Žena mog brata je vegeterijanka. Imaju blizance od dve godine i njih hrane raznim "splačinama". Nikada im nisu dali meso. Prvom prilikom kad su bili van kuće, uhvatila sam najbolju koku iz kokošinjca i deci spremila batake. Polizali su prste.
Sadašnjem dečku lažem sve i sve mi vjeruje. Ne osjećam se uopšte loše, samo vraćam, jer su i mene lagali.
Dok sam bio mali često bi razmišljao kako ću izgledat za 20 godina, gdje ću živit, koju ću oženit? Uzeo bi blok kojim sam crtao u školi i pokušav'o slikat sebe, bio bi isti al' bi dodao bradu na moje lice, djecu kraj mene koja su predstavljala moje sinove i ženu koja gleda prema njima i smije se, ispod slike je bio broj '25' jer sam uvijek mislio da ću se oženit u 25. Baš jučer sam kopao po starim stvarima i našao tu sliku. Sad imam 25, al' nemam ni žene ni djece a ni brada mi nije baš neka.
Služimo ratluk uz kafu u kafiću. Uvek kad neko vrati, ja pojedem :)))
"Drugarice" iz srednje škole me redovno pozivaju na kafe, kao poželjele me, a u biti samo ih interesuje imam li dečka, koliko imam ispita do kraja i sl. E, pa neće moći!
I dalje sa društvom iz ulice igram žmurke. Najmlađi od nas ima 21.
Srce me boli kad moje kuče treba da primi inekciju pa cvili... Radije bi je ja primila umesto nje, nego da je držim. :(
Šest godina sam imala, počelo je bombardovanje. Sećam se, skupimo se svi u nekom podrumu, cela ulica, proživljavamo zajedničke strahove, ali u isto vreme složniji kao nikada pre toga, nažalost, ni posle toga. Ništa ljude ne može da spoji tako kao zajednička tuga ili zajednička sreća.
Uvek su nas učili da je voda supstanca bez boje, ukusa i mirisa. Ova naša prkosi svim zakonima.
Moj dečko je odlučio da je kul nositi brkove. Da bih ga kaznila, odlučila sam da se ne depiliram sve dok ne skine taj horor sa facе.