Jedva čekam da se oženim voljenom osobom i da sa njom imam dijete... Sigurno je najljepši osjećaj na svijetu napravit nešto malo, živo, i baš sa tom voljenom osobom. :)
Uvijek kad bi gledali crtani " Ljepotica i zvijer" moj brat i ja bismo se sakrili iza fotelje svaki put kad bi se zvijer pojavila ...
Kad grmi hodam po kući, u slučaju da krene u mene, da se pomjerim sa mjesta i tako izbjegnem, oooo kakva je to logika.
Mama mi je ispričala da me je jednom kada sam bila beba ostavila samu sa tatom na dva sata, i kada se vratila zatekla oca u sobi a mene na terasi, na šta je moj otac odgovorio, upiškila se pa sam je izbacio da mi ne smrdi u sobi.
Javila mi se cura koja mi se sviđa na facebook, a ja sam to primetio posle desetak dana..
Osnovnu i srednju školu sam završila učeći u dnevnom boravku u kom su, uglavnom, bili svi ukućani. Bila sam vukovac. Bez kompijutera, bez sopstvene sobe i svega onog što su moji vršnjaci imali. Nikada se nisam žalila i uvek sam bila zadovoljna onim što imam. Danas su u našu kuću ušla dva blizanca i to u sobu koju smo muž i ja sređivali otkako sam saznala da nosim dva anđela. :-)
Moj dečko je niži od mene i kad šetamo ako me zagrli oko vrata osećam se jako neprijatno jer moram da se iskrivim.
Kad se sve sabere i oduzme, koliko god ja povremeno kukala i žalila se, uvijek kažem sebi: "ti si srećna osoba!"
Kada u gostima slomim nešto ili pokvarim, elegantno se udaljim od toga i pravim se da ne znam šta se desilo...