Ima neka čar u tome kada nam se neko sviđa a on o tome pojma nema.
Gubim razum polako.
Volim miris 'prljavog' sexa, tj. kada nismo oboje sterilno čisti, pale me jako ti mirisi!!
Kupim suprugu duks, koji je želeo i koji mu se dopada. Posle par dana je uključio mašinu za par stvari, dok sam bila na poslu. Šalje poruke da je poludeo, jer nije skinuo etiketu što je napravilo problem mašini i ostalim stvarima. Inače, ostalo je samo malo belih mrlja od papira na unutrašnjosti, ništa strašno, skine se sve rukom. Duks je bacio u kontejner jer kaže da on inače tako radi kada očigledno nešto nije za njega. (Eto, drug mu je kupio sendvič, koji je curio i bacio ga je, nije mogao da očisti barena jaja, iznervirao se i bacio sve).
Na kraju ga je izvadio iz kontejnera pa daće ga nekome...
Ima 46 godina.
Ja i dalje ne mogu da se odljutim, prestanem da budem razočarana i preisputujem se da li grešim.
Prezirem kada me neko pita da mu pozajmim pare jer znam da ću ih teško dobiti nazad. Ne uzimam ni od koga i ne bih ni da mi treba za lek, a isto tako ne volim da dajem svoje.
Sviđa mi se 11 godina mlađi kolega, ja sam udata on je sam ali oseti se energija.
Na početku veze pokazivao mi je ljubav kao niko, pažnju.
Odjednom se promenio i izjavio da nije spreman da se vezuje, prestali smo da se viđamo, ali se on svako malo javljao kako mu nedostajem. Šta se desi sa ljudima i odjednom nisu spremni za vezu? Jel razmišljaju da dok glume ljubav, neko poveruje u to, zaljubi se. Posle njega sam učila kako da ponovo dišem, svaki muškarac koji mi pokaže iole pažnju i zainteresovanost imam osećaj kao da laže i da će u svakom trenutku da ode.
Ljudi nisu svesni kako olako uništavaju tuđe živote, samo iz svojih nesigurnosti i dosade.
Ne znam zašto je postalo čudno voleti životinje. Kao imaš psa i mačku, jao ja nikada ne bih mogao/la živeti sa ljubimcem. Komentari ispod videa bolje da imaš dete i osude. Pritom te osobe koje osuđuju imaju decu ali i da nemaju, zašto je sramota voleti životinje. Meni su čak karakternije, odanije i plemenitije od pojedinih ljudi.
Kolega na poslu me pitao za broj. Rekla sam mu da sam udata. Pitao me "pa zašto onda radiš?"
Nekada je potrebno da se raziđete i propatite, da bi ste se vratili i bili ponovo srećni. 💙
Na drugoj godini fakulteta, na predavanju iz mikrobiologije, se desi da profesorici nije radila prezentacija. Pošto se razumem u te sitne stvari odem sa USB-om do biblioteke da je podesim da može na novije verzije PowerPointa i tom prilikom neočekivano nađem na USB-u ulazne testove za ispit (posle testa ima još praktični i usmeni).
Pošaljem samome sebi na mail i naravno prosledim celoj generaciji. Dugo me pekla savest oko toga, i plašio sam se da se ne sazna. Svakako bih se gore osećao da sam bio pohlepan pa zadržao samo za sebe. Ovako bar sa jednim delom ispita ljudi nisu imali problem.