Ne razumem svekrvu koja svima govori da ja neću da pričam s njom, a ne propušta priliku da me pecne i ponizi.
Vječno imam isti problem. Kad mi se neko sviđa, ponašam se kao da ga mrzim.
Ako ikad dođete u sitaciju da izgovorite da vaši roditelji toliko vole vašeg partnera da čak pomislite da vole više njega od Vas - znajte da imate posla sa zmijom manipulatorskom. Ostavite tu osobu.
Sve mi brzo dosadi, pa moram da menjam, nemam ni jednu omiljenu stvar.
Sa dečkom sam 3 godine u vezi i sticajem okolnosti već 2 i nešto godine živimo zajedno. Ja bih volela da krenemo korak napred u smislu veridbe, jer želim da osnujem svoju porodicu i dom i naravno ne pritiskam ga što se tiče toga, ali nekako on kao da ne razmišlja uopšte o tome i kaže kako misli da MI nismo spremni za to i kako se ništa neće specijalno promeniti pošto već živimo zajedno itd... Imam utisak da je na to dosta uticao njegov otac jer mu je u mom prisustvu govorio uživaj dok možeš, jer posle kad dodju deca ruke su ti vezane i možeš na sve što si radio do sad da zaboraviš. Volim ga mnogo, ali mislim da nemamo isti pogled na budućnost.
Srkanje i hrkanje-dve osobine koje me najviše nerviraju kod ljudi😤
Juče sam pala sa motora. Isteklo mu je ulje i iskrivio se ključ od pada. Motor se sam ugasio usred vožnje, uplašila sam se, izgubila kontrolu i pala. Dvojica ljubaznih momaka su mi pomogla da ga podignem, pošto je motor mnogo težak i ja nisam mogla sama da ga podignem. Zahvalila sam im se, i pomogli su mi da ga brzo sklonim sa puta, da bi prekinuli zastoj u saobraćaju. Hvala Bogu, niko nije stradao, niko se nije povredio, ali sam se mnogo uplašila i potresla. Bila sam svesna svoje krivice i suzdržavala sam se da ne zaplačem. Strah me je da ponovo sednem na motor. U pitanju je kawasaki ninja od 500cc. Mnogo volim taj motor, pogotovo kada ga vozim, jer je vožnja dosta opuštajuća. Samo nisam očekivala da ću pasti sa motora, zato što ja dobro vozim. Mnogo sam se uplašila i moram vam priznati da sam i dalje uplašena.
Zašto su ljudi u Srbiji bahati? Živim u inostranstvu i uvek kad dođem u Srbiju (a dođem često) smeta mi bahatost. Odćutim nekoliko puta, ali nekad ne mogu da trpim i onda se sporečkam ili u prodavnici, avionu (Er Srbija), na benziskoj stanici, u gradskom prevozu..... Uvek sebi kažem, da sledeći put neću baš ništa da komentarišem, ali ne mogu da trpim nepravdu, bahatost, nekulturu i moram da reagujem. Uvek se posle toga osećam loše, jer vidim da moja poruka nije stigla do primaoca, iako se kulturno i bez dranja izražavam i nikoga ne vređam - bez psovki i svakog persiram. Onda me svi gledaju po principu "šta mu je?" :-)
Ljudi, ja ne mogu da podnesem koleginicu koja sedi sa mnom u kancelariji. Sve joj je crno, paranoja, nesrećna. Luda jednostavno. Posao sam po sebi mi je super, u struci. Da li je u redu, zarad mog zdravlja, da se potrudim da je premestim.. Ne bi joj uticalo na platu. Nisam loš čovek ali polako će me uvući u svoj mrak.
Ostavljena sam, psihički loše, u depresiji i ne znam kako da izađem iz toga.