Majka mi je branila da imam momka kad sam bila mlađa, sad se čudi što imam prilično godina, a još se ne udajem. Ako neko može da vam upropasti život, to su onda sigurno roditelji.
Danas sam na treningu videla ženu koja je toliko lepa i zgodna da prosto ne pamtim takvu u potpunosti izbalansiranu osobu. Divna figura, prelep ten. Imala je urađenih korekcija na licu, ali tako prirodno da osoba koja se ne bavi estetskom hirurgijom to nikada ne bi primetila. U kratkoj komunikaciji je vrlo ljubazna i neposredna. Videla sam burmu na njenoj ruci i prošlo mi je kroz glavu - da tako izgledam, nema teorije da bih se ikada udavala. Ovako anonimno, kapa dole, gospođo.
Jadno je to kad ti dijete marljivo trenira i po kiši i po snijegu, disciplinirano i požrtvovno živi sportskim životom, a trener ga ni ne pozove na utakmice čak ni kao rezervu kamoli da uđe zadnje tri minute. Zato cijelih 90 min. igraju djeca koja dođu na jedan trening mjesečno, koja puše, koja su pretila i igraju osrednji nogomet. Ali su NEČIJA djeca.
Roditelji su mi se razveli pre malo manje od mesec dana, iskreno to je za mene bio preveliki šok i i dalje ne mogu da dođem sebi. Sada živim sa majkom, otac ne znam gde se nalazi, čak mi se više ni ne javlja.
Upisala sam srednju školu u drugom gradu da bih tako rešila probleme s porodicom, ali tek sad shvatam da sam samo pobegla od problema i uopšte ništa nisam rešila. Skontala sam da postoji samo jedno rešenje za sve, a to je komunikacija…
Tek sa 25 imam dovoljno novca i samopouzdanja da izlazim i putujem, upoznajem momke. Želim svašta novo, da prosto uživam kad mogu. Bliski ljudi me osuđuju, pitaju se kako sam živela sve ove godine (nikako), "ludovala" bih a vreme je za ozbiljne veze i porodicu. Jesam luda ako želim da radim i uživam u slobodno vreme?
Ljudi koji kritikuju Halloween, veličaju praznik Sveti Luka a o tom prazniku ne znaju apsolutno ništa su najjači. Doslovno žive kao ateisti, puše, piju i žive nemoralnim životm, a kad im neko spomene Halloween onda su šatro religiozni. xD
Rođendan mi je u petak nemam prave prijatelje i mislim da nije vredno da ih vodim na večeru u restoran i potrošim 300-400€ na njih razmišljam da spakujem kofer kupim avionsku kartu za Dubai iznajmim jahtu i odvedem 20 riba jeste da će da košta 5000€ ali barem ne trošim novac na osobe koje mi nisu dokazale prijateljstvo nego me samo zovu da pozajmljuju pare od mene i iskorišćavaju da sve plaćam nedavno sam jednom drugu kupio iphone 15 pro samo jer me je smarao da mu kupim.
Užasava me što sam toliko vešta u komunikaciji i čitanju signala kod drugih ljudi. Toliko se razočaravam iznova u ljude jer vidim da i moji prijatelji mi to iskreno nisu, uvek za sve postoji neka zla pozadina. Neka zavist, uglavnom. Da se razumemo, nisam paranoična po prirodi. Npr negativan komentar za nešto za šta ne može ili ne treba, nego eto prosto tako kažu sa ciljem da me truju. Ne iznervira me komentar nego upravo pozadina, dakle, zavist. Ne mogu taj osećaj da pojmim, stran mi je, ogavan mi je kad ga uočim kod drugog jer ja to nikad ne radim niti osećam. Iskreno se radujem tuđoj sreći. Zašto su ljudi ovako zlo...