Zbunjena sam zašto često od novih ljudi koje upoznam dobijem komentar da sam pozitivna/optimistična/svetla osoba, kad ja znam da je moj život vrtlog bola i ja lično smatram da ja to isijavam na kilometar.
Nerviraju me kolege koje se non stop žale na razne stvari u firmi, a ništa ne preduzimaju povodom toga. Ja se slažem sa njima oko stvari na kojih se žale, ali isto tako kada sam šefovima više puta iznela te probleme, većina kolega su ćutali kao piiiii...i skoro niko me nije podržao. Ja sam ispala crna ovca jer kako se pobogu samo ja žalim, a niko drugi ne. Ne razumem takve ljude, čega se toliko boje i kako ne shvataju da radnici jako veliku moć imaju kad se udruže. Ako ništa, naučila sam lekciju i od sad se borim samo za sebe.
Škorpija sam u horoskopu i ljude mogu da izbacim iz mog života hladnokrvno kao da nikada nisu ni bili tu.
Gledam neka stranica što prodaje donji veš za mlade devojke, to sve neke tange, kaiševi ko za sado-mazo, kombinezon sav providan pa izgleda kao da si se cela obukla u čarapu... A cene otišle u nebesa, kvalitet 0, sve sintetika jer prave Kinezi. I čemu to sve? Zašto bi neko bacao pare na takve gluposti i izgledao jeftino? Zna se šta je sexy veš, čipka, halteri i to je dovoljno. Ali da glumiš por** divu nekom muškarcu kome je mozak već ispran filmovima za odrasle? Ma važi. Inače žensko sam i ne pada mi ni na kraj pameti da glumim por***arku nekom nesigurnom papanu. A vi devojke razmislite za koga se toliko sređujete i kupujete silan donji veš jer verujte - većina nije vredna toga. Pravi muškarac koji zna šta hoće neće čekati da ga vi zavodite i pravite budalu od sebe.
Ne znam što ste vi mladi ljudi pod tolikim pritiskom, znam da je rodbina krivac ali nije kasno da se udate/oženite u 30im niti da postanete roditelj u 35oj itd. Moja tetka rodila u 35oj, evo ima 2 unuka, drugarica u 33oj, evo kćerka 17 godina. Pa nije 35-65, pobogu.
Nemojte srljati u brak samo zato što je neko rekao da "morate u 25oj da se uzmete". Pa niste roboti, kad upoznate pravu osobu znaćete.
Oženio sam se sa sjajnom ženom, imamo decu, presrećni smo zajedno. Juče sedim i nešto razmišljam. Bože koliko su mi zla nanele žene u mladosti. Manipulisale, lagale, varale. Momka koji mi je slomio ruku jer sam mu bio sa devojkom, a nisam ni znao da ima dečka (nedeljama). Mnogo plaćenih računa gde sam pozvan da ih nahranim. Nameštan više puta u ljubavnim trouglovima, u kojima nisam znao da sam. Prevaren više puta. Više puta pokušale na silu da zatrudne sa mnom. Mogu do sutra da nabrajam. Samo ću reći, hvala ti bože posle svega što si mi poslao ženu anđela.
Bivši partner je bivši sa razlogom to je tako u životu ali ne da mi nedostaje bivša, ta njena energija, mogućnost da pričam o bilo čemu sa njom, spremnost za avanturu akciju, stalnim unapređivanjem, novim iskustvima... ah, prosto dugo ništa ni slično nisam video. Ostavila je trag njen na meni nema govora. Voleo bi da je deo mog života ponovno ali ja ne verujem u čuda i to je to, bivša je i ništa više sem toga i lepih sećanja. Mislim da je svaka osoba imala takvu neku osobu za koju komotno može da kaže šteta što nije uspelo.
Pre 10 godina svideo mi se dečko iz zgrade u kojoj sam stanovala kao student. Nikada se nismo zvanično upoznali, ali bismo razmenili po neku rečenicu kada se sretnemo. Taj osećaj traje i danas, iako u toj zgradi i u tom gradu ne živim godinama. Noćas sam ga sanjala.
Evo da olakšam dušu, radim u toksičnom kolektivu gdje je šefica ulizica a nikad je nema stalno je na bolovanju kao uvijek dijete bolesno, kada se vrati uvuče se direktoru u du*e, a ima klan svojih prista sa koji se podržavaju a nas radnike pravi budalom koristi za rad i odgovornost a sa drugim ćakula pošto su većina neradnici planiram dat otkaz ali ne znam od čega ću živjeti, inače ću oboljeti.
Kako se nositi za takvim ološima i ljudskim otpadom.
Domaćica sam, kuham, perem, peglam, pravim zimnicu, učim sa svojom djecom, razvozim ih u obdanište i školu, stignem da pomognem mužu kada radi od kuće. Nervira me kada neko kaže, lako je tebi ti ne radiš, a meni 24h, prođe za tren.