Oduvek sam volela da idem na more sa porodicom. Stignemo tamo, raspakivanje završimo, svako na svoju stranu, pa opet sastanak pred izlazak i tako redom...Ali onaj jutarnji doručak kada svako priča u glas svoju priču od sinoć, ili lica članova koji baš i ne žele da pričaju o tome,neprocenjivo! I naravno taj divni osećaj sigurnosti i sreće, kada si okružen ljudima koje voliš, a sve to obavijeno mirisima mediterana, takođe neprocenjivo.
Svi živi na planeti mi brže odgovaraju na poruke od moje devojke i to me jako izluđuje.
Obožavam da gledam devojkama u dekolte čak i kada mi daju onaj "sram te bilo" pogled.
Dečko mi je jednom davno rekao za svoju listu stvari koju želi da ispuni pre nego što umre. Dok god smo zajedno, planiram da za svaki njegov rođendan precrtamo po jednu stvar sa liste.
Pre neko veče čekajući dečka da izađe iz radnje vidim dečaka kako prolazi sa svojim drugarima i sreće svog dedu. Pozdravljaju se, razmene par reči i svako nastavi svojim putem. Dečak se okreće, doziva dedu i kaže mu: 'Dekoo, volim te!' Nastavlja par koraka, opet zastane: 'Deko, hoćemo li da sedimo u dvorištu posle zajedno?' Deda klima glavom. On ponavlja opet: 'Deko, volim te! '. Gledala sam očima punim suza, sva naježena. Izgubila sam zauvek svog dedu pre 2 godine i sve na ovom svetu bih dala da i on i ja možemo kao nekad da sedimo zajedno u dvorištu i da ja njemu mogu da kažem te dve, najdivnije reci VOLIM TE!
Uvek imam spreman odgovor kad me šef pozove telefonom i pita šta radim.
Danas sam doručkovala jaja zajedno sa mojom mamom, tatom i sestrom. Rekla sam da mi jaja nikad neće dosaditi, a na to je moja majka dodala: ''Kad se budeš udala nagledaćeš ih se pa će ti tad dosaditi''. Bilo je dvosmisleno i ja sam počela da se smejem jer sam, naravno prvo pomislila na onu bezobraznu stranu. Cerekala sam se dok nisam videla tatin pogled koji je govorio da ce me udariti ako u tom trenutku ne prekinem da se smejem. Posle me bilo sramota.
Pošto imam probušen nos, nekad tripujem da mogu da dišem kroz tu rupicu.
Uvek sam obožavao košarku, ali sam bio onaj "ulični" košarkaš", nikad nisam trenirao. Neki kažu da bih danas igrao u našoj reprezentaciji da sam bio imalo ozbiljan. Redovno sam dobijao svoje drugove koji su trenirali, a neki od njih su danas zaista daleko dogurali. Sada mi je krivo što nikada nisam bio barem malo ozbiljniji.