Danas punim 25 godina. Nemam devojku, a to mi je želja već godinama. Na fakultetu pre 4-5 godina sam upoznao devojku u koju sam se zaljubio, ali sam znao da ne možemo biti zajedno jer nam se ciljevi u životu ne poklapaju. Družili smo se i to je bilo to. Za to vreme nisam bio sposoban da se zaljubim u drugu devojku. U poslednje vreme smo se udaljili, a od pre nekoliko dana mislim da je konačno rešeno da se više nećemo družiti ni na kakav način. Pitam se da li će mi čestitati rođendan. Mislim da sam je konačno preboleo, mada ne volim tu reč. Videćemo šta nosi vreme do sledećeg rođendana.
Koja je najbolja vežba za zaboravnost? Desilo mi se par puta da na poslu ne ugasim klimu ili svetlo, odem kući i ne setim se toga uopšte. Kući mi ostane nekad uključena ringla iako sam završila sa kuvanjem, punjač mi ostane u zidu i kad otkačim telefon, vrata od frižidera ne gurnem do kraja kad zatvaram i ostane lufta… nikome ne pričam te stvari, znam da svi imai o meni lošu sliku i rekli bi ako se već toliko puta desilo da radim to namerno, ali stvarno se u tim trenucima izgubim… nadam se da me neko razume.
Krenula sam da pušim da bih mogla da idem na puš pauze - da znate da prija, onako ti bude glupo da ideš na pauzu, ovako imam izgovor uvek da se sklonim tih 5 minuta.
Ugasila sam društvene mreže zbog veštačke inteligencije. Dosadni ste sa svim tim lažiranim slikama i videima. Odvratno!
Izašla sam jednom na kavu sa prijateljem iz srednje škole nisam ga vidila 10 godina. Dogovorili smo se preko facebooka. Nakon toga lik mi šalje po 100 poruka šta radi i kad ćemo na kavu. Nemam nikakav interes za njega. Razmišljam da ga blokiram. Bombarduje me porukama.
Jedna od najgorih sorti ljudi su oni laprdavci od kojih ne možeš doći do reči. Melju bez prestanka, a ako ti kreneš da pričaš nešto, onda se ubacuju, prave pametni itd. Odvratno, odvratno. Gade mi se. Od takvih bežim na kilometar.
Bivši me je toliko sjebo da sam se prešaltala na devojke.
Roditelji ne pričaju sa mnom jer sam mužu oprostila prevaru.
Apsolutno me ništa ne zanima vezano za moj posao. Dođem, odradim i to je to. Drugi ljudi imaju veliki entuzijazam, ja apsolutno nemam želju ni za čim. Prije sam imala ali jednostavno to je prestalo. Samo čekam da odem odavde. Kolege su najbolji ljudi i stvarno je to tako, ali plata je loša i zbog tog nemam nikakvu motivaciju. Znam da mogu više, znam da želim više i da bi se trudila samo kad bi bila cijenjena i dobila platu sa kojom mogu živjet.
U današnje vreme su muškarci od 40+ godina bolji frajeri od ovih 20+.