam bila mala lutkama sam sekla palčeve da kad pozajmim nekom znaću da je moja!
Uvijek sam se pitala ko pojede svu onu hranu koju kuhari spreme u onim kulinarskim emisijama na TV-u.
Ove godine sam bila popisivačica stanovništva i jedna baba je skinula priglavku da me uvjeri da ona ima kurje oči.
Svaki put pre kontrolnog zadatka razmišljam da li da se potpišem, jer mislim da ću dobiti bolju ocenu ako profesor ne zna tačno ko sam.