Koleginica se naljutila na mene jer sam joj rekla da je vaspitavanje kučeta isto kao vaspitavanje malog deteta. Ona ima nevaspitano dete, a ja vaspitano kuče.
Mnogo mi nedostaje tetrapak jogurt...bilo je zanimljivo piti iz "trokutića"...
Mrzim da ostavim auto kod mehaničara, jer mislim da ga on rastura od gasa, lude vožnje i da se ludo provodi sa mojim autom.
Teram ćerku od 5 godina da ide na balet zato što sam ja balerina i životni san mi je da i ona bude.
Nervira me kada neko, odnosno većina govori da je muškarac glava kuće. Evo npr. ja... nisam muškarac, nego žensko i najmlađi sam član u svojoj porodici i zaista sam glava kuće. Uživam u svim tim obavezama koje imam i znam da će mi kad-tad u životu poslužiti što sam sve jako mlada naučila. Menjam sijalice, privrćem šarafe, zakucavam eksere, plaćam račune, iznosim smeće, obavljam svakodnevnu kupovinu, javljam se na fixni jer je svima mrsko ustati, čistim kuću i jako često kuvam ručak, zavisno od obaveza koje imam na fakultetu. I ne tražim ni ''Hvala'' ni od koga, a muškarci kad jednom zamene sijalicu kažu da su se umorili i jos traže da im se neko zahvali.
Sedim ti ja tako pre neki dan sam u stanu, cirkam pivo, i u neko doba mi se skupi vazduh da podrignem, i, jelte, kako sam bio sam, razvalim onako bratski jedno 5-6 sekundi. Nakon toga, mrtva tišina, i samo čujem ženski glas iz nekog od susednih stanova: SVIINJOO! U OBOR!
Htedoh da izađem ispred da se izvinim ženi na pretrpljenoj traumi, ali nisam bio siguran u kojem je stanu bila.
Da je mojoj devojci potrebna transplantacija srca, dao bih joj svoje. Toliko je volim...
Mrzim kad dođem onako izmorena i pregladna posle škole, a keva skuvala neku boraniju nešto.