Ponadala sam se da sam trudna. Ispostavilo se da se plod nije razvio kako treba i nije živ, samo pobačaj nije hteo da krene sam od sebe. Imala sam nervni slom. Lekari su me poslali na "čišćenje", što je ista procedura kao abortus. U sobi sa mnom nakon intervencije leže mlade devojke koje su abortirale žive bebe. Pričaju kako im je doktor pokazivao bebu na ultrazvuku i pokušavao da ih ubedi da ne abortiraju. One plaču nakon što su abortirale. Ja ne plačem jer sam ja saznala da je moja beba mrtva pre dva dana. Samo ćutim. Razumem i njih, one imaju 18 godina a ja 30. Ali ipak patim.
Pričam sa čovekom od 36 godina o podeli poslova. Temu koju je on neplanirano potegao sa teorijom ,,žene hoće da im muškarac obezbedi sve a one da se fotkaju za insta". Čovek koji u 36 godina ne zna i ne želi da nauči da kuva. Pita šta će mu to. Ne znam, druže... Da se prehraniš, na primer. Jedeš triput dnevno, treba ti hrana. Od bar jednog obroka će ti ostati sudovi prljavi. Koristiš veš, posteljinu. Treba ti čista tura. Ne shvatam kako takve muškarce nije sramota da pređu dvadesetu, tridesetu, četrdesetu i da su em nesposobni za život, em očekuju od žene da im sve to izvede. Em ljuti kad žena neće čoveka koji ne ume da uključi mašinu i ne misli da mu je potrebno sebe da ume da prehrani u kuhinji. Kakav sumrak svesti.
Doktorka sam koja radi u državnoj ustanovi. Zbog malih plata, velikih troškova odlučila sam da povremeno u gradu iz kojeg sam rodom radim privatno, 3-4 dana mesečno. Kako bi neko i znao za mene, aktivirala sam se na facebook-u i postavljala svoje slike sa putovanja, šetnje, prirode, ništa posebno niti provokativno. Za mesec dana, dodalo me je za prijatelja 1000 ljudi iz mog grada…. Onda sma objavljivala slike kako radim manje intervencije, u mantilu, uniformi, postove o prevenciji i zdravlju i naravno lokaciju i vreme gde privatno radim. Inbox pun, termini zakazani za naredna 2 meseca, u čemu je fora??? Imam šta da vidim… Dolaze samo muškarci, zbog beznačajnih stvari, svi doterani, namirisani, mladi, svi se predstavljaju kao neka gospoda, donese bombonjere, cveće, zovu na izlaske itd… Mislim ljudi, ja ne tražim muža, tražim samo dodatni prihod da bih plaćala ratu kredita, da kupim stan, da mogu da jedem zdraviju hranu, da izađem na večeru, pomognem roditeljima… Stvarno sam zgrožena.
Mene interesuje samo da mi devojke koje precrtavaju usne kažu da li su svesne koliko to izgleda? Ako mislite da se ne primeti na fotografijama, varate se. Primeti se i to veoma i izgledate kao da ste musave. Nažalost, moram ovu reč upotrebiti, jer je zaista tako. Budite prirodne, kakve vas je Bog dao, ne pravite od sebe komediju.
Mrzim kad neko prekine kontakt sa mnom a da ne znam zašto. Prosto kao da sam im nešto loše uradila i ne dobijem objašnjenje, onda kada pitam tu osobu da se ponovo vidimo ili čujemo kao da demon uđe u njih i izbegavaju me, ne odgovore na poruke ili pozive. Naravno da nisam navalentna, ali pošaljem poruku ili dve samo da pitam šta nije u redu. Onda imaju neke glupave izgovore i onda je to to. Ja više ne pišem jer imam ponos i neću da molim, a oni se ponašaju kao da me ne poznaju. I to nikada neću razumeti. Šta sam ja tim ljudima uradila da me odjednom izbrišu iz svog života, a do nedavno smo bili super?
Imam jako lepu i srećnu vezu sa finim dečkom koji me mnogo voli. Zajedno smo par godina i nameravamo se venčati. Ono što sam naučila je da ljudi mrze skladne parove. Iako se mi i ne eksponiramo previše, niti razmećemo, razni ljudi su nam svašta pričali i podmetali nogu. Vrhunac je bilo kada je moj bivši koji je mene odbacio, izmišljao razne gnusne priče o meni koje su totalne neistine.
Ego mi je takav, kad se nekome ne dopadam uradim sve da mu se još više ne dopadam.
Zbog lekova za alergiju danas mi je doktorica saopštila da neću moći biti majka. To mi je jedini cilj u životu i bio da budem majka. Kada mi je to rekla kao da je jedan dio mene umro.
Mojoj obitelji je došao jako težak period, borimo se s problemima iz dana u dan od cijele prošle godine. Postala sam jako pasivna, ne družim se s ljudima, skoro nigdje ne idem. Ne primjeti to nitko jer skrivam ali nemam volje uopće, a kad imam volje peče me savjest što ja odem rasteretit misli, a oni budu kući s problemima. Doslovno kao da imam kamen na leđima koji svaki dan postaje sve teži i teži, a ne mogu ga skinuti dok se problemi ne riješe.
Sestra od tetke se naljutila na mene jer neću da joj dođem na svadbu. Pomirila se posle 2 godine sa momkom sa kojim je raskinula zbog prevare. Ovaj je dve godine kumio, molio i plakao i ona na kraju oprostila i sad se venčavaju. Ne podržavam takav odnos i ne mogu da se veselim na svadbi kad ne mislim da će joj on doneti sreću. Devojka je stvarno kvalitetna, prelepi i uspešni momci je jure, ali ne vredi.