Po mom mišljenju je najveća greška ofarbati se iz plave u crnu. Kad to vidim, dođe mi da plačem. Ne kažem, neke se ne pokaju nikad i ostanu u toj boji i nekima to lepo stoji, ali većini ne. Mnogo mojih drugarica se tako zeznulo i sad im je krivo.
Jedino gdje mogu pušiti i gdje me neće moji primjetiti da pušim kod kuće jeste u toaletu dok se kupam. Danas skontao za caku, baš je cool.
On sebe smatra idealnim. Kaže da je danas retkost naći muškarca koji ne izlazi, ne vara, ne pije. I u pravu je. Ne radi ništa od toga. Ali isto tako ne radi nijednu stvar koja bi me usrećila. Godinama sedimo u istoj sobi, svako u svom svetu. Njegov svet ima 64 polja. Moj ima četiri zida. Polako me gubi, a najtužnije je što to uopšte ne primećuje.
Ne volim ove mamine sinove. Ja nisam toliko ekstremna kao većina ženskih osoba koje znam, a tu ubrajam i žene koje ostavljaju komentare po društvenim mrežama. Ja bi čak mogla da živim i u zajednici ako je žena normalna, nemam ništa protiv, ali brate, što su neki mamini bebice, to je strašno. Jbt, odrasli ljudi ne mogu da zasnuju porodicu od pravdanja, mešanja, ucena itd, bolest. Zamisli, odrastao muškarac ne sme da se suprotstavi mamici, nego mora raditi kako ona kaže, pa sve i da vidi da nije upravu. Najbolje za ovakve je da žive sa roditeljima do kraja života, bez kučeta i mačeta. 90% žena ne bi pristalo na zajednicu, e to vam govori sve.
Dečko voli da mi posle teretane liže znojave helanke i da mu sa istim sedim na faci.
Mnogo me nerviraju haturljive osobe. S njima moras pričati kao da hodaš po jajima. Šta god da pitaš ili kažeš, analiziraju i na kraju protumače na skroz drugi način i na kraju ti nešto zahature.