Kao mala sam silno želela da imam kućnog ljubimca i trčala sam po dvorištu pokušavajući da uhvatim vrapca kutijom za margarin!
Najgore mi je kad ugovorim izlazak sa devojkom, a ona povede drugaricu. Kad ih vidim molim se da su samo krenule u istom pravcu, ali ne ona je tu celo veče sa nama i naravno kada su dve devojke zajedno onda je tu smejanje i međusobni pogledi kad kažem ili uradim nešto sasvim normalno...najgori osećaj na svetu ovome.
Mrzim kad neku osobu iz sve snage zagrlim i osjetim da ona mene nije. Odvratan osjećaj...
Nakon svakog tuširanja, pre izlaska iz tuš kabine, se istresem kao pas... Tripujem da sam suvlji.
Dan treći... I dalje sam u pidžami, bez brusa, nisam provirila napolje.... Kako je lepo kad se student vrati kući...
Tata je bio godinu dana na službenom putu i nestrpljivo sam čekala dan kad će da se vrati kući. Javio je mami da stiže tog jutra oko 12h. Probudila sam se ranije i čekala ga.. Ako nešto na svetu najviše mrzim, to je da čekam, popela sam se na stolicu da bih dohvatila zidni sat i pomerila kazaljke na 12h. I zatim počela da vrištim po kući "Mamaa, tata treba da stignee za koji sekund!" Ona se brzo obukla i naparfemisala. Čekale smo i čekale, ali on nije dolazio. Mama se uspaničila i pozvala ga da ga pita gde je, on je rekao da je tek sad ušao u autobus. Mama je onda shvatila šta sam uradila. Pomilovala me po kosici i rekla: "Dušo, ne možeš da utičeš na vreme, sad si poželela da ga ubrzaš, a mnogo puta u životu ćeš poželeti da ga zaustaviš, još više puta da ga vratiš."
Pogledala sam je čudno, imala sam 6 godina i nisam shvatila šta je time htela da mi kaže, ali sad i te kako shvatam ..
Kada idem na trčanje, ukoliko obučem neku fancy sportsku odeću, tada obično i istrčim više jer umislim da sam profi atletičarka.
Kad god uđem u lift, i čutim, izađem iz njega i žive duše nema, a kad se derem, pevam nešto, izađem a ono pola ulaza čeka lift i smeška se!