Nisam znao u stvari koliko volim svoju sestru, dok se nije udala i otišla iz kuce :)
Dajem duši oduška, u admina se uzdam,
uzavrele emocije ne mogu da obuzdam.
Ne bi l' lakše bilo, rime sklapam sada,
samo da me pogleda, u meni gori nada...
Pomažite drugovi, anonimci tajni,
da zajedno zamišljamo taj trenutak bajni.
Srećem je, smeje se, ružu joj darujem,
životnu želju, na tren', ostvarujem...
U stvarnosti ništa, pustoš, praznina,
tuga me okružuje, vel'ka ko planina.
Mislim samo o njoj, sve ostalo me "smara",
ubi me ta devojka, ime joj je ...
Drugar i ja u gradu pre neko veče, i oko 2 ostanemo bez para, sve smo popili. I mi sednemo ispred neke poslastičarnice i počnemo da pevamo. I posle sat i po vremena, masa nam dala ukupno oko 700 dinara. Bili smo srećni kao mali majmuni, i krenuli do kafane ponovo. I onda smo videli čoveka koji svira gitaru već 2 sata, i u onom koferu mu bednih 100 dinara. Uzeli smo onih 700 dinara, stavili mu kao bakšiš i otišli 3 puta srećniji.
Volim kad uđem sa mamom u prodavnicu samo da vidim šta ima.
Obožavam kada kažem dedi da ne smara i on odgovori 'Nikolina sine, ti mene smaraš'.
Pokazujem neki dan mami sliku momka sa kojim izlazim, i govorim joj da žurim jer on već čeka, a ona će: "Nek' čeka, i treba da čeka kad je ružan."
Otišla sam da na čupanje obrva. Devojka koja mi ih je čupala, očupala ih je svaka joj čast. Narednih mesec dana ću morati da ih docrtavam.
Brata uvek provalim kad ide da se vidi sa devojkom, i to samo po načinu kako pere zube. Ako ih opere za 2 sekunde znam da ide na neko nebitno mesto, ali zato kad je devojka u pitanju pa to ti je temeljno pranje zuba u trajanju od sat vremena.
Kad sam imala 4-5 godina moj otac je bio gost na jednoj radio emisiji. Plakala sam do besvijesti zato što je "ušao u radio" sve dok nije došao kući.
Pričam ja sa jednom devojkom danas i u jednom trenutku ona sva ozbiljna kaze: "Nisam ja debela, ja sam inteligentno popunjena". Pola sata sam se smejao tome.