Toliko sam puta bio povređen da se više jednostavno ne vezujem za ljude. Niti sklapam prijateljstva niti ulazim emotivno u odnose. Ništa. Poslednja devojka me napustila i to me baš dotuklo. Imam neko društvo i viđam se sa par devojaka povremeno, ali potpuno sam ravnodušan prema svima njima. Nadam se da ovo stanje neće potrajati, ali ne vidim izlaz.
Kako prestat jest slatko? Debljam se i smeta mi to. Pokušam jest manje i zdravije al to slatko....to me ubi..čokolada...kolač... Kad sam pod stresom imam osjećaj da će čokolada sve riješit.. Ako samo pomislim da ću probat izbacit slatko već mi se plače i osjećam se kao da onda nemam čemu da se radujem.. da samo smanjim ne mogu jer nemam granice.. 😭😭
Radim na poslu sa licemerima, i nadam se da ću u skorije vreme promeniti mesto rada.
Mrzim kada se ja sredim za večeru a dečko uvek nosi isto. Daleko od toga da nema para, ili da ne ume da se sredi.. ali uvek se jedino ja sredim.
1. godina ETF na budžetu, položena 4 predmeta od 10, ajde svaki početak je težak. Ove godine položena 3 predmeta od 10, e sad više nije početak težak. Baš sramotno sa moje strane, osećam veliki dozu razočerenja u sebe. Studiraće se i šest godina, pa makar i .....
Raskinuo sam sa devojkom pre nekoliko dana, tj ona je meni. Iz osećaja njenog voljenja, za jedan dan sam spao mnogo levela ispod kod nje, bar po nekom osećaju. Ona je počela da se opija, da privodi momke posle izlazaka itd. Zvala me da se vidimo, imao sam čvrstu volju da je ne pogledam više, nisam izdržao, otišao sam, nakon poslednjeg zagrljaja i rastanka kad je krenula ka stanu, ja je gledam i kažem "ej, volim te". Odgovor je bio, "nemoj da me voliš". Jako jako sam se razočarao u ženski rod i u "ljubav" generalno.
Kad pomislim da će narednih meseci da bude hladno vreme, hvata me depresija.
Nisam išla za onim što stvarno želim u životu već samo za onim što bi kao trebalo i bilo ispravno i sad imam svakodnevno napad panike jer sam potpuno zapela u životu...
Želela je dete, nisam slušao, želela je da provodimo vreme zajedno, nisam slušao, želela je da putujemo i na kraju je želela da ode i otišla je, tad je moje srce čulo sve, i sve sam shvatio ali nje nema više, ljudi ovo mnogo boli, slušajte vaše devojke i žene! 29.10.2016 i dalje te volim!
Tokom razgovora sa dečkom u jednom trenutku mi je pozlilo. Imam blaži oblik epilepsije. Nisam izgubila svest, samo mi se ukočila jedna ruka, a sa drugom sam se uhvatila za stomak i u isto vreme imala ukočen pogled tako da nisam mogla ništa da izgovorim par sekundi jer me je nešto probadalo u grudima. On je se tu uplašio jer nije to očekivao. Inače je po prirodi plašljiv. Odmah je tražio da me odveze kući. Nisam odmah htela da mu kažem da imam taj problem. Za moj problem kažem tek kada odlučim da sa nekim budem u ozbiljnoj vezi. Pričali smo pre toga 2 sata i on je govorio kako mu je super sa mnom, kako mu prija moje prisustvo i da želi sutradan ponovo da se vidimo. Sve do trenutka dok mi se nije slošilo. U tom trenutku sam se uhvatila za njega kao da hoću jako da ga zagrlim. Mislim da je se i tu uplašio jer sam to uradila u trenutku kada mi nije bilo dobro kako ne bih pala.Dok me je vozio rekao je samo nemoj da umreš dok si sa mnom. Mislim da će pobeći od mene. 😓