Najiritantnije su mi ove ženske što u opis na instagramu stave pedeset pet datuma! Te kad su počeli da se zabavljaju, pa kad su se uzeli, pa prvo pa drugo pa treće dete kad se rodilo itd itd... Samo fali još datum kad im je dete prvi put kakilo.
Preselim se u inostranstvo i kontaktiram par puta poznanike iz mog grada koje sam poznavao od pre. Čisto da imam s kim da progovorim. Svaki put odbijanje i obrazlaganje kako ne mogu. Zahvalim se i ostavim mogućnost da oni mene kontaktiraju kad mogu/žele. Naravno, to se nikad nije desilo. Nakon desetak godina upoznajem mnogo dobrih ljudi, naših, stranaca, lokalaca, u svakom slučaju, socijalni život mi je dobar. Mnogo truda, doškolovavanja i malo pomoći prijatelja, uspem da se snađem, radim u struci i lepo zarađujem. Sretnem jednog od onih poznanika s početka priče, pozdravlja me kao da smo najrođeniji, i naravno pita za posao i je li tačno da sam se dobro snašao. Jesam, hvala na pitanju, odlično mi je. Što se ne javim nekad za kafu, da se družimo. Nasmejem se na to i odgovorim da mi je drago što smo se sreli. A još draži su mi moji prijatelji kojima sam bio dobar i kad sam se mučio i bio nezaposlen.
Kada se minimalno našminkam, lijepa sam kao lutka. Bez šminke sam, najblaže rečeno, ružna.
Ništa lepše nego kad je neko dobar frajer sa 40-60 godina.
Nedostaje mi onaj period otkrivanja muzike, bendova, žanrova ...
Prevara je sve ono što nikad ne bi uradili pred svojim partnerom.
Pre 3 godine kada smo se ženili dever nam je poklonio 5000€. Nije nam bilo jasno odakle mu tolike pare jer ima normalnu platu ali muž ga nije htio ništa pitat jer poklonu se ne gleda u zube. Ipak jednom prilikom mi je njegova sada verenica poverila da je dio tih para dobio na lotu uživo, odnosno pogodio je 5 brojeva. Njima je uskoro svadba, muž kaže da treba dat bar isto, mi te pare nemamo jer smo u kreditu za stan, on bi da uzme još jedan, a ja ne znam dal da mu kažem ili ne.
Da li je moguće da je ovoliko ljudi zaluđeno horoskopom, nekim brojevima i ostalim glupostima? Ljudi, koji vam je k?
Al su ovi trgovci čudni. Ne sviđa im se kad uzimaš kusur, ne sviđa im se kad im daš. Ja nikad ne uzimam kusur ispod 200 dinara. Nikada. Jednostavno, tako želim i to je to. Ne vidim koja je potreba prodavačica da se ubeđuju sa mnom oko toga. Lepo kažem ne treba kusur, one meni 'treba,uzmi', ja kažem ne treba ponovo, one po 5-6 puta ponove još i teraju priču na svoju vodenicu. Stvarno ne razumem. Pa nije mi otela, dala sam. Ako kažem 1-2 puta, koji k mi ponavljaš istu stvar iznova i iznova.