Sjedio sam jednom sa dedom u kuci i gledao neki prilog na TVu o vegetarijancima.U to me zapita deda "Ko su ovi?",ja kazem "Vegetarijanci deda,vegetarijanci" ,kad on onda reče "Je*eš im majku pričaju naški"
Kad god vidim osobu da trči u sebi se proderem: 'run bitch ruuuuuuun'.
Kupio sam naočare Ray Ban, nosim ih, ali po pogledima prolaznika iz dana u dan shvatam da su izgleda ženske...
Danas sam napravila ručak i niko od mojih nije došao kuci..
Kad sam bila mala hteli su da me izbace iz kineskog restorana jer sam celo osoblje zvala "Džeki Čen".
Imam fobiju da mi neko ne pruži bebu. Sigurno ću je ispustiti.
Kao mali sam se udarao jabukom od glavu kako bi bila mekanija.
U januaru, prošle godine moja majka je imala moždani udar. Sve se desilo iznenada. Neočekivano... Rekao sam sestri da ode po pomoć jer nisam želeo da i ona prisustvuje tome. Ubrzo je došla pomoć, stavili smo je u auto, bez svesti i odvezli u prvu pomoć. Sećam se da je tada došla sebi. Nije znala gde se nalazi. Žalila se na užasnu glavobolju. Ja sam stajao naspram njenog kreveta, gledajući je. Onda me je ona pogledala. Gledala me je izvesno vreme a onda ljutito rekla :"A gde je tebi jakna? Kako misliš da se vratiš kući po ovoj zimi bez jakne? Smrznućeš se!" Nisam znao šta da joj odgovorim. Tada sam bio najbliži tome da shvatim šta znači biti roditelj. Molio sam Boga da je ne izgubimo. Iste noći je prebačena na Klinički Centar u Kragujevcu i operisana na klinici za neurohirurgiju. Hirurg je rekao da su male šanse da će ostati živa ali da je operacija jedina šansa da pokušaju da joj pomognu. I uspela je. Prebrodila je najteži ispit u svom životu... I dalje je tu, taj naš anđeo čuvar...
Kad sam bio beba mama bi me uspavala tako što pored kreveca stavi upaljen usisivač, danas kad čujem zvuk usisivača odmah mi se prispava, čak i kad nisam umoran.
Sletela mi je bubamara na krilo dok sam bio u busu. Celih 20km sam je pazio, na kraju sam je izneo napolje i pustio da odleti.