Mislim da sam depresivna. Moja samoća je definitivno doprinela tome. Po prirodi sam stvarno ekstrovertna, volim da se družim. Uvek sam imala prijatelje i kroz osnovnu i srednju školu. Nekako smo se svi udaljili, ne čujemo se više. Meni to veoma teško pada. Imam 20 godina, radim i na poslu sigurno ne mogu naći prijatelje jer su to sve stariji ljudi. Jedva se nateram da ustanem iz kreveta i da odem na posao, život mi se sveo na posao i kuću. Jedno vreme sam se trudila da održavam ta prijateljstva, ali jednostavno nije išlo jer sam samo ja to radila. Sada nemam nikoga i tako listam stare neke grupne poruke sa tim prijateljima i prisećam se koliko sam bila srećna. Sada je svako otišao na svoju stranu, nemam pojma šta je sa njima. Dešava se da danima ne dobijem ni jednu poruku na telefonu iako je i dobijem to je od moje mame ili sestre. Osećam se bezvredno jer nemam ništa i nikoga sada, a ne verujem da će se to promeniti. Izgleda da ću ceo svoj život provesti sama, a to za mene nije život.
Mislio sam da je tetoviranje imena voljene palo u zaborav, sve dok nisam vidio lika koji koji je istetovirao ime voljene na čelu, još sa datumom...
Želim samo jednu osobu kojoj ću ja biti važnija od drugih ljudi. Mojim drugaricama sam uvek bila tu kada nemaju sa kim da se druže. Nikada im nisam bila najbolja drugarica, na 1. mestu... Trudim se, pomažem im, uvek sam tu za njih, ali opet ne valjam. Nikada nisam bila u vezi jer svakom dečku bih bila peta opcija. Npr. prilaze mojim drugaricama, šalju poruke i kad ne uspu kod njih onda pređu na mene. Ajde što me momci i drugarice ne žele, ali mene se rođeni otac odrekao. Moja mama je sa 17 godina ostala trudna i on je nju ostavio i otišao u inostranstvo. Ni ne znam ko je ni kako izgleda. Da li je moguće da me toliko niko ne želi sem mame. Ne može nikako da mi bude svejedno.
U toku raskida sa mojom djevojkom, bio sam sa nekom drugom curom na noć.
Mislio sam da se nikad nećemo pomiriti, pa sam to uradio.
Posle dva mjeseca dođe do pomirenja, ja joj prećutim da sam spavao sa njom, ali joj priznam da smo se samo poljubili (ne bih ni to, ali je već sama provalila da se nešto desilo između nas).
Nakon šest mjeseci od našeg pomirenja, moja djevojka napravi lažne skrinšotove dopisivanja njihovog, đe joj ova šatro prizna da je spavala sa mnom. Ja sam povjerovao u to i sve priznao.
Bojim je se.
Ne kužim, zar ljudi stvarno misle da je zanimljivo snimati kako stišću prištiće, mitesere, čireve i slično! De ljudi, dozovite se pameti!
Moja djevojka se nedavno zaposlila i jako sam sretan zbog toga, ali mahinalno troši na alkohol, odjeću. I na kraju mjeseca traži od mene pare da izađe sa drugaricama a ne želi nikako da imamo zajednički budžet. Šta da radim, ovako se nije ponašala dok je išla u školu.
Preružan i predobar osjećaj. Prva ozbiljna duga veza, preduga, s osobom koju sam volio stotinu puta više od sebe i za koju sam bio spreman uraditi sve na ovome svijetu. Sedam godina veze, znamo se od djetinjstva, prvo prijatelji, kasnije preraslo u nešto puno ozbiljnije. Idilično do trenutka raskida. Nakon raskida više puta pokušao da ostvarimo ponovo neki odnos. Sve dok osoba u koju sam mogao da se zakunem, nakon mjesec dana "tugovanja" nije pronašla drugog. Ne želim joj ništa loše čak šta više, želim joj sve najljepše u životu, ali je u jednu ruku žalosno, nakon toliko duge veze pokupiti se s prvim likom koji ti se javi. Razočaraš se u sebe, razmišljaš kako nisi prije vidio to u toj osobi. Shvatiš da je sve bilo zabluda, da te ta osoba nikada nije ni voljela i da trebaš da budeš Bogu zahvalan, što si ostao svoj. Samo opet ostane žal za provedenim vremenom s osobom koja ti je bila sve na svijetu, a u stvari ti njoj nisi bio niko i ništa. Život zaista piše čudne priče.
Najveća laž da je IT najtraženija struka i da je manjak ITevaca.
Završio sam Softverski inženjering i evo ne mogu da mesecima nađem posao, samo odbijenice.
Nedavno sam saznala da sam trudna, usred pripremanja za pravosudni...
Ja kad dođem na ispit i dobijem neko pitanje koje ne znam baš najbolje, uvek psujem sebe zašto nisam još sat vremena učio :D