Majka mi je napravila štrudlu sa makom, krišom sam uveče uleteo u kuhinju, isekao parče, otvorio fioku u polumraku i greškom uzeo kesu i posuo dobru količinu sode bikarbone...
Devojka koja mi se sviđa nosi pojas za ispravljanje kičme još ga i reklamirala, ne znam šta da kažem.
Vozim puno i često po velikom gradu. Sve više primjećujem da ljudi sa tablicama manjih okolnih gradova stvarno ne znaju voziti.
Čast izuzecima!
Možda će zvučati čudno ali: moj momak više voli mog psa od mene. Jer njega više mazi, češka, igra se sa njim. Često pita za njega kako je, šta radi, dok za mene uopšte ne…
Zaljubio sam se u curu koja je samo htjela moju pažnju da si pumpa ego.
Koliko mi se gade ovi muškarci i žene koji spavaju sa svakim i takmiče se da budu sa što više njih. Osoba može da bude dobar čovek, drug i sve, ali ja ne mogu da budem dobra sa takvima, odvratni su mi zbog toga. Uvek su mi na pameti kojekakve boleštine, hiv i ostalo. Ja barem otvoreno kažem, ništa ne uvijam, kažem sve na lep način, bez da ikoga povredim sa grubim rečima. Takva sam, kakva sam. Ako znam da neko to radi, nema šta da traži u mom društvu.
Kad će ovaj sveopšti seljakluk oko nas izaći iz mode. Bože dragi molim ti se nek što prije, ne mogu više ovo stanje podnijeti.
Nikad ne bih dozvolio sebi da padnem toliko nisko da molim saobraćajnog policajca da mi ne piše kaznu!