Imam 21. godinu. majka mi je umrla od raka kad sam imao 10, tako da sam odrastao pored ćaleta. Pre 3 godine sam ga prvi put video uplakanog, kada sam mu nakon sto nam je opljačkan stan i ukraden sav novac i nakit koji je ostao od pokojne majke, da novac nije bitan ali da mi je krivo što više nemam nijednu uspomenu na majku (osim njene uramljene slike). Iako se foliram da sam jak/hladan i da sam preboleo njenu smrt, nikad mu nisam rekao koliko mi je teško, koliko ga volim i koliko sam mu zahvalan što me je izveo na pravi put . Ona koja me gleda odozgo mi je najveća motivacija u životu i znam da ona ne želi da se ikada predam, iako se ona predala...
Volim da se sprdam sa drugarom iz klupe kada je neka ozbiljna tema na meniju.Imamo ritual da se vratimo u proslost i kazemo nesto tipa:''Eh,moje dijete,kada sam ja šesetdruge udario na Ruse...''Uvijek se odvalimo smijati kao budale.
Ljubazan sam prema svakoj devojci kako god ona izgledala, a najviše mi je žao što svaka od njih pomisli da je muvam pa to ispriča svima.
Čudne su mi djevojke koje skaču,vrište kad ih neko vidi u donjem vešu, a na plaži u kostimima hodaju kao sve sretne.
Kada pričam sa osobama koji su inteligentiji od mene, uvek imam neku malu dozu treme, straha, šta li...
Od sveg nakita i svih poklona koje sam ikada dobila najdraža mi je narukvica od 100 din koju mi je brat kupio bez ikakvog povoda, ne skidam je :)
Lupila bih močugom po glavi muškarce koji vrtlaju jezikom k'o veš mašina dok se ljube!
Uvek mi se ide u wc kad čuvam mleko da ne pokipi ili kada neko ima set/meč loptu na teniskom meču.
U mojoj kući ni sa kim ne može da se razgovara NORMALNO.
Bio sam u čudu, otkud silni mravi na mom radnom stolu... a danas sam ukapirao da izlaze iz mog laptopa.