Voljela bih da imam bolji odnos sa svojim ocem.. Nikad ne razgovaramo, nikad me ne pita kako sam, i sada evo kad imam 19 godina to mi nekako smeta.. Znam da baš i nije vješt u pokazivanju emocija, ali bih stvarno voljela da više razgovaramo.. kada npr. dođe po mene i vraćamo se zajedno kući, ćutimo.. ponekad gledamo TV zajedno, komentarišemo sport i sve to, ali kao neki stranci.. ne zna ništa o meni... Možda je to zbog toga što smo malo i slični, ali opet nekako je prevelika distanca... -_-
Jednom me, ciganka što prosi na semaforu, iskulirala jer sam bio u ćaletovom stojadinu koji je totalni krš... a taman sam bio spremio neku siću da joj dam...
Otkad znam za sebe ne mogu da zaspim ako malo ne mrdam desnom nogom.
Kako odrastam, sve me više užasava činjenica da moji roditelji stare
Jednom sam ukrao čokoladicu u trgovini. Vratio sam se 10 minuta kasnije sa papirom od iste u ruci i rekao da sam je zaboravio platiti.
Vraćala sam se iz škole biciklom... Vozila sam po stazici sve dok se ispred mene nije stvorio covjek s psom. Pokušavala sam ga zaobići na sve strane, ali nikako nisam uspjevala... Raširio se po stazici i sporo hodao. Zvonila sam mu, on ništa... Ne miče se... Šetka se i dalje i pjevuši... kakav bezobrazluk, pomislila sam. Na kraju sam bijesno uzdahnula i odlučila projuriti pored njega, makar ga okrznula. Okrznem ga, on se zaljulja. Počne se ljubazno, ali zbunjeno ispričavati. Osvrnem se i shvatim- čovjek je slijep. Njegov pas je pas vodič... A ja sam bila ljuta što mi se nije izmaknuo.
Sav novac koji uštedim od BusPlusa, podelim sviračima u Knez Mihajlovoj.
Baba je dugo bila bez zuba, kada ih je namestila, smejala se za svaku sitnicu. Izgledala je kao vanzemaljac.
Tek sad shvatam koliki sam bila kreten od devojčice kad sam se po 24 h igrala sa barbikama, a svaki dan mi bar jedna barbika umre pa organizujem sahranu, svaka svadba se završi tako što mlada pobegne sa iste, jednom mi je čak ken bio oko 15 tak dana u komi.