Želim zdravu i mirnu vezu baziranu na poverenju i otvorenoj komunikaciji koja nekada zna biti neprijatna, ali neophodna. Bez varanja (ne želim nikoga da proveravam) i laganja. Sa svakodnevnom podrškom i trudom. Naravno sa strašću i ljubavlju jer bez početne hemije ne ulazim u projekat. Toliko od mene.
Prošle godine u ovo doba sam bila toliko rasuta na komadiće, toliko loše, a nitko to nije znao. Baš sam velik obiteljski problem na leđima nosila i onda se pojavio on. Ja stvarno vjerujem da su nam neki ljudi poslani u život s razlogom. Nismo bili dugo skupa ali dovoljno da me izvuče sa ponora. I.M. Hvala ti što si mi uljepšao najteži period života!
Ljudi koji dođu kod vas i ogovaraju druge ljude, isto tako će doći i drugima i pričati vama iza leđa. Nemojte da mislite neće, jer hoće i nekako mislim da u toj situaciji treba biti neutralan i ne učestovati u tom razgovoru. Okej mi je podeliti svoje mišljenje o nekoj osobi sa sebi bliskim ljudima ali ako ideš i onako pričaš svima o nekome, e onda si stvarno jadan...
Konačno sam prekinula prijateljstvo koje me je počelo gušiti. Ružno je reći, ali laknulo mi je.
Gdje god pogledam sve nezadovoljni ljudi. A kada im kažeš u lice, kažu: ma ne, ja sam zaista jako sretan, imam ovo, ono.... Kako je teško pogledati se u ogledalo i još kada ti se istina kaže, odmah kontra napad. Veliki pozdrav svim sretnim ljudima koji se ne žale i koji koračaju hrabro kroz život uprskos svim mukama. Niste sami! Ostanite takvi, ne dozvolite parazitima i dvoličnjacima da vas mentalno unište!
Zadnji put kad sam video praznu sudoperu, jest kad smo je i kupili.
Koliko god da sam dobar u svom poslu i uspešan, uvek me prati ta stigma da sam završio privatni fakultet.
Smatram da je bolje imati top frajera (razvijenog, prelepog, uspešnog, sa kojim svi hoće da se druže) pa makar i varao, nego da budem sa nekim običnim.
Priča mi o inteligenciji devojka koja misli da je Strasbourg u Austriji.
Ma daj.