Radije se neću udati nikada nego što ću jednu kavu popiti sa tipom koji misli da je normalno komentirati druge žene u mom prisustvu ili pratiti polugole žene po internetu. To je elementarno nepoštovanje, a vrlo sam često, nažalost, imala prilike ili bolje reći neprilike da komuniciram sa primjercima koji u tome uopće ne vide nikakav problem. On ne samo da to neće prestati da radi, on ne razumije u čemu je problem njegovog ponašanja. Pri tome, on nije kromanjonac ili klišej "lošeg momka". Izgleda sasvim normalno, ponaša se sasvim normalno, živi sasvim normalno. Naizgled.
Djeca su mi porasla, tinejdžeri i ja sad plačem za mojim bebama. Djetinjstvo njihovo me prošlo u nastojanjima da preživim dan, čekajući noć, da se onesvijestim pored njih. Vječno u nekoj strci, gužvi, pokušavajući da stignem sve što se očekiva od jedne mame, supruge, snahe, kćerke. Imam osjećaj da sam uživanje i igranje s mojim bebama uvijek odlagala za sutra, jer danas imam nešto bitno za obaviti, i da mi je tako nestalo vremena. Bila sam tu za njih i uvijek s njima, ali nekako mi se čini da nisam dovoljno, da sam mogla više i bolje. Uživajte sa svojom djecom, vrijeme tako brzo prolazi, ne odlažite ništa za sutra, ni jednu igru, ni jednu šetnju, ni jedno maženje, odmah! Nosite ih u rukama, nunajte u krilu, spavajte s njima, razmazite ih, samo će jednom biti bebe. Propušteno se ne može vratiti.
Rekao sam društvu da putujem sam u inostranstvo, a oni me pitaju što nas ne zoveš? Da vam objasnim sad i ovako: Kad vozim kola slušam muziku koju JA hoću, spavam dokle hoću, idem u kafane u koje se meni ide, jede mi se ono što JA hoću i obilazim mesta na koja se meni ide, jednostavno ne pravim kompromise i nikom se ne prilagođavam. Sat, dva, tri dnevno da vas ispoštujem mi je ok, ali da vam se prilagođavaam 5,10, 15 dana po ceo dan, ne pada mi napamet!
Prije 4 godine, paralelno sam se viđala s dva momka (neobavezno) dok nije došlo do trenutka da moram zbilja odlučiti se za jednog. Odlučim se za svog sadašnjeg momka. Ovog drugog sretnem tu i tamo, nedugo nakon tog je i on našao djevojku s kojom je i sad. I sve je bilo u redu do neku večer. Sanjam da sam umjesto svog momka izabrala tog drugog. Kakav bi mi život bio, kako bi me on volio… i od tog dana misli samo na njemu, i 101 pitanje u glavi. Dal sam trebala odlučili drugačije, dal sam pogriješila. A život ide. Ništa ne poduzimam, ali evo moram negdje otvoriti dušu…
Da li je vama normalno da moja mama ne može ostaviti mog oca od 65 godina na par dana samog kako bi došla čuvati unuku jer pazite razlog OSTAĆE GLADAN. Zamislite tu dozu nesposobnosti kada sa 65 godina ne znate samog sebe prehraniti. Moja majka je čitav život posvetila kući i porodici i razmazila mog oca. I sada je normalno da se ne može ostaviti zdrav čovjek od 65 godina, a a dete pod temperaturom nije bitno. Napominjem da smo mi već uzeli koji dan slobodno i ne možemo više, jednostavno poslovi ne dozvoljavaju. Uspećemo nekako se sami valjda snaći, dete je najpreče.
Žena mog dragog mu ne da razvod iako je više ne voli. Zato smo odlučili da napravimo bebu što pre. Jedva čekam da joj pošaljem pozitivan test na trudnoću <3
Dala sam otkaz i poslodavac me danima ubeđuje da ostanem, nudi veću platu. Ne može čovek da shvati da otkaz dajem jer nemam dan odmora, jer svaki praznik radim, a on uživa na Kopaoniku dok mu ja vodim firmu. Nova god, Božić, Dan državnosti, Vaskrs, i sada 1. maj. Nije novac sve u životu, želim da odmorim, želim da provedem dane sa porodicom.
10 godina sam u vezi, 2 godine u braku. Imamo oboje 32 godine bez dece. Naša veza u poslednje vreme nije tako dobro. Seksualni život nam je 0, nemam nikakve volje za tim sa njom. Komunikacija nam je očajna. Kad dođemo sa posla istračaramo 15-20 min max i posle toga legnemo u krevet i zujimo u telefon oboje bez ikakve komunikacije između nas. Nismo se svađali, njoj izgleda odgovara ovaj život. Sestrine devojčice su jako vezane za nju kao i ona za njih. Pre 3 meseca sam upoznao devojku na poslu i počeo sam bez ikakvih razloga da pičam sa njom. Pre nedelju dana smo bili sa poslom 2 dana odsutni u drugoj zemlji i tamo se desila i nezaboravna noć u krevetu. Čujem se svaki dan sa njom i nenormalno mi je zanimljiva kao i ja njoj. Vikendom ne pričamo pošto je i ona u vezi 2 godine, ali oboje jedva čekamo ponedeljak da dođemo na posao i da nastavimo komunikaciju. Nije mi dosadno da pričam sa njom, imamo zajendičke teme itd,itd. Šta raditi u ovom slučaju?
Koji su vaši saveti za dalje?
12 godina sam bila majka, a nisam se ostvarila kao majka ako me razumete. Moj bivšem mužu nije trebala žena za život već da ga izdržava, kuvaj, peri, peglaj, budi psiholog, dočekuj i ispraćaj. Ništa mi nije bilo teško jer sam ga volela. Ali je došlo onda moje vreme. Htela sam da napredujem na poslu, što je zahtevalo dodatno školovanje, učenje i malo veću posvećenost. Meni nije bio problem ali jeste mom mužu. Stalno je nešto negodovao. Čeka me da mu spremim da jede, pa hajde operi mi časkom košulju, pa dodaj ovo, pa čekaj sad da se požalim. I onda sam rešila da je dosta! Vratila ga mami da ga poslednji put odgoji kako dolikuje, a ja sam sama oblikukem svoj život! Nikad spokojnija i srećnija nisam bila.
Bio sam sa devojkom i vezi 7 meseci išao joj rođendan znao sam šta ona zaista želi ali joj nisam kazao da sam to uzeo za poklon. Pat dana pre rođendan prijatelje/prijateljice je jedno po jedno zvala da ima kaže da pravi žurku da bi ti na kraju tih razgovora meni rekla kako za mene nema mesta. Došao je i njen rođena oko 19h uveče me pitala zašto joj nisam čestitao rođendan i dal sam zaboravio? Rekao sam joj kad već nema za mene mesta na žurci, nema ni čestitke ali isto tako nema ni poklona. Počela me zvati na svakih par minuta na koje se više nikad u životu nisam javio niti želim.