Muž i ja prestali smo u goste zvati ljude koji imaju malu djecu. Kad god dođu, djeca mi okrenu stan naglavačke, otvaraju ormare, vade stvari, ulaze u spavaću (iako vrata budu zatvorena kad dođu), redovno nešto potrgaju ili unište. Pritom roditelji ne kažu ništa, samo se smješkaju i to im je slatko, a mi potrošimo par sati da stan vratimo u red kad odu. Sad se s takvima družimo isključivo na kavama, šetnjama ili kod njih doma. Neka ispadnemo babaroge, ali nećemo da nam više tuđa djeca uništavaju naše.
Ništa me u životu nije toliko užasnulo i šokiralo kao činjenica i saznanje na sahrani, da je moja kuma 3 puta za 2 godine uradila abortus u inostranstvu da dobije matične ćelije za lečenje sina bolesnog od raka. Dečak je preminuo u 11toj godini, nije mu bilo spasa. Ne ide mi u glavu kako je majčina ljubav ubiti nerođeno dete koje ima šansu za život (i jednog dana dobije unuke) da bi pomogla detetu za koje više nema spasa a za eksperimentalne terapije nije bilo prognoza hoće li vredeti. Možda zato što ne mogu da zatrudnim, iako se lečimo i pokušavamo već 7 godina, ne mirim se sa činjenicom da je nekome abortus postao olako odbacivanje i način planiranja porodice.
Danas mi je rođendan. Niko iz društva sa kojim sam odrasla, a bogami ni oni sa kojima sam se bez ijedne svađe godinama družila na fakultetu i posle studija mi nije čestitao. Jedino mi je noćas oko 1 na instagramu nekadašnja najbolja drugarica poslala generičku čestitku od jedne rečenice. Na instagram, kao da sam neka leva koleginica koju poznaje mesec dana. 14 godina smo jedna drugoj tačno u ponoć slale traktate ispunjene najlepšim željama za taj poseban dan... Davno sam shvatila da mi to više nije društvo i da je na njih neću računati, ali ovo mi je ipak malo tužno. Znala sam to i pre, ali evo sad i zvanično - nemam prijatelje, samo masu površnih poznanstava. Ali imam zdravlje, imam porodicu i imam sebe. Srećan mi 31. rođendan.
Javila mi se bivša sa kojom sam bio pretprošle godine da se porodila i da dete moje jer hoće da plaćam alimentaciju. Nakon početkog šoka jer nisam imao pojma da je trudna, rekao sam da nema problema, da pristajem da uradimo dnk test i da ću plaćati šta treba, ali isto tako želim i ja starateljstvo. Naljutila se jer je očekivala da ja samo plaćam, a da dete pripadne njoj. E pa neće moći. Angažovao sam advokate i želim zajedničko starateljstvo ako se ispostavi da je dete moje. Pritom nema nikakvog osnova da ne dobijem, nisam osuđivan, nemam poroke i finansijski odlično stojim.
Najboljoj prijateljici je umrlo dete od raka. Prvo je počela da naglašava da je bila SAMA, da joj se nismo našli ni bili uz nju. Jednim delom je tačno da nisam očekivala da će dete stvarno umreti. Ali mi smeta to napadanje kao da sam joj nešto kriva.
I posle dvadeset pet godina provedenih sa mužem i dalje imam leptiriće u stomaku kada se ljubimo! Sada nam je 44 godine!
Nije mi jasno kako su se trudnice ugurale među stare i nemoćne. Princeza ustane u podne i svi bi joj se trebali ustajati i puštati ju preko reda. Nisam ti ga ja napravio. Od 5 sati sam na gradilištu na -15. Kad staneš u moje zaleđene čizme maknut ću se i prepustiti ti mjesto.
Planiram da uradim operaciju produženja nogu, jer ne mogu više slušati od rodbine kako sam visok i ostalo, dok me većina djevojaka upravo odbija zbog moje visine 175cm. Mislim da imam savršenu visinu, ali djevojke su savršeno površne. Tako da samo gledajte kako osuđuju ovo jer ja sam muško i moram iskoristiti ono što mi je dato.
Muškarci, morate znati da kada se oženite (počnete živjeti s djevojkom), vi ste primarna obitelj. Žena je prioritet, s njom se savjetuješ i praviš djecu. Vaši i njezini roditelji su sekundarna obitelj. Nastavite li se o svemu savjetovati s majkom, zvati je 3 puta dnevno i razgovarati o svim detaljima iz svog života, što planirate kupiti, kamo ići, što ste jeli itd., samo ćete oštetiti odnos sa ženom. Ne govorite majkama detalje odnosa sa ženom. Ne daj da ti se roditelji petljaju, budi pametan. Razvela sam se jer je moj muž radio sve što mu je majka rekla, osjećao se krivim jer je glumila žrtvu, nije se znao zauzeti za sebe i biti odrastao čovjek. Najviše je dopustio da se petlja oko odgoja djece jer misli da mama zna najbolje, ali istina je da ne zna. Ne dopustite da se to dogodi.