Danas sam najsrećnije dete na svetu, jer je kontrolni skener mog tate pokazao da kancera više nema!
Pala sam ispit iz francuskog 3 puta. Noćas me je dečko probudio da mi kaže da sam na savršenom francuskom ispričala svašta...
Kada sam bio mlađi, pa možda i dan-danas, kada god se SLUČAJNO udarim, padnem, povredim, itd, moji, umesto da me uteše, uvek se deru..
Mrzim kad idem ulicom i duva vetar u suprotnom smeru, a meni inače uši klempave. Osećam se k'o slepi miš!
Pivo sam počela da pijem ove godine, a preko raspusta mi je kapacitet porastao sa jedne čaše na dvolitru.
Kada me je ćale prvi put video u porodilištu počeo je da plače, al' ne od sreće, nego zato što sam bio mnogo ružan.
Kada odem da spavam kod tetke, koja inače ima sina od 5 godina, ponekad operem zube njegovom pastom. Kako bih samo da se vratim u te godine...
Evo već je drugi dan kako keva ne priča samnom jer joj se ne sviđa kako sam se ošišao.
Kad sam bio mali, plakao sam jer kamen nije živ. Kad je to moj tata video, nije mi se smejao, nego mi se pridružio i onda smo zajedno plakali. Volim te tata!!