Juče sam na račun jedne aktuelne humanitarne akcije za neko dete uplatio 5.000 din. Sada ne smem da kažem ženi jer je jako osetljiva po pitanju novca. Nismo bogati, ali bi te pare sigurno potrošili na neku glupost! Morao sam nekom da kažem!
Prdnula sam dok mi je kozmetičarka radila brazilku. Više nikad ne idem u taj salon.
Kad god vidim da je nekome otkopčan šlic, prvo proverim svoj pa mu/joj onda kažem da zakopča.
Odem u kuhinju po čašu vode, a vratim se sa čokoladom.
Pre tačno 2 godine sam ga prvi put videla na mojoj stanici... Od tog dana redovno u isto vreme, na istom mestu kao po dogovoru se nalazimo, nebitno prva ili druga smena.. krajičkom oka se gledamo, dok onaj drugi ne primeti, i samo se nasmejemo.. a ja i dalje ne znam ni kako se zove.. Samo znam da mi ulepša svaki odlazak na posao. :)
Kad shvatim da nemam sreće, setim se sirotog Pere kojota i odma mi bude bolje.
Glumica sam u pozorištu i najbolje se osećam kada posle odigrane predstave stanem pred publiku i slušam aplauz, a on ne prestaje... Publika ustaje, i dalje aplaudira, svi imaju na licu onaj zadivljen pogled i svi me gledaju sa poštovanjem. Tada se setim zašto volim pozorište, i to mi je podstrek da radim ono što volim!
Svih stvari koje sam se najviše plašila, na kraju su ispale najlakše: poljubac, seks, raskidi.