Bio u mom selu jedan šta je putova autobusom u grad na posao. Zvali ga svi turist!
Očajnički želim da imam decu i porodicu, ali momka ni na vidiku, a kamoli muža. Ne znam šta ću...Usamljena sam, živim sama...
Roknit ću godinu po treći put. Prva godina nije mi se dalo, bio sam pušten s lanca. Druga godina, odselio od kuće, radio kao crnjo i odjednom paf, 9. mjesec došao, ispiti nisu počišćeni. Ne znam koja će me sreća spasiti da riješim ovo sad u 9. mjesecu. Najradije bih otvorio neki svoj obrt i faks laganini gurao. Ali opet ne znam kako otvoriti nešto svoje, odnosno što otvorit. Uzdravlje!
Odrasla sam u imućnoj porodici i moja majka je uvek želela da izgledam elegantno. To možda i ne zvuči kao loša stvar, ali bila je. Od kako sam krenula u vrtić, pa sve do kraja srednje škole, morala sam oblačiti skupu odeću koja, po njenim rečima, nije smela da se pocepa i isprlja. Svi drugari u trenerkama i majicama, skaču i igraju se, a ja u suknji, košulji i blejzeru. Izgledala sam kao starija žena, a ne dete. Da ne pominjem koliko sam ismevanja pretrpela, kao i namerno cepanje odeće od strane druge dece, gde je majka na kraju krivila mene što je neka stvar iscepana. Sada kada živim sama i zarađujem svoj novac, nema mi ništa lepše nego obući trenerku/helanke/farmerke i neku opuštenu majicu. A i zabole me uvo za majčine kritike mog odevnog stila. Napokon mogu izgledati kako želim, čak iako to nije "ženstveno i elegantno".
Konačno sam dobila posao, u kancelariji, ali sad nemam šta da obučem za posao.
Možete da osuđujete do mile volje, ali ako se neka riba namontira u full-u za svadbu (šminka, nokti, extenzije, haljina, frizura, cipele) a u kovertu stavi 20e je dno dna. Pa bolje mi onda ne dolazi, i onako nije fora da budeš lepša od mene!
Oduvek sam volela alpha muškarce. Jaki, uspešni i koji su spremni na sve. Smatram da sam tome jako slična i zato uvek takve za vezu birala. Da nisam sreće imala sa njima je svima jasno. A onda ON. Nežan, stidljiv i sve po dogovoru. U životu se ovoliko nisam zaljubila u nekoga. U roku od mesec dana smo toliko se sklopili da pričamo već o venčanju i deci. Ispada da misliš da sve znaš a ništa ne znaš dok ti ne dođe pravi ❤️
Profesor je na moje oči pustio na ispitu kolegicu koja je varala, iako je znao da vara i rekao joj da će se praviti da si nije 'potpomogla i da ona to sigurno zna ali se ne može sjetiti', dok je mene i drugu kolegicu srušio, istina nismo briljirale, ali smo znale više od kolegice koja je dobila prolaz. Pa se vi nadajte boljim stručnjacima i kvalitetnijem zdravstvenom sustavu, dok je i sam korijen svega truo.
Dečko se godinama stideo da ikome od svojih bližnjih kaže za mene. Tokom tih godina sam stvorila sebi sliku u glavi da sam ružna i bezvredna osoba.