Imam 18 godina. Nedavno sam saznala da bolujem od raka kostiju. Svoj život moram menjati iz korena. Osećam se kao ptica u kavezu, sve mi je zabranjeno, a upravo sada treba da mi počne život. Umesto toga, moram se svega odricati i boriti se. U nekim trenucima mi dođe da odustanem od svega, iako su šanse za ozdravljenje velike.
Mozda cete reci da sam neiživljena. Imam 15 godina i imućne roditelje. Živela sam do njihovog razvoda u inostranstvu, a onda sam se sa mamom vratila za Beograd, dok je tata ostao tamo. Po povratku u Srbiju moja majka je bila jedna od imućnijih razvedenih žena u gradu, ubrzo se udala za čoveka koji nema dece,a naravno moze nju finansijski da prestigne. Ja jednostavno više ne znam šta ću sa parama. Putujem, iživljavam se, kupujem markiranu odeću, samo da bih videla dokle odu njihove granice i verujte mi nema ih. Dobijam maminu x6-icu da vozim kad pozelim, nema veze što nemam dozvolu, izlasci su mi neograničeni, a pare koje za jedno veče potrošim sa društvom ravne su nečijoj mesečnoj zaradi. Često sam bila sa nekim vidjenijim momcima koji bi po godinama mogli tate da mi budu, samo da bih skrenula pažnju na sebe. I opet ništa i tako već pravim od sebe idiota pola godine od kad se mama preudala. Pitam se šta bi tata rekao na sve ovo, samo kada bi me se setio i došao da me poseti.
Mnogo mi teško padaju rastanci, iako nikad ne zaplačem.
Kada sam uhvatila babu kako gleda 'filmove za odrasle' rekla je: "Kad njih nije sramota da to rade, nije ni mene sramota da gledam".
Raskinuo sam sa devojkom zato sto je sama sebi lajkovala statuse.
Ne volim da neko sluša dok telefoniram, čak ni kad su u pitanju neki kratki informativni pozivi...
Raskinula ja sa dečkom.Zove on posle par dana, javim se ubeđena da će da se izvini, da će mi reći da me voli i da ce preklinjati da mu se vratim, a on me pita je l hoću da mu uzmem 20 metara drva preko sindikata.
Devedestih godina, ukućani su mene non stop dizali da udarim televizor sa strane kad nestane slike. Rekli su da ima nešto u mojim rukama i da uvijek dođe slika. Zato me i jesu poslali na ETF.
Dolazim na privatne časove engleskog samo da bi njega videla. A on, mangup, se ne pojavljuje na pola. Ako ništa drugo, bar sam engleski dobro naučila.
Pokrviram se sa dva identična ćebeta, i tačno znam koje ide prvo, a koje drugo.