Mnogo sam plakala dok nisam shvatila da moje suze nikog ne diraju, da ću plakati dok ne naučim da se borim, dok ne naučim kome i koliko da budem prijatelj, da je moje vreme dragoceno kao i to tuđe koje poštujem i da me više vole neki što se ne smeškaju i ne tapšu me po ramenu, već mi kažu da ne umem, pa naučim da umem! Ako u vašim tridesetim ne shvatite da je život borba i da se borite, možete plakati na nepravde i zla koliko hoćete, manje ćete da pi**ite!
Pojedine kolege misle da sam spavala sa jednim dečkom iz firme... A istina je da mi se taj dečko jako svideo ali među nama nije bilo ničega sem pogleda i osmeha... On meni nikada nije prišao...
Ljudi stavljaju reakciju xaxa na moje poruke u kojima sam ozbiljna.
Radujem se poslu jedino zbog espresa koji popijem čim dođem...
Treba mi pomoć kako da rešim ovu situaciju sa momkovom sestrom sa kojom sam bila u okej odnosu. Družile smo se ponekad, ali sam u podsvesti znala da nema najbolje mišljenje o meni. Tipa od nekih provokacija kad smo svi zajedno, do ružnih komentara na koje se moj momak samo smejao pošto imaju jako blizak odnos i sl. Jednog dana se desio jedan incident između nas dve tj ona je odlučila da sam ja kriva za to i kad me je on zamolio da joj pustim poruku i kažem kako nije dobro razumela situaciju krenula je da me vređa i govori kako sejem mržnju, kako on zbog mene ne čuva njoj tako često decu, i kako može da mi upropasti vezu al neće. I ja sam njemu to rekla u nadi da će joj skrenuti pažnju da tako nešto nije dopustio al ne on je meni rekao kako sam ja isto ružno pričala za nju i da on ne može da se zalaže za mene i raspravlja sa njom sad možda nekad u budućnosti da. I ja sam rekla da neću da je vidim i čujem svaki put kad ide kod nje ili zove mi se pokvari bleja i razgovor, znam da ne želi dobro našoj vezi i manipuliše njim i samo mi nije jasno kako on to ne vidi.
Toliko sam nekad ljuta na obitelj koja mi je dala loš start u životu. Odrasla sam prerano, ništa nije funkcioniralo, živjeli smo u “svinjcu” i dalje sam im jedino dobra ako se ponašam kako oni žele. Tretiraju me kao dijete, uspoređuju sa svima, ponižavaju, toliko da se moram odmaknuti od njih da ne izgubim to malo samopoštovanja što imam. I onda sam ja hladna i otac me naziva i špota kao da imam 5 godina, a meni je jedinoj zbilja stalo do nekog zdravog odnosa. Čitavo djetinjstvo i mladost sam pokušavala sklepati obitelj od nas, naravno bezuspješno. Imam osjećaj da koliko god radila na sebi, tu štetu nikad neću moći popraviti.
Nervira me lažna finoća, a moju direktnost svi smatraju nekulturom.
Nikoga ne vrijeđam, nemam grube šale, samo ne pakujem.
Tu sam da pružim ruku svakome, ali nisam prilagodljiva masi i volim mir.
Celu noć sam sanjala prvog dečka od pre 20 godina. Kako šetamo i držimo se za ruke, što smo jedino i radili i kad smo bili zajedno.