Prije braka sa mužem sam bila 5 godina. Nikada nije kockao niti ga je to zanimalo. Inače, moj otac je bio kockao i raspala nam se obitelj zbog toga, tako da sam baš pazila na to i da ne završim kao majka. Nakon 7 godina, danas sam saznala da je počeo kockati.
Shvatila sam da ogovaraju oni koji nemaju svoj život, koji su primitivni, ljubomrni i zato živim svoj život, onako kako mogu i trudim se da ne povređujem druge.
Zaista ne razumem momke koji muvaju devojke koje su im zapravo neprivlačne. Dopao mi se jedan dečko, ali je već na prvom dejtu prokomentarisao kako sam sitna, tj. nemam velike obline. Do drugog dejta nije ni došlo, ali sam se opet zamislila. Visoka sam i vitka, pokušavam da prihvatim svoj izgled, ali pecnuo me je taj komentar, iako znam da je bezobrazan. Ne znam da li ću se nekome svideti ovakva ili ću samo biti uteha ako ne mogu da budu sa "oblijim".
Devetnaest mi je godina i razmišljam da upišem policijsku akademiju, da budem saobraćajac. Previše se divlja u saobraćaju u Crnoj Gori i konstantno se gine i volio bih da utičem na to, da maksimalno kažnjavam ove degenerike koji divljaju, pare, veze i prijetnje im ne bi pomagale kod mene. Međutim, evo danas istražujem pravilnik za ocenjivanje kandidata za policijsku akademiju i tamo piše odnos težine i visine i kod muškaraca visina počinje od 172 cm pa nadalje, a kod žena od 162 cm pa naviše, što znači da ne primaju ljude koji su niži od toga. Ova logika mi ne ide u glavu nikako. Kako to da je prosječna žena od 162 cm kvalifikovanija od muškaraca koji ima 170cm, kad je ovaj i viši od nje, a jači da ne pričam. Prosječak mušarac od 170 cm je fizički jači i sposobniji, ne samo od žene koja je 8 cm niža od njega, nego i od većina žena koje su preko 180 cm.
Ne znam kako tačno funkcioniše da se devojke lepe na dobar auto. Evo sada sam ga kupio i, da vam kažem iskreno, devojke ni da se osvrnu na kratko, a muškarci vratove izuvijaše gledajući.
Bože dragi, da l je moguće da sam se toliko zaljubila? Ja ne mogu ovo da opišem. Znam da je nemoguće, ne pokazujem mu nikako, hladna sam maksimalno, ali ljuuuudi ja plačem kad čujem tužnu pesmu.
I dalje sam u kontaktu sa bivšim. Sve oko sebe lažem da je ta priča gotova, ali, iako znam da od nas nema ništa i to sam mu sto puta rekla, opet imamo neku nit koja nas ne odvaja. Znam da je loše, ali ovako mogu da volim bez tereta, čim mi je loše, mi se udaljimo na par dana i posle toga opet nanovo. Jeb*ga...
Imam problem jer mislim da dečko nekako negativno utiče na mene. Kada sam sa nepoznatim ljudima, pametna sam, elokventna i normalna, sa prijateljima 50-50, a kad sam sa njim osećam se kao da mi se mozak ugasi i da ništa ne umem, kao da zaglupim. Kod njega suprotno. Imam utisak da samo ja znam kolike su njegove mogućnosti, kada je u velikoj grupi ljudi ili sa nepoznatim ljudima čovek razgovara kao da je neandertalac, jedva sastavlja rečenice. A znam da nije sasvim tako. Jedina razlika je što mislim da kod mene igra njegovo prisustvo neku ulogu jer kad je on sa mnom u većoj grupi, dosta sam pasivnija nego kada sam sama među ljudima. Koje dijagnoze mi imamo, da mi je znati...
Pre sam stalno nosila helanke, i za po kući, a sada me je nešto jako blam da ih nosim.
Kad god sam negde u klubu, na nekoj žurci ili u izlasku, pošto znam kakva me sorta muškaraca uglavnom muva jer ja to njima odmah pročitam na čelu (znate oni što traže dobre nevine čedne žene za brak a pljuju nas emancipovane, emotivno i seksualno zrele devojke) e ja za takve imam kolekciju bazdećih parfema i obavezno se naćapam sa recimo bugarskom ružom koja mi je omiljena po celom telu i muvanje ni minut ne traje, a njima već treba pumpica za astmu i razbeže se.