Pre 5 godina devojka moga drugara napala me da imamo seks, uhvatila me za slavinu i ja je oladio... To ne mogu sebi da oprostim jer je taj isti posle toga meni zabo nož u ledja 10x.
Radim u ekspozituri jedne strane firme. Sve je dobro išlo, dok se vlasnik, koji živi u inostranstvu, nije zatreskao u jednu koleginicu mojih godina, (naravno da je oženjen) a koja je više od 30 mlađa od njega i postavio je pre nešto više od mesec dana na mesto rukovodioca, smenivši pritom daleko iskusniju, inteligentniju i vredniju osobu. Nova direktorka je mene automatski unapredila, a ja sam, budala, mislila da to radi zato što je uvidela koliko vredim. Povećala mi je primanja, čemu sam se ja neizmerno obradovala, iako je u pitanju suma od svega 20€, ali meni svaki dinar mnogo znači. Od tog trenutka, moji poslovi enormno su se uvećali, tako da čitavo radno vreme ne dižem glavu, mada se nisam žalila, smatrala sam da to tako treba. Danas sam slučajno otvorila mejl koji mu je poslala pre nekoliko dana. U pitanju je bio mesečni izveštaj- spisak poslova koje je svaki radnik obavio tokom juna i videla da je više od polovine onoga što sam ja uradila stavljeno na njenu listu, a meni su pripisane neke najjednostavnije stvari, nešto za šta mi je dnevno potrebno oko sat vremena. Baš lepo!!!
Jednom sam rekla majci da me češka po kosi. Ona je odgovorila ''Pa ti to ne voliš.''. Tačno, ali ja sam samo htela malo njene pažnje pošto je ne viđam baš često.
Kratkovida sam i nosim naočare, ali imam malu dioptriju. I nervira me ponašanje ljudi kad skinem naočare, budu u fazonu ,,Je l' me vidis, ispred tebe sam?'' Ljudi, nisam slepa, vidim vas odlično.
Autorica sam dvije knjige i četiri godine sam radila u jednom časopisu, ali to ne spominjem momcima sa kojima se upoznajem, nego to uglavnom saznaju kada me potraže na google-u.
Kad smo bili djeca, pošto su nam dosadile igre tipa "žmurka, ćorobaka..." , smislili smo novu "igru". "Igra" je nosila ime "akcija" i igrali smo je jedno cijelo ljeto. Naime kada padne mrak išli smo po komšiluku, sakrivali se ispod prozora i špijunirali komšije. Meta su bile sve porodice koje su živjele u prizemlju. E što smo se tada nagledali golih ljudi, mislim da za života nećemo.
Uvijek sam mislila da je duga na asfaltu poslije kiše, kad ono ulje iz auta se presijava u duginim bojama.
Duša me zaboli kad mama mora da se bakće sa popravkama po kući, da radi muške poslove, a prebila bih sve one ''majstore'' koji pokušavaju da je ''zavrnu'' za koji dinar i da do pola urade posao samo zato što je žensko pa misle da mogu. To su trenuci kad žalim što je tata morao da ide u rat i ostavi nas same već 20 godina...
Zaveštaću organe! Meni kad umrem više neće trebati., a nekom će sigurno pomoći!