Ne razumem ženski mozak. Ne odgovara na poruke, a kad me vidi u bašti kafića, u stanju je da prođe pored mene 10 puta u roku od 30 minuta.
Plašim se da se nikad više neću osjećati ka sa svojim bivšim dečkom. Nije to trajalo toliko dugo- pola godine, ali ja nikad nisan bila tako nasmijana, sritna i zaljubljena. Bilo je kratko, ali snažno. Zbog njega sam osjetila kako se to lebdi iznad zemlje. On je ispunija doslovno sve o čemu san ja sanjala za dečka, a isto je tvrdija i on za mene, ali eto, odvojile su nas neke glupe situacije (on je bia više kriv). Plaši me i mogućnost da mi zaista jesmo bili jedno za drugo, ali da smo se našli u pogrešno vrime (inače oduvik sam baksuz od osobe, tako da vrlo moguće). I znam da je loše, ali ponekad svratim maštom u naše trenutke, čisto da proživin osjećaje koje mi je on pružija. Prošlo je skoro godinu od svega, prebolila ga jesam, ali ne mogu ga prežaliti. Osta mi je žal za tim što smo sve još mogli doživiti skupa jer nam je stvarno bilo lipo. Nadam se da ću opet osjetiti kako se lebdi iznad zemlje ko što sam lebdila zbog momka iz provincije sa gitarom. 😏
Pojedini ljudi iz društva me ismijavaju jer mi je cura punija. Meni je ona prekrasna, volim je, ima lijepo lice i tijelo, pametna je i zabavna. Nije stvar samo u izgledu. Zato ju ne želim dovoditi u društvo kad su neki prisutni. Upoznala je moje bliske prijatelje, a ovi drugi nisu ni toliko bitni.
Na prvom sastanku sam počela plakati od sreće, jer napokon razgovaram sa nekim kulturnim.
Nikad u životu ni jednog momka prevarila nisam, a prevarena sam po četvrti put. Živote propalico.
Imala sam jako stresu situaciju, nalazila sam se u vozilu kojim je upravljao pijani vozač, moji mišići su za vreme vožnje bili toliko napeti jer sam ja na svakoj krivini govorila "o bože, to je to, gotovi smo", međutim iskustvo tog vozača uspelo je da nas održi na cesti i da bez ikakvih problema stignemo do kuće. Ja pre toga nisam bila svesna koliko stres u kombinaciji sa strahom može da izmori telo. Tri dana sam bila kao prebijeni pas, ustati iz kreveta nisam mogla.
Primetila sam da kada mi god neko blizak saopšti neke vesti zbog kojih je presrećan, ja jednostavno nabacim osmeh na lice i radujem se takođe ali to uopšte zapravo ne osećam...nisam ljubomorna, naprotiv, samo u toj situaciji ne mogu da shvatim tuđu sreću ako je ja ne osećam...čudno je za opisati ali sam morala da podelim.
Ubeđen sam da osobe koje mi zagorčavaju život, imaju tajnu grupu na viberu gde se dogovaraju...
Ne podnosim ljude koji pročitaju jednu knjigu i misle da su najpametniji.