Mislio sam da je drugačija, ali ovo je još jedna veza u kojoj moram pisati s njom svo vrijeme, osim kad sam na poslu, ako joj ne odgovorim za minut odmah problemi, na početku je ista priča kao i kod svake, da naravno mogu imati vremena i za sebe, ali ne mogu.
Moja devojka se konstantno svaki dan dopisuje u grupi sa dvojicom kolega sa kojima radi, teme su 80% nevezane za posao, već zezanje i slično (nisam proveravao, ali i sama kaže to). Da li je to okej? (važi i obrnuta situacija naravno, nisam licemeran)
Ne mogu se pomiriti s činjenicom da više ne vidim normalno. Imam 23 godine i život mi je bio dobar do trenutka kad sam primijetila da moje oči više ne funkcioniraju kao prije. Imam dvoslike, to je kada gledate u jedan objekat a vidite dva. Zagorčava mi život iz dana u dan. Ne mogu više voziti jer u prometu ne mogu funkcionirati radi dvoslika, tako da zbog toga ne mogu niti na posao. Ne mogu gledati tv, teško mi je kad idem u trgovinu ili u šetnju. Borim se s tim vec 3 mjeseca i sve mi je teže i teže. Otišla sam na CT i MR i nema nikakvih težih bolesti. Ako je netko imao sličnu situaciju recite mi kako ste to riješili i da li je to kronično ili privremeno. Nikad nisam čula da je netko to imao a da nije povezano sa dioptrijom. Kod okuliste sam bila i moj vid je savršen u tom smislu, ne trebaju mi korekcije niti dioptrija.
Da li postoji poslodavac koji nije kontradiktoran? Koji te ne zavlači i da je pošten, koliko toliko, a da pritom ti se ne petlja u privatan život i poštuje te kao radnika? Podrazumeva se da radnik poštuje sve standarde poslodavca.
Preko aplikacije Yourhour došao sam do podatka da dnevno koristim mobitel između 5 i 7 sati. Od toga sam na fejsu oko 1.5 h i isto toliko na whatcapu snimajuć i preslušavajuć glasovne uz odgovaranje i tekstualno. Ostatak vremena si palim youtube videe i pretražujem na google. Korisna aplikacija. Cijenite svoje vrijeme, niste ni svjesni koliki smo zarobljenici. Aplikacija također broji i koliko puta si posjetio npr. fejs, bilo je dana kad sam preko 50 puta. Tužno.
Kako znate da vas neko voli? Ja ne znam ni kad mi se kaže.
Kolege smo, rane tridesete godine. Par puta mi je rekao da voli da sarađujemo, da mu je lepo sa mnom, da me poštuje i da nikada neku neukusnu šalu ne bi meni uputio. Muškarac je koji bi mogao imati svaku jer je lep, zgodan i ima novca i zato sam se trudila da me ne zanima. Imamo lepu komunikaciju. Čini me nervoznom ako sedimo jedno do drugog ili ako se navije iznad mene da nešto pokaže na računaru ali pretežno sam hladna i mislim da nije skontao. Mene zeza za njega par ljudi u firmi, njega jedan od najboljih drugova nekada suptilno prozove ali sve je to zeza. Danas mi je njegov drug slučajno kroz priču rekao kako mu je on baš frajer i fizički i ponašanjem, nisam smela ništa reći samo kako ga on bolje i duže zna. A u stvari i ja mislim isto i iako nismo jedno za drugo vjerovatno mu ne bih mogla odoleti.
Razočarana sam i u privatno i u državno zdravstvo.
Imam problem sa tikovima u situacijama kada sam među grupom ljudi, kada idem kod zubara, frizera i slično. Stvaraju mi anksioznost i onda ne idem nigde i ne upoznajem nove ljude. Idem na posao, ali tu se ok osećam. Nisam u depresiji, nemam većih problema, osim što mi tikovi štete za neke svakodnevne aktivnosti. Doktorka mi je prepisala veliku dozu lekova koji te bukvalno ošamute da budeš kao zabunjeno pile, da ne znaš ni koji je dan, a pregled je koštao papreno. Neću piti te lekove, jer ne vidim poentu. Čak i stvaraju zavisnost.
Mom drugu je u cilju samo da se takmiči i dokazuje, a onda kad mu neko postavi pitanje o ženidbi, onda besni i govori "je l' ja ne treba da se ženim, ne treba da imam ženu". Ono, druže, nisam ti ja kriv što je tebi preče da se pokažeš selu nego ženu da tražiš.
Primećujem da je dosta ljudi isključivo po mnogim pitanjima. Na osnovu jedne situacije grade mišljenje o nečemu a to uopšte ne mora da bude tako i u mnogim slučajevima se i pokazalo da nije tako. Pritom ne sagledaju celu sliku, u smislu da li su oni doprineli nečemu već samo gledaju šta je druga osoba uradila ili rekla. U pitanju su mladi ljudi, razumeo bih da su stariji pa im je dosta svega. Ne znam da li je stvar zrelosti, koliko ti je stalo do nekoga ili jednostavno ljudi više nemaju živaca ni za običan razgovor. Nekako se ranije više razgovaralo i sve se rešavalo..