Prije par mjeseci pohađala sam jedan kratki tečaj i tamo sam se na pauzama često družila između ostalog i s jednim dečkom. Nije mi se sviđo već smo se našli po nekim temama. Tu se nama često trpala jedna ženska koja je baš bila nametljiva prema njemu i to su i drugi primjetili. Čim bi vidla da nas 2 pričamo eto ti nje a da pritom inače ni on ni ja nismo nešto s njom kominicirali. Baš je bila agresivno nametljiva u stilu: vidi me, pogledaj me. Znala sam ga zezati da je tetka bacila oko na njega (starija od njega 10 god). I ok sad to, prošo tečaj, s njom nisam u nikakvom kontaktu, s njim tu i tamo. I sad šalje meni likuša NIODKUDA iz vedra neba poruku kao kako se ona našla s njim i jako je bila sretna što su se napokon vidli i doda još jaoo kako bi i mene voljela vidjeti pa kao da se svo 3 nađemo. Haa???🤔 Ajd dobro bravo evo za tebe, nek si ti meni javila tvoj napredak, evo pljesak sjedi 5 👏👏👏
Godinu dana sam sa dečkom i svi komentarišu koliko sam ja lepša od njega, da je ružan, itd. I sad to meni ne predstavlja problem, baš me briga, ali njemu predstavlja problem od početka. On ne zna da ignoriše to što drugi kažu, već se nervira i onda se mi svađamo bez veze. Kao da ja mogu da utičem na to šta će drugi da kažu, počinje to da me umara previše. Mi ovako super funkcionišemo, ali taj problem postoji. Ja mu ne pričam kad neko meni nešto kaže i uvek ga branim, jer mi to nije bitno. Problem je što njemu kažu to u lice ili ga pecnu kao lepotica i zver, baš ružno. I stalno mi priča da se stavim u njegovu situaciju, kako bi meni bilo da svaki dan to slušam. Ja kažem da samo ignoriše, al ne vredi...
Sa 30+ godina sam došla do svog prvog auta. Samo ja znam čega sam se sve odrekla da bih ga kupila. Smatram da sam dobar automobil izabrala, jer sam se informisala na svim mogućim sajtovima. Onda mi dođu rođaci i traže da im pozajmim kako bi išli na dalji put. Obojica rade, imaju dve dobre plate plus žive sa mamom i ona ima penziju. Nemaju navodno novac da njihov auto poprave. Naravno da im nisam dala...
Muž mi je pre 6 dana rekao da me više ne gleda kao ženu, da ne oseća ništa! Imamo troje dece, pre par meseci smo se preselili iz druge zemlje u drugu, svega je tu bilo straha, svađa, stresa, udaljili smo se ali ja i pored svega toga ga nisam prestala voljeti! 13 godina smo zajedno, imali smo faze kao svaki par da se svađamo, pričamo o razvodu! Ali uvek smo rešavali! On je to saopštio, i dana ne jede, ne spava traži samo stan gđe će otići da ne bi bio ovde! Nije treća osoba uopšte u pitanju! Kada nudim stručnu pomoć on mi kaže da sve to će ugraditi da deci bude lakše! Ne znam bukvalno sam u šoku, ali žena zna, osjeti da definitivno me više ne voli! Pitanje je samo kako nastaviti dalje!
Jedina u društvu nisam udata i nemam decu, u tridesetim smo. Primetim da odnosi više nisu kao što su bili. Zaista sam ispoštovala svaki rođendan, krštenje, babine, Novu godinu, Uskrs, zovem ih kad god mogu i same i sa decom, nudim se da čuvam decu kad mogu i kad im treba pomoć, da bi od njih dobila jedan veliki šipak... Skoro me više i ne zovu ili je sve eto tako reda radi, ne sećam se kad sam sa kumom sela na kafu i shvatila sam da nemaju pojma šta mi se dešava u životu, jer eto nisam više toliko bitna, jer nemam decu. Teme su već pet, šest godina samo deca i ništa više! Što je najgore više i ne razmišljamo isto, za većinu tema imamo totalno drugačije razmišljanje i ne sviđa mi se uopšte taj svet kao da se takmiče ko će imati bolji rođendan, ko će imati skuplja kolica! A kad se desi neki problem naravno mene prvu zovu. Ne daj Bože da se požalim kako sam umorna, jer radim dva posla. Ju ja ne znam šta je umor jer nisam mama i tako slični komentari tipa kako ti možeš da nemaš vremena.
Stvarno volim kad vidim da se dvoje vole i poštuju. Pa meni srce puno čak i zbog stranaca, a kamoli kod porodice.
Pa zar nije osvježenje kad vidite ili odete nekome u posjetu, a ono njihov dom odiše ljubavlju i nekom toplinom. Meni toplo oko srca. Radujem se iskreno tuđoj sreći. I šta sam u zadnje vrijeme počela da primjenjujem, da kad nešto primjetim kod nekog da me inspirira, da obavezno toj osobi to stavim do znanja. Nek zna da se trud isplati. Npr kad vidim da se majka zaista trudi oko vaspitanja djece, kažem joj to. Da samo vidite to ozareno lice. Znam da se umori dok ih samo obuće, a gdje su ostale obaveze.
Dosta je svima kritika, daj da uputimo ljudima koju toplu riječ na ovo hladno vrijeme. Budite mi dobro i sretno. ❄️🫶🏻
U vezi sam 5 godina i zaručena, ali naš odnos se već godinama svodi na čekanje. On je daleko, ja sam ovdje! Sve radimo na daljinu. Ljubav, planove, budućnost! Ja sam ta koja pokušava da ga dovede, nosi papire, rokove i neizvjesnost. A sada me čeka još 2,3 godine čekanja. Najgore nije ni sama daljina, nego osjećaj da mi život stoji dok vrijeme prolazi! Dok drugi grade svakodnevicu, ja skupljam strpljenje. Umorna sam od toga da budem jaka, razumljiva i da uvijek ‘izdržim još malo’. Volim ga, ali ponekad se pitam koliko još godina treba ljubav da čeka da bi konačno počela da živi, i koliko dugo jedna osoba može sama nositi cijelu budućnost.
Moj sadašnji momak i ja bili smo drugari pre. Dok smo se družili drugarski on je imao svoje devojke i ja momke ali sam bila potajno zaljubljena u njega. Pričao bi mi o svojim seksualnim odnosima sa svojim devojkama. Sa njima je bio vrlo nežan dok sa mnom ne. U krevetu se prema meni ponaša kao da sam dr*lja. Ne znam što je to tako i sšta mi je činiti...
Dok sam bio na Balkanu, nisam imao smisao života, kocka, kafana i dosada. Otišao sam kad je voda došla do ušiju. Nije bilo lako, fali mi sve ali ipak sad se makar borim i imam cilj. I ne, nije da u inostranstvu ima više prilika nego znamo da smo prepušteni sami sebi.