Sjednem za računar, stavim slušalice, pustim pjesmu na YT, otvorim fejs, pjesma prođe a meni slušalice još sat vremena na ušima... :)
Kao jedan od retkih kvantitativnih napredaka u životu navešću samo to da me za sve više stvari sve više zabole moje savršeno dupe.
Uvijek sam se pitala kako ljudi doživljavaju moju porodicu i šta govore o nama nakon što odu iz naše kuće jer mi obavezno otračamo sve goste, porodicu pogotovo!
Vraćam se danas sa roditeljima iz akva parka. U povratku moj tata stane kraj prodavnice da kupi stvari i pita mene šta ja želim. Ja rekao da hoću slani štapić, a on se vratio sa ribicama i komentarom da nije bilo onog keksa koji sam hteo.
Moj mlađi sin se rodio tako što sam noćima odsecao vrh kondoma i tako "bezbedno" vodio ljubav sa suprugom. Imali smo već dvoje dece i ona nije želela više. Danas je to sjajan momak od 20 god na kojeg smo svi ponosni. Veoma inteligentan, osvajač zlatnih medalja na prvenstvu države i na balkanijadi. Kasnije sam supruzi priznao podvalu.
Kad sam bila mala, pristajala sam da primim injekciju samo ako bi mi roditelji kupili Kinder jaje.
Kaže meni majka danas : Vi se deco ne isplatite tim momcima. Samo odvezi, dovezi, izvedi na piće, kupi poklon... Ono jes' u pravu, kad pogledaš.
Kao mala stalno sam šetala sa mamom i bakom. Jednom prilikom sam se naljutila na njih dve i u sred grada skinula pantalone i legla u baru. Žalosno, ali istinito.