Imam čudnu građu tela(za moj pojam je čudna). Imam šira ramena, jako uzak struk, šire kukove, krupne butine i ruke, zadnjica onako, nit prevelika, nit mala. Uz to imam viška 10ak kg sigurno, a muškarci bulje u mene gde god idem. Sad će neko reći da umišljam, da bi želela da bude tako, ali nije, to je živa istina. Pišem ovo zato što često čujem da krupnije devojke niko ne gleda, da se retko ko interesuje za njih, dok me ovaj moj primer buni. Dešava mi se da mi u autobusu dobacuju, da me dodiruju, da stojim na stanici i da mi kroz prozor pokazuju šta bi mi radili itd, mrtvi ozbiljni, a pritom se pristojno oblačim. Ne kapiram koja je to fora sa mnom. Da li je to do face i duge kose ili šta je, ali to me toliko kopka da izbegavam da idem bilo kuda.
Ne razumem zašto neki oženjeni muškarci lažu da imaju problem u braku ili da im loše ide? Ne želim da ispadne kao da glumim neko nevinašce i znam da sam pogrešila što sam započela dopisivanje sa oženjenim, ali olako sam poverovala u njegovu priču da uopšte ne treba da brinem i da mogu slobodno da mu verujem.. Sve je išlo sjajno, dopisivali se po ceo dan, čuli par puta preko kamere, čak mi je rekao da sam mu se svidela na neki način, da često pomisli na mene, rekao mi je da će zamoliti majku njihove dece da ih pričuva da bi mogao on da dođe u moj grad da se upoznamo.. Sve mi je to prijalo neću da krijem.. Sve do pre nekoliko dana kad je prvo ostavio seen a sutradan odgovorio... Priznao mi je da mu je žena u bolnici jer je u 6.mesecu trudnoće i da su morali ranije da je porode.. Čak je žena bila u bolnici kad mi je rekao da će da je zamoli da čuva decu da bi se nas dvoje videli..😶 Odkad mi je to rekao, ja sam van sebe... Kao da sam u najgorem mogućem košmaru...
Jako mi smeta što moj muž (34), s kojim imam troje dece, i dalje krije od roditelja da puši. Čak ni na javnim mestima gde postoji mogućnost da ga vidi neko poznat.
Imam jednog "druga" kog znam ceo život, ali je ljubomoran na moj uspeh. Bude sve ok i super i onda samo odjednom iskoristi priliku da me ponizi. On i ja smo nebo i zemlja. Ja sam uspešna, konstantno radim na sebi i imam odličan posao. On nije ambiciozan, prost je i bezobrazan. Nikada ga nisam uvredila koliko je on mene, a sa njegovom sestrom sam prestala da se družim jer je uzimala novac za s*x od muškaraca, a i majka mu nije ništa bolja... Ali on večito nekoga ogovara, ponižava i osvetoljubiv je. Takvi ljudi mi ne trebaju u životu.
Jako sam razočarana u svoju djecu, neke njihove postupke i odluke. Radila sam sve što je u mojoj moći da im budem dobra majka, dobar primjer, da imaju svu slobodu ... ali, društvo ima veći uticaj. Nikada se nisam osjećala ovako jadno, bijedno, promašeno. Ne znam kako dalje a volim ih više od sebe!
Na dan kad mi je baka umrla, vraćajući se kući sa sahrane, našla sam malo belo napušteno mače. Uzela sam ga ne razmišljajući, iako ne volim mačke, ali sam se toliko vezala da evo skoro godinu dana je samnom. Roditelje nisam nikad upoznala, odrasla sam sa bakom. Negde sam pročitala da se energija ljubavi ne gubi posle smrti voljene osobe već prelazi iz jednog oblika u drugi i da se sve vraća. Baka ne bi poverovala u ovo, ona je bila strogo Pravoslavna ali ovo belo mače mi je kao anđeo čuvar. Ima izuzetnu empatiju i prepametno a uz to od onih brbljivih mačaka.
Nedostaje mi tvoj smeh. Nedostaje mi tvoje lepo lice. Nedostaju mi trenutci koje smo proveli zajedno. Nedostaje mi ono isčekivanje da li ćeš doći. Nedostaješ mi, nedostaješ mi ... 😔
Prije 6 godina sam pisala sa momkom koji se sviđao mojoj tadašnjoj drugarici. Tada sam ga odbila zbog nje iako mi se dopao. Ona i ja se više ne družimo a njega sam blokirala još tada. Jučer sam ga vidjela, srce mi je stalo, sva buka oko mene je nestala, samo sam njega vidjela. On mene nije primjetio. Kada sam došla kući potražila sam ga na instagramu, imao je novi profil i javila mu se. Ukratko, par poruka smo razmjenili i to je to. Da stvar bude gora imam momka, ali sa njim nisam nikad osjetila ovakav osjecaj koji sam jucer osjetila. Moju poslednju poruku nije otvorio. Žao mi je što sam ga tada odbila, jer mislim da je on taj.
Mogu potvrditi iz iskustva da se većinom samo besposličarke opterećuju svojim izgledom. Kada sam bila nezaposlena i samo ležala u kući, svaki dan sam davila svoju mamu i pričala da se želim operisati cijela od glave do pete, non stop tražila sebi mane i domišljala se koja mi je plastična korekcija potrebna. Dok se jednom napokon nisam zaposlila i postala vrijedan i funkcionalan član društva, te misli su mi doslovno isparile iz glave. Sada čak ni na šminku ne trošim puno novca, minimalno je koristim jer jednostavno nemam želju.
Dala sam doktorima da mi prilikom drugog carskog poroda podvežu jajnike bez da sam to ikad rekla mužu. On jako želi još minimalno dvoje djece, ali ja stvarno nemam snage za još djece posto sva odgovornost odgoja i brige o djeci pada na mene. Ne želim opet prolaziti pakao trudnoće dok trčim za djecom sasvim sama, a on ide na fešte, posao, pića sa prijateljima, uživa Max u životu, te se onda druži s klincima jednom do dva puta tjedno na sat vremena da se može hvaliti kako je on odličan tata. Kad bih ponovno morala proživljavati pakao brige o maloj bebi, zacjeljivanju od poroda i brigu o aktivnom djetetu, nebih mogla. Izludjela bih. Znam da bi ga jako povrijedilo što sam mu to napravila iza leđa, ali za mir u braku i moj mir, ovo je najbolje.