Kad smo bile male, mislile smo da je tata pozitivac, deda negativac. Tata uvek bio nasmejan, šarmantan, kupovao nam poklone, šalio se, mama je govorila da je radio kod njenog oca, našeg dede. Deda je bio namćor, malo pričao, malo davao, poklone kupovao samo za rođendan, stalno se svađao sa mamom i tatom. Danas, kada tata ima drugu ženu i decu, mama radi teške honorarne poslove da podiže nas i leči dedu znamo da je deda imao dobru firmu koju je naš tata pljačkao da mama i deda ne znaju i doveo dedu i mamu do ivice egzistencije i suda zbog neplaćenih poreza. Deda je jedva izašao iz tog pakla zahvaljujući nekoj ušteđevini, iz trospratne kuće presli smo u najam stana i oca i njegovu ženu i decu ponekad vidimo izdaleka. Majka krivi sebe, radi, nas dve učimo i radimo, deda se iz bolnice ne vadi. Šta može da uradi neko koga slepo voliš!
Toliko arogancije koju imaju pojedini lekari nema niko. Iz toga zaista vidim da je većina njih upisala medicinu zbog elitizma i želje za dokazivanjem, a ne da bi pomagali ljudima. Spuštati sve koji nisu iz tvoje struke, ignorisati druge kolege i svetske organizacije, negirati internet kao relevantan izvor informacija (izgleda da neko u 21. veku internet i dalje poistovećuje sa wikipedijom i opskurnim sajtovima). Naravno, kad ih pitaš da ti pojasne ili da ti preporuče literaturu jer te tema zanima, odgovor nikad nećeš dobiti. Jezivo.
Mjesec dana od raskida veze od 2 godine. Blokirala me svuda, bez mnogo objašnjenja. I dalje pokušavam da shvatim šta se desilo, dok ona izbacuje da je zaljubljena u drugog. Popustio sam psihički, bila mi je sve, član porodice.
Prije sam pokušao ubiti svoje seksualne fantazije u glavi radeći sve što sam mogao kako ne bi došao do sadržaja koji bi me privukao tome. Svaki puta iznova bi se razočarao je su one i dalje bile tu. Onda sam shvatio da je razlika u ljudima ta, da neki mogu da vladaju nad sobom iako su fantazije prisutne, neki se jednostavno prepuste strastima a treći tkz odabrani nisu iskušani pa ih ne privlače te stvari. Tako da sam onda u ovoj prvoj kategoriji. Gdje se vi vidite?
Kući kod roditelja koji su već pred 70-im živi moja sestra. 30+ godina, bez posla. Ne plaća račune niti zna gdje se plaćaju. Ne kuha niti zna kuhati. Svaki pokušaj od bilo koga u porodici da se promijeni je završio jako uvredljivim riječima pa su se mnogi unutar porodice i naljutili. Na moje insistiranje majci da se nešto mora promijeniti sa njom, odgovor je bio da je ona "posebna". Može volu rep iščupati ali eto, ona je posebna kako majka kaže pa ne može ništa da radi jer je tako majka rekla a svi ostali su u krivu. Eto, mislim da svi znamo kakva mene budućnost čeka ako budem htio da imam kontakt sa sestrom kasnije. Zahvalite se Bogu ako je kod vas bolje.
Jao kad krenu ovi da nabrajaju najlepše žene sveta, te ova je najlepša, te ona, a zapravo je 80% njih urađeno i nije prirodno. Šta, treba da se divim veštačkoj lepoti? Neka hvala.
Video sam čoveka kako nosi dete kroz parking, a mali vrišti iz sveg glasa. Kad je video da ga gledam, rekao mi je: "Moj je, nisam ga kidnapovao" I pre nego što sam išta stigao da odgovorim, dodao je: "Da sam hteo da kidnapujem, ne bih sigurno ovog šu*ka od deteta!" Jedan je otac.
Celog života sam mislio da je ljubav "zlato za budale", da je to skup hormonskih reakcija u mozgu koji nestane posle par meseci. A sad gledam sebe kako patim za njom već 3 godine, od kad je ne viđam svakodnevno. Nismo bili zajedno, ali nepodnošljivo nedostaju njene oči i osmeh, naši razgovori i zezanja. Sanjam je često, a kasnije ceo dan budem nervozan i mrzovoljan. Kad se ovako nešto desi matorom ciniku kakav sam ja, to je dokaz da život baš zna da ti lupi šamarčinu i pokaže da to što misliš da znaš ne vredi ničemu.
Cijeli život sam živio neuredno – alkohol, veze na jednu noć. Molio sam Boga samo za jedno: da nađem poštenu djevojku koju ću voljeti i koja će voljeti mene, da mogu živjeti sretno. Našao sam je, ali sada imam problem – varam je svaki put kada ode negdje. Žene nikada nisu bile više zainteresirane za mene nego sada, otkako sam u vezi s njom, a ja sam jako labilan.
Da nema frizera, hodali bi ste čupavi ko pećinski ljudi ! Nije frizer samo da farba, šiša i navija viklere, postoji škola sa razlogom. Možete naučiti navedeno ali ne možete na nekom kursu naučiti hemiju, psihologiju, poznavanje materijala, to su najbitniji predmeti pored prakse. Frizeri rade sa opasnim hemikalijama, tren nepažnje i ode kosa. Zato se i dešava da izadjete sa sprženom kosom ili pogrešnom bojom iz salona jer frizer nije pazio na času niti ide na edukacije, oni koji uče stalno, e njima se to ne dešava. Aj zdravo.