Imam 34 godine, sina od 3 godine, razvedena sam. Imam svoj stan, automobil, radim kao rukovodilac za jugoistočnu Evropu u jednoj američkoj kompaniji za platu od 3400 evra, dobro izgledam. Iako sam čvrsto rešila da će, kada budem spremna za novog partnera, u obzir doći isključivo muškarci koji i sami imaju decu jer mi je to jedino ispravno, primetila sam upadljivu razliku između toga koliko više slobodnih i kvalitetnih momaka mi se udvara u odnosu na moje dve razvedene drugarice - obe su lepe i dobre osobe, jedina razlika je što su nesituirane i muče se s finansijama. Možda je pogrešan ali sve više mi se nameće zaključak da muškarci nemaju toliki problem sa decom već sa finansijskim teretom koji smatraju da će preuzeti kod samohranih majki i ne znam da li su same žene do ovoga dovele svojim očekivanjima ili je ovo potpuno iracionalno.
Nisam htio prevariti i ostaviti svoju curu s kojom sam 4 godine radi nekr cure koja izgleda skroz fit i izrađeno pa sam nagovorio svoju curu koja je fit, ali ne onako iz teretane kakve se meni sviđaju, da se treba pokrenuti i da odemo zajedno vježbati i rekao sam joj da ako ne bude željela ići sa mnom da ću ja sam ići. Rekla mi je da nema šanse da idem sam pa da tamo gledam druge te fit cure i pristala je i sad idemo zajedno i vježbamo zajedno. Nakon 3 mj i ona će izgledati savršeno urađeno kao iz teretane i ja sam sretan jer ćemo ostati zajedno i imat ću napokon curu koja izgleda tip top, a da je i dalje ostala kao prije s onin malim trbušćićem kojeg zbog glutena nije željela skidati, ja bi otišao dalje.
Moj bivši suprug je pravi muškarac u svakom smislu oduvek bio. To je potvrdio i kada je oboleo od raka (hronična leukemija) i predložio razvod kako bi me oslobodio. Rekao je da ja zaslužujem život bez problema i decu, a da bi mi život sa njim ovakvim bio pun odricanja, teškoća i bez dece (svakako ne želi takve gene da prenese). Prihvatila sam razvod i vidim da je to bila racionalna odluka, a on 100% u pravu. Ne želim da i meni sada sa 32 godine život stane. On mi je u svakom smislu postavio standarde i znam kakvog muškarca dalje da tražim.
Otkako sam se porodila, ne zanimaju me druga tuđa deca i svi deluju kao pretnja po moje dete, zato što su kliconoše, zato što su glasni, unose joj se u lice, akaću oko nje, penju se na bebeće stvari, jastuke, sve prljaju.. šta će mi takav stres? Kao da nije dovoljno sto sam postala mama i svu energiju ulažem u to i održavanje doma. Prosto želim da uživam sa svojom bebom, ne želim da dolazite da je vidjate svaki dan, želim da iskoristim ovo vreme koje imamo ja i moje malo. Kada beba spava, normalno da ja želim da odmorim, jedem, dođem sebi, a ne da mi dolaze deca i rođaci da je gledaju i da mi remete život.
Moja žena je 4 mjeseca trudna i već je izjavila da hoće da zakaže carski rez, ne želi prolaziti kroz bolove niti riskirati "da se raspukne" po njenim riječima. Također me obavijestila da ne planira dojiti, već da želi da oboje možemo hraniti bebu na flašicu. Bojim se da ona ne želi podnijeti žrtve koje zahtijeva majčinstvo i samo traži sebi lakši način.
Radim u inostranstvu, od 7 ujutru do 8 uveče, bez slobognog dana, skoro cele godine sam bez prijatelja i porodice, kući idem samo leti. Pomogla sam mojima da izgradimo kuću, kupila plac za vikendicu, sada skupljam za auto, iskreno se borim, žensko sam i imam 26 godina i jako me rastuži činjenica koliko su ljudi zli. Podsmevaju mi se zbog posla, podjebavaju... Meni je ovo privremeno i odskočna daska, ali za dve godine ću imati dobar posao i studiraću psihologiju. Smatram da sam već uspela u životu jer sam borac i za sve sam se sama potrudila, ne dozvolite da sitne duše remete vašu harmoniju i vaše snove. Volite se, uživajte, borite se i mogu da vas poljube u gu*icu!❤️
Otkazao sam stan zbog visoke cene i trenutno živim u firmi. Imamo nekoliko prostorija koje ničemu ne služe. Inače dolazim prvi, a odlazim poslednji. Šef zna i složio se, ali da bude privremeno. Auto parkiram u garaži ispod zgrade između dva džipa tako da se ne primećuje. U zgradi imamo restoran i teretanu gde se tuširam. Nije neki život ali evo polako vraćam dugove i to mi daje snagu da nastavim.
Dečko koji mi se udvara ima mačku koja mu ujutro dođe krevet da se sa njim mazi a on je naziva “ljubavi moja”. Takođe mi je poslao video snimak gde se vidi kako je otišao kod brijača da mu uredi bradu i tom prilikom mu izdepilirao dlačice koje su štrčale. Nekako ga više ne doživljavam kao muževnog muškarca, nije mi jasno kako mlad čovek koji samostalno živi može da ima mačku. Da ima psa pa još i nekako, ali mačka mi je nekako više za usedelice… Evo ne znam, šta vi mislite?
Moja majka mi uvijek prijeti da ću završiti ko tetka koja se nije udala, a u realnosti ta tetka izgleda 10 godina mlađe od moje majke, a starija je 2 godine, ima svoj stan u Bg i svoju kuću na moru, pregršt prijatelja, pola svijeta obišla, izgradila karijeru, uvijek po nekim seminarima, konferencijama, baš živi dinamičan i zanimljiv život. A majka kuka na mog oca kako je znam, ne podnose se, nema života osim nas djece, guši nas svojim petljanjem i nikako da nađe neki svoj interes, radila nikad nije, išla nikud nije, kaže da joj je vrijeme umrijeti jer "nikom više ne treba", a pritom ima 52 godine... Mogu samo reći dao Bog da budem ko tetka.
Bivši je hteo da živimo zajedno tako što bismo oboje plaćali svoj deo kirije, ali je očekivao da ja pored toga radim sve poslove po kući. Na to sam mu rekla da može, ali samo ako on bude taj koji će sve da nam plaća i finansira, jer mi ne pada na pamet da ravnomerno delimo kiriju i troškove i da pored toga glumim kućnu pomoćnicu odraslom čoveku kojeg mrzi da usisa ili spremi sebi da jede. Posle kad smo raskinuli počeo je da priča kakva sam sponzoruša i da me nijedan drugi neće želeti za brak jer nisam “wife material”. 🤣