Kada mi se neka devojka svidi, odma tražim manu da ubedim sebe da nismo jedno za drugo. Loša predhodna iskustva pa mi lakše ovako. Može biti efekat kiselog groždja, ne poričem ni to.
Od kad imam djecu više ne uživam u životu kao prije. Imaju sad drugačiji načini uživanja. Ali ono bezbrižno kad brineš samo da je tvom du*etu dobro eee toga nema više. Sad samo razmišljam da li im je hladno, da li su gladni, žedni, jesam li provela kvalitetno vrijeme sa njima, jesam li dobra majka itd. Čak i ako uradim nešto za sebe imam grižnju savjesti. Npr da upalim nešto na TV da gledam. Ni odlazak u wc nije kao što je bio. Možda je to samo kod mene. Možda je drugima bolje i lakše. Ali eto to je moj slučaj.
Dođite nam. Hoćemo. I vi kod nas. Hoćemo. Čućemo se. Dogovoriti. Nemojte sad da ne dođete po 6 meseci. Neee, doćićemo. Važi, dogovoreno.
-Niko kod nikoga ne ide, niti je zvao da se dogovori, niti planira.
Od rođendana do rođendana, od slave do slave.
Tišti me to što sam svesna da moj momak sa kojim sam u vezi 2 godine i dalje misli na svoju bivšu. To sam shvatila kad smo je zajedno sreli sa nekim frajerom, u očima mu se videla tuga što ona ima drugog, i neraspoloženje danima… Ona je atraktivna, crna, zgodna, prelepa i osećam se isfrustrirano…čak sam ga i pitala da pređemo iz našeg rodnog Niša kod mojih u Novi Sad, a on ni da čuje…. Plašim se da kad bi ona htela sa njim, on bi potrčao!
Razvela sam se i procvetala. Bukvalno mi je sve krenulo. Brak nam je bio jako loš, pogotovo na kraju... Dete isto tako nesrećno sa nama kao i mi... A sada... Odlično! Dete i ja imamo naš mir, na poslu mi je isto krenulo! Ja sam dobro, srećna, raspoložena... Ljudi moji, ja uživam posle razvoda kao nikad!!!
Dragi muškarci, dosta vas to radi, ali verujte mi. Nemojte nikako. Vidite nepoznatu devojku koja vam se dopadne na nekoj od društvenih mreža, i šaljete joj vaše fotografije. Verujte mi, TO ODBIJA. Ja prva iskuliram takvu poruku. Mislim, ne znam ni šta da odgovorim nekome kome oči nisam videla, a šalje mi svoju sliku... Dakle, stvar je samo u pristupu.
Odustajem od traženja devojke. Imam 24 i nikada nisam imao devojku. Pokušavao sam. Prilazio sam, ali sam uvek dobijao odgovore "imam momka", "nemam vremena" itd. E pa, više nikada neću nikada ni jednu devojku zvati na spoj. NI JEDNU! Jedino što bi me nateralo da opet počnem je ako bi meni neka devojka prišla i pozvala me na spoj. Ali pre toga, NIŠTA! Pa makar to značilo da nikada vezu neću imati! Pa makar to značilo da ću ostati nevin do kraja svog života! Pa makar to značilo da ću umreti sam, VIŠE ME NE ZANIMA!
I ne želim da čujem "tek ti je 24, imaš vremena" komentare. Muškarci mlađi od mene već imaju vezu, a meni ne uspeva! Moj drug, koji je ružniji od mene ima više uspeha nego ja!
Prije par mjeseci pohađala sam jedan kratki tečaj i tamo sam se na pauzama često družila između ostalog i s jednim dečkom. Nije mi se sviđo već smo se našli po nekim temama. Tu se nama često trpala jedna ženska koja je baš bila nametljiva prema njemu i to su i drugi primjetili. Čim bi vidla da nas 2 pričamo eto ti nje a da pritom inače ni on ni ja nismo nešto s njom kominicirali. Baš je bila agresivno nametljiva u stilu: vidi me, pogledaj me. Znala sam ga zezati da je tetka bacila oko na njega (starija od njega 10 god). I ok sad to, prošo tečaj, s njom nisam u nikakvom kontaktu, s njim tu i tamo. I sad šalje meni likuša NIODKUDA iz vedra neba poruku kao kako se ona našla s njim i jako je bila sretna što su se napokon vidli i doda još jaoo kako bi i mene voljela vidjeti pa kao da se svo 3 nađemo. Haa???🤔 Ajd dobro bravo evo za tebe, nek si ti meni javila tvoj napredak, evo pljesak sjedi 5 👏👏👏
Godinu dana sam sa dečkom i svi komentarišu koliko sam ja lepša od njega, da je ružan, itd. I sad to meni ne predstavlja problem, baš me briga, ali njemu predstavlja problem od početka. On ne zna da ignoriše to što drugi kažu, već se nervira i onda se mi svađamo bez veze. Kao da ja mogu da utičem na to šta će drugi da kažu, počinje to da me umara previše. Mi ovako super funkcionišemo, ali taj problem postoji. Ja mu ne pričam kad neko meni nešto kaže i uvek ga branim, jer mi to nije bitno. Problem je što njemu kažu to u lice ili ga pecnu kao lepotica i zver, baš ružno. I stalno mi priča da se stavim u njegovu situaciju, kako bi meni bilo da svaki dan to slušam. Ja kažem da samo ignoriše, al ne vredi...
Sa 30+ godina sam došla do svog prvog auta. Samo ja znam čega sam se sve odrekla da bih ga kupila. Smatram da sam dobar automobil izabrala, jer sam se informisala na svim mogućim sajtovima. Onda mi dođu rođaci i traže da im pozajmim kako bi išli na dalji put. Obojica rade, imaju dve dobre plate plus žive sa mamom i ona ima penziju. Nemaju navodno novac da njihov auto poprave. Naravno da im nisam dala...