Volim svog muža najviše na svetu😍i posle 22 godine braka❤️Volite se ljudi, jedan je život🍀
Početak ljeta smo krenuli hodati i sve je bilo divno. Ljeto smo proveli zajedno, sve je bilo normalno, smijali smo se, grlili, ljubili… činilo se da je sve kako treba. Sve dok nisam došao živjeti bliže njoj, nešto se promijenilo.
Prije smo mogli satima biti zajedno, maziti se, ljubiti se po cijele noći, osjećali smo se blisko i sretno. Sada je drugačije. Doslovno mjesec dana nismo mogli provesti gotovo nijedan dan zajedno, a kad smo se napokon vidjeli, osjećao sam da je sve gore i gore. Poljubaca smo imali možda pet u tih nekoliko dana. Prije smo se mazili i ljubili po 2-3 sata, sada mi ni ne da da je dirnem – gdje god bih je dodirnuo, odbija me tijelom.
Sve što sam radio da joj pokažem ljubav, kao da nije primijetila. Prije, dok je bila u PMS-u, željela je da vodimo ljubav, a sada mi ne da ni da je dotaknem.
Pored "drugarice" se tako loše osećam. Ona je uvek tu da mi "otvori oči" i "iskreno ukaže" kako nisam u pravu i kako mnogo grešim po pitanju života koji živim. Tek s vremena na vreme da neki podatak o svom životu i shvatim koliko je njime zapravo nezadovoljna, ali je ohrabrujem da to nije ništa za nju i da ona to sve može da izgura. Neke stvari koje bi ona vrlo rado radila da može, kada ja uradim, ona jednostavno ne komentariše i ne spominje ih, kao da izbegava da priča o stvarima u kojima ja uživam, ali zato pod obaveznim mora da mi drži predavanja šta je ono što je dobro za mene, a šta nije. Za neke stvari se vidno radujem, sve dok ih ne ispričam njoj. Onda i one najšarenije slike u mojoj glavi gube boju. Prestala sam da joj se poveravam.
Bavila sam se muzikom, upoznala sam skoro sve pevače i pevaviče sa naše scene, ali NIKO nije imao takav pristup kao Džej kada sam ga upoznala na nekom snimanju Novogodišnjeg programa. Za njega sam tada bila neki nepoznati i uplašeni devojčurak, a prema meni se poneo kao da sam njemu ravna. Kulturan, nasmejan, ljubazan, rekao je "Mala, dođi ovamo da te upoznam sa Šabanom i Sinanom, da vide kakvo kulturno i talentovano dete imamo!" I oni su bili ljubazni i fini, ali ta "magija" koju je Džej nosio u sebi, neki tužan, a topao pogled i u isto vreme duh veselog deteta koji je imao, to ne može rečima da se opiše. Ja tada, kao neko ko je imao 16-17 godina nisam bila svesna sa kakvim legendama sedim za istim stolom.
Muškarac sa kojim sam na sve načine pokazuje koliko me voli i da mu je stalo, ali ne pamti datum početka naše veze... To me malo vrijeđa...
Zvao sam bivšu s nepoznatog broja, pucao balone preko telefona i prekidao vezu. Sad misli da je proganja duh.
Imam problem sa tim da čuvam neku tajnu. Jednostavno to ne mogu, moram nekome da kažem. Nervira me kad mi neko nešto ispriča i ja nemam kome da prosledim to, naravno uvek malo dodam drame. Ne volim to kod sebe i znam da nije normalno, ali ja ne mogu da izdržim. Da nemam kome da kažem bukvalno bih pukla i ispričala bilo kome, do te granice to ide.
Saznao sam da me žena vara i saznao i sa kim. Razmišljao sam da joj vratim istom merom ali od šoka i tuge odnos sa bilo kim mi nije ni zadnja rupa na svirali. Problem je u tome što je ona divna majka i stvarno ne zanemaruje dete, mi imamo sasvim skladan brak i oko svega se pomažemo i dogovaramo ali ovo će me zauvek proganjati što je uradila i ne mogu je više gledati istim očima. Dogovorili smo se da se ne razvodimo jer će okolina svašta da brboće i da ovo ostane između nas i u dete sam je zakleo da nikako ne dozvoli jednog dana da ono sazna šta je radila jer ne želim da ono snosi taj teret na kičmi. Da li će da nastavi da se viđa s drugim, šta će da radi uopšte me ne zanima, bitno mi je da sačuvamo dete koje ništa nije krivo.