Rekao mi je da sam prava osoba u pogrešno vreme. Prošlo je dve godine od tad, a ja i dalje čekam pravo vreme.
Ponekad kad mi je teško i haos je u mojoj glavi, sedim napolju i čitavu noć provedem gledajuci u zvezde ne razmišljajući o bilo čemu.
Pitam ja mamu:"Mamaaaaa, mogu li veceras na noćno kupanje?" A mama odgovara:"Hoćeš da ti uključim bojler?"
Strašno mi je neprijatno kada odem na rođendan gde poznajem samo slavljenika. Stidljiva sam i prećutim celo veče.
Kad sam bila manja, dok bih menjala navlaku na jorganu, čitava bih ušla u nju i tako ga nameštala iznutra.
Nikad nisam osetila nikakav miris, ništa... Ne znam ni kako hrana miriše, parfemi, ne osećam kad nešto smrdi, gori, baš ništa.
Na svadbi moje sestre je bilo divno, kitila sam goste, i sve je bilo svadbarski. Počeo prvi ples, svi ustaju, plešu a ja sedim sama. Prilazi mi uskoro zetov brat i kaže " Da li bi htela.." na šta ga ja prekidam kolutajući očima i kažem " Dobro je , u redu je igraću sa tobom! " Sva besna. I tako plešemo i pred kraj pesme lik mi kaže : "Inače hteo sam da te pitam da li hoćeš da okitiš nove goste koji su stigli. "
Kad god kupim slatkiše krijem ih od ukućana u fioci u frižideru gdje inače stoji voće.