Smatram izuzetno bednim da se žena bez vidljivog stomaka poziva na beneficije (npr u čekanju u redu ili gradskom prevozu) zato što je trudna. Pa nisi hendikepirana, nego blagoslovena.
I kad sam bio u vezi varao sam, zbog svih koje su me odbile ili iskulirale. Eto hvala vam devojke šta ste od mene napravile. Prevariću svaku sa kojom budem.
Majka sam troje dece, radim pola dana, studiram ponovo (vikendom) i postižem opet sve i kući i oko supruga i dece. Sve se može kada imaš želju i volju.
Ljudi, ako vam je u kući neki fizički radnik, npr. majstor ili spremačica po nekoliko sati jel ga ponudite jelom? Ili vam je uredu da sednete ispred njih da jedete, čak i pričate sa njim, ali ni ne ponudite? Znam da niko nije u obavezi "da hrani" ikoga ali mislim na neku kulturu.
Moj muž je pravi primer oca i dete će, sigurna sam biti više vezano za njega nego za mene. Uzeo je to dete čim ga je ugledao i "zaljubio" se u njega. Meni je porođaj pao jako teško i on je apsolutno sve preuzeo da dete ne oseti moju nestabilnost. Sada bebac ima 5 meseci, a on ga redovno presvlači, hrani, uspavljuje od prvog dana i pokazuje ljubav na sto jedan način. Presrećna sam što moje dete ima takvog oca i što mu je naš sin sve na svetu.
Pre par godina muž i ja otišli u inostranstvo na sezonu kako bi zaradili za stan. Inače već smo imali u šteku veću količinu novca koju smo godinama štedeli. Natempirali smo da se vratimo dve nedelje pred svadbu njegove sestre kako bismo pomogli šta možemo. Kad smo se vratili pola šteka nema! Odgovor je bio pa treba za svadbu. Ne znam da l sam više poludela što je moj muž rekao majci i sestri za NAŠ štek, i gde stoji, ili što se one poslužile kao da smo mi to našli. Od besa sam uzela ostalu polovinu i pobegla od njih! I hvala im na tome jer nikad ne bi imala hrabrosti da dođem i počnem život na moru!
Pre nekih 7-8 godina moj sin upoznao je jednu devojku. To je bio period u našim životima kada su se dešavale neke teške stvari i on je već neko vreme bio u depresiji. Pričao mi je kasnije kako se ona njemu svidela 5 godina ranije, ali je bila u vezi i nikada mu nije ni odgovorila na poruku. Uglavnom upoznali su se i zavoleli. Prošla je taj period sa njim i saobraćajnu nesreću kad su bili samo par meseci u vezi. Nije se znalo hoće li on više hodati, a ona se nije ni pomakla od njegovog kreveta. Zavola sam je kao kćerku, znala sam kako je težak život imala i svi smo je prihvatili kao našu. Onda je njoj nastupio loš period, moj sin nije bio tu za nju i raskinuli su, a ona se odselila u drugu državu. Znam koliko je patio za njom, a i svi mi. On se prošle godine oženio i dobio sina sa drugom devojkom. Iako volim svoju snaju, pratim i dalje na fb-u sinovu bivšu. Od raskida nijedna slika sa drugim dečkom. Postala je jako uspešna i cenjena i srce mi je puno zbog nje, želim da bude srećna.
Živim u Osijeku, žao mi je što mlade osobe više nemaju perspektive za graditi život u tu. Plaće niske, standardi visoki, kreditnu sposobnost skoro pa niti jedan samac nema. Radiš kao konj, boriš se, proživljavaš stres za mizeriju od plaće. Odgovornost velika, napretka nema, fakultet kao da nisi ni završio...i onda se zapitaš jel to život ili preživljavanje!? Moliš Boga da ti auto star 20 godina ne rikne, da te ne zovu na rođendane/krstitke/svatove, registraciju provlačiš na rate, more ti je luksuz uz plaću od 800 eura, muka ti je Bozića jer se pitaš kako da taj period preživim? U jednom trenutku štediš, u drugom si željan svega, u trećem se zapitaš jel ja ostavljam dušu na poslu cijeli mjesec, a ne mogu ništa pošteno sebi priuštiti!?
Nedavno sam u javnom prevozu zaspala od umora i bolova u stomaku i u jednom trenutku je "selo" odlučilo da baš mene probude da ustanem da na moje mjesto sjedne momak sa autizmom. Da sam bila budna ustala bih sama ali pored sve djece i omladine koji su sjedili pored mene odlučili su baš mene probuditi, ne znajući da svakako jedva stojim na nogama. U javnom prevozu imam princip da ustajem da neko sjedne jedino ako nema drugih mjesta slobodnih ili ako uđe slabija i starija osoba od mene pa ne može hodati i tražiti slobodno mjesto ali mrzim to da se podrazumijeva da moram ustati jer mi je 25 godina usprkos stanju u kojem sam ja taj dan. Često ljudi sjednu na prvo mjesto ostavljajući mjesto pored prozora prazno da se neko mora provlačit i patit da prođe. Nikad neću te stvari razumjeti, prva imam razumijevanja i poštovanja ali donošenje odluke za nekog ne opravdavam jer niko nema uvid u to u kakvom stanju se ta osoba nalazi u trenutku.