Oktobar...obožavala sam taj mesec. A onda sam se razbolela. Otkazali su mi jetra i bubrezi. Prilikom uvođenja katetera za dijalizu nestručan lekar mi je pocepao vene na desnom plućnom krilu, obilno krvarenje u grudnom košu, gube me. Transportuju me u drugu bolnicu gde u roku 12 sati imam dve torakalne hirurgije. Dva meseca kome i na respiratoru, upala pluća, infarkt, sepsa. Mesec i po još u bolnici oporavka. Mučenja, skidanja sa raspiratora pokretanje funkcije celog tela. Patnji, bola koji još traju. Nisu mi davali 2% da ću preživeti, ali jesam. Borim se svaki dan, za jedan više udah i biće bolje, ali nikada više neću voleti jesen.
Dosta poklona kupujem svom nećaku, bratovom djetetu i volim ga. Kupio sam mu dosta didaktičkih igračaka te ga poučavam. Dijete je pametno. Mislim da se ne bih toliko trudio oko sestrinog djeteta jer neće nositi naše prezime.
Radim za firmu koja dosta poslova radi vani i zato često putujem. Praksa je da se na pregovore uvijek šalju barem 2 osobe, jedna iz struke zbog detalja posla i jedna za ugovor i financije (to sam ja). Na većini poslova sam surađivao s jednim starijim kolegom jer obojica odlično govorimo njemački. On je pred mirovinom, njegove je projekte preuzela nova, mlada kolegica i tu je nastao problem jer mi je žena ljubomorna (nema zbog čega, ne bih ju prevario i s kolegicom sam strogo poslovan). Kad sam joj rekao da ja ne mogu utjecati na to koga šefovi šalju na koji projekt i da ću dobiti otkaz ako počnem odbijati projekte i izvoditi, predložila mi je da namjerno zabrljam idući projekt i podmetnem kolegici, pa da nju smijene. Žena me preklinje, kumi, prijeti. Svaki put kad se vratim s posla, nova svađa. Teško mi je, ali ne mogu namjestiti otkaz curi koja nije ništa kriva. Nisam se nadao tolikoj zlobi od žene i iskreno, malo me sve ovo ohladilo od nje.
Muško sam i živim sam u svom stanu. Spavam na posteljini koju nisam promenio najmanje mesec dana i na kojoj sam spavao sa dve različite devojke. Meni miriše ok i ne smeta mi. Flaša i poluprazne čaše od vina stoje na komodi već preko 7 dana od kako je tu bila poslednja devojka. Raspremanje i čišćenje radim uglavnom kad nekog očekujem jer iako je meni ok da spavam i u štali, nije mi u redu da gosti borave u neurednom prostoru niti da svedoče mojoj neurednosti.
Otišla sam na odmor s prijateljicama, a kući je ostao suprug s djecom. Čula sam kako su određene poznanice komentirale kako sam to mogla uraditi. Kad muški idu negdje bez djece, nitko to ne komentira u lošem smislu. Živcira me balkansko razmišljanje.
Špijunirala sam dečka, da jesam imam 34 god on 37. Jel znate zašto? Zato što sam slušala "drugarice" koje su mi punile glavu da ne može da bude lojalan jer je školovan preko, u treningu, ima svoju firmu, dva stana u centru i ophodi se sjano prema meni. Drugarice su mi toliko punile glavu, da sam pukla - nisam inače ovakva! Odem špijuniram ga, i nemam šta da nađem. Dođem kući i od sramote ne mogu da mu ne kažem - kažem on me pogleda i krene da se smeje i kaže "odoh da šetam, vodim te posle na večeru". Oću da crknem sad. Niko ne može da te uništi kao drugarice zavidne i lažne.
Ali moj verenik koji me čeka da dođem s posla da mu napravim da jede, jer on nije stigao, a pritom radi od kuće. Ma važi hoću evo samo da se presvučem, odmorim, istusuširsm, da odem da se vidim sa drugaricom, pa pravim tebi sendvič. Kad je mogao osam sati da izdrži i ne otvori frizider, šta je još 5,6 haha...
Hladim se jer mi djevojka nema posao. Završili smo različite fakultete prije 3 godine. Ja već 3 godine radim i uskoro idem na menadžersku poziciju, a ona još nema ni dana staža. Nije ona kriva, njena struka je jako slabo tražena i plaćena, ali o tome je trebala ranije misliti. Neću da je vučem za sobom kroz cijeli život, a ne mogu ni da je zaručim i oženim kad nema perspektive. Morao bih cijeli život raditi za nas dvoje + djecu.
Od svih trendova ikad na društvenim mrežama ubedljivo mi je najljigaviji trend na tiktoku gde žene objavljuju poruke neposredno pre i nakon porođaja. Ok, razumem da je to bitno za osobu, ali rođenje deteta je po mom mišljenju vrhunac intime, u tim porukama (najčešće sa muževima/partnerima) se osim nadimaka raznoraznih (takođe prenaglašenih u tim momentima) nalaze i informacije koliko je žena otvorena, slike bebe još neokupane itd. Neka su vam dečica živa i zdrava, ali dajte bre ostavite nešto za sebe i svoja četiri zida.
Ne znam koliko se sećate, ali sam pre četiri godine napisao da sam dečak romske nacionalnosti, koji je upisao srednju (saobraćajnu) školu, da je moja sestra na fakultetu, da bih voleo da završim ovo i da pomognem roditeljima. Uglavnom, evo ga, ostvaruje se. Ja završavam sad, a moja sestra ima još par ispita. Molim se Bogu svake noći da uspem u svemu što sam isplanirao, ali pored toga moram naporno da radim da bi došlo. Moram da uspem..