Jedna od najiritantnijih stvari mi je prevođenje imena. Čemu to? Ako se zove Franz onda je Franz, nikakav crni Franjo. Ako je John onda je John, a ako je Ivan onda je Ivan. Niti se piše isto niti se izgovara isto, čemu komplicirati. Napiši ime u originalu - da su im roditelji željeli drugačije ime, onda bi to ime valjda i dobili. Kužim prilagodbu pisma, tipa originalno ime je napisano kineskim znakovima, a ti želiš verziju na latinici, ali to je to. Sve ostalo je nepotrebno izmišljanje...
Pušim 10 godina a kupio sam sveukupno možda nekih 5 upaljača.
Mi u Dalmaciji imamo jednu foru. Ako želimo nekog "dignut", iznenadit da ostane u čudu znamo reći: "Papa se ubio." Oni koji se ulove pomisle da se papa stvarno ubio, a u prijevodu samo znači da je netko pao pa se udario. Uvijek nakon toga ide smijeh. 😉
Moja supruga ima na poslu jednu vrckastu koleginicu koja voli muško društvo i mijenja momke iz sedmice u sedmicu. Nije problem ni oženjen, razveden, kriminalac… bez ikakvog kriterija.
Jedno vrijeme je željela da se smiri i da ima brak kao što imamo supruga i ja, a sada polako iz priče shvatam da bi moja supruga sad da ima život kao što ima ona?
Ne znam ko je ovdje lud.
Sjajno je što tehnologija stalno napreduje, pa već odavno imamo napredne aplikacije poput onih za dojavu za radare i lokaciju policijskih patrola; zatim app za kreiranje lažne lokacije, npr. kad smo sa ljubavnicama, onda ženama možemo poslati lokaciju koja pokazuje da smo na nekom skroz drugom mjestu... fino fino :)
Potpuno sam izgubila libido usled previše problema i stresa. Žao mi je mog dečka, koji ima maksimalno razumevanje ali znam da sigurno nije zadovoljan time što ovako mladi imamo odnose 1-3mesečno, nekada sumnja da li ga još volim itd...I ja želim odnose negde u dubini sebe, ali mi je telo iznureno konstantnim stresom. Teško mi je da se povežem sa svojom ženstvenošću sa kojom sam pre bila stalno u kontaktu. Pregazili su me porodični, zdravstveni ali najviše poslovni problemi. Ne znam kako da izađem iz vrtloga stresa, trudim se nekim tehnikama opuštanja i traženjem balansa u životnom stilu ali problemi će me stići i na kraju sveta...Nikakvo ti neko brzo rešenje i opuštanje nije dovoljno, vučem hronični burnout i znam da je jedino pravo rešenje za moje stanje da dam otkaz i postavim radikalne granice sa familijom ali to ne bi bilo pametno iz šire perspektive...imam osećaj kao da me život izgazio, promenio mi oblik, kao da nikada neću opet biti ona ženstvena i duševna ja.
Ne razumem likove koji lajkuju nekoj ribi koja ima 10/20/50k pratilaca, druže nebitan si, ne postojiš za nju.
Svako ko ima više od 30 godina a ima instagram je defenitivno za izbegavanje, takve osobe nisu ni za kombinaciju a kamoli za ozbiljnu vezu i brak iz mog iskustva.