Podržavam samo equal u vezi! Kako možeš da se žališ da je bio grub prema tebi ako si fuxa, varaš ga, psuješ, vređaš i pred porodicom ponižavaš...? Da te gleda kao princezu?! Da sam muško i u vezi s takvom, ja bih isto bila gruba! Mislite da baš svaka žena, čak i ona najbezobraznija zaslužuje kulturu i nežnost?! Mojoj sestri od devete tetke (šira rodbina) koju JA teško gledam i trpim koje je g** muž je demolirao stan, polupao sve, sve uništio, samo tek da nju ne udari i ostavio je da plače nakon što je otkrio da beba od 6 meseci nije njihova i da je htela da mu podvali! A ovako je divan i pitom dečko, niko za njega nema lošu reč i sad ima skladnu vezu sa dobrom curom. Razumete, ne krivite uvek mušku stranu!
Svaka žena potajno želi pomalo divljeg, nedostupnog alfa baju, ali da je dobar samo prema njoj i da ga se drugi ljudi plaše. Nemojte da vas lažu da nije tako. Surova evolutivna realnost.
Nedostaješ mi tatice moj, teško je mnogo, ali biću dobro. Volim te najviše na svetu. 🫂
2025. godinu ispraćam sa otkazom u rukama, ostavljena od strane partnera, mentalno loše, fizički se osećam kao da me je tenk zgazio. Srećni praznici.
Mišljenja sam da uopšte nije normalno biti u dobrim odnosima sa bivšim partnerom. Tu ne ubrajam osobe koje imaju zajedničko dete. Da odmah naglasim, ne kažem da treba biti bezobrazan prema nekome sa kim si raskinuo/la na neki, da kažemo, normalan način, ali treba biti na distanci. Kako može biti normalno to da npr neko ima dečka, a druži se sa bivšim jer su kao ostali u dobrim odnosima. Ma dajte.
Živim u inostranstvu već 7 godina, i mama me nikad nije nazvala, ono kao da se iznenadim da me čuje ili tako nešto, komunikacija je porukama, neki stiker i to je to, takođe retko, jer ne znam šta bih sa njom pričao i o čemu, nikad nismo bili bliski i nikad je nisam osećao kao nekog svog, uvek je bila prema meni hladna, čak imam utisak da joj je i bolje kad nisam tu, a prošao sam pakao zbog njenog i tatinog odnosa koji je bio užas od samo starta mog poštojanja, nikad uteha, nikad briga za mene... Kako je to tužno čoveče, željan sam svojih roditelja ali oni mene nisu...
Radim u boravku, nemam decu! Pitam se da li želim da ih imam uopšte. Ta deca provode u školi po deset sati, koja je poenta rađanja dece? Meni je to strašno!