Imam 350 pjesama u favoritima na yt i ne smijem nijednu slušati jer odmah počnem plakati. Imam 34 godine, mama sam. Fali mi čovjek koji je izabrao život klošara.
Ja sam "žena u godinama", bližim se 60-toj, i udana sam po drugi put. Prvi brrak mi je trajao 5 a ovaj sad već 13 godina. Visoko sam obrazovana, uspješna u karijeri, i posvećenja prodici, djeci i unuucima. ALI imam jedan neslavan period života između prvog i drugog braka kad sam bila "puštena sa lanca", i 12 godina "žvjela život". I tad sam imala jako puno avantura. Bila sam atraktivna i vrckava i ... promiskuitetna. :-< Dok sam bila u brakovima sam isključivo monogamna i odana bez premca. Ali kad nisam u braku sam đavo. Tako kad saberem sve partnere, prije prvog braka i između prvog i drugog .... imam ih više nego godina :o. Moj sadašnji muž ni ne sluti, mislim da bi dobio srčani udar kad bi znao. A ja se pitam šta uopšte taj podatak mjenja u mojoj ličnosti, kakve sad ima veze da li sam ih imala 6 ili 60 jer kad sam njega srela niko drugi mi ni ne pada na pamet. Nije tačno da "vuk ne mjenja ćud" ja sam skroz druga osoba i što se mene tiče želim ostati samo s njim do kraja života!
Selim se i kaže mi psiholog kojeg posećujem da nije dobro da se selim već da moram da procesuiram bol. Možete pogoditi, nesrećna ljubav je u pitanju. Prevario me, izdao, povredio kao niko.
Neću ništa da procesuiram, hoću samo da se probudim na drugom kraju planete, okružena drugim ljudima. Neka je i bežanje ali znam da će mi biti lakše. Ovu bol više ne mogu da podnesem.
Nikad mi nije jasno kako su neki ljudi doslovno prelijepi ostali slobodni, neoženjeni i neudati.
Kad sam prvi dan došla na posao pomoćnog kuhara šef me pitao šta znam sve raditi u kuhinji, a ja sam odgovorila nered i požar. Čovjek me extra prihvatio, toliko me naučio da sam sada njegova glavna pomoćnica.
Usred "razgovora" sa dečkom samo ućutim i shvatim da me nije ni slušao. Ne pričam previše, niti pričam o nebitnim stvarima, a i to koliko pričam sam smanjila misleći da ga možda smara, ali nema promene. Svako od nas je nekada umoran ili dekoncentrisan, ali ne toliko često. Ne znam uopšte kako više prelaziti preko toga, stvarno sam već iscrpljena. Skretala sam mu pažnju, ali nema pomaka. Ima li neko bolju ideju?
Koja nesreća nas natera da se ponovo sretnemo posle 10 godina, zaboravim je, nastavim dalje sa životom kad eto nje. Sedim sam u kafiću, završavam polako kafu i nazad na posao kad pogledam eto ti nje. Pogledali smo se ali sam izašo svejedno, srce mi je sišlo u pete. Radim, srce samo što ne izleti, znojim se kao u pustinji razmišljajući šta bi ovo i otkud ona. Dobijem poruku na fejsu od nje, kaže hoće da popričamo... Najgore od svega je što se sama udaljila od mene, prestala da komunicira, kulira poruke i ja odustanem, džabe sve kad nije obostrano. Od tog rastanka prođe 5 godina, nikad se nije setila da pošalje poruku, pozove ili bilo šta slično. Porazgovaraću ali ne mogu da ponovo budem sa njom, voleo sam je, stvarno sam bio lud za njom i planirao da je zaprosim, trebalo mi je poviše da je zaboravim i da nastavim... Ne mogu ja to ponovo i ne želim.
Dok bi neki ljudi dali bubreg za bilo koji posao da mogu da se osamostale, ja evo četvrti put dobijam otkaz u firmi u proteklih 3,5 godine. Ne tehnološki višak i sl. već pravi pravcati otkaz (a.k.a. nogiranje). Mislim da nisam totalno glup, imam 27 godina, završio sam ETF, ali s nekog razloga moj rad nikada nije dovoljno dobar i otud i slede otkazi. Zaista ne znam šta da promenim kod sebe niti zašto mi se ovo dešava kad nisam lenj, nisam neko ko je konfliktna osoba i nemam problematičan stav prema kolegama i nadređenima. Znam da je ovo perspektivna struka (svakako jedan od motiva), ali zaista se brinem da, i ako se promenim na bolje, kako objasniti budućim poslodavcima ovu problematičnu prošlost. Baš sam ubedačen.
Odgledali smo seriju „Damin gambit“ i počeli da igramo šah pre nekoliko dana. Ja nikada pre nisam igrala šah, ne trebam ni reći da me suprug razbija redovno. Ali, uprkos tome, baš sam se zarazila, toliko da sam sinoć fino otišla i kupila knjigu o šahu. Zabranila sam, naravno, njemu da čita. Cilj mi je da u šahu razbijem muža.
Imam drugaricu pored koje mi je glupo da idem nenašminkana i nesredjena, jer je ona svaki dan doterana da se svi okrenu. Da se razumemo, to njoj oduzme sat vremena maximum da se tako sredi jer je prirodno lepa, pa joj ništa sem obične dnevne šminke ne treba, a i ima ukusa pa šta god obuče na njoj izgleda fenomenalno. To je počelo da me opterećuje da ne mogu izaći sa njom ni da prošetam u normalnom izdanju bez šminke. Zamolila sam je jednom da izađemo sasvim normalno, po mogućstvu nenašminkane, ali ona se donekle naljutila jer smatra da ima pravo da izađe u izdanju u kom se ona lepše oseća i da se ona meni ne meša u to kako ću ja izgledati, pa tako očekuje da to ne radim ni ja njoj. Ne znam šta da radim.