Celu osnovnu sam bila odlikas, sve petice i cetvorke.
Moji su se razveli kada sam krenula u srednju, sad zivim sa kevom
Prva godina pala na popravni, evo kraj druge godine borim se da ne idem na popravni opet..
Cale i dalje smara i davi kako sam popustila u skoli itd, a nema pojma da je sve to zbog njega, jer je unistio savrseno srecnu porodicu zbog tamo neke dronfulje..
I dalje mastam kako smo svi zajedno i kako smo svi srecni.. Razvod mnogo boli...
I istina je kada kazu da su najtuznija mesta ona na kojima si nekad bio srecan.............
Ove godine ispunila su mi se dvije velike želje. Zapravo sve se to desilo u toku poslednja dva mjeseca. Dobila sam stipendiju za studije koje sam cio život željela, na drugom kraju svijeta i trebala bih da podjem za mjesec dana. Druga želja je bila da se konačno stvarno zaljubim, nadjm pravog dečka i i to mi se ispunilo. On je spreman da me oženi, pažljiv je i čuva me kao princezu i ja ne poznajem osobu koja posjeduje bolje kvalitete za potencijalnog muža ali moram da ga odbijem i odem u tu daleku zemlju i ispunim ono o čemu sam cio život maštala. Iskreno se nadam da ćemo se jednog dana opet sresti i da me ništa neće sputati u življenju svog drugog sna.
Svoj prvi poljubac sam doživio igrajući masnih fota u dvadeset prvoj godini.
Једном приликом док сам ишао у обданиште код мене у групу је у госте дошла друга група, са све васпитачицама итд. И моја васпитачица оде да закува кафу за колегинице и успут им објашњава како сам ја немиран, нон стоп се вртим и не могу да будем два минута миран. Чак ме је и имитирала.
То је мене изнервирало, ја сам се наљутио на њу и када је кренула да се врати на место, ја сам јој измакао столицу и она се просула жестоко. Тада је зезнула кук и узела је боловање на месед-два дана.
Pre par meseci sam radio zgibove na nekoj staroj šipci kad se odlomila i otvorila mi glavu. Svima sam rekao da je šipka sama pala, a ustvari sam skočio na nju kao nindža ratnik.
Muško sam, ali sam emotivac u pi*ku materinu. Kad mi je bivša devojka za dve godine veze napravila kolaž od naših zajedničkih slika plakao sam kao malo dete :D Dok je drugu ćale ležao u bolnici i nije se znalo šta će biti, onako zagrljeni smo obojica plakali. Bilo je još mnogo situacija. Jednom mi je ćale rekao ''Sine, odlika velikih ljudi je da se ne plaše da pokažu svoja osećanja i emocije''. Ne znam da li je to istina, ali mnogi su mi rekli da im je drago što me imaju za prijatelja. To mi je nekako najlepši kompliment.
Pitala sam brata da me opiše u tri reči, rekao je: sačuvaj i sakloni. :)
Obično pred spavanje postanem gladna. Brzo odem do kupatila, operem zube, i tako budem sigurna da necću jesti, jer bi me mrzelo 2 puta prati zube.
Kad sam bila mala, gde god da odem, ja budem žedna. I najviše sam volela, kad dođem u goste pa kažem "može caša vode" ( a u sebi mislim daj sok), domaćica kaže: Hoćeš sok, a ja iz sveg glasa "daaaa".