Prije 4 godine sam se posvađala s momkom s kojim sam se družila tad, imali smo fazu muvanja i poljubac (imao je djevojku tad, tj svježe posvađani i raskinuli prije nego smo se mi poljubili). Razlog svađe sam donekle ja. On se nakon naše svađe pomirio sa tom djevojkom. Ništa nisam znala o njemu do prije 2 mjeseca dok se nismo opet sreli u gradu, više puta. Javio mi se opet, želio je da "zakopamo ratne sjekire". Vidjeli smo se taj dan i kroz priču provukao da otprilike zna šta se dešavalo u međuvremenu u mom životu, davajući do znanja da se interesovao. Nakon nekolika sati razgovora, prepričavanja šta se kod koga dešavalo u životu, radila nas je ista ona energija kao prije 4 godine i imali smo seks. Nismo zajedno. Čujemo se, vidimo se ali se seks nije ponovio.
Nekolika puta mi je opet provukao kroz priču našu tadašnju svađu, shvatam da nije baš prešao preko toga. Zbunjena sam a mislim da počinjem da imam emocije prema njemu.
Davno mi se sviđao jedan, ali ja njemu nisam. Odustala sam od njega i ohladila se. Međutim, ne znam šta se desi da on nakon nekoliko godina želi biti u vezi sa mnom. Kaže da mu se sviđam, a pre nije bilo govora o vezi, gledao je druge devojke, govorio je kako ja samo mogu naći dečka kakav je N (ne znam šta mu je to značilo, ali znam da je negativno), da neće niko glupu devojku (evo on me sad hoće, zanimljivo). Naravno, kad sam mu to sve rekla – odgovorio je da ovo nije istina, da se ne seća itd. i normalno, počeo je odmah meni da prebacuje, da svaljuje krivicu na mene... Kadgod nešto pričam, on mene prekine i nastavi po svom. Mada ja mislim da je to zbog toga što je u godinama i vreme mu je da se ženi, pa kao hajd mogu i ja sad. Da mu ovo kažem, rekao bi da to nije tačno i „eto kako vi devojke razmišljate“. Mislim se, ostaćeš ti sam. Kad sam ga ja ganjala i bila zaljubljena, govorio je da sam dosadna ko krpelj. Eto mu sad. Kako se sve vrati.
Lako je prepoznati nezadovoljnu djevojku u vezi ili braku. Gledam komšinicu, lijepa ko lutka, 21 godina, udala se za muškarca od 43, nema osmijeha na licu, kao da je život isisan iz nje. Ja kad sam bila u njenim godinama, blistala sam od sreće kad bih bila zaljubljena, logično bilo je i teških bolnih raskida ali ni tada nisam izgledala "mrtvo" poput nje.
Radim kao dostavljač i najviše od svega mrzim ljude koje puštaju svoga psa kad otvore stan! Skače mi po nogama, grebe torbu, ometa me kad predajem porudžbinu... Da li je moguće da nemaš bukvalno 5 sekundi da zatvoriš svoga psa u sobu dok preuzimaš porudžbinu? ili to namerno rade? Nije mi jasno... ne moraš nabijati svima svoga psa na nos!
On je Rus. Neverovatno lep, visok, drag i dobar. Tretira me kao princezu. Upoznali smo se na poslu. Savršen muškarac. Problem? Naše vere nisu iste. Za nas to nije problem. Za moje roditelje to bi bila potpuna drama. Oni očekuju istu veru, bez obzira na to kako se muškarac ponaša prema meni. Mi spavamo zajedno, volimo se i kada bi moji roditelji to saznali, izbacili bi me iz porodice. Oni misle da sam neiskusna i da ću ostati nevina do braka.
Kaže meni moj dečko "Tvoji neka ti kupe auto, tvoji neka ti obezbede stan, lepo bi bilo", a njegovi imaju tri stana i nijedan nije njegov... Ne znam što od mojih zahteva, ono što njemu njegovi nisu pružili a mogu, jer kome će ako ne njemu? Moji imaju kuću i to je to, odakle i stan da kupe odjednom? Ništa mi tu nije jasno.
Jako se ložim na komšinicu preko puta, mislim da je perverzna kao i ja.
Prošlog vikenda se našli u njezinom gradu (inače oboje smo iz istog grada iz Hrvatske i prije par godina smo se preselili u Njemačku). Vozio se sat i pol do nje, iznenadio je poklonom, našli se i kako se nismo baš dobro poznavali iz Hrvatske taj dan smo se prvi put bolje upoznali. Cura je jedan period bila vezana, zaljubljena i pokazivala mnogo ljubomore. Sve je isto bilo i taj dan kad smo se vidili…Eh onda dolazi do toga da joj tata završava u bolnici, kući ima problema mnogo i mnogo problematičnog brata. Tu ona započinje da mi kratke i hladnije poruke piše…kaže mi nisam neki tip njezin jer joj previše stresa pravim oko toga svega. Moja namjera je samo bila da budem uz nju, da joj pomognem ako kako mogu, ali ona je to izbjegavala, rekla da ju ne zanima više ovo. Razmišljam ovo par dana šta da radim…da li da odem do nje da uživo pričamo? Izjasnite mi se malo šta vi mislite o ovome…isplati li se truditi oko ovoga?
Svaki put kada prođe pored mene namigne mi, to traje već 3 godine, ja još skupljam hrabrosti da namignem i ja njemu, a volim ga :)