Kad sam bila mala, na testu iz prirode i društva bilo je pitanje:
-Kako se zovu ljudi koji gaje stoku?
Moj odgovor je bio GAJARI.
Sve svoje važne životne odluke i dileme rešavala sam metodom brojalice "Eci peci pec!"Tako sam odabrala buduce zanimanje, supruga, imena cerkica..., a imam 44 godine i pritom sam prosvetni radnik ... do sada nisam imala utisak da je to pogrešno... :) Srećno i vama...
Ugasila sam fejs jer smatram da nisam atraktivna i da nemam lepe slike poput drugih devojaka i zbog toga imam komplekse...
Umesto ''Opraštam ti Zlatiborske zore'',moj dečko je čuo: ''Opraštam ti slatki morski stvore''. To sam ispričala drugaricama, i od tad, kad god izadjemo negde, iz sveg glasa pevamo: ''Opraštam ti SLATKI MORSKI STVORE''.
Ove godine bio sam u CG na letovanju.... smuvao sam se sa jednom prelepom Crnogorkom. Iako smo bili samo dve večeri zajedno, ja sam se u nju zaljubio kao neki balavac, i više ne mogu da je izbacim iz glave... sad plačem zato što nemam para da zapalim za Bečiće, samo da je vidim i glas da joj čujem...Dva najlepša dana u mom životu.... a sad se osećam tako prazno... fali mi reči da opišem kako se osećam...
Za 4 godine studiranja, svako učenje ispita sa mnom je proveo moj mačak Džeki. Zajedno smo jeli, zajedno spavali, ja sam učio na glas, on je spavao, ponekad slušao, a poneki list knjige je i pojeo. Uvek je bio tu, čak i u njegovom omiljenom mesecu februaru kad je meni najteže, nije me napuštao. Položio sam poslednji ispit, diplomski je završen, odbrana je sledeće nedelje. Odlučio sam da odbrana bude pred prijateljima i rodbinom. I odlučio sam da nema te sile na ovom svetu koja će me naterati da ne povedem moju najdražu vreću buva, mog Džekija!
Obavezno kad idem kući od babe, ona mi kaže da joj se javim kad stignem i ja nekad zaboravim da joj se javim i naravno, eto nje zove da vidi da mi se nije desilo nešto. Ne omaši ni jednom.
Toliko smo se navikli na smajlije da ako ne napišem nijedan u poruci, dečko mi vrati "jesi ljuta?"
Uvek kada idem sama negde nosim slušalice sa sobom, koje ne skidam sa glave dok ne dođem na određeno mesto. Da bi mi se skoro desilo, dok sam sedela na klupi, da mi priđe jedan fin deka, sedne pored mene i kaže: " Drago dete, da li ti uvek nosiš to na ušima? Meni to izgleda kao da mrziš ceo svet i da nećeš da pričaš sa ljudima." Samo sam ćutala.
Uvek imam problem kada negde na netu treba da popunim neki formular pa mi traže e-mail, uvek tripujem da će da ga hakuju.