Ove noktarke su se uzdigle kao da su doktori nauka. Počele su kao sa nekim pravilima, a pola njih nema ni osnovni kurs za nokte završen, nego rade napamet. Razumem da postoje 2 osnovna pravila, to su da se ne kasni i da se ne dođe na termin, sve ostalo je preterivanje. Kaže ona klijent bira šaru, a ONA bira oblik, kako ti možeš meni oblik da biraš? Takođe kažu ako im devojka ne legne na prvom terminu, ako im nije zanimljivo više joj neće zakazivati. Pa je l dolazi da te zabavlja ili da joj radiš nokte? I zakazivanje mesec dana unapred, pa kako ženo? Imamo posao, imamo smene, obaveze, ne mogu da znam mesec dana unapred tačno vreme kad da dođem. A digle su cene kao da rade ne znam šta. I sad znam da će se naći uvređene noktarke u komentarima haha, ali zabole me, kad je istina. Spustite se na zemlju, radite obične nokte, ne operišete ljude.
Kad kažu ljubav je slepa, pa to je zaista tako. Sve sam znao i uverio se u neke stvari, a srce to nije htelo da prihvati i išao sam dalje. I nije istina da se ljudi mogu promeniti. Ona nije mogla da promeni svoju ćud i da živi normalno. Kad te neko pored tvojih očiju pravi slepim ali nije kriva ona nego Ja.
Imam tu neko određeno društvo, jako dobri ljudi, jako dobri prijatelji. Družimo se, blejimo, izlazimo, sve i svašta. Naravno, tu je takođe i jedna devojka koja mi je jako dobra prijateljica. Naravno, već možete pretpostaviti šta se dešava kad ovde pišem. Do nedavno je bila u vezi sa jednim likom koji inače živi/radi u drugom gradu, a ja bio sa njenom bivšom veoma dobrom drugaricom ranije, ima tu još nekih faktora ali ljudi ja kad sa njom provodim vreme i kad pričamo.. To je kompatibilnost uuuužasno prevelika što mislim da i ona vidi, i sve mi se jako sviđa, generalni njen sklop, razmišljanja, način kako gleda na mnoge stvari u životu, interesovanja, ma sve.. A sa druge strane smo i različiti da imamo druge jake/slabe strane što je super da možemo različite stvari u životu jedno za drugog da pokrijemo.. I sad, iako je jako nedavno raskinula, krenule su.. Fore i fazoni.. Naravno sačekao bih još malo vremena, ali ljudi.. Ne bih da izgubim to društvo, ali ljudi... Ne znam šta da radim..
Iako i on i ja imamo svoje nove živote, mislim da će mi uvijek ostati drag, kao i ja njemu i uvijek će ostati ta želja, jer svaki susret, kontakt očima pokaže da je tako...
Pre dve godine sam operisao krajnike, velim - rutinska operacija, ništa strašno… Nedelju dana nakon operacije, kod kuće, otpada mi prva “krasta” i kreću mlazovi krvi iz grla u grlo. Taksijem stigoh do dežurne ORL ambulante - hitan prijem. Doktor na prijemu tvrdi: “Nemaš aktivno krvarenje, to provociraš gutanjem i kašljanjem”, a ja - DAVIM SE U KRVI, zato gutam ili kašljem. Da skratim priču - preko 4 sata neprestanog krvarenja, dok nisu odlučili da me operišu, došla anesteziolog, ja kolabirao - bled ko krpa. Budim se na intenzivnoj nezi, kače mi ringer, a ubrzo i transfuziju. Narednih 10 dana su mi lečili tešku anemiju - 4 transfuzije i 2 plazme. S vremena na vreme se setim tog dana i razmišljam da sam mogao da iskrvarim na smrt.
Obožavam da gledam hari potera, bukvalno nikad nije dosadno da se gleda od početka do kraja. Zato što filmovi traju po dva sata i više.
Muž kupi čips i grickalice da ima kad neko dođe. Niko ne dođe - on pojede sve.
Imala sam spontani u 6 mjesecu trudnoće prije 3 mjeseca, blizanci. Srce mi se slama prestala sam da se radujem, da dišem, da živim.
Otkako mi je baka umrla, božićni i novogodišnji praznici mi nisu više isti. Imam ženu, decu, ali poslednji put sam se osećao "fuzzy" po pitanju tih praznika daleke 2009.
Odlazim u inostranstvo na par dana gde on studira da mu kažem šta osećam. Duboko u sebi osećam da je to ispravna stvar i, ako bi danas bio poslednji dan mog života, volela bih da zna, šta god bio njegov odgovor.
Imam neobičan osećaj rasterećenosti jer će svemu doći kraj, na ovaj ili onaj način.