Želim jaku devojku pored sebe, stabilnu, da me podržava u životu i uvek bude iskrena, dosta mi je više nestabilnih klinki koje se imaju daddy issues i rešavaju probleme alkoholom.
Idem u teći srednje. U školi sam jako povučena, skoro ni sa kim nemam komunikaciju. Svjesna sam da me skoro nitko ne želi u svom društvu, ali mi nije jasno kako ih zanimaju uvijek moje ocijene. Uvijek se raspituju što sam dobila, kako, itd. I uvijek kao da se raduju kada dobijem lošu ocjenu. Nije mi jasno, ako vas ne zanimam kao osoba, zašto se onda zanimate za moje ocijene. I toliko je očigledno da im je krivo kada nešto npr najbolje odradim neki kontrolni ili sl. A s druge strane se raduju ako me tipa profesor pita nespremnu. Čemu to? Toliko zlobe?
Žena kad preseče u svojoj glavi da će da vas napusti, verujte mi to je gotovo samo čeka priliku za to, to znam jer sam presekla i čekam sledeću svađu da presečen i odem, mnogo se svađamo u zadnje vreme, za gluposti i sitnice. On je počeo mnogo da pije, tako da samo čekam svađu koja će biti uskoro, osećam i odlazim, čak sam počela i da tražim stan, pričali smo, govorio je da će da se promeni, ali nije...nemam snage ni živaca više.
Njene pare su njene, moje pare su naše pare... Kad potroši 2000 eura na nove cipele koje nosi jednom u godinu dana sve ok... Kad ja potrošim 50 eura na miš sa više tipaka (za gajming i posao) kojeg koristim svaki dan, stoka sam koja se razbacuje novcem...
Muž mi kaže da njegovima nije pravo što dete retko vodimo kod njih. E pa štrokavci, kad bi malo očistili stan možda bih i došla. Svekar i svekrva i zaova koja je povrh svega uzela neku džukelu sa ulice i drži je u stanu. E pa NIKAD vam neću dovesti unuka a i vi niste dobrodošli. Mrš prljavci.
Otišla na razgovor za posao. Uslovi: minimalac, 9h dnevno se radi, dva slobodna dana mesečno, ne sme da se sedne u toku smene. Na razgovoru su mi rekli da u slučaju da dam otkaz u roku od prvih 6 meseci, moraću da platim kaznu 2000€. Šef gleda s visine, ne zna dve rečenice da spoji. Ja sam završila fakultet, ali su me od svih prijava samo za ovaj posao zvali. Kad sam mojima rekla da neću da prihvatim, počeli su da me vređaju, kako sam lenja, kako sam bezobrazna. Teraju me da prihvatim. Pa stvarno evo.. ne znam. Ne znam šta da radim, najbolje da skočim s mosta jer ne vidim kako drugačije.
Imam 30 i ove godine sam kupila stan. Bez ičije pomoći. Znam da čovjeka materijalno ne određuje, ali obzirom koliko sam rada uložila da bi do ovoga došla, preponosna sam.
U zgradi imamo jednu babu koja živi sama već godinama. Žena je hodajuće zlo. Svi je izbegavaju. Sa svima se svađa, sa mladima, starima, muškarcima i ženama. Decu tera i poliva vodom. Koliko god se potrudiš da je iskuliraš i budeš ljubazan ona ipak ume da izbezumi čoveka. Danas mi je bio ceo dan lep, krenem da bacim smeće i u hodniku nađem njenu ličnu kartu. Odem na vrata i za tih par sekundi koliko je trajao naš razgovor ona uspe da me toliko iznervira i pokvari mi dan. Pitanja i komentari što se ne udaš, valjda će i tebe takvu neko uzeti, šta je, nemaš pametnog posla... jbt imam 25 okani me se ženo!
Od kad mi je baka umrla prije 9 godina nikad više nisam gledao eurosong. To je bilo nešto naše.