Zašto ja ne mogu da nađem dečka sa dužom kosom, nego se za mene interesuju isključivo oni gaserčići sa robijaškom frizurom od pola centimetra?
Pre neki dan čekam na pešačkom da se neko smiluje i stane pa da pređem ulicu. I staje jedan auto, krećem ja i pogledam u vozača da mu klimnem glavom, da se zahvalim, kad ono moj bivši dečko za volanom, koji me posle godinu dana zabavljanja ostavio tako što je prestao da se javlja. Skamenila sam se na sred ulice i tako stajala i gledala u njega nekih pola minuta. Onda su drugi počeli da sviraju i samo sam prošla. Sad mi žao što mu nisam razbila šoferku!
Mislim da neko treba da objasni ovim matorcima što prave reklame da mi mladi koristimo reč "kul" mnogo manje nego što oni misle.
Prepala sam se kad sam trebala na razgovor kod direktora prije nego sam primljena na posao. Kasnije sam vidjela da je zapravo dobar kao kruh. Miran, tih, dobrica.
Sanjala sam da imam sex sa šefom. Evo već peti dan se zacrvenim od srama pred njim kad ga sretnem.
Najjače kad na poruke ne odgovaraju oni koji najviše vise na telefonu.
Pisem ja svom dečku: “di si bombončiću ;) jesi mi dobar? Oćeš da ti nešto dam? ;) “. Odgovara on meni: evo me kući, ručao sam pa ću učit, volio bih da mi daš jednu tortu (kao - ako već želim nešto dat). Joj, s kojim sam ja smotankovićem...
Milion puta mi se učinilo da je neko dobar, pa na kraju ispadne loš, nikada obrnuto.