Već 11 godina pozdravljam svoju decu sa "radosti moje najveće" SVAKOG DANA i završavam dan sa "volim vas beskrajno"... Život je lep, nismo ni svesni kako vreme brzo prolazi. Budite LJUBAV svetu.
Decu bih rodila samo da ima ko u starosti da me pita kako sam, a muža bih imala samo da bi mi ih napravio. Inače, u sadašnjosti mi je sasvim lepo samoj. Živim sama, odvojila sam se od roditelja, i osećaj je nikad bolji. Ne znam da li sam sebična zbog tih "planova" za budućnost iako su da kažem iz koristi a ne iz srca???
Mislim da je vrhunac ljudske zlobnosti ruganje debljim ljudima na plaži i općenito taj narativ da ljude treba biti sramota ići na plažu ako imaju višak kilograma. S obzirom da je plivanje jedno od najzdravijih fizičkih aktivnosti na svijetu, osim što sagorijeva puno kalorija, fenomenalno je za mentalno i fizičko zdravlje, a sunce koje ti daje vitamin D je također ključan za mršanje i dobro mentalno zdravlje. Ako išta, deblje ljude bi što više trebalo ohrabrivati da odlaze na plažu i plivaju.
Ako devojka kada smo sami ne može da mi pokaže svoja osećanja prema meni, ne mogu ni ja da je jurim non stop.
Ljudi misle da sam otišao u inostranstvo zato što sam bio nezadovoljan životom u BiH. Ne, naprotiv. Bilo mi je super. Ali otišao sam jer sam želio više novca. Nikada nisam mislio ništa loše o svojoj domovini, šta god se plasiralo i šta god crna hronika pisala. Ne vidim iskreno da sam se išta promijenio. Samo što imam više para.
Imam najbolju drugaricu s kojom se družim preko 10 godina. Našla je dečka pre pola godine i više se ne družimo kao pre. Ne sećam se kad smo poslednji put izašle, jer svako veče izlazi sa njim, a i kada se dogovorimo da izađemo, mora i on uvek da pođe. U svakom njenom razgovoru je on glavna tema. Kada mi je bio rođendan želela sam da izađemo da častim, ali ona je smislila neki izgovor, jer nije mogla da uklopi dečka i mene u raspored. Stvarno me je razočarala jer ako ne možeš da uklopis jednom-dvaput mesečno da se vidimo, onda smatram da ne treba ni da se družimo više.
Nikada neću razumeti zašto je mladencima skoro uvek skup fotograf za svadbu koji košta 500-600e a nije im skupa torta od 500e, muzika od 2000e, venčanica od 500e, mašnice na stolicama, itd itd da ne pominjem limuzine i ostale gluposti koje bi potpuno pale u zaborav da tog istog fotografa nema da zabeleži sve to i napravi profesionalne uspomene koje za 30 i 50 godina mogu da pokažu deci i unucima i koje su zapravo jedina stvar koja im ostaje.
Najljepša stvar je kad te muško poljubi u glavu, zagrli, pokrije. Tu staje svijet, sve ostalo nije važno.
Moram ovo negde da napišem. Sećam se davne osnovne škole, veseli čas, deca nose slatkiše, a ja ništa u torbi nemam osim onih grickalica u obliku ribe, jedno pakovanje. Ništa više od toga. Majka nije imala novca da mi da da kupim još nešto, živeli smo od očeve plate, on je pola davao za cigare i svojim roditeljima koji nisu imali penziju. Mnogo puta se dešavalo da nemamo, po nekoliko dana nosila jednu te istu odeću, dugo nisam imala telefon. Na ekskurziju kad sam otišla, to mi je bio prvi put da vidim more. Sa 20 eura na ekskurziju, pažljivo sam trošila svaki euro. I bilo je prelepo. Želim da zagrlim to dete u sebi koje nekada nije imalo, sada ima više, ali uhvati me ta tuga s vremena na vreme. Iako to nikada nikome nisam pričala, morala sam ovde anonimno. Novac nije bitan za sreću, ali je izvor svake nesreće i tuge, posebno na Balkanu. Nemojte da se zavaravate da nije tako kad jeste. Nažalost.
Ladno me otpratio kolega sa instagrama bez ikakavog razloga. Hahahahaha, ok. Nisam pitala zbog čega ali mislim da je njegova devojka uzrok. Možda je ljubomorna. Jao, zemljo otvori se. Kakva nesigurnost.