Uvek kad se tuširam imam neke dubokoumne misli i razvijam teoriju o smislu života.
Uvek kad me u toku dana čeka neka velika obaveza, redovno pre izlaska iz kuće se obratim mojoj mački rečima "Pa da bole tebe uvo..." I teatralno odem.
Kada se setim nekih stvari zbog kojih me je sramota, momentalno zapevam iz sve snage. Tako sam navikao da u trenutku zaboravim na njih :-)
Svaki put kad perem kosu kod frizera i zavalim se u onaj lavabo, posle nekog vremena imam osećaj da sam se ukočila i da nikad neću moći da ustanem..
Kad ozbiljno sjednem da učim, ugasim zvono da me niko ne ometa, a onda svakih 3 min. virkam, jel me iko zvao il' poslao SMS...
Kada gledam neki horor uvek smišljam bolje načine da pobegnem od ubice, od glavnog lika.
Ubila bih se kada bi mi neko ušao na fejs, ne zbog poruka i tako toga na profilu, već zbog šifre. Mislim da bi ljudi prestali da misle da sam inteligentna i razumna osoba kada bi videli lozinke: Pecena glava u torbi, Ljubicaste lubenice, Obesene zabe...
Kad sam bila mala, slala sam babi ljubavna pisma predstavljajući se kao njen tajni obožavalac.
Jedno vece u kaficu dok sam bila pijana, prišao mi je momak, upoznali se, pričali...Tražio mi je broj telefona, upisao je u telefon, pozvao me da mi ostane broj, a ja onako pijana mu kažem "izvini neko me zove moram da se javim" i odem. Od blama mu se više nikada nisam javila.
Danas za ručak majka mi sipa čorbu u tanjir. Promešam nekoliko puta kašikom da se malo ohladi pa je pitam: 'A od čega je ova čorba?', a ona meni kaže: 'Od teletine'. 'Ali zašto onda ovde nema teletine?', nastavljam ja. A ona će meni: 'Pa nema ni vojnika u vojničkom pasulju.' I tako ja pojedoh teleću čorbu bez teletine...