Mrzim što sam previše dobra i emotivna osoba i što ne mogu da gledam dok se neko muči i pati i što moram svakome pomoći. Ali doslovno mrzim što sam takva. Jer to nije dobro u današnje vrijeme.
Gade mi se ljudi koji u postavkama svojih telefona nameste da se ne vidi kada je pročitana poruka na whatsapp-u. Postoji ta zajednička specifičnost, pokvarenost i ljigavost koju dele svi zajedno. I baš ti ljudi kriju daleko više u svojim životima od samog statusa i dve kvačice na whatsapp-u.
Volela bih da imam muža kao što ima moja prijateljica. Ne njega lično, nego osobu sličnu njemu. Taj lik je toliko pozitivan i pun vedrog duha, da pored njega moraš uvek da budeš nasmejan. Kad smo se okupili jednom da se družimo ta moja prijateljica je htela da uzme poslednje parče pice sa stola i on je bio u kuhinji, a kad je to video preleteo je sobu i bacio se da uzme picu pre nje. Mi svi u šoku, kad on vadi svoj telefon i daje joj i kaže evo ti čitaj mi poruke i sve, šta hoćeš samo mi picu ne diraj. Svi smo popadali od smeha. A onda se setim da moj dečko drži šifru na telefonu, i baš se smorim..
Naručim tortilju na poslu, javila se neka devojka... Donesu tortilju - pola sastojaka fali. Zovem da se žalim, bla bla.. I kažem moraćeš da mi se odužiš za ovo, ostah gladan. 2 dana nakon toga se vidimo kod nje u stanu... 2 nedelje seksa, svaki dan, šta god sam hteo, nije se bunila😁
Ipak brza hrana nije tako loša!
Smatram da o ljudima najviše govori ono što gledaju na internetu. Koga prate. Kakve slike objavljuju, statuse, komentare...tačno na osnovu toga možeš da zaključiš kakve su to osobe. Evo ja sam primjetila da na mene mnogo utiče to koga pratim, jer mi često neke žene daju motivaciju da radim na sebi, na svojoj formi, psihičkom stanju, da budem bolja mama... svašta nešto korisno naučim i što se tiče kuhanja, spremanja po kući... to sve zato što ne gledam gluposti i ne pratim svakorazne budale, niti komentarišem šta me se ne tiče.
Ne bi vjerovali koliko doktora ne poznaje svoj osnovni posao i znanje. Pokušajte sljedeći put pitati svog doktora pri aplikaciji botoxa ili filera za polazište i hvatište nekog mišića na licu, zanijemit će od sramote. Sve zbog liječenja vlastitih ili kompleksa roditelja.
Da li se se sećate nekog ogromnog sviđanja iz kog se ništa nije desilo jer niste preduzeli neki korak, ja se često setim jedne devojke koju sam poznavao od pre nekih 7,8 godina...setim je se često jer je za mene to i dalje posle toliko vremena jedna od najlepših devojaka koje sam ikada video i upoznao a bilo ih je podosta. Ali ljudi visoka, zgodno mršava, crna kosa, prelep osmeh, lice anđela, vrat kao labud a najviše od svega sam voleo tu njenu ako se može nazvati mana u govoru što šuška kad priča i sad se naježim kad se setim tog glasića. Radila je tada u jednom kafiću na kraju Kneza gde sam je i upoznao, Dragana P. Ako i za jednu devojku žalim što nisam ništa preduzeo to je ona, naravno da se nikad ne zna gde bi šta odvelo ali eto opet ostaje žal što se nije probalo. Da li i vi nekad žalite za nekom možda dobrom propuštenom šansom iz prošlosti koju niste ni probali da ostvarite, a hteli ste baš ste hteli ?
Imam drugaricu (nismo više dobre) koja ako kaže nešto kroz smeh misli da se ne računa, iako je uvreda u pitanju. Npr letos smo šetale po gradu i ona je rekla - Jel moguće da deblje devojke nose kratke haljine u kojim im se vidi celulit i onda se okrenula ka meni i kroz smeh rekla - Kao ova moja PRASICA i poljubila me u obraz. Ona misli da se to ne računa i još 100 situacija i gorih, nije mi jasno ponižavanje prijatelja. Draži su mi ljudi koji mi lepo i normalno u lice kažu, nego ovako da podsmehom, a kao najbolja drugarica si mi.
Osećam se užasno u braku, muž je postao toliko sebičan i samoživ....verovatno je bio i pre ali ružičaste naočare nisu dale jasnu sliku. Rekla sam mu da želim razvod, on ni da čuje. Da živimo u njegovom stanu otišla bih odavno....ovako kuda ću...Postala sam i sama toksična, mrzovoljna, gunđalo. Obožavam biti na poslu, kod kuće mi je lepo samo kad on nije tu. Muka mi je od svega i ne znam kako se spasiti. Toliko sam očajna da mu želim grozne stvari. Onda mrzim sebe. Zašto sam ga uopšte morala upoznati? Kakve kazne ja odslužujem....? Ne znam i ne verujem....
Imamo rođake u Hrvatskoj koji ne podnose Srbe! Ako se zarati-oni su spremni! Imamo rodbinu u Srbiji koji ne da nepodnosi Hrvate, nego ko da jedva čekaju da rat počne. Godinama nam useru svako obiteljsko okupljanje i ja sam uvijek šutjela. Ove godine kad su počeli s baš gadnim prepucavanjima sam pukla. Počela sam vrlo sočnom psovkom koja je insinuirala da su retardirani i jedni i drugi. I ako nisu u prošlom ratu naučili tko je stradavao, a tko je omastio brk preko tuđih leđa dirigirajući iz svojih sigurnih rezidencija da su stvarno nenormalni. Nisu trepnuli. Rekla sam im dalje da slobodno nađu livadu za njih debile i riješe sukob među sobom, skupa sa huškačima koji jedva čekaju rat da opet pokradu i Boga i vraga, a da nas ostale ostave na miru. Tu mi je stric kojeg stvarno volim rekao da ja to ništa ne shvatam. Kad sam ga pitala da što će sa mnom kad sam iz miješanog braka, a znam da sam mu najdaža nećakinja-svi su se složili da mijenjamo temu. Aha! I ja mislim. U mojoj kući rat zazivat nećete.