Već 2 godine imam nesvestice. Roditelje lažem da mi lekari kažu da imam nizak pritisak, istina je da još ni jednom nisam bila kod lekara, jer se plašim da će da mi nađu neku tešku neizlečivu bolest. Bolje je ovako dok ne znam.
Vrlo često mi se dogodi da gde god da krenem vidim ime svog bivšeg (prve ljubavi) ili broj koji me veže za njega. Ne znam je li to slučajnost ili neka poruka...
Moja majka je sa 46 godina upisala fakultet, jer joj je potrebna diploma da zadrži poziciju na poslu do koje je stigla napornim radom kroz 20 i kusur godina. Očistila je prvu godinu i jako sam ponosna na nju!
Sjećam se da sam kao mali, kad god bi me mama poslala po hljeb u prodavnicu, vraćao se kući sa hljebom, ali bez okrajka kojeg sam uvijek jeo na putu do kuće :)
Imam toliko male grudi da mi je dvogodišnja ćerka razvukla majicu, namestila rukice i iznenađeno rekla "Nema"!
Mrzim kad sam u društvu, a neko stalo kuca poruke na mobilnom...
Dečko me natjerao da ga zagrlim samo zato što ga je ptica pokakila po ramenu. Želio je da i ja osjetim kako je. Hvala ljubavi.
Neki dan odem do trafike da dopunim kredit na telefon izvadim novčanik,izvadim novac,kažem broj i pita gospođa 'Jel stigao izveštaj? '..Ja tražim mobitel po torbi nigdje ga , onda shvatim da sam ga izgubila. Vratila sam se na svako mjesto gdje sam prije trafike bila i na kraju se ispostavi da sam ga zaboravila u kafiću gdje sam tog popodneva pila kafu, sva sretna uzmem mobitel kad poziva me nepoznat broj,javim se ja kad ono ona gospođa sa trafike kaže da se vratim kod nje, odem ti ja i ona mi daje moj novčanik koji sam tu ostavila kad sam krenula da tražim mobitel, kaže sreća pa mi je ostao tvoj broj (u onom aparatu gdje dopunjava kredit), ja otvorim novčanik hoću da je počastim ,ona kaže 'ne,ne,daj novac nekom na ulici,da se riješiš baksuzluka', krenem ja niz ulicu i ni jednog jedinog prosjaka iako ih je grad inače prepun.Čovječe rekla bih da je to bio moj petak 13-ti :)
Kad sam bila u vrtiću, klinci mi nisu verovali da mi se mama zove Jagoda.