Kada sam bila mala bilo mi je zanimljivo da zovem nepoznate ljude na fiksni telefon i kada se jave približim slušalicu wc šolji i pustim vodu.
Sinoć u povratku kući, kad sam izašao iz kluba, malo dalje niz ulicu, primetio sam par kako se svađa... Bio sam blizu njih, onda je on lupio njoj šamar. Prišao sam mu, i zalepio takvu šamarčinu da je samo pao nazad. Ustao je, pogledao me i otišao mumlajući nešto. U pitanju je mlad momak, ne verujem ni da je punoletan. Možda sam pogrešio, možda nisam, ali u tom trenutku sam osećao da je to ispravno.
Po ceo dan učim za prijemni za faks i kad napravim pauzu 5 min, upalim tiho muziku, i baš tad uđe neko od mojih u fazonu, a ti učiš jel...I onda mi dođe da pojedem knjigu.
Udala sam se pre par meseci i imam divan odnos sa mužem, kao i sa njegovom porodicom. Medjutim...moj muž ima mlađeg brata koji će ove godine krenuti na fakultet u gradu u kojem živimo. Njegovi su došli na ideju da je najbolje da živimo svi zajedno, da ne bi ,,bacali'' novac na stanarinu. Moj muž nije ništa komentarisao povodom toga. Ne mogu reći da ga ne shvatam ali...to me je bacilo u očaj, jer svesna sam da će to promeniti naš odnos iz korena. Neću imati slobodu koju sam imala pre, nas dvoje nećemo moći da se ponašamo kao pre, a to sve bi trebalo da traje najmanje 3-4 godine. Taj dečko mi je veoma drag,ne smeta mi da dodje kod nas i da ostane 10-ak dana (kao sto se već desavalo,i videla sam kako izgleda,po citav dan gledaju tv,pricaju..),ali opet,ziveti pod istim krovom u dvosobnom stanu je nesto sasvim drugo.Prosto ne znam šta da radim, ne želim da se sukobljavam sa njegovima, jer zaista su dragi ljudi, samo jednostavno ne razmišljaju kako će to sve delovati na naš brak...sa druge strane, razmišljam da li sam uopšte dobra osoba, čim mogu da pomislim ovako nešto....baš se loše osećam i stalno ,,vrtim film'' u svojoj glavi,ne bih li došla do nekog zaključka ili rešenja.
Niko mi ne uništi dan kao moja devojka koja misli da je uvek varam!!!
Nekad uhvatim svoju četvorogodišnju ćerku kako gleda u mene po 3-4 minute i ja je pitam što me gleda, a ona uvijek kaže : Zato što si lijepa ili Zato što te volim. Ma najljepši osjećaj kad to čujem.
Kada sam bila mala spavala sam na krevetu na koji se nisam mogla sama popeti. Jednom prilikom sam zaspala pokušavajući da se popnem na njega. Noge na podu, glava na krevetu.
Imam 25 god... zabavljao sam se sa djevojkom 3 godine od svoje 20-te god. i naravno posle te 3 god. uzeli smo se. Volim je i volio sam je ali dok smo bili u vezi prevario sam je više puta za te 3 godine sa različitim djevojkama jer nije u potpunosti ispunjavala moju sex maštu, u biti nije niti jedna djevojka... Kada je ostala trudna nismo toliko često vodili ljubav, skoro nikako, tako da sam bio opet u iskušenju da je prevarim, ali nisam, ni za tih 9 mjeseci ni za ove 2 god. koje smo u braku... Dobili smo sina prije dva mjeseca i tek tada sam počeo da se kajem što sam je varao dok smo bili u vezi jer mi je ta djevojka, zena podarila nešto najljepše u životu SINA... priznao sam joj sve što sam radio i nije se ljutila jer kaže da tada nismo bili u braku i da je sada sve drugačije, kao ono tad si bio nezreo i tak... Nikad je više ne bih prevario jer je stvarno volim i ona i sin su mi sve u životu...
Kada se vozim i naletim na rupu na putu, umjesto da mi se ljuljaju sise, ljulja mi se stomak.
Nikada mi neće biti jasno zašto je u osnovnoj bilo toliko strašno reći "zezam se".