Moji nisu imali dece prve 4 godine braka, mislili su da nikada neće imati dece i onda odjednom je mama zatrudnela i ja sam se rodila. Mama mi je to često pričala kad sam bila mala i ja sam to prepričavala društvu, ali po mojoj verziji ja sam bila u stomaku 4 godine i nisam htela da izađem. Danas studiram medicinu i blam me je kad me društvo iz detinjstva na to podseti.
Pre oko godinu dana sitna svadja sa mojim najboljim drugom dovela je do toliko grubih reči da i danas dan plačem zbog toga. Nismo se razdvajali pre toga a on nije znao koliko sam ga volela. Ponizio me je tad kao niko, nazvao me droljom i najvećim gubitnikom jer nisam zaista imala nikog na ovom svetu sem njega, porodica me je napustila pre mnogo vremena ni sama ne znam zašto i nakon toga otišao u nemacku odakle više nikad nije dosao. Saznala sam pre neki dan da dolazi i da zeli da se vidi samnom. Ne znam da li da pristanem.
Kad dodjem kući i sjednem u sobi, počnem da listam ispovjesti, padam u trip da sam u kancelariji i da listam neke važne poslovne stvari. :D
Makar ostala sama do kraja života bez ljubavi se udat neću.
Prodavala sam babu, kad sam bila mala, za šleper mančmeloa nekom dedi. Nikad nisam dobila moj omiljeni slatkiš.
Na prvom sastanku sa dečkom naručila sam dupli pelinkovac, da razbijem tremu i da on od početka zna s kim ima posla.
Kolega me je neki dan obrukao pred nekim djevojkama, da ispadne važan.
Mislim da će mu onaj laksativ u kafi, prije poslovnog sastanka dobro doći...
Voleo bih da samo jednom, bez da mi iko vraća ili daje ili slično, da samo na stolu ispred sebe vidim sve pare koje sam ikada dao konobarima... i da uz osmeh, sebi u brk kažem 'vredelo je'.
Moj dečko ima čudan fetiš. Obožava da me ljubi u pazuh. Pomalo je čudno.
Nije mi ni najmanje smetalo što je moj dečko siromašan, dok nisam videla pacova u njegovom kupatilu. Siromaštvo je jedno, ali higijena...