Uvek kada odem na groblje, ili upalim sveću, mom rođaku koji je zbog bolesti umro u 30 i nekoj, i iza sebe ostavio ženu i malu decu, uvek mu prepričam kako su mu deca i sta ima novo, da ništa ne brine i da smo svi dobro.. (Poslednja želja mu je bila da mu čuvamo decu...)
I dalje jedem jafu tako što prvo pojedem onaj biskvit a žele ostavim za kraj.
Devojka mi maže lak za nokte, kako bi utvrdila da li joj se sviđa. Ona već ima jedan na sebi pa mora na meni da proba. Ovo naravno, ne govorim nikom.
Na ulici oko pola 3 ujutru me napao mladić nožem i pošto duži niz godina treniram brazilsku džiu džicu lako sam ga savladao. Nastavio sam da ga bijem dok je bio na zemlji i usput je naišla policija. Sada mi se sudi za teže telesne povrede, a njemu zbog napada, po svemu sudeći gore ću proći od njega. J*bem ti pravosuđe!
Kad čitam neku zanimljivu vest u novinama ispod nje krenem da tražim komentare i onda ukapiram da ne čitam vest na internetu. :)
Završila sam fakultet, tražim posao i molim Boga da ga ne nađem.
Živim na selu i imam kravu, često idem u štalu. Pomažem roditeljima oko svega, ali kad izađem u grad svi mi govore da sam prava dama. Zapravo malo je onih koji znaju odakle dolazim, a mnoge mi djevojke kažu da bi voljele da mogu da budu tako elegantne kao ja. Oni koji me znaju kažu da je nemoguće da ja uopšte živim na selu. Pokušavam da ostavim što bolji dojam na sve oko sebe. Pazim na svoj bonton, na to kako se izražavam i na svoje ponašanje. Mislim da nije bitno odakle ko dolazi, već ono što ima u sebi i karakter.
Kad sam na faxu, puna sam nekog elana za učenjem, a čim dođem kući ta ideja me prođe.
Kao mali, jeo sam pikavce i fasadu. Jedva me odvikli, već me proglasili ludim, a evo me sad završavam fakultet!