Sa mlađim sam momkom od sebe, i stalno mi prigovara kako se oblačim. Nameće mi široke hlače, silterice, drukčije patike, crop top. Osjećam se tužno, posebno kada nešto od toga obučem, a on kaže,vidiš kako ti dobro stoji izgledaš još mlađe sada. Pa šta si onda sa mnom, nađi mladu i dobro. Rekla sam mu odmah na početku to, da sam prestara za njega, a on kaže volim tvoj karakter. Pa šta je sad? Inače, 10 godina sam starija...
Nikada ne mogu da prebolim što sam morao napustio svoju zonu komfora, i da se oženim sa njom i sada čekam blizance. Godinama sam bio sam, nisam ni posao imao, pa zasto sam morao da pristanem da budem sa njom i da narušim svoju zonu komfora, jedino sam se nervirao što nemam posao a nisam trebao. Izađem vikendom u grad, spavam do 9 ujutru posle gledam po netu šta ima i tako prolazilo vreme. Od kad sam sa njom umro mi otac, ona u to vreme provodila vreme kod mene, sad ostala trudna i adio zono komfora.
Nama je 38. Moja drugarica razvedena, probala sve i svašta s kim je stigla. Ne osuđujem, njen život. Ja, još uvijek sa srednjoškolskim momkom.
20 godina smo zajedno. Prije par dana odlučim da se našalim sa njom, kao ja hoću nekog klinca da "probam", jer zna da mi je muž jedini muškarac. Ja sve dočarala. Kad je ona usula paljbu. Nema se tu šta probati. Ona je za vjernost, ni u vezi varala ne bi, a ne u braku. Sve osude koje je imala izgovorila. Ne znam da li je ona moja iskrena prijateljica. Očekivala sam da me na neki način podrži, i da kao kaže "ako baš želiš, pokrivat ću te". Iako je situacija izmišljena osjećala sam se baš čudno u vezi sa svim. Kao da sa nekom sveticom pričam a ne sa ženom za koju ja znam da je prejahalo pola grada.
Ali stan na Dorćolu od 19m2 košta 99000e?! Pritom nema oblik. Ceo stan je nekakav šestougaonik! Očajno!
Suprug i ja imamo solidnu ušteđevinu koju planiramo iskoristiti kao učešće za stambeni kredit. To nije klasična ušteđevina "Odvoji 200 eura od plate za ne daj Bože", već prosto višak zarade koju nismo imali gdje potrošiti. Možda pravim problem gdje ga nema, ali ja se bojim šta će biti jednom kad zaista dignemo kredit i tog novca više ne bude, a budemo imali još i ratu kredita za vratom ili ako se neko razboli ili izgubi posao. Mi nismo navikli štedjeti. Izlazimo, putujemo, kupujemo i znam da će se to morati promijeniti, ali ne mogu zamisliti život drugačiji od ovog kojeg sad vodimo. Nekad samo razmišljam kako od ovog ne može bolje i može samo gore.
Završila sam master studije psihologije pre sedam godina u Zagrebu. Danas radim kao HR menadžer u jednoj od najvećih konsultantskih firmi u Srbiji. Pored toga, specijalizovala sam KBT psihoterapiju i radim kao psihoterapeut u privatnoj praksi. Radim samo vikendom. Mesečno zaradim od tri do četiri hiljade eura. Ovo pišem kako bih ulila malo motivacije budućim kolegama.
Odrastao u siromaštvu, nikad imao svoju sobu, studirao u studentskom domu. Zato mi nakon faksa nije bio problem raditi zimske i ljetne sezone (5+5 mjeseci). Radio noćne smjene na recepciji, pa dobivao i veću plaću dok sam igrao igrice, gledao filmove, učio jezike. Jeftino naučio skijati i roniti jer sam njihov kolega, socijalizirao se, kupio motor za po moru, tako da na te godine nikad nisam gledao kao bačene. Nakon 4 godine tako, u kešu platio manji stan doma. Zbog vlasništva stana i ubiranja najma sam napokon i službeno kreditno sposoban, pa sam digao kredit za još veći stan koji moja austrijska sezonska plaća bez problema otplaćuje, a još mi ostaje za uživanje i etf-ove. Neki dan sam napunio 29 godina i ne mogu vjerovat koliko sam sretan i kako sam uspio iskoristiti sustav u svoju korist :)
Stvarno ne znam kako pojedine muškarce nije sramota da se ponašaju kao slobodni momci, a uveliko su vezama ili brakovima i to sa decom. Da bi se tako ponašali morate najmanje 3 osobe da ne poštujete, pre svega sebe, svoju partnetku i dete. A onda i žene kojima se nabacujete.
Prije jedno 6 godina sam anonimno preko Facebooka (imala sam 20 godina) uputila pitanje u jednoj grupi namijenjenoj takvi temama - trebam li otići u inostranstvo ili ostati i završiti fakultet. Mnogi su mi pisali da ostanem i završim pa onda da idem, hvala im puno jer sam ih poslušala i zaista sam profitirala!!!
Kad sam njega upoznala dugo nisam mogla da se naspavam. Iz nepoznatog razloga sam se budila ranije, bila umorna, ali opet raspoložena i puna energije. Kasnije sam shvatila da je taj razlog zaljubljenost. Da, prvi put mi se to desilo tek sa 25. To mi je bio prvi dečko i volela bih da je ostao u tako lepom sećanju.