Ne znam zašto se oduvek u medijima provlače slike zavodnika koji menjaju po nekoliko žena mesečno, opijaju se sa društvom, ništa ne rade itd i to je kao impertiv ludog provoda i dobrog života. Umesto da se mladima dočarava to da je porodica nešto za šta se vredi boriti, i da je bitan kvalitet partnera a ne kvantitet.
Prevarila sam dečka. A za mene to nikad niko ne bi mogao da pretpostavi, ni pomisli. Vraća mi se film kad sam milion puta nalazila dečka u sumnjivoj situaciji. Verovala da su majice po njegovoj sobi od njegove mame, gumice za kosu takođe, verovala sam a žena je imala kratku kosu. Nalazila mu sumnjive poruke, na koje je uvek imao opravdanje u koje sam verovala. Nisam mogla da sumnjam u njega, njegov pogled, lice, reči... Onda se desilo i meni. I verujte mi, ponavljam, niko nikad za mene to ne bi mogao da pretpostavi, ikad. Ne verujte nikome. Ako vas ne varaju, sigurno flertuju ili ćute o tome da su komunicirali sa osobama suprotnog pola, a da to niste vi. Ako vi ne varate, niti flertujete, to je zato što vas niko neće ili ni nemate prilike ni da odete negde ili upoznate nekog, ko će vam prići, udeliti kompliment, možda vas smuvati, možda ne. Ali kad tad će se desiti pogled, flert ili nešto više što ćete prećutati partneru. Ja sam bila od onih "NIKAD u životu ne bih prevarila dečka".
Previše mi radi mozak da bih mogla da se isključim za seks i prepustim osećajima.
Muškarac je nesiguran samo kad zna da žena zaslužuje bolje.
Srela sam bivšeg "prijatelja sa povlasticama" s kojim sam se posvađala pre mnogo godina i u toj sekundi sva stara osećanja su mi se vratila.
Stvarno pokušavam biti dobra i ljubazna šalteruša, ali previše je glupih ljudi.
Radim u inostranstvu u patronaži. Pogodi se neka naša pacijentkinja i žena me od svega što joj ikad može pasti na pamet pita jesam li gledala Dalilu. Morala mi je detaljno objasniti ko je to i čak mi pustila 24h uživo da vidim o čemu se radi. Mislim da penzioneri treba da nađu neki hobi.
Moj sin je završio robotiku, a želja mu je da radi kao konobar.
Prije dvije godine je ovdje u CG donešen zakon da je zabranjeno pušenje u aposlutno svakom zatvorenom objektu i od tad su mi zime gore. Ljeti svakako želiš da sjedneš vani, ali zimi sam prije strašno volio da sa nekim dobrim društvom sjednem u neki prijatan kafić, i uz neko piće pušim onako hedonistički, polako dok napolju pada pljusak... Ovako nemam kako da uživam u cigaretama, jedan dio zadnje dvije godine živim sa mojima a ne želim da znaju da pušim a jedan dio sam i nisam volio da zapalim u stanu jer se miris uvuče prebrzo u cijeli prostor i smeta mi iako sam pušač. Svjestan sam da je pušenje loša navika, znam i kakvi će biti komentari jer ima vidim neki kult mržnje pušača kao najgorih dušmana (da, pušenje je loše i nema izgovora za to, ali vaše teatralno gađenje neće promjeniti ni onog nervoznog ni onog hedonističkog tipa pušača dok on to sam ne odluči), ali eto, volio bi da nije bilo tog mrčenog zakona, mogli su prosto određeni kafići da budu no smoking za one koji ne podnose.
Zašto je danas preduvjet muškarcu za brak da se neformalno odrekne svoje porodice. Majke, oca, brata i sestre, a da objeručke prihvati ženinu kao novu. Izgleda danas se mušakrci udaju.