Uskoro treba da diplomiram. Razvukla sam studije malo više nego što je trebalo, ali konačno sam pri kraju. Ali sam čvrsto odlučila da ukoliko nakon diplome ne budem u stanju da radim bilo kakav posao (ne mora biti u struci) od kojeg ću sebi moći da priuštim da stanujem u garsonjeri ili sobi ima da se ubijem. Nema šanse da mogu da nastavim sekund više da delim život sa svojima i ima da odem od njih na ovaj ili onaj način. U potpunosti sam prihvatila tu odluku i nekako me to smiruje i vuče napred.
Muž mi uopšte nije posvećen nego sluša manipulativnu bivšu ženu i dijete. Teško je živjeti sa nekim ko još ima iluzije prošlosti i ne voli vas iskreno. Osjećam se prazno i kao sporedna uloga u svemu.
Ne izlazi mi iz glave jedna bakica od sigurno 70 godina koja mi je prišla na ulici kad sam išla ka kontejneru da bacim smeće. Pitala me je da li možda unutra ima nešto što bi ona mogla da uzme, ja sam u tom momentu imala slušalice u ušima i nisam je odmah razumela i nešto sam se zbunila i samo odmahnula i ona je otišla dalje. Sad mi je žao što nisam pošla za njom i dala joj bar 100-200 dinara da uđe u pekaru i kupi hleb ako ništa drugo... Nije tražila novac, ali toliko sam mogla izdvojim... Molim vas, kad god možete, pružite nekome malo, naše malo je nekome mnogo!
Moj bivši kada smo živjeli zajedno je bio strašno neuredan. Kada sam ga prevarila, on je meni sutradan sve fino spakovao moje stvari u kofer i rekao da odlazim. Mislim se i dalje kakva promjena ličnosti i navika u roku od 24h. Ne razumijem.
Živimo u nekom demokratskom društvu i tu je na žalost mnogo toga dozvoljeno. Moje skromno mišljenje i moj stav je opet da se ova prekomjerna golotinja ili npr sekusualizirani video klipovi na jut-jubu gdje svakojake only fans djevojke reklamiraju svoj "zanat" na suptilan način, zabrani zakonom! Ne smatram da se žena treba zamotati ili muškarac da nosa sve široko, već malo voditi računa o tim moralnim vrijednosti da ne budu sve ovako "golo". Kažem kao muškarac u ranim tridesetim, koji je oženjen i ima ulogu i oca.
Pišem predugačke poruke čak i za najnebitnije stvari i ma koliko se trudim da se iskontrolišem, uhvatim sebe da sam već poslala romančinu. Neretko me mjutuju ili iz nepreciznog i nezainteresovanog odgovora vidim da sam naporna i da osoba nije ni pročitala lepo poruku. To me često povredi i natera da želim da se distanciram i ne pričam s ljudima. Čim prođe neko vreme ponovim grešku i ponovo prolazim kroz istu agoniju neprijatnosti, još povređenija.
Upoznam lika, sve super, jako slični, započnemo viđanje i vezu, sve teče lepo. Samo kroz vreme ja primetim: u kontaktu je s bivšom, sad su samo prijatelji, ima dve tri najbolje drugarice, s jednom i putuje, vazda neke žene oko njega i s njim, a sve on to lepo opravdao. Nisam mogla to da podnesem i raskinula sam.
Zašto roditelji nisu podrška svojoj deci? Podršku roditelja sam imala samo kada je išlo sve onako kako su oni zamisli, čim nešto ne bi bilo po njihovom planu dobijala sam uvrede. Kada su mi roditelji trebali najviše njihove podrške nije bilo. Nikada me nisu pitali kako se ja osećam, uvek bi od sebe pravili žrtvu.
Ljudi, treba mi objektivan savet.
U vezi sam 10-ak meseci sa momkom kojeg sam upoznala na prošlom poslu. Dopao mi se kao čovek jer je zaista dobra osoba, vrlo empatičan i pravičan ali... Nisam sigurna da li on može da bude monogaman. Za svo ovo vreme nikad nije imao seks sa drugom ženom ali je flertovao, razmenio poruke, lajkovao itd. Rekla sam da mi to smeta, da ne tolerišem i posle nekog vremena on je to, naizgled makar, smanjio. Međutim, jednom prilikom kad smo bili u gradu doveo nas je, sa namerom, za sto kod neke devojke koju je sve vreme gledao i bilo je očigledno da mu se dopada. Posvađali smo se i umalo raskinuli jer sam mu rekla koliko je to ponižavajuće i upitala zašto je uopšte u vezi sa mnom ukoliko mu nisam dovoljna ali posle 2 dana razgovora ubedio me je da me voli, da se napio i da nije bila nikakva namera nego je samo gledao.
Posle 2 meseca i dalje mu ne verujem. On tvrdi da se od tada sve promenilo, da sad baš vidi budućnost sa mnom i da me zavoleo, ali nemam mira a volim ga.
Živim skroman život, radim 8 sati dnevno kancelarijskog posla za 80.000 dinara, vozim auto od 10.000 evra, ne nosim skupe stvari a imam 28 godina, živim sa roditeljima u velikoj i sređenoj kući, tražio sam devojku koja će da me prihvati takvog, da misli da nisam mnogo imućan, a niko osim mojih roditelja nema pojma da već 7 godina radim kripto-valute i imam oko 3 miliona dolara u njima, jedva čekam da mojoj devojci, kojoj sam ujedno i prvi dečko, koja izgleda top a pri tome je i mnogo lepo vaspitana napravim raj od života.