Imam djevojku stariju od mene 8 godina, trenutno joj je 34 nekad u mladosti je bila gogo plesačica.. saznao sam to neki dan i sad me sram da sjedim sa njom i u kafiću...
Imam drugaricu koja je opsednuta uklanjanjem dlaka. Smeta joj čak i najmanja dlačica na telu, npr. one sitne dlačice na leđima na nadlakticama i ostalo. To toliko ide u krajnost da tera i svog momka da se brije, celo telo. Kaže da joj se povraća kad mu vidi dlake na rukama, nogama ili stomaku, pritom momak čak nije ni maljav, nit ima neke jake dlake. Meni je jednom rekla da sam kao majmun jer nisam obrijala ruke. Ja se ne opterećujem time, ali mi je toliko čudna ta njena opsesija...
Devojka i ja raskidamo svaka tri meseca kako bi osvežili odnos.
Dopisujem se s tipom nekih petnaestak minuta i vidim da to već ide u određenom neprijatnom smeru. Paćenički i veoma nepotrebno erotizovano, što nisam nikada ni tražila. Razmišljam o blokadi, a u tom momentu me dotični pita: „Je l' ti smeta što sam oženjen?“. Odgovorila sam mu da najviše smeta mučenici koja se za njega udala i blokirala. Novi dan, novi bednik.
Sve me više grize savest što je mama ostala da živi sama od kako sam se udala i otišla da živim vani. Dugo smo bile samo nas 2, brat isto već odavno živi u drugoj državi, razumem da je prirodno da i mi stvaramo svoje živote ali me jako brine kako će ona u starosti, još prvi put u životu živi sama. Ne znam, valjda me bar neko još razume ako je bio u sličnoj situaciji.
Dok sam bila mala i živela sa roditeljima, tata je uvek bio dobar sa rodbinom. Poštovao ih, zvao, kuvao, spremao, postavljao. I sa njim i mama. Svi su se rado odazivali i uvek bili ugošćeni. Tata je bio broj jedan u familiji. Sto puta sam ostala bez užine za školu, jer se nije imalo para, zato što se prethodno neko morao ispoštovati. Danas kada sam odrasla, niko ali niko od te rodbine, nije mogao da mi pomogne (zajam je u pitanju), kada sam se obratila (iako mogu i te kako). Ajde nema veze meni, ali niko nikad mojim roditeljima se nije našao u kriznim situacijama. To je nešto što ja jednostavno ne mogu da razumem. Krivim roditelje isključivo, jer ne mogu da verujem da možeš toliko da se smeješ i zabavljaš sa ljudima koji kasnije nisu u stanju da budu tu kad je najgore. Kad se jede i pije sve je super.
Žena počela da mi zakazuje sex, te ćemo sutra, pa za 3 dana i tako, već mesec dana.... Sve bude po dogovoru, al sam iskreno malo zbunjen...
Ne mogu vjerovat da mi se ista stvar dešava treći put sa istom djevojkom. Upoznam je, osvajam godinu dana, ona flertuje i daje toplo-hladno signale ali kada treba preći u vezu odbije me uz izgovor da nije za to. Sačekam godinu dana jer mi se baš sviđa, probam ponovo i stupim u kontakt i ona mi uradi istu stvar. Sačekam opet godinu, probam ponovo i evo već primjećujem njeno hlađenje i nezainteresovanost nakon par sedmica dopisivanja, dva izlaska i mnogo flertovanja sa njene strane i slanja signala. Kad sam je htio poljubiti na drugom izlasku, odbila me uz izgovor da ona mene nije ni smatrala partnerom nego drugom. Pa zašto onda daješ signale da jesi za vezu? Ne kontam zašto flertujete i dajete lažnu nadu i vrlo jasne signale ako niste zainteresovani za neki dublji odnos osim dopisivanja i flerta kojim skraćujete dosadu?
Muško sam, imam 26 godina. Imam problem sa neodlučnošću, banalan primer, kada imam izbor između dve opcije i to počevši od najmanje gluposti pa na dalje, preterano analiziram i jedno i drugo pa tada dođe do neodlučnosti. Muka mi je od toga više.