Kad pokosim travu u dvorištu onda sjedem 5 minuta i divim se kako sam to dobro uradio :D
U osnovnoj školi smo jednom na času radili vežbu da napišeš nešto o sebi. Profesorka me je prozvala. Sve je bilo u redu dok nisam stigla do dela sex (pol), tada nisam znala šta to znači pa sam odgovorila 'No'. Ceo razred se smejao, čak i profesorka..
Radim u prodavnici u Novom Sadu. Dolaze neki Englezi i na srpskom kažu "ćuretina". Pošto je nismo imali ja im ponudim svinjetinu na srpskom, oni ne razumeju i kako bi im objasnila groknem. Blam me pojede. Eh što nisam učila.
Imam prijatelja od malih nogu, i dan danas se družimo. On je u vezi već sedam godina, a ja sam trenutno slobodna. Moram priznati da smo i više od prijatelja. Ponekad se desi da izađem s njim i njegovom djevojkom, te kada je otprati idemo do njega. To nije prolazna faza, traje od kako se poznajemo. Često se zna našaliti: "Čemu služe prijatelji."
Štapiće za uši, prije nego što bacim u smeće, obavezno prvo dobro umotam u toalet papir, da neko ne bi provalio da su mi uši bile toliko "prljave".
Najveća trauma iz djetinjstva je bila ona kad mi je helijumski balon odletio u nebo.
Uvek mi je bedak kad mi neko pokaže malu bebu i očekuje kez, a meni beba ružna... nikad ne znam da odglumim.
Završio sam fax, zaposlio sam se i imao sam dobar posao. Lepo sam zaradio. Onda mi je juče pukao film, dao sam otkaz i kupio sam kartu u jednom pravcu za Mongoliju. Nit znam što tamo, nit znam šta ću, al ja za 7 dana krecem! pa kud puklo, puklo.
Ne rešavam ukrštenicu ako ne znam ko je poznata ličnost sa slike.