Nisu mi jasne današnje generacije koje uživaju da se progone u klubovima, a sve zarad storija na instagramu. Raja ne morate dizat kredite i uvaljivati se dodatno da bi to popili. Činjenično stanje je takvo da nikad veća kreditna zaduženja po glavi stanovnika nisu bila, a istovremeno ljudi se više nikad nisu bahatili nego sad. Živite normalno, budite zadovoljni sa onim što imate, nije sreća izaći potrošiti ogromnu svotu novca u klubu da te djevojka neka prihvati, sve je to laž i obmana. Bolje taj novac iskoristit u druge svrhe, riješiti sebi egzistenciju, otići na neko putovanje i slično. Upoznajte nove kulture, tradicije, običaje ispunjeniji i sretniji ćete biti. Današnji svijet je izopačen.
34 godina imam, brak i decu iza sebe, pokušavam da upoznam i nađem ženu sa detetom ili bez, i da krenemo zajedno da se razvijamo i gradimo, stvaramo porodicu, ali današnje devojke su takve da samo materijalno gledaju, uvek sam iskren i tradicionalan, ali izgleda uvek osvajaju oni koji lažu i obmanjuju, počinjem da gubim nadu da ću upoznati neku osobu što želi isto što i ja, jer u ovom Vrscu moral je 0.
Život uopće nije fer, najgluplja učenica se najbogatije udala, od srednje škole prošlo je 10 godina, ni u čemu se nisam ostvarila, sve što sam pokušala propalo je, ljubav, posao, dečki. Mrzim sebe, frustrirana sam i ogorčena, jer vidim da drugima ide u životu. Život nije fer uopće!
Prihvatio sam ja njeno dete bez problema, ali njenog bivšeg muža i svekrvu neću da prihvatam nigde! Nije im mesto u mojoj kući i tačka.
Duže vreme imam problem sa jednim ispitom, delom sam kriva sama, ali i profesorka je takva da možeš da očekuješ pitanja van literature i pitanja koja su dvosmislena. Pre neki dan sam polagala po ko zna koji put i kad sam videla pitanja i shvatila da ću opet pasti ispit, počela sam da plačem. Naravno, to niko nije video ali ja nisam mogla da se kontrolišem i slomila sam se usred ispita.
Imam ispit iz anatomije i ne znam ništa. Učila sam, al ne znam ništa!
Saznala sam da je dečko pisao bivšoj devojci u početku naše veze, sada je prošlo već dosta godina od tada i ne znam šta da radim. Da sam ranije saznala ostavila bih ga.
Tek sada sam kao odrasla shvatila da ustvari nije sve bilo do mene, da nisam ja kriva što nisam prihvaćena i da neki postupci ljudi nisu morali da budu takvi da su oni stvarno bili ljudi. Npr, svake godine sam išla kod vršnjaka na rođendan. On ima sestru stariju od njega 15 g. Ona bi nas sve prvo pitala kako smo prošli u školi i na osnovu toga bila ljubazna. Npr ja sam mogla biti njegov drug dok sam bila odlična, posle se ne sećam da je pričala sa mnom, samo se sećam nekog neprijatnog osećaja što nisam učila. Što se deca moraju vrednovati po tome? Ili kad je tetka koju sam smatrala drugom majkom mi pričala kako ne treba da se družim sa sestrom, kako moja majka nije prava majka, kako ja u kući nemam nešto a ona ima itd. Sad kad ona ima unuke god. koliko sam ja imala, i kad isto tako dolaze svaki dan kod mene, ja se sa njima igram i volim ih puno, kad ih vidim samo pomislim "Ja nisam takva, to su samo deca". Tako sam shvatila da su i oni mogli biti ljudi da su hteli.
Poznajem mladu ženu koja ne da svojoj svekrvi da uspava dijete dok ona ne dođe s posla, iako je dijete ustalo ujutro u 9 i ima nepune dve godine. Ne znam kako može porediti svoj umor sa potrebama djeteta. Svi smo mi umorni sve stoji, ali to je mučenje djeteta ne dati mu da spava satima ako je nervozan. Ne shvatam.
Divan je prema meni ali svet stane kad ga pozovu njegovi. Očekuje se da s njima bude barem 3-4 dana nedeljno, u suprotnom prebacuju. Ja ga teram da idem, da ih ne bismo slušali posle kako kukaju, a on izbegava. Znam da nije do njega i znam da ne može ništa savršeno da bude. Jedino mi je krivo što vidim koliko se on tu potrese zbog njih...