Oženjen sam, imam dete. Upoznam nju na poslu, združimo se, ništa se ne desi. Igrom slučaja popijem otkaz na poslu, ne vidim je više nikad u životu, al mi ne izlazi iz glave evo skoro pola godine… Mrzim sebe i ovo što osećam.
U životu me najskuplje koštalo ono “probaj, šta te košta”.
Razvela sam se od muža, živim sada sa ćerkom u stanu i već 4 meseca, ni jedna od 3 drugarice nije mogla da dodje da nas poseti, a ja sam ćerku vodala sa mnom kod njih… Osećam se tako usamljeno i uvek sam se borila sa bivšim da me pusti da idem na kafu sa njima, u grad i on bi mi retko puštao na tu kafu glupu i uvek mi je pričao da ja ne idem kod njih, one nikad ne bi došle kod mene… i boli me duša i srce što je u pravu.. Zvala sam ih više puta i ni jednom nisu došle...
Imam 29 godina, ostvarila sam se poslovno, dobro zarađujem, imam odličan odnos sa svojom obitelj i prijateljima. Nemam dečka i nekako mi i ne treba, osjećam se ispunjeno u životu, sretna sam. Ne razumijem kako je normalno da nemam nikakvu potrebu za vezom. Imala sam ranije u životu ozbiljne i duge veze koje su se završile na ružan način. Vučem traume iz tih veza, pa sada uživam u svom mirnom i sređenom životu. Zapravo u svom okruženju i ne vidim muškarca koji bi me privukao, vidim samo neodrasle muškarce koji jednostavno nemaju ni na koji način obogatiti moj život osim seksom, a i to je upitno koliko je takav seks ispunjavajuć. Postigla sam sve svojim trudom i kada vidim muškarce koji žele da im je žena podređena i da na taj način dokazuju svoju muškost, ne razumijem koji je smisao takvih veza i brakova. Jednostavno mi je lijepo ovako, a onda vidim okolinu koja se bori da mi ukaže kako ja nisam normalna i kako mi je život neispunjen samoj.
Jako ne volim i ne razumem škrte ljude. Imam drugaricu koja živi u inostranstvu i kad dođe ovde (otprilike jednom u pola godine), pošto dođe na kratko nema vremena da se vidi sa svakim iz društva posebno i onda nas najčešće okupi sve u izlasku ili nekom dnevnom piću...i onda očekuje da svako plati svoje piće, kad dođe račun ona vadi svojih 200 dinara za kafu. Meni je to baš jadno, jer pod jedan: ona insistira da se ide u izlazak ili na piće, meni je apsolutno svejedno, što se mene tiče možemo da se okupimo i kući, pod dva: ljuti se ako kažeš da ne možeš da izađeš i ubeđuje te rečima ''ajde zbog mene, nismo se videli sto godina''. Ode se u neki klub, naruči npr. flaša vina i ona sračuna koliko joj ko dođe za vino i traži pare. Razumem da ni njoj pare ne rastu na drvetu, i nije uopšte stvar u parama. Ja neću propasti ako platim svoje, ali mi je prosto ružan gest da ti zoveš ljude, insistiraš da se izađe na određeno mesto i onda se tako ponašaš.
Žena je non stop kukala kako ne bi više da radi i da hoće da sedi sa decom kući. Moj trenutni posao je od kuće i sa decom sam 70% vremena. I mene pozovu na drugi posao, s tim da moram da odem na razgovor sutradan. Novi posao bi zahtevao da budem van kuće 2 smene, ali ona ne bi morala da radi više. Mislite da je htela da se potrudi oko dece da ih sačuva, da uzme dan da ja odem na taj razgovor. Nema šanse.
Imamo koleginicu koja odnendavno radi sa nama. Nije neka lepotica, ali je zgodna, trenira i uvek je doterana, uglavnom je asocijalna ali ok je i super funkcionišemo u timu. Uvek je tu da saslluša svakog i u vezi posla i privatno. Baš retko priča o sebi i uglavnom se to poštuje. Jedan kolega iz drugog sektora koji očajnički traži ženu za brak je bio ubeđen da će se ona udati za njega čim je bude pitao jer po njemu nju niko neće i ona jedva čeka da ima nekog. Pre neki dan po našu koleginicu došao dečko sa kojim je tri godine u vezi. Ovaj kolega sutradan otvorio bolovanje jer je pao u depresiju.
Imam društvo u kom jedan prijatelj ima sestru stariju. I fora je u tome da je drugi prijatelj iz tog društva smuvao njegovu sestru u njegovom ne znanju. Oni su to krili 2,3 meseca dok mu to nisu rekli, ali pre nego što su mu rekli ja sam to slučajno saznao preko nekih drugih ljudi. I onda sam se razmišljao da li da mu to kažem jer po meni je to nekako nekulturno i glupo da mi dobar drugar bude sa sestrom (da on priča šta će joj raditi i šta joj je radio) hteo sam da budem dobar drugar i da mu to kažem pre svega bolje da zna nego da kriju od njega, ali sam ipak odustao i sačekao dok mu oni to sami ne priznaju. Kada su mu to rekli on nije imao ništa da kaže na to i njemu je to totalno svejedno što znači da ako je njemu to ok onda nema šta ja da mu pričam. Te sam onda pričao sa ostalim delom društva da čujem šta oni kažu da li ja samo tako razmišljam, ali sam pretežno bio u pravu a neki su mi rekli da to nije glupo i da je skroz ok. Pa nek mi kaže neko jesam il nisam upravu.
Upisala sam se na faks i nakon trećeg dana upoznala dve devojke, sa kojima sam u grupi za seminarski, sa jednom sam se dosta družila, a i bile smo u istog grupi za vežbe, ona je pre 2-3 nedelje upoznala neku drugu devojku i mene totalno odbacila kada je sa njom ili kada je ona u okolini, osećam se užasno. Ne znam kako da se združim sa nekim kada ili imaju svoju grupu ili su dve osobe, a ne želim da budem 3 točak... Šta mi je za raditi??
Kako se zove ono?
Kad ti voliš nju, ona voli tebe, ali niste zajedno, jer jedete go*na? 🤣🤣💩💩