Nije mi jasno zašto ljudi kada izađu iz neke veze koja je bila toksična ne potraže pomoć psihijatra umjesto što idu iz veze u vezu i time prave još veću štetu i sebi i drugima.
Polažem vozački i nek mi neko kaže da instruktori nisu bolji prema ženskim kandidatkinjama. Vozi cura prije mene, onako slatka je zgodna komunikativna.. Instruktor stalno zbija šale s njom, pjevaju zajedno, on je dira po ruci kad šalta brzine ili je udara po ramenu dok joj nešto govori, daje joj nadimke i komplimente.. I onda kažu žene ne znaju voziti sasvim logično je zašto..
Mi kao mali smo voleli ova ostavljanja za pokoj duše. Silne podele pa se onda mi igramo prodavnice, poređamo te dobijene slatkiše i teraj.
Ja i moja skorošnja verenica trebali smo da idemo na putovanje u Grčku, medjutim... Kada je došao čas za polazak rekla je da moramo da nešto ozbiljno razgovaramo. Ja sam bio siguran da je opet u nekom "sprdnja" fazonu jer ona ume da bude takva često. Sela me je za stol i priznala kako me već dvije godine vara s jednim mojim drugom iz komšilluka. Sav mi se svet smračio, nisam mogao da verujem s kakvom sam osobom proveo 5 godina. Ja sam nju samo dva puta prevario ali joj nikad ne bih to rekao jer znam da bi ju to povredilo. Putovanje smo otkazali a ona je bez imalo srama odmah prešla komšiji. Nakom ovoga više nemam povjerenja u žene.
Skontala sam da mi je momak sa kojim sam 2 g zapravo velika p***. Samo kuka (za sve, od novca, posla do svakodnevnice), žali se na šta stigne, njemu je najteže i najgore, niko ga ne razumije. Pokušavam bit tu za njega ma šta god da se desi, podrška sam velika, al me sve više odbija ovim svojim kukanjem i pesimizmom. Ne znam šta da radim više.
Baš nemamo ideju, supruga i ja, gde naći nove ljude za druženje? Svi stari su nam se raselili, a druži nam se...
Nisam neko ko se hvata za svaku reč, ali brate, toliko me nervira kad vidim ljude da ispravljaju druge ljude po komentarima za njihovo "neznam", "bi smo" i slično, a ovamo da bi valjda ostavili neki dojam inteligencije, oni se služe sa "čak štaviše", "velika većina", "mala ptičica" i ostalo. Smorili ste. Ako već niste toliko dobri sa srpskim, ne ispravljajte ni vi svako malo.
Strah me ići uživo na predavanja. Dok je bilo online i dok su prozivali imala sam papire oko sebe i internet. Mogla sam vrlo brzo naći točan odgovor, a sad će me bit sram kad neću znat odgovor na neko pitanje. Ispita me nije strah jer sam ionako imala uživo prošle godine, ali samo me strah da se ne osramotim, ako ne znam odgovor na predavanju.
Kad pričam sa drugaricama izmišljam da eto i ja imam probleme u braku, kako se one ne bi osećale loše i kako je sve to kao normalno i svima se dešava u braku. A meni ko iz bajke...volimo se, ne svađamo se, deca rastu, poslići.... pre će biti dosadna idila nego vatrena svađa :) al nama super, a vamo sam podrška drugaricama, mislim da im bude lakše kad je njihov problem "normalan"....
Jedina stvar koja me sad motiviše jeste što se sledećeg meseca završava proces mog mršavljenja. Razmišljam o stvarima koje ću kupiti a koje mi pre nisu nikako stajale. Možda je površno, ali bez toga bih poludela od stresa na poslu.