Imam dečka koji je na moru i tripujem se da me vara pa se zato dopisujem sa drugim.
Meni su uši toliko klempave, da kad stavim kosu iza njih i savijem se, ne pada.
Kad sam se rodila tata je otišao da me upiše i zaboravio je kako treba da se zovem. I dan danas me ne zove imenom, koje mi je, usput rečeno, dala neka žena iz sela koju je slučajno sreo.
Kad ostane torta posle rođendana ili slave, danima nakon toga ne sečem parčiće i ne jedem iz tanjira, nego jedem direktno sa vazne.
Da sam učio onoliko koliko sam pričao mojima da učim, bio bih doktor nauka...
Imam vezu na daljinu. Dečko i ja veoma često obradujemo jedno drugo provokativnim fotografijama. Na neki čudan način, to daje neki poseban "šmek" našoj vezi.
Kao mali mislio sam da je topli obrok nešto slično užini koju sam dobijao u školi.
Jedno veče sedela sam sa dečkom u dnevnoj sobi, pričali smo kako bi bilo kad bi on mene zaprosio. Na trenutak sam se okrenula, a on je izvadio jednu kutijicu. Bila je kao ona za prsten, ustvari to je bio konac za zube... Počela sam da se smejem, jer je on hteo da vidi moji reakciju kad bi me stvarno zaprosio.
Kad sam bio manji, zavezao bih kesu za konac i puštao je da leti. Zvao sam je leteći Mihael Šumaher. Ehh, moje radosti! :)