Zbog finansijske situacija naverovatnije suprug, deca i ja nećemo moći otići na more. Naporno radimo tokom cele godine i more nam je odmor za dušu i telo. Baš sam tužna. Znam da će mnogi reći kakve su to gluposti imaju ljudi hiljadu puta veće probleme, ali nakon svakodnevnih stresova na poslu stvarno nam treba tih deset dana sunca i mora.
Udaju smatram kao za neku obavezu koju moram da odradim, isto tako i rođenje deteta. Mislim, dete ću naravno voleti, ali muža, pitanje je... svi su na početku veze i braka fini, a poslee, ko zna...
Kad sam bio mlađi, opasno sam se ložio na jednu kevinu prijateljicu. Iako je bila 5,6 godina mlađa od keve, od mene je bila starija skoro 20 godina. Ona je to provalila i mi smo se smuvali. Tad sam bio treći srednje i svaki dan sam gledao da dođem kod nje kad se vrati s posla. To je trajalo sigurno 2 godine pa i jače, posle se to proredilo. U zadnje vreme se skoro ni ne viđamo. Uglavnom, keva i ona se gadno posvađaju i ona joj svašta kaže. Keva kad je došla kući, nema čime me nije gađala, šta god joj je palo pod ruku, da ne pričam šta mi je sve rekla. 10 dana nisam smeo da dođem kući dok je ćale nije smirio. Od tad je prošlo 6 meseci, keva još uvek sa mnom ne priča...
Visoka sam 160 cm i volim tu svoju "visinu". Vidim da ovde mnoge djevojke pate zbog toga a ja se eto često šalim na svoj račun i kad me neko pita "koliko si visoka", ja kažem metar i po. Najbolja stvar je ta što mogu da nađem odjeću i obuću na sniženju, uvijek ostanu manje veličine i brojevi tako da uživam a i uštedim pare.
Učiteljica sam i o nekim svojim učenicima nemam baš ništa ni dobro ni loše za reći. Jesu li ta djeca prazna ili je moja pažnja previše selektivna?
Učenica sam prve godine gimnazije. Sad će kraj godine, sve ocjene su pretežno dobre, ali matematika mi od samog početka predstavlja problem. Postoji više razloga za to. Nikada nisam imala neki talenat za prirodne nauke, ali sam znala bar 3 da dobijem. E sad, glavni problem je to što imam katastrofalnog "profesora" koji ne objašnjava zadatke uopšte (samo nam da neke papire da prepisujemo). To po meni uopšte nije adekvatan način za shvatanje nekog gradiva. Zaista ne znam kako sama da se izborim sa tim, a znam da bi uz drugačiji način objašnjavanja sve bilo puno lakše.
Nekad stvarno poželim da me nema. Borim se da mi bude bolje ali ne vidim izlaz. Dobila sam posao koji sam htela i borim se.... nadam se da će biti bolje.
Kako pronaći prijatelje? Imam 22 godine, svo društvo od prije par godina više ne zanimam, a iskreno ni oni mene jer smo se previše svi promjenili. Kako da upoznam nove ljude?
Što učiniti kada s partnerom isprobate nešto novo u seksu i on više ne može zamisliti seks bez toga, a vi ste apsolutna kontra? Riječ je o sado mazo seksu. Sada ispada da smo oboje mazo, a prije je situacija bila drugačija ili sam barem tako mislila. Jako me to muči.
Žalim što sam upisao filozofski fakultet. Od ovog fakulteta posla nema uopšte. Deco, pamet u glavu. Ili upisujte mašinske, medicinske ili elektrotehničke fakultete, ili ih uopšte nemojte ni upisivati. Sve jedno, i onako posla nećete imati, barem ne u struci.