Nisam imao prevoz do kuće pa sam morao kupiti auto, pošto šefica kaže da nije da nju nije briga što nemam autobus uveče, nego firmu nije briga, a ona nema koga da stavi u tu smenu. I onda ja kupim auto, da ne bih išao peške noću dva sata, a ona zaposli novu radnicu i kaže joj da ne mora raditi tu smenu pošto nema prevoz. I sad ja stalno radim tu smenu i plaćam gorivo, jer ova nema prevoz, ona ima malo dete, itd
Očito sam ja debil što davnih dana nisam pobegao iz te firme i od tih (ne)ljudi koji nemaju nimalo poštovanja.
Mladi sve manje izalze i druže se, sve je više samaca i svi vrijeme ubijaju u tererani. Dokle više tako!?
Većina žena ima odvratna stopala i prste. Ja ne kapiram onaj foot fetiš. Video sam mnogo slika, iskreno rečeno, ružnih stopala i prstiju i komentari muškaraca su kako su prelepa, da bi lizali itd. Da su lepa, pa i ajde, nego kako uvek na neka ružna ili osrednja bacaju takve komentare. Najjači od svega su mi oni što ih pale prljave noge. 🤮
Uvijek govorim kako imam puno prijateljica, ali evo opet ležim u bolovima (operirana kičma prije par god.) i nitko ni ne zove da pita kako sam i šta radim. Jedna prijateljica mi je napisala poruku da neka se javim ako budem za priču, jedna me je u poruci pitala kako sam. Valjda je teško nazvati. Bila bih jako usamljena da nema mog dečka, ali ni njega neće biti ovdje sljedeći tjedan zbog posla. Ja sam od onih koji zovu kad je netko u problemu ili čisto da čujem glas svoje prijateljice. Ležim i gledam netflix i čekam da dečko završi s poslom da zajedno gledamo seriju i malo popričamo. U biti jedna prijateljica mi je došla i zezala me zbog frizure. Ja sam je samo pogledala u čudu jer kako može očekivati da osoba koja leži u bolovima brine o frizuri. Mislim da je shvatila da me je to povrijedilo. Ali eto... kraj svih tih silnih prijatelja ja ne bih progovorila cijeli dan da nema njega. A sljedeći tjedan kad ne bude tu, ne znam s kim ću pričati osim s fizioterapeutima.
Porodila sam se pre malo vise od mesec dana. Trudnoca je bila predivna, skoro nikakvih simptoma nisam imala, bila aktivna do samog kraja. Porođaj s druge strane… Užasno bolno iskustvo, uz to da sve što je moglo da me zadesi- zadesilo me. Period sa bebom kod kuće- iscrpljujuće, umarajuće, naporno, teško iskustvo, pri tom mi je beba baš dobra, ne mogu da zamislim kako li je sa bebom koja često plače. Volim svoje dete kao oči u glavi, ali trenutno nisam sigurna da vredi proći kroz sve ove muke i divim se ženama koje se odluče na drugo, treće…
Jako je teško ženama koje uđu u brak sa nekim ko ima djecu a nemaju zajedničku. U slučaju smrti, ona nema gdje ako nema svoj stan osim ako joj njegova djeca ne dozvole da živi tu mada je to rijetko. Ili on nađe drugu, a nju šutne nakon godina sa njim. Ili zamislite ako je udovica pa naslijedi penziju od muža, ako opet stupi u brak ili vanbračnu vezu, gubi pravo na penziju. Zakon je protiv žena, nisu zaštićene.
Baš se osećam tužno i jadno kada mi se neko sviđa i on ne želi sa mnom, a onda nakon nekoliko godina – taj mi piše, odjednom je zainteresovan i može sve. Ganjao lepe devojke, a kad ga nijedna nije htela i nije se skrasio, sad sam dobra i ja. Onda ga odbijem, pa on pokuša kod neke druge, lepe devojke i kad ne uspe, bude mu dosadno i onda se opet javi meni. Čak sam ga i blokirala, ali on je išao dotle da traži moj broj od prijateljice. Zaista mi nisu jasni ovakvi muškarci.
Za*ebite vi obrazovanje, bolje prođu devojke koje su zgodne i lepe. Eno rade običan posao, a proputovale svet. Sve im muškarci pružaju, uživaju u životu.
Oduvek sam sa svojim drugaricama pričala o momcima i delile smo savete jedna drugoj, onda mi se desilo da je jedna od njih pokušala da smuva dečka sa kojim sam se viđala, kao da je skupljala sve vreme informacije o njemu da bi znala na koju kartu da igra s njim. Ne znam šta se dešava sa našim društvom, da li smo zaista dotakli dno? Toliko drugih muškaraca ima, jel moguće da više ni prijateljstvo nije sveto?
Pišem ovo i ne mogu oka da sklopim. Imali smo proslavu. Goste smo morali da rasporedimo u dve ture zbog prostora (kod kuće proslavljamo). Moja mama je svu hranu, torte i pića spakovala prvoj turi gostiju da nose kući, jer navodno oni očekuju, ona ne može praznih ruku da ih pošalje... Trpala je kako je stigla. Sav novac koji sam dobila moram da iskeširam za drugu turu, jer nije ostalo ništa i sve mora naknadno da se naruči. Nju čovek treba svaki put da polije vodom da se osvesti.