Na trećoj godini sam krenuo da izlazim na ispite i kad nisam potpuno spreman. To mi je skroz promenilo studiranje. Nekad ne bih uspeo, ali nekad bih. Vredelo je pokušati, iako je stresno. Sledeće dve godine sam dao u roku. Žao mi je što sam oklevao tokom prve dve. Završio bih faksa na vreme, da nisam. Ali nema veze. Sve se dobro završilo. To je moj savet za studente. Meni je skratilo studiranje barem za godinu dana.
Smatram da je nekulturno doći nenašminaka na određene događaje. Npr. na svadbu, na svečanu večeru, za poslovni sastanak. Pod ženski dres kod spada i šminaknje i smatram da je nekultura doći npr. na svadbu skroz fensi sređena, a lice bez trunke šminke. Ne podržavam ni svakodnevno pirlitanje, ali za svadbe, koje su svega nekoliko puta godišnje, da se ne potrudiš da se nasminkaš mi je blagi užas.
Na FB profilu mi uredno stoji da sam udata, i označena je osoba sa kojom sam u braku. Redovno mi se javljaju neki random tipovi, prave se da ne vide moj bračni status i muvaju me. Kada kažem da sam udata i da nisam zainteresovana, svaki, ali SVAKI kaže jednu te istu stvar: "Pa ne mora muž baš sve znati, zar ne?"
Iskreno mi je muka od te rečenice. Vi koji postavljate to pitanje, zapitajte se kako bi ste se vi osećali da neko to napiše vašoj ženi. I onda zamislite njen odgovor: "Pa ne mora, možemo se videti." Ajde zamislite...
Dovela sam svoje telo do savršenstva, ali primitivni muški mozgovi nisu sposobni da shvate da to nisam uradila zbog njih 🤢, nego zbog sebe, hoću da budem lepa sebi. Pa bi bilo super kada bi prestali da tripuju da ih zavodim jer mi se povraća od njih. Fuj.
Koliko god neki ljudi mrzili što se uspoređuju težine fakulteta, činjenica je da nije svaki faks jednako težak. Živim u privatnom studentskom domu s 20 djevojaka. Imamo učionicu i dnevni boravak s tv-om. Popodne ili navečer kada uđete u boravak naći ćete kako gledaju tv djevojke koje studiraju društvene znanosti, ekonomiju, stručne studije i slično.. s druge strane, kad uđete u učionicu, tamo ćete naći kako uče djevojke prirodoslovnih, matematičkih, tehničkih i medicinskih smjerova.. mislim da je sve jasno..
Navikao sam na klinke koje su zavisile od moje pažnje, a sada sam upoznao devojku koja je samostalna i kojoj ne moram svake sekunde da javljam gde sam i s kim i koja poštuje moje slobodno vreme. I dalje se navikavam, devojka je sjajna, zrela, malo starija, ali godine su samo broj, zar ne?
Bila sam student generacije. Kao takvu, moj profesor se založio da među prvima odradim pripravnički. Tu se maksimalno potrudim i iskažem, položim pravosudni i odmah me tu prime u stalni radni odnos, na kojem sam radila za troje (često ostajala satima nakon radnog vremena). Nedavno sam tu dobila i maksimalno unapređenje koje mogu da dobijem, imam bezobrazno veliku platu. Moja sestra je teški propalitet, jedva završila srednju, uvalila se u ogromne dugove, a nakon propalog braka se na kazan uvalila mami i tati, živi na njihov račun skupa sa svojim djetetom. Radi, ali plata joj je nedovoljna da na njoj prežive. Kaže meni tata da se ona bori kao lav, vrijedna je i trudi se, a da sam ja imala nenormalno mnogo sreće. Eto, sjedim i sreća mi sve u krilo servira.
Budući muž želi da jednog dana kupimo zajedničku kuću sa njegovim roditeljima, pošto je njihovu kuću njegov tata izgubio. Uvjet je da je kuća na 2 kata kako bi svatko imao svoj dio.
Koliko je dobro živjeti sa njegovim roditeljima? Inače ima dobre roditelje, tata mu je velika dobričina i uvijek pomogao svima, a sebi najmanje zato i je izgubio kuću, mama je također dobra, ali veći temperament svakako od svih nas.
Još uvek ne mogu da verujem da sam JA preživela jednu užasnu vezu od tri godine. Ne mogu da verujem da sam svakodnevno spremala i ručak i večeru, jer je svaki dan moralo kuvano i drugačije, dok bih mu za doručak mazala paštetu ili spremala sendviče. Ja sam radila, on nije. Do kasno u noć morala da trpim preglasnu muziku jer bi on pravio žurke (a ja ujutru radim). On je mojim novcem raspolagao. Nije me nikad udario, ali se svakodnevno drao, histerisao, gurao me, pljunuo par puta, pretio da će me ubiti ako ga ostavim. Da nisam imala nijednog prijatelja sem njegovog društva. Da sam morala da trpim i užasnu narav njegove majke. Evo ne mogu da verujem. Danas sam srećna, u lepoj vezi, živimo zajedno, ne sećam se kad sam poslednji put trebila luk iskreno, a dečko i ja se volimo i delimo sve poslove. Moj novac je moj novac. Nekako imam osećaj kao da je ta bivša veza bila samo jedan ružan košmar i ne mogu da prihvatim da sam to bila ja i da je to bila moja realnost.
Dva meseca nakon porođaja suprug se dopisivao sa jednom curom. Kaže da nije ništa bilo, ali mu ne verujem. Poruke su bile provokativne.
Spakovala sam se i otišla kod svojih. U momentu kad ti je potrebna najveća podrška, on uradi tako nešto. I zamisli, njemu fali pažnje, a meni ništa ne fali, meni je super. Pa je gospodin rešio da je pronađe na drugom mestu.
I fascinantno je to kako sam ja na kraju ocrnjena, kako sam zaguljena i kako sam "zlo" kog i treba da se reši jer se takvog zla rešio i njegov brat.
Muškarci ne pravite porodicu, ako niste spremni.