Znači, treniram rukomet već 4 godine ali u zadnje vrijeme stvarno nemam motivacije i ne mogu raditi kako trebam. Mene su tu roditelji upisali samo da se bavim sportom.. Stvar je u tome što ja ne želim više da treniram ali oni mene ne žele ispisati, ja mogu otić u teretanu i trčati i sve ali ne želim više trenirati rukomet. Ja sam im ovo rekla no oni mene idalje ne žele ispisati (molim ih već godinu dana). Ima li iko neki prijedlog kako da ih nagovorim ili nešto?
Moja žena i dalje gleda profil bivšem dečku, iako smo 10 godina u braku.
Suočavam se s činjenicom da mi je muž alkoholičar, da mu nema pomoći, da je to dio njega, da su nam svi problemi do sada na ovaj ili onaj način povezani s alkoholom. Ne znam šta će bit, dvoje male djece, otuđenost od sviju, ugled koji narušavamo razvodom. Al ja više ne mogu, gadi mi se. Djevojke drage, birajte dobre momke, čim voli popijuknut-red flag. Kanite se paćenika i mučenika, nije vaša dužnost da ih spašavate od njih samih. Dok ste cure, možete birati, birajte za sebe najbolje. Poslije je teško nazad. Kad se brak raspada, krivnja je na ženi. Jer, u suštini, društvo ne prašta ženi jednu stvar- što je glupa. I plaćate skupo svoju glupost. Ne budite glupe, kontrolirajte strasti i osjećaje. Stručnjacima ostavite psihoterapiju i potporu.
Spremite se na apokalipsu, da! Dobro ste pročitali. Juče mi je majka, prvi put u životu posle 26 godina rekla da me voli.
Strah me od jutros da izađem iz kuće.
Svaki dan dođem doma sa posla u 6 navečer i budem umorna, ja nemam kad razmišljati da imam još i djecu, a tek i on koji dolazi u 8 navečer doma. Preumorni budemo. Jeb*š ovakav život.
Mnogi mi kažu da sam imala sreće sa svojim suprugom. Upoznali smo se u srednjoj, bili dugo u vezi i na kraju se venčali. Najlakše je reći-imala si sreće. I ne kažem da nisam ali imala sam i pameti da prepoznam sreću. Da se borim za nju. Da žrtvujem neke stvari zarad osobe koju volim. Veza podrazumeva jako puno kompromisa i hrabrosti. Devojke RECITE svom dečku šta očekujete od veze, nemojte se brecati i svađati to samo narušava vaše dostojanstvo. I budite realne. Toliko vas znam da imate po 32, 33, 34, 35 a da nemate ni vezu a kamo li brak i živite u oblacima. Decu možete imati do određenih godina, sve posle je rizično. Ljutite se koliko hoćete, znate da sam u pravu. Nakon 25te je sve manji izbor partnera, jer muškarci žele mlađe partnerke. To nije fer ali je istina. Nema ničeg lošeg u tome da ostaneš neudata cool tetka, ali nemoj onda svako malo meni plakati i kukati što si sama a pri tom odbijati muškarce s kojima te moj suprug i ja upoznamo.
Najbolja drugarica nema para sa mnom da ode u drugi grad na koncert, ali ima para da sa dečkom ide na more, u banju, u oblizak drugih država...
Volela bih da živim život kao u seriji Seks i grad, da svako veče izlazim na koktele, da menjam momke ko čarape i da imam neki super posao.
Zajedno smo 15 god. Dvoje djece. Moja srodna duša. Početkom godine sam saznala da je bio u kombinaciji sa kolegicom sa posla. Par poruka i dogovor da se nađu ali je odustao. Svi su mislili da su zajedno i da me vara. Saznala sam "slučajno" od poznanice. I ona i on se kunu da između njih nije ništa bilo. Prešla sam preko toga ali u meni je on umro, jel se može to promijeniti, jel se može vratiti taj osjećaj kada bih za njega u vatru skočila? Imam osjećaj da ga svakim danom sve manje i manje volim. Vježbam, uređujem se, dobro izgledam i niti jedan muškarac u mojim očima mu nije bio do koljena a njemu ni to nije bilo dovoljno.