Nikada neću prežaliti što nisam otišao sa dedom na pecanje.
Dečko je umirao na mojim rukama, a kada se oporavio ostavio me je i sutradan našao drugu...
Ponekad kad sam na poslu predstavljam se kao svoja sekretarica (inače sam direktor) i kažem da nisam tu .....
Na svadbi kod rođaka prolaze mladenci da pokupe poklone. Moj desetogodišnji brat, kao najmlađi član porodice, uzima kovertu i pre predaje, sav zbunjen, pita: ,,A šta plaćamo?"
Dobiću bebu, a studiram. Da li ću uspeti ili ne.... Hm, videćemo.
Otkad sam na vrh monitora zalepila poruku: "Nema veće štete od izgubljenog vremena" ne gledam uopšte u tom pravcu kada sam za kompom.
Znam da je loše ali želim da ga povredim kako je on mene.