Najlepse je kad se vratim u rodni grad i doceka me moj verni pas ^^
Kao mala, bila sam veoma nemirno i nestašno dijete. I jadna mama, uvijek me morala čuvati. Žena nije ni jela kako treba, koliko me pazila, ni raditi nije mogla. I jednom ti moja Danka ode da kači veš, i zamoli tatu da me samo desetak minuta pripazi. I ovaj je sjedio, ne sjećam se šta je tačno radio, a moja malenkost je otišla do veš mašine, i tu se uvukla. A de, meni bila fora vrtiti se unutra. Ulazi mama u kuću i gotovo, kad ne dobi infarkt, nema mene nigdje. I trče oboje po kući, tatu peče savjest, traže oni mene, ma jauk bolan, haos.... a ja ladno kuliram u veš mašini i okrećem se.
Mrzim kada me ljudi osuđuju i imaju predrasude zbog mojih tetovaža i pirsinga! Pobogu, imam i ja osećanja!
Мој фетиш је да када се напијем пуно спавам испред куће на степеницама. Ни самом ми није јасно зашто када сам већ успео да дођем дотле. Најјаче од свега је што су ми се родитељи навикли на то и онда када ме нема они излазе и гледају да ли сам напољу.
Pamtim to kao da je bilo danas. Krenem ja s posla kući, odem na stanicu, uđem u autobus. Stigao ja kući i vidim nešto mi čudno, stojim ispred ulaza i skontam šta se desilo... Ostavio sam auto na poslu, a došao nazad busom, e brado luda.
Direktor mi je na godišnjem odmoru. I već deset dana dolazim kasnije na posao, odlazim ranije, koristim priliku dok se ne vrati i ne nastavi tamo gde je stao sa maltretiranjem.
Kada sam jednom nešto plaćao u radnji mislio sam da prodavačica treba da mi vrati pet dinara, a ja sam rekao "u redu je"... ispalo je da sam ja njoj bio dužan pet dinara.
I dalje ne znam kakva je razlika između pekmeza, marmelade i džema.
Danas sam imala poljubac na kiši, sa asfaltom. Inače pala sam...
Sledeći put preskačem ogradu od autobuske stanice ako me ne puste da ispratim majku!