Prije par dana sam saznala da me muž vara. Njegova ljubavnica mi je poslala prepisku poruka. Odmah sam nazvala odvjetnicu da mi kaže što mi je činiti. Danas sam isprintala poruke, polijepila ih po ormaru spavaće sobe, pokupila svoje i kćerkine (2 mj stara) stvari, nazvala roditelje da nas pokupe i ostavila potpisane papire za razvod u kuhinji. 24 poziva i 17 njegovih poruka sam upravo dobila kako je sve ono bila pogreška, moli me da se vratim. Raspadam se u sebi i jedino o čemu razmišljam je hoću li dobiti potpuno skrbnistvo nad kćerkom.
U vezi sam već 3 i po godine sa dečkom i volim ga, ali osećam se kao da se ne trudi dovoljno. Naime, nikada se ne seti da mi nešto kupi, makar mi ubere cvet na livadi, jednostavno neki znak pažnje i da mu je stalo. Takođe, račune uvek po pola plaćamo i retko kad se seti da predloži da on plati(jednom u 3 meseca), pa makar to bila kafa od 110 dinara. Počinjem zbog tih stvari da se hladim, jer se sve više osećam kao da zaslužujem mnogo više. Prosto mi je krivo kad vidim kako se muškarci trude oko devojaka koje se ponašaju prema njima kao kučke, a ja, koja po svom misljenju imam sve kvalitete i dobra sam devojka, ovako prolazim. Da napomenem samo da nije materijalno ugrožen.
Moj muž od 35 godina je obolio od neizlečive bolesti.. Ima par godina života.. Ne znam kako da živim s tim. Duša me boli kada ga gledam kako se smije samo radi mene, a znam da plače kada je sam. Cijenite zdravlje i volite svoje ljude svaki dan..
Jest j*ben osjećaj kad od nas 7 u društvu jedini ja FOREVER ALONE, svi drugi sretni u vezama. Bem te živote.
Imam 25 godina, zaradila sam oko 200 000€ od kriptovaluta. Sada planiram da kupim stan od polovine novca, a ostalo nastavljam da okrećem.
Već 10 godina sam odvjetnica. U tih 10 godina sam imala probušene gume, mnogo prijetećih pisama, pratila su me svakakva auta i napadnuta sam ispred sudnice. Prije dva mjeseca branila sam jednu gospođu koja se rastaje od muža, inače narkomana i mafijaša. Naravno presuda je donesena u našu korist. Dva dana nakon, njen bivši muž me napao ispred mog ureda i udario.
Slažem se da ima svakakvih odvjetnika, koji će braniti i ono najgore, ali nismo svi takvi. Nikada nisam pristala braniti takve ljude samo zbog novca, ali kako god da okreneš meni se prijeti, ugrožava moja privatnost i evo sada nasrće na mene.
Sa dečkom sam u vezi godinu ipo dana, živimo zajedno. Oboje smo zaposleni i radimo suprotne smene tako da se bukvalno i ne viđamo tokom celog dana već samo uveče na sat vremena. On obožava da igra igrice i užasava me to što ni tih sat vremena ne provede sa mnom već gledajući u kompjuter. Dobar je prema meni i na trenutke mi pokazuje ogromnu ljubav, dok na trenutke kao da ne postojim. Ne mogu to sve da razumem. Potrebno mi je da bude uz mene. On me ne razume i govori kako sam čudna i kako mi stalno nešto ne valja. Za mene je uvek umoran dok mu za igrice nije problem i da ne spava po celu noć. Da li grešim ako ga ostavim?
Devojka koja izgleda ko bomba, pametna, prelepa, prezgodna, svi se okreću za njom, dobra, iz dobre i imućne porodice se zaljubila u mene 115 kila gorilu, prosečnog izgleda, nikakav lepotan, a nisam ni zgodan. Momci ima nade za nas sve, evo ja sam čist primer. Samo budite svoji i ne izigravajte baje i ne pretvarajte se!
Omiljena igra moje dece, koju je smislio moj muž je sledeća. On krene da viče: "Ko je najlepša žena na svetu?!" i onda naši sin i ćerka viknu: "Maaamaaa!". "Ko je najslađa žena na svetu?", pa opet oni: "Maamaaa!". Posle toga bude red na mene da smislim nešto za njega, da bi se oni smejali i vikali "Tata!". Još su mali, imaju 4 i 6 godina i toliko uživam u ovom njihovom klinačkom periodu kada im je sve zabavno, smešno i toliko sam zahvalna na porodici koju imam i najboljem suprugu kog sam mogla da nađem. Ponekad bih samo da mogu da zaledim te neke trenutke, ne bih li u njima uživala malo duže.
Ne dajem prosjacima. Čak i kad imam. Ako već prose za hranu, zašto ne zamole da im se kupi hrana, nego traže novac. Imala sam situaciju da Romkinja od nekih 10 godina deli ruže. I ja joj kažem da nemam novca, a ona meni, ne tražim da mi daš pare, nego da mi kupiš torbicu za školu. Samo sam rekla, izvini ne mogu ti ostvariti tu želju i pokupila se i otišla. Gde je tu socijalna ili policija da regulišu? Da se ispita ko stoji iza zloupotrebe dece? Lako je da sede po ceo dan i čekaju da im neko da. Samo kažem, idite da čistite ulicu, radite u nekom magacinu. Treba dati uvek onim Romima koji na semaforu očiste kola. Bar skinu prašinu. Snalaze se. A ovi što prose treba ih samo na fin način oterati.