Kada sam bio mali,mislio sam da jedan dobitnik dobija 100 x lopti,30 x bicikli,5 x putovanja.Uvek sam razmišljao kome ću sve da podelim ako dobijem.
Moj tata kuca po tastaturi od laptopa kao da je pisaća mašina.
Najjače mi je kad me posle nečijeg rođendana mama pita ''kakva je bila torta'', a ja se ne sećam ni rođendana, a kamoli torte...
Oralno sam zadovoljila dečka u kog sam zaljubljena. Svesna sam da me iskorišćava. Mislim da ova ljubav postaje bolesna. Sve bih uradila da me zavoli.
Sinoć oko 3h pošaljem djevojci s kojom sam 3 godine "Volim te, sve si moje, ne mogu bez tebe, moj život bez tebe nema smisla, zauvjek ću samo tebe voliti" i legnem da spavam. Ujutru mi stiže poruka "hm, šta ti radiš tako kasno?" Eh, ta ženska ljubomora.
Ponekad mislim da bi bilo najbolje da nosimo unoforme u školu. Tako bi svi izgledali jednako i možda ne bi bilo toliko očigledno koliko ko ima novca.
Kao mali mislio sam da u crvljivoj jabuci sedi crv u svojoj fotelji i gleda TV a drška od jabuke bi mu bila antena. Uvek bih mu otkinuo dršku i pokvario sliku.
Kada sam bila mala "progutala" sam onaj mali deo od upaljača pa su me 2 sata držali okrenutu na glavačke da to "ispadne". Na kraju se ispostavilo da je samo palo ispod stola.
Uglavnom sam se družila sa ljudima koji su približne inteligencije kao ja, i osećala sam se dobro u toj "zoni udobnosti''. Od kada sam krenula na fakultet, pa i dalje u životu, sve pametniji, kreativniji, talentovaniji ljudi od mene, i teško se nosim sa tim.