Kad se sjetim sa kim sam se znala naći u društvu prije nekih 10ak godina zaista me bude stid. Stid me i spomenuti to ikome jer se držim da su ljudi zaboravili, jer želim i ja zaboraviti to.
Radim kao crnac da bi zaradio dovoljno za jedan fin život porodice. Ne žalim se i trudim da je sve pod kontrolom i isti sam svugdje, kako na poslu tako i u društvu tako i kući. Porodica je zbrinuta i sigurna. Loša strana je što nemam mnogo empatije i što sam iskren i direktan prema svima. Ljudi me poštuju ali me se pomalo i boje. Ne znam da li griješim.
Radim u istoj firmi gde i moja drugarica sa fakulteta. U početku smo bile u odličnim odnosima, međutim njoj je neko posle napunio glavu protiv mene i od tada smo se distancirale, jer je primenjivala pasivnu agresiju, umesto da mi priđe da rešimo problem. Očigledno mi nije bila iskreni prijatelj čim je neko mogao da nas posvađa. Bilo mi je krivo, ali sam se distancirala, jer znam da sam apsolutno ispravna kad je ona u pitanju.
Majku volim ali se sa njom u 90% situacija ne slažem. Opet komuniciramo lijepo. Niti me ona može na nešto natjerati niti ja nju mogu promijeniti. Prihvaćeno sa obje strane.
Imam 20 godina i konačno se zaljubim po prvi put, živio sam u bajci, dok nisam saznao da me je voljena djevojka slagala za godine, nema 22, već 34. Ne znam otkud joj potreba da me laže ali nije stvar godina već povjerenja i toga što sam joj povjerovao da stvarno ima toliko, jer zaista mlado izgleda.
Danas dajem otkaz. Ništa gore nego radit za privatnike. Očekuju da dajem 100% od sebe, da se ponašam i da mi je stalo kao da sam ja vlasnica, a plata čista mizerija. O radnom vremenu da ne govorim, nemam vremena za sebe i ne mogu ništa da planiram. Jedva čekam da se oslobodim ovog i da tražim šta normalno.
Kolega s posla prodao neko imanje od njegovih. Pre toga kukao što je podstanar, što su cene stanova visoke i za izdavanje i za kupovinu. Kupio nov auto, dao dobre pare za njega. Mene je par puta podbadao što vozim stariji auto, što sam kupila stan na kredit. Pre par dana imao saobraćajku, srećom njemu nije ništa, auto uništen. Sad kuka što je džaba dao tolike pare. Gazda mu povećao kiriju, ne zna šta će čovek od muke. Sad me podbada da sam se bogato udala zato što je čuo da muž finansira krštenje za dete i letovanje. Smrtno se uvredio što sam mu rekla da gleda u svoje dvorište jer mu ruže očigledno ne cvetaju i da nije kompetentan da komentariše moje. Ko je ovde lud?
Imam jedno pitanje za devojke koje se bave profesionalnim šminkanjem. Zašto je cena šminkanja za mladu skuplja nego cena redovnog šminkanja?
Jedna devojka je na tik toku rekla da je to jer se maksimalno posvetite mladi i jer koristite kvalitetnije proizvode. Iskreno se nadam da neću dobiti takav odgovor jer u suprotnom ispada da ostale klijentkinje uzimate zdravo za gotovo, da im se ne posvetite maksimalno i još gore ispada da koristite proizvode malo lošijeg kvaliteta.
Stalež je stalež. Četvrta sam generacija fakultetski obrazovanih u porodici. Probao sam čitavog života da dam šansu i da se družim sa radničkom klasom, ljudima koji imaju samo OŠ ili SŠ i uvek bih se pokajao. Toliko su zavidni, bezobrazni, sebični neotesani, nasilni, podrugljivi, da nema dalje. Svaka ptica svome jatu leti. Obrazujte se, radite na sebi i birajte samo visoko društvo.
Ostala sam mlada udovica. Pre skoro 9 god ćerka nepunih 4 imala. Sada će uskoro 13 god. Nisam imala nikoga niti želju jer sam dugo patila za mužem i gledala sam samo kako ćerki da obezbedim svu pažnju i ljubav. Meni je sad 40 god u firmi gde radim počeo je momak od 33god. Prvi put da mi se neko svidi. Kao osoba i kao muškarac. Za sada nemam ništa s njim. Jednostavno mi se ne da zbog godina i ćerke. Ne znam šta da radim...