Upravo sam saznala da je moj zaručnik na početku naše veze švrljao okolo, tražio cure za jednu noć, tipkao s njima, zvao ih u tri sata u noći i slično, jer nije bio siguran hoće li naša veza na daljinu uspjeti. Istovremeno je meni pričao da je samnom ozbiljan i ja sam predpostavila da je to tako. Vjerovala sam mu iako smo bili udaljeni 300km. Sad mi priča da me voli najviše na svijetu, da mu je žao i da se promijenio. Moli da prijeđem preko svega jer samo sa mnom vidi budućnost. A ja razmišljam da se vratim doma, jer se bojim da se ne ponovi nekad u budućnosti.
Prilazim devojkama uživo na ulici, pristojno, bez glupih uleta i najbolji prijatelj kaže da nisam normalan. Devojke napišite želite li da vam priđe nepoznat muškarac uživo i da li je to u redu? Ne pijem, treniram, nisam lud.
Svaka devojka koja ima i najmanju tetovažu mi je odbojna.
Nije predrasuda, jednostavno mi je ružno da neka devojka obeležava sebe za ceo život nekakvim nebulozama.
On ima troje dece, za svako sam se radovala. Ja sad čekam dete i obradovao se baš kad je čuo. Volim ga i znam da me voli. I nadamo se da će svanuti dan kad ćemo sve ostaviti i biti opet zajedno. A baš večeras mi samo jako nedostaje ❤️
Jako mi je odvratno kad neko ponižava privatni fakultet.
Moram reći svim tim dušicama da ih državni fakultet u drugim gradovima (državama) izađu skuplji nego privatni u vašem gradu....okej neko gleda i na te finansijske stvari.(pogotovo ko izgubi budžet)
Mrzim kada mi neko ko nije išao uopšte na fakultet, a pogotovo ko nije išao na privatni nego na državni, kaže kako se na privatnom ništa ne uči i kako te fakultete upisuju ljudi sa niskom inteligencijom.
Ne znam odakle njima takva informacija a da pritom nisu nikad ni išli na privatni fakultet.
To govorim jer idem na privatni fakultet i učim i te kako mnogo....
Samo je razlika u mnogo boljoj organizaciji fakulteta a to znam jer sam išla na državni i napustila jer je sve oko mene bio haos od rasporeda predavanja koji je sve bio samo ne normalan do asistenata koji su valjda umislili da su Bogom dati i sve im je mrsko.....
5:49h, privodim kraju treću smenu i guglam zašto svicu svetli du*e...
Smatram da osoba koja te voli neće moći zaspati znajući da je njena srodna duša lošeg raspoloženja, tužna ili ljuta.
Četvrtu godinu već kitim bor sa ženom i našim sinom, svira muzika, mi pijuckamo, mali stavlja kuglice, i predivno nam je.
Kad se sjetim svih stresova, vike i svađe koje su bile kad sam bio dijete dok se kitio bor, i dalje mi nije jasno što je to trebalo mojim roditeljima.
Stoku koja baca petarde bih sve u zatvor a maloletne primerke u popravni dom, životinje umiru zbog vaše bezumne zabave.
Zauvek ću biti zahvalna roditeljima jer se nikada u životu nisam stresirala oko škole i ocena. Rekli su mi da se posvetim predmetima koje volim (u mom slučaju strani jezici), a ovo drugo da uradim koliko mogu. Ako mogu lepo da naučim (uglavnom su se napamet učile kilometarske lekcije) i imam dobre ocene, super…ako ne mogu, šta da se radi. Nikada me nisu grdili i kažnjavali zbog loših ocena. Gledala sam kako drugi roditelji moje drugove i drugarice kažnjavaju zbog trojke, a meni moji i za keca govorili “nemoj da se opterećuješ, nije toliko bitno”. Sve razrede sam završila sa jakim vrlo dobrim uspehom ali mislim da sad sa 25 godina imam bolje opšte obrazovanje nego većina onih koji su bubali sve napamet i ređali same petice zbog uspeha. Možda nisam znala celu lekciju o Krstaškim ratovima ili svaku reku na Balkanu napamet, ali sam učila da prikupljam najbitnije informacije, sintetišem ih i mislim svojom glavom.