Promenila sam se potpuno u proteklih nekoliko godina, od dr*ge, raznih muškaraca, izlazaka, pa čak i kriminalnih radnji postala sam domaćica, imam bebu, živim miran život, idem na jogu, hranim se zdravo. Život kakav sam prvobitno navela nije ništa strašno ako uspeš jednom da ga se otarasiš i okreneš novi list, problem su ovi što ne mogu svega toga da se ostave i molim se za njih da i oni pronađu svoj put.
Zašto je muškarac koji spava sa 15 djevojaka frajer, a cura koja spava sa 5 momaka ku*va?
Odlepio sam za ženom mnogo starijom od sebe, može mama da mi bude.
Bila sam sa sestrom i bratom od tetke i drugaricom sestre od tetke u stranoj zemlji gde nema interneta na 10 dana ukupno. Slali smo samo sms poruke da smo dobro roditeljima. Super smo se proveli na putu, ali mene je zapanjilo da mi dečko s kojim živim 3 godine uopšte nije nedostajao niti sam se cimala da se čujemo. Inače pričamo svakodnevno. Ni roditelji, ni posao, ostali prijatelji ništa mi nije nedostajalo iz moje zemlje. Sad se pitam da li živim pravi život kad ni za šta nisam toliko vezana 😐
Položila mala rođaka završni ispit u srednjoj, svi oduševljeni vau bravo, svaka čast, a kad smo ja i sestra završile srednju niko ništa, pričam znači o mojim ukućanima. Koliko su im naši uspesi uvek bili mali i nebitni tačno me zaboli duša iako imam 29 godina.
Evo za ovog lika što kuka da nema sreće u životu jer je nizak, ružan itd. Evo druže ja imam 190 cm, srednjeg izgleda i opet nikada nisam ni imao devojku.
Moj dečko je prije mene spavao sa mojom najboljom prijateljicom, no ni on ni ona mi to nisu rekli.
Moj muž ima užasan odnos sa bratom što me jako boli, plus utiče na naš život. Kako-tako što njegovi roditelji očigledno nisu uradili nikakav posao potpirujući ljubomoru jednog deteta prema drugom a sada kada to dete trpi zbog toga i teško to podnosi oni se obraćaju meni kako treba da ga uputim kod psihoterapeuta ili ga "smirim". Dragi roditelji, ja sam supruga a naše dete je dobro, vaša nisu i za to ste isključivo vi krivi!
Prema njima sam se odnosila sa poštovanjem ali polako gubim živce. Nikada se nisam mešala u njihov odnos osim što sam podrška suprugu ali fali mi manje nego njemu da ih oteram gde sunce ne sija.
Srela sam prije neki dan profesora iz srednje škole u kojeg sam bila zaljubljena. Opet sam se zaljubila u njega nakon deset godina 'pauze'. Ne znam šta da radim, inače i on je slobodan kako sam doznala.
Kako su glupi ljudi koji govore da su lenčuge oni koji bi da uvedu 6 sati rada, kako ne kapirate da bi se to kod nas svelo baš na tih regularnih 8, kao što se i ovih 8 svede na 10 i više kad se uračuna priprema i završnica rada plus putovanje do posla. Dajte, mućnite glavom.