Upoznao sam ju sa 16, ušli smo u vezu sa 17 i oženili se sa 31, a danas kažu ako ju ne zaprosiš nakon par godina nema tu ništa. Nije nam se žurilo s tim htjeli smo završiti škole, fakultete, putovat itd. A o svemu tome smo uvijek otvoreno razgovarali.
Da mi ružni organizujemo neko party veče, okupljanke, festival ili druženje, došli bi nafurani i nafurane da nam i to pokvare...
Primjetila sam mnogo negativnih komentara na određene objave kada su troškovi na poklone u pitanju (između cure i dečka). Ako žena kaže da joj momak kupuje poklone, izvede ju van i sl., zašto ju odmah nazivate sponzorušom? Tko kaže da i ona njemu ne kupuje poklone, samo što to nije navela u tekstu? Svome sam dečku jednom spomenula da bih voljela tu i tamo dobiti neki cvijet, tipa 1 ružu ili buket od max 5€ iz lidla, a on mi pokloni one od 20-50€ bez određene prigode, čisto da me usreći jer volim cvijeće. Jesam li zbog toga sponzoruša? S druge strane, obožavam kad nađem nešto što bi se njemu svidjelo i kupim mu to ili sama izradim neku sitnicu jer znam da će mu to puno značiti. Npr ispletem plišanca, napravim nešto sa zajedničkim slikama, kupim nešto što dugo govori da bi htio imati/probati. Njegova sreća mene urećuje, a vrijedi i obrnuto.
Tek sam ove godine shvatila koliko su psiholozi zapravo važni. Koliko pomognu, izleče dušu. Osoba sam koja je to smatrala bacanjem novca jer sam i roditelje i prijatelje gledala kao ljude kojima se mogu otvoriti i koji mi mogu pomoći. Ali ne, stručnjak je stručnjak. Izlečila sam velike traume, poboljšala fizički izgled i dala uslov za četvrtu godinu (medicina). Psiholog je sprečio moj odlazak kod psihijatra koji mi ne bi ginuo. Mnogo mi je pomogao. I smatram da bi psiholozi trebali biti mnogo cenjeniji i plaćeniji. Lekar leči već nastalu bolest, a psiholog psihu, dušu i samim tim sprečava pojave bolesti u većini slučajeva. Prevencija. Stres je okidač mnogih bolesti a psiholog ga leči. Ne uče uzalud neke predmete slične kao na medicini na faxu psihologije. MNOGO IM HVALA❤️Lekari na svoj način.
Dopisivala sam se s jednim momkom kog sam viđala kad bih prolazila jer je radio u jednom tržnom centru. Ja sam tada patila za drugim. U početku mi je bio interesantan i volela sam da pišem s njim, imao je ono nešto što kažu devojke. Videli smo se jednom prilikom kratko ali bila sam srećna u njegovom prisustvu, zagrlili smo se. On je meni stalno pisao i nikad nije odustajao od mene i pokušavao je da mi objasni da je sve u mojoj glavi za tog drugog ali ja sam bila slepa kod očiju. A istina je da sam ja zavolela baš njega nesvesno da nisam ni provalila, ali poslednji put kad je prekinuo da piše jer sam ga iskulirala (tad sam mislila da je tako najbolje), više se nije javio. A ja sam se svakim danom od tad pitala da li sam pogrešila? I shvatila sam da jesam jer sam ubrzo shvatila da sam zaljubljena u njega ali sada je kasno za nas, on ima drugu, a ja se kajem zbog svojeg postupka i patim za njim a on čak ni ne zna da sam ga zavolela💔
Ako ovo čitaš M, žao mi je, kajem se i volim te..💔
Sedela sam na piću sa bivšim i preko puta mene je bio par od oko četrdesetak godina. Dečko je sve vreme bio na telefonu a devojka tužno gledala kada će završiti, delovala mi je tako smoreno i samo što nije zaplakala. U tom momentu kao da sam videla sebe za desetak godina. Moj tadašnji dečko se nije skidao sa telefona, sa mnom jedva da je išta progovorio, pritom se nismo videli duži period zbog daljine. Ni jednog trenutka me nije čak ni zagrlilo, seo je preko puta mene a ja sam se sve vreme osećala usamljeno, valjda zato što se tako i pre ponašao. Bila je i svirka, pored su bili parovi nasmejani a on je nadrndano prokomentarisao kako pevač ne zna da peva. U tom trenutku sam mu rekla da je to najmanji problem, da se skoro svi parovi zezaju i da pevuše a on uvek mora nešto negativno reći. On se toliko naljutio da je odmah hteo kući i u povratku pametovao kako sam mu ja pokvarila veče. S obzirom da sam bila deleko od svoje kuće i nije bilo načina da se vratim morala sam ostati kod njega.
Svaki dan čitam naslove jednog portala od jutra do sutra, svaki naslov članka. I odlučim preskočit jedan dan i dogodi se nešto svjetski važno. I tako uvijek kad odlučim malo odmorit i bavit se privatnim životom. Ne kažem da ja mogu utjecat na svjetovna zbivanja, al toliko sam dobro upućen u svjetska zbivanja, politiku i kad si odlučim uzet dan pauze sa strane čujem o prijelomnim vijestima. Onda se izgubim i ne znam niti koji mi je stav o određenim zbivanjima, a tamo se odvija treći svjetski rat, a pitam se pa kako, odakle, zašto se napadaju?
Tokom uskršnjih praznika preko instagrama i fb sam dodao neku devojku, koja mi se više puta prikazivala kao predlog. Pustim joj poruku tada, u 4h ujutro, a ona odmah odgovori. Krenemo postepeno narednih dana, onako, jedna, do dve poruke dnevno, pitam odakle je, ona reče iz Kragujevca i tako, studira. Posle krenem onako nežnije, uz pohvale njenog izgleda, ona mi slala smeške sa srcima. Kad sam je pitao, sviđam li joj se, potvrdno mi odgovorila i uz moje zezanje kako sam dosadan rekla 'nisi, taman posla'. Bilo mi sumnjivo, zato što tokom tih svih 46 dana dopisivanja nikad nije mogla pozvati, čak i kad se noću dopisujemo. Pohvalila me, kako sam dobar, nežan, zdrav u glavi, nju eto muči veza na daljinu, rekla mi, kako dolazi ona k meni u Novi Sad, svaki put odbila moju posetu njoj u Kg. Samo jednom sam se čuo sa njom. Prošle sedmice sam joj rekao manju opasku, kako se ovom brzinom par postaje možda 2030, na šta se ona toliko razbesnela, rekla kako ja sve prilagođavam sebi, pa me blokirala.
Ratuju 2 strane zemlje Izrael i Iran, nemaju međusobne granice već rakete preleću 1500 kilometara do 2500 kilometara. Moja sestra radi kao stjuardesa za Emirate i imaju upozorenje za aerodrom Dubai da može biti svašta i otkazivanja letova.
Umesto da čovečanstvo napreduje na bolje, da se nađe lek za rak, javlja se Pakistan sa 3500km udaljenisti da preti atomskom bombom. Nemam pojma o razlogu konflikta ali čovečanstvo samo pokazuje koliko je neograničena ljudska glupost. Australija koja je Bogu iza nogu se sprema za rat sa Kinom. Ceo svet je otišao u K.
Drugarica me posle 13 godina druženja i poznanstva nije pozvala na svoj rođendan...