Kad sam bila mala bila je nekakva nagradna igra u kojoj se valjda trebalo poslati na neku postansku adresu koje smo pogledali Barbie crtice. Ja sam umjesto toga nazvala njih na telefon i nabrojala nekoj teti sve sto sam pogledala i trazila nagradu. Ona mi je objasnjavala kako to moram poslati postom, a ja sam bila uporna i viknula joj da mi posalje nagradu i da se ne raspravlja. Bilo mi je oko 4 godine.
Imam 22 i u tripu sam da ću oćelaviti... Svaki put kada vidim da mi je bar jedna dlaka opala, u žalosti sam narednih 7 dana.
Prema devojci sam gad, zato što ne znam kako da je ostavim i želim da ona ostavi mene.
Ne bih se mogla voziti u autobusu nema šanse. Ti ljudi koji idu sa autobusom su za mene druga klasa. Pa imate taxi ako nemate da kupite auto. Nema šanse da bi me natjerali u autobus među onu ružnu masu ljudi. Dno dna.
Kad sam bila mala mislila sam da su plastovi sijena zapravo šatori Indijanaca.
Uvek kada bih išao na neki rođendan, svađao bih se sa bratom ko će od nas nositi poklon.
Dešava mi se nekad kad odem da perem zube, da odem do wc-a, umijem se i vratim u krevet.
Kao mala bila sam ubeđena da je Ćirilo napisao ćirilicu, a da je postojao i Latino koji je napisao latinicu. Još me je sramota te gluposti. :D