Žena mi se toliko ugojila da mi je teško da je gledam. :(
Ne prođe dan da ona ne omlati nešto slatko.
Smatram da ne treba ulaziti u ozbiljnu vezu sa ljudima koji nisu "raščistili" stare veze, brakove... nego i dalje imaju nekih poveznica sa tim/tom bivšim/bivšom. Ja sam ostavio jednu djevojku iz tog razloga, neću te ja čekati godinama da se odljubiš i da ga zaboraviš. Imala si vremena prije mene, dati ću ti još neki određeni rok u vezi sa mnom (to naravno neću spomenuti) i ako ti je još u srcu, marš od mene i traži nekog drugdje.
Najjače mi je kada prozivaju ove što nemaju sliku na profilu i ništa ne objavljuju, pa to kao analiziraju, dele dijagnoze (to su čak i psihoterapeuti počeli da rade)... Ružna sam, Slavice, zato nemam slike. Sad jasnije???
Kad se sjetim sa kim sam se znala naći u društvu prije nekih 10ak godina zaista me bude stid. Stid me i spomenuti to ikome jer se držim da su ljudi zaboravili, jer želim i ja zaboraviti to.
Radim kao crnac da bi zaradio dovoljno za jedan fin život porodice. Ne žalim se i trudim da je sve pod kontrolom i isti sam svugdje, kako na poslu tako i u društvu tako i kući. Porodica je zbrinuta i sigurna. Loša strana je što nemam mnogo empatije i što sam iskren i direktan prema svima. Ljudi me poštuju ali me se pomalo i boje. Ne znam da li griješim.
Radim u istoj firmi gde i moja drugarica sa fakulteta. U početku smo bile u odličnim odnosima, međutim njoj je neko posle napunio glavu protiv mene i od tada smo se distancirale, jer je primenjivala pasivnu agresiju, umesto da mi priđe da rešimo problem. Očigledno mi nije bila iskreni prijatelj čim je neko mogao da nas posvađa. Bilo mi je krivo, ali sam se distancirala, jer znam da sam apsolutno ispravna kad je ona u pitanju.
Majku volim ali se sa njom u 90% situacija ne slažem. Opet komuniciramo lijepo. Niti me ona može na nešto natjerati niti ja nju mogu promijeniti. Prihvaćeno sa obje strane.
Imam 20 godina i konačno se zaljubim po prvi put, živio sam u bajci, dok nisam saznao da me je voljena djevojka slagala za godine, nema 22, već 34. Ne znam otkud joj potreba da me laže ali nije stvar godina već povjerenja i toga što sam joj povjerovao da stvarno ima toliko, jer zaista mlado izgleda.
Danas dajem otkaz. Ništa gore nego radit za privatnike. Očekuju da dajem 100% od sebe, da se ponašam i da mi je stalo kao da sam ja vlasnica, a plata čista mizerija. O radnom vremenu da ne govorim, nemam vremena za sebe i ne mogu ništa da planiram. Jedva čekam da se oslobodim ovog i da tražim šta normalno.
Kolega s posla prodao neko imanje od njegovih. Pre toga kukao što je podstanar, što su cene stanova visoke i za izdavanje i za kupovinu. Kupio nov auto, dao dobre pare za njega. Mene je par puta podbadao što vozim stariji auto, što sam kupila stan na kredit. Pre par dana imao saobraćajku, srećom njemu nije ništa, auto uništen. Sad kuka što je džaba dao tolike pare. Gazda mu povećao kiriju, ne zna šta će čovek od muke. Sad me podbada da sam se bogato udala zato što je čuo da muž finansira krštenje za dete i letovanje. Smrtno se uvredio što sam mu rekla da gleda u svoje dvorište jer mu ruže očigledno ne cvetaju i da nije kompetentan da komentariše moje. Ko je ovde lud?