Zamolio bih roditelje da ne forsiraju svoju decu na silna takmičenja. Meni je celo detinjstvo propalo zbog istih. Pored osnovne škole sam išao i u muzičku. Svako takmičenje koje bi postojalo, oni bi me slali, bilo to iz matematike/instrumenta što sviram/srpski jezik itd. Da stvar bude još gora, slali su me i na master class-ove tokom svih raspusta i na letnje orkestre koji bi bili kada bi mi sloboda bila najpotrebnija. Istina je da je svako iskustvo dobro iskustvo, ali meni je detinjstvo propalo jer nisam mogao da istražujem kao dete, da se družim sa najdražima i najbitnije, slobodu nisam imao. Tokom faksa sam imao nervni slom od silnih obaveza i odlučio sam da pobegnem u inostranstvo. Sada radim kao moler, imam jako dobru zaradu, odlično društvo i najbolje od svega nemam stresa uopšte. Znam da su moji roditelji hteli najbolje za mene, ali je uticalo na mene jako negativno. Roditelji molim vas.
Uvek bi pre izabrao slatku, nežnu devojku nego 'ribetinu'.
Djed mi je financirao fakultet. Prije mjesec sam ga završila, a on je umro prošli tjedan u 91 godini života. Imam osjećaj da ga je Bog čuvao samo da meni bude lakše i onda mu još poklonio par tjedana da me može ishvalit po selu. Volim te djede ❤️
Idem u teretanu već skoro godinu dana, počela sam se zdravije hranit, ali pušim cigarete. Shvatila sam da nema smisla da se trudim imat što zdraviji život, a pušim. Već dugo odugovlačim s odlukom da prestanem i zato sam odlučila da je ovo bila zadnja cigareta. Poželite mi sreću!
Moji svekar i svekrva su sa sela i uvredili su se što neću da im pomognem da beru maline iako sam uzela godišnji. E pa ne pada mi na pamet da svoj godišnji trošim na te gluposti iskreno. Uzela sam ga da se odmorim, a ne da berem maline.
Sestra mi je doktorirala i priredili smo večeru za užu rodbinu da proslavimo. Na toj proslavi me dečko zaprosio i svi su skočili, čestitali nam, rodbina je bila oduševljena, čak je jedna tetka prigovorila sestri kad se ona misli udavati. Bila sam stvarno sretna dok nisam vidjela sestru koja je otišla u kuhinju i rasplakala se. Na kraju ju je naša mama napala zašto se ne raduje zbog mene i kako je sebična. Osjećam se grozno. Ona je posvetila život faksu, nije izlazila, nije imala dečka, nema ništa osim tog papira, a ni to nije mogla proslaviti. Žao mi je do neba, a ne znam kako ispraviti grešku. Dan joj ne mogu vratiti.
Uvalio mi se svekar u kuću! Čovek je ceo radni vek proveo u Nemačkoj, sina viđao jednom u par godina, novac nije slao. Jednom mi je svekrva pričala da je morala da krade paštetu da bi nahranila dete. Kuća koju je nasledio od roditelja se urušila, sve zaraslo, zmijarnik! I sad je u 68. ostao bez posla, nema dinara, nema penziju, nema kud pa se setio sina! Leži po ceo dan i pije po gajbu piva dnevno, smrdi i prdi! A muž se ljuti jer sam rekla da neću da u kući gde mi rastu deca živi pijanac i klošar! Btw, sve nas ignoriše, sa decom se ne igra, ne priča ništa, kao da smo cimeri pa smo tu nužno zlo! Većeg debelokožca i sebičnjaka nisam upoznala u životu!
Hajde neko neka objasni mojoj majci da ako je ona navikla da ide za bratom i ocem (da kupi prljave čarape i da rasprema za njima), da ja to ne želim da radim, niti ću da radim. Žena se ljuti prosto kad dođe u kuću posle posla i vidi njihov haos. Taj odvratni mentalitet '' neka sine, majka će'' i očevo mišljenje "zna se šta je ženski posao". Žao mi je i uradim sve kada mogu, ali ne želim od sebe da pravim nju.
Verio sam devojku, a volim drugu mlađu i lepšu svim srcem i bićem. Ta druga nije baš primer, ali je za mene ona prava. Ova koju sam verio ima 38 godina i ako bih je sada ostavio pitanje je šta bi i da li bi našla opet nekoga, a prošli smo mnogo, pomagala me je kada nisam imao, bila uz mene kada je teško i zato joj ja neću okrenuti leđa. Nekada neko kupi svojim delima svoju budućnost, možda nije više moj izbor, ali ja neću zaboraviti kakav je čovek bila prema meni i probaću da budem najbolji mogući prema njoj kada joj trebam.