E Osiječe moj, jadan li si. Ne idem često na događanja, ali u proteklih godinu dana kupila sam ulaznice za barem 4-5 različitih. Kako naivno od mene. Skoro svi redom otkazani svega koji dan ranije. Oni koji nisu bili otkazani u više navrata su mijenjali datum ili format. Bilo ih je još koji su me zanimali, ali za njih nisam ni stigla kupiti ulaznice brzinom kojom su bili otkazani. Nijedno od tih događanja nije otkazano zbog vremenskih uslova, dakle, poruka je više nego jasna, zar ne? Očito nemamo nikakve sankcije za pohlepne i neprofesionalne izvođače i organizatore. A naknadu za izdavanje ulaznica koja se ne refundira bolje da ne spominjem. Pitam se, bude li im ikada imalo neugodno kolike novce zarade na tim naknadama za izdavanje karata za događanja koja na kraju redovito budu otkazana?
Žao mi je što me neki ljudi pogrešno shvataju, ali stvarno nemam volje ni želje da im se pravdam i objašnjavam, a nije ni fer prema onima koji sve ispravno shvataju i kao da sam od njih krala vrijeme za objašnjavanje onima koji stalno traže dokaz ljubavi, jer ni sami sebe ne vole. Ne želim više od oni koji zaslužuju moju pažnju jer je i sami pružaju podjednako da kradem i dajem onima koji njom hrane ego i, čim ona izostane, prave dramu i izvrću mi riječi. Preiscrpljena sam njima i zaista ne želim više ikakav vid komunikacije s takvim, pa neka sam stoput u njihovoj interpretaciji toksična. Ne može više ni sekund mog vremena, gotovo!
Jedna devojka, koja je u vezi, mi sugeriše svojim signalima i ponašanjem prema meni da joj se dopadam na neki način. Ne nabacuje mi se agresivno niti flerta otvoreno, već drži eye contact po par sekundi, gleda povremeno u moje usne, uvek sa osmehom, staje na moju stranu gotovo uvek, nekad mi bespotrebno ulazi u prostor, ali ne previše. Pametna je, skromna, tiha, zgodna i zasigurno najlepša i otmenija devojka koju sam video u životu. Imam osećaj da je nestalo žara u toj vezi. Drugarica kaže da joj je ta devojka rekla da je ušla u vezu sa njim jer se ponašao dobro prema njoj. Ne znam šta da mislim u vezi svega ovoga. Mislim da nisam umislio sve ovo, ali možda grešim. Čini mi se kao da mi ne veruje još dovoljno da izađe iz veze i pokuša nešto sa mnom. Da se boji da uništi sve do sad izgrađeno s njim. I razumem je. Ne poznajemo se dovoljno i nećemo se videti mesecima, možda me i zaboravi do tada. Ali pitanje i dalje ostaje, je li ona loša osoba, jesam li ja? Ima li opravdanja za emocije?
Devojka s kojom sam hteo da provedem ceo život me je ostavila i mesec dana kasnije se smuvala sa mojim najboljim drugom. Imao sam mnogo razloga da verujem da me je volela, ali sad više nisam siguran... Ako me jeste volela, kako joj nije glupo? Ako nije, zašto se toliko trudila oko mene?
Kako je grozno kad se posle razvoda, groznog stanja, trauma, zaljubiš u nekoga, odlepiš a znas da on nije za tebe.. Idealizuješ tu osobu, sanjaš, ne izlazi ti iz glave..a on toplo hladno..ne možemo biti zajedno, puno razlika a ja samo njega vidim.. Teško je preteško... A spasio me je da zaboravim sve loše u mom životu...i sad mi je još gore..
Ostavljam dojam vesele i nasmijane osobe u društvu i nitko ne bi vjerovao u ovo i da sam ovakav, ali ne spavam već godinu dana i boli me. Boli me kad ju vidim. Boli me kad mi se nasmije dok me pozdravlja jer ima najljepši osmijeh ikad. Boli me što moram skrivati koliko mi je stalo do nje kad stanemo popričati da ne ispadnem jadan i bez samopoštovanja. Boli me što me odje***a jer je misli da sam ju lagao, a nisam. Boli me što je tvrdoglava i teška pa mi nije dala šansu da joj kažem istinu. Boli me što bi sve učinio za nju i što znam da smo po onome što je rekla stvoreni jedno za drugo. Boli me što ju ne mogu zagrliti i poljubiti u čelo kako najviše voli. Boli me što sam toliko jadan da i dalje mislim da imam šansu kad ju pogledam u oči. Boli me što sam se uspio zaljubiti u nju kao balavac, a imam 35 godina. Boli me što ne mogu prijeći preko ovog svega i nastaviti svoj život jer nema smisla druge cure zavaravati da ona ne postoji. Boli me što i dalje vjerujem da je ona moja srodna duša.
Prošle godine sam bila u takozvanoj "situationship". Ljudi ja vama ne mogu objasniti taj nivo zbunjenosti, zaljubljenosti, ludosti. Nismo u vezi, a nismo ni samo drugari a nismo ni u kombinaciji.
Ništa konkretno ali je očigledno da se jako privlačimo. Taj nivo stresa koji sam sebi priredila ne želim više da osetim. Na kraju su obe strane ostale povređene. Totalno nepotrebno, a bilo je najbolje da smo ostali drugari jer smo se tako najbolje slagali. Naučena velika lekcija. Ukoliko se za 2 meseca ne zna na čemu smo doviđenja prijatno.
Često zahvaljujem Bogu što mi je podario da budem ambiciozna, prionljiva i vrijedna, jer da nisam takva, ne znam kako bi mi bilo sa mojim ubjeđenjem da žena uopšte ne treba da radi, nego da bude samo ženstvena domaćica...
Ništa kao dobra svađa subotom ujutru, da upropasti ceo dan i vikend. Srećni smo radnim danima kad je na poslu, pa se tamo isposvađa. Vikendi, godišnji odmori, bolovanja su haos. Ništa nije dobro što uradim, trebalo je bolje, lepše, brže i ranije. Ako ne uradim, zašto nisam. Ako uradim zašto je tako urađeno.
Ponekad me nervira kako moja svekrva pametuje za sve oko bebe. Trudna sam i normalno pratiću savete lekara. Svi kažu kako beba ne treba piti vode dok ne krene da jede kašice odnosno čvrstu hranu, ona pametuje kako je svojoj deci davala vode, dobro davala si svojoj mojoj nećeš. Zatim govori kako deca pre nisu imali alergija i da je postepeno uvođenje ishrane glupost. Mislim da nije glupost jer eto brat od moje drugarice je sa 2 godine imao jake alergijske reakcije zbog hrane i morali su dosta toga da izbace iz njegove ishrane. Hrana nekad i sad nije uopšte ista. Kad kažem da dete neću stavljati u onaj široki povoj kaže da je to opasno, a to je tako prevaziđena stvar i većina pedijatara to više uopšte ne preporučuje jer ako kukovi nisu dobri nijedan povoj sem odobrenih medicinskih pomagala neće pomoći. Em što rađam dete na leto gde su velike vrućine.