Udata sam, muž i ja smo odavno preležali dečije bolesti, imamo otvoren odnos, poznajemo se i ukratko-nismo ljubomorni. Ne radimo stvari koje bi povredile drugo ali imamo normalan kontakt sa suprotnim polom.
Pozvala sam kolegu na kafu kako bismo organizovali nešto u vezi sa poslom. Nemamo gde na radnom mestu, preko poruka ide traljavo i zaista nisam videla problem u tome da na miru popričamo i razjasnimo sve u po bela dana u kafiću. Prvo je hteo da pozovemo i kolege koji nikakve veze nemaju sa našim delom posla, meni naivnoj nije bilo jasno. Onda je došao na ideju na moj muž i njegova partnerka idemo na tu kafu i tu sam shvatila. Čovek misli da će neko suprotnog pola da ga zaskoči u kafiću ili da će to da ga kompromituje. Kakav jadnik, samo sam mu ukratko objasnila da odradi šta misli da treba i da završimo to kako god. Palo mi je na pamet i da će okolo da prosipa priču kako sam ga startovala ali boli me uvo ako mu to pomaže u životu.
A mislila sam da je ok lik i kolega.
Kada bi neko objasnio ovim momcima da to što ti lajkujem sliku ili story ne znači da mi se sviđaš, da hoću da se muvam s tobom, da bih htela seks ili da me odvedeš pred oltar. To znači da mi je ok ta slika ili nešto na toj slici. Još ovim zauzetim, pa njihove devojke utripuju da ćeš da im skineš dečka, a ono neki ništa spec.
Majka sam 2 deteta od 3 i 6 godina. Ne mogu da razumem kad majka/roditelj kaže da onaj ko nema decu ne može biti umoran. Zašto ne bi mogao? I kad nisam imala decu dešavalo mi se da sam toliko umorna od posla i obaveza da ne znam kud udaram. To jeste različita vrsta umora, ali opet umor je umor. Danas u parku jedna žena je dovela dete sa sestrom ili drugaricom i sestra kaže al sam umorna radila sam 10 sati. Kad je ova napala- ti umorna? Od čega si ti umorna, šta ja tek treba da kažem?!
Ispade da ako nemaš decu ne smeš da budeš umoran...
Kao nastavnica, najdraže mi je kada mi se bivši đaci jave kada me sretnu na ulici/školi. Po tome se vidi koliko je ko vaspitan. Ružno mi je kada primetim da mi se neko kome sam nekad predavala ne javlja i pravi se da me ne vidi.
Izgubila sam vjenčani prsten, već 2 dana se lomim u razmišljanju gdje je mogao nestat i tražim ga. S obzirom na to, imam užasnu glavobolju zbog stresa i užasno sam iscrpljena. Ne znam da li me je što odavno ovoliko pogodilo i uznemirilo.
Razvela sam se zato što je njemu bilo važnije šta drugi kažu i da se hvali i takmiči. Stalno je komentarisao kolege, pametovao i mudrovao, pa čak i meni. Sreća pa nismo imali decu. Verovatno je i ovaj brak bio samo da selo vidi, jer on sve radi zbog drugih. Mora gdin svake godine telefon novi, patike, da ode negde s drugom... Samo da kači na društvene mreže i hvali se. Posle pričajte kako su samo ženama važne mreže i da samo kače gde su, šta jedu dok je i ovaj moj bio isti.
Volim svoju suprugu najviše na svijetu, kakva je to gromada od žene!
Kad sam se rodila, u tatinoj se obitelji slavilo tri dana jer sam bila prva djevojčica s tim prezimenom u skoro 40 godina. A velika su obitelj, ali jednostavno su se u cijeloj lozi rađali samo dječaci. Moj pradjed od šestorica sinova sve do mene nije imao ženskog potomka. I onda opet godinama ništa, tek je jedan bratić dobio kćer kad sam ja imala 26. Tako da sam ja odrasla kao mezimica stričevima, bratićima i drugim rođacima jer sam bila jedino žensko. Nedavno sam se zaručila i tako ih je smiješno i simpatično vidjeti jer su svi jako uživljeni u pripreme za svatove, raspituju se oko djeveruša, haljina, kolača, ružmarina. Strašno su uzbuđeni jer im je prvi put da su mladenkina strana. Neki dan dolazim kod svojih, a ono tata i 2 strica raspravljaju o tome u kojoj će boji kupiti odijela.
U srednjoj sam bio baš depresivan. Dok su drugima lektire poput: "Crnog mačka, Stranca, Preobrazbe, Zločina i kazne" bile mračne, ja sam se u njima pronalazio jer je u meni bilo crnilo, tuga. Hvala Bogu završila je.
Počinjem da se pitam da li su mi moje drugarice stvarno prave drugarice. Svaki dan su tema postali neki njihovi problemi, ja sam tu da saslušam, pružim podršku ili savet, ali kada kažem šta mene muči ili imam neki problem ne dobijem isto za uzvrat. Mislim da zbog toga počinjem da se zatvaram sve više i da ćutke sama prolazim kroz sve.