Izlazim sa jednom devojkom već 2-3 puta, fenomenalna je. Ali, šetali smo i pored crkve krenula da se krsti i klanja 3 puta... Mene više videti neće..
Redovita sam mušterija jednog fast fooda, poznajem gazdaricu koja je ujedno i radnica u tom fast foodu. Poznaje naravno i ona mene i uvijek proćaskamo dok čekam jelo. Idem tamo redovito već dvije decenije i nikad me nije počastila. Ma niti najmanjom sitnicom nije počastila vjernu mušteriju. I jednog dana (nedavno) dođem u taj fast food sa jednim svojim prijateljem i njegovim malim sinom od 3 godine. Moj prijatelj je uzeo nešto za jesti, ja nisam bio gladan. Ta ista gazdarica se raznježila nad djetetom i počastila mojeg prijatelja iako moj prijatelj nije uopće tamošnja mušterija niti moj prijatelj poznaje tu gazdaricu. Osjećao sam se ko zadnji jadnik. Nije stvar u novcu nego u poštovanju. Neću više nikad ni eura potrošiti u tom objektu.
Ja sam onaj tip osobe koji je najveseliji gde god da ode (nasmejan i najveći zajebant). Kada dođem u moja četri zida, želim da ne postojim. Tužan sam, jer me život uopšte nije mazio kao većinu mojih drugara. Umoran od svega, samo bih voleo da zaspim i da se više nikad ne probudim.
Molim sve vas, koji se javljate ljudima kojima znate da značite, a ne želite ništa sa njima, da prestanete. Zbog toga što je vama dosadno, ili želite da osetite kako neko gaji osećanja prema vama, a ne želite da uzvratite, poklanjate nekome ozbiljne glavobolje i nerviranje. Nema gore stvari od lažne nade.
Svet mi se je srušio kada sam saznala da ima devojku (!?!) čovek od 40 godina, muz, otac dvoje dece, uspešan političar i čovek konzervativnih shvatanja. Priznao je sve i zatražio razvod, uz uslov da deca pripadnu njemu… Nisam prihvatila, baš kao što nisam dozvolila da nekoj klinki prepustim kuću i porodicu. Mala drčna i nevaspitana jurila me je na svakom koraku i nekulturno se unosila u lice i ponižavala me. Kasnije je čuo za to od zajedničke prijateljice. Navodno je zbog toga ostavio, opet je onaj stari požrtvovani otac i muž, dobar dečkić itd itd. Ne znam da li da ga prihvatim takvog, hladna sam i odbojna. On sve to prihvata, izvinjava se i kaje, povlađuje mi itd, trudi se, mesecima nije pitao za dodir iako vidim koliko pati. Sada opet vagam vredi li baciti 10 godina braka, života i uništiti život deci ili pokušati da sačuvam kako tako tu porodicu. Pritom vratila sam i ja njemu sa dečkom koji je zadužen za bezbednost kuće (gorilica). Sluđena sam i eto rekoh bar ovde da se izdušim.
Našla sam dobrostojećeg frajera na poslu, hteo je da me vodi na more, ali nisam znala kako da ostavim svog dečka jer je emotivan i ima dobru dušu. Platila sam jednoj devojci da zavede mog dečka, kako bih imala razlog da raskinem. Sve je prošlo ok... Vratim se juče sa letovanja i vidim njih dvoje sede u kafiću, sada su u vezi... Ok, ulovila sam sebi bogatijeg i uspešnijeg frajera, ali nekako mi je bilo krivo kada sam njih dvoje videla zajedno. Lepotica mi je uzela novac, a onda nastavila da se zabavlja sa mojim bivšim dečkom. Osećam se izigrano.
Imam lepe usne, prirodno su malo punije, normalne. Izašla par puta sa jednim dečkom, delovao je normalno. Sinoć mi kaže kako sam baš lepa, ali bila bi "vrh" da malo uradim usne. VAŽI ŽIVORADE EVO SAD ĆU ZBOG TEBE DA SE NAPRAVIM NA MAJMUNA.
Stalno sam morala da trpim tuđe uvrede i poniženja, prvo tokom cjelog školovanja, zbog tog što mi roditelji ne rade i što sam ružna. Puno sam patila mislila sam da će to prestat kad završim srednju, nisam mogla dobiti posao a moji roditelji su imali još manje. Tuđe sažaljive poglede, maštala sam o tom da imam novac, imam prijatelje, idem na frizure, u kafić, na poso ali to se nikad nije desilo.
Dođem iz grada, da bih ispošovala trening, pojedem grckog jogurta sa krastavcem i belim jebenim lukom. Taman završavam, javlja mi se lik na kog se ložim jako, kaže čovek dolazi.
Peri zube, mućkaj listerin… on dolazi. Isparava riba beli luk.
Ništa, bilo šta je bilo. Ode on kući. Ja sedim i pitam se jel moguće ovo?!
Beli luk u ljudskom obliku a oni su dani kad se umire od vrućine.
Ništa, biće likova još, nadam se :) ja od belog luka ne odustajem.
Ova korona je meni bukvalno spasila dugogodišnju vezu. Naime, moj tadašnji dečko je pre dve godine dobio kanadsku vizu na lutriji i hteo da se tamo trajno odseli. A ja ne mogu ni da zamislim da idem tamo, pa čak ni zbog njega. Ciča zima, slaba valuta, vremenska razlika, užasna hrana i vrlo kratki plaćeni godišnji odmori, Evropa je milijardu puta bolja i povoljnija. Srećom oni su zatvorili granice i svi letovi koje je rezervisao su mu otkazani. Danas živimo u Londonu i u međuvremenu smo se venčali, sudbina je podelila karte u moju korist.