Radim kao farmaceut u apoteci i ne nosim nista ispod belog mantila!
Ne volim da me dečko ljubi kad smo u prodavnici, kafiću, autobusu ili tako na javnom mestu gde ima puno ljudi. Mene je sramota to, iako su se mnoge stvari promenile danas.
Danas sam išla na njivu, da kopam. Na putu do njive zamišljala sam Majami i neku brutalnu plažu,i da ću tamo biti sledeće leto... Inače sam prilično poznata devojka, i radila sam za 3 svetska kreatora do sada. Ali što se mora-mora se. Bar je njiva moja.
Dodala sam jednog dečka koji me je pre par meseci izbrisao iz prijatelja samo da bih mogla ja da njega izbrišem iz prijatelja.
Na kontrolnom uvek u uglu papira napišem 'Razredna dajte mi bar 2' ali nikad ne upali, uvek dobijem jedan.
Devojka sa kojom sam bio skoro 2 godine pre 2 godine, ne priča samnom već 2 godine. Bili smo jedno drugom prva ljubav. Ostavila je veliki trag u mom životu. Voleo sam je koliko nikad niko neće, verujte mi na reč. I rešim ja da popravim malo odnose (jer mislim da nema smisla da se ne javimo na ulici) pošaljem joj poruku u kojoj sam između ostalog naveo neka naša lepa sećanja i kažem joj šta mi je značila." Jednom rečju" pružio sam joj ruku prijateljstva, koju je ona tako olako odbacila rekavši da se ona toga NE SEĆA i da je to što je bilo prošlo. Tačan razlog zbog čega je sve ovako ne znam, ali znam da kada pomislim na nju SADA osetim neku gorčinu u ustima. Dobro sam razmislio i bacio sve što sam dobio od nje, pocepao pisma koje sam čitao s vremna na vreme kada mi zafali osmeh na licu. Ona verovatno ne zna da je izgubila lika koji bi joj bilo kada pritrčao u pomoć, a ja sam bar konačno shvatio ko je ona. Izgleda da joj je smetalo da bude u nečijem lepom sećanju. Nek se nosi u pi*ku materinu!
Oduvek me zanimalo kako je to kada se momci zaljube, da li nestrpljivo čekaju da im se cura javi, šta pomisle kada je vide, podseća li ih neka pesma na nju…
Moj otac se danas podsmevao ljudima sto su dali imena sinovima Antonio i Mario, a moja sestra i ja se zovemo Kosana i Svilajna..