Mnogo me nervira danas što za svaku situaciju govore da im je trauma, što za svaki tužni period govore da je depresija, anksioznost iako u većini slučajeva nije. To su ozbiljne dijagnoze koje ne možete sami sebi prepisati. Izgubila sam neke ljude u poslednje vreme, težak mi je period psihički, ali ne mogu sebe nazvati depresivnom samo sam eto tužna jer sam u teškom periodu. Danas gledam devojka kaže ima traume jer je deca nisu kao malu zvala na rođendane. To nije trauma nego loš deo života, negativna stvar preko koje se pređe, a i ne moraš u sve biti uključena ako se ljudima prosto ne sviđaš, to sam znala kao devojčica još. Ne vrti se svet oko vas, ne možete svaki loš period ili lošu stvar nazivati traumom. Zna se šta su traume, veliki stresori u životu od kojih ne možete normalno da živite, imate flashbackove i slično. Mislim da se tako samo potiskuju ljudi sa pravim problemima i ljudi koji stvarno imaju problem, glupo im bude da traže pomoć. Mislim da sve to tako stvara još veći problem i naštećuje.
Kod nas kad kažeš da voziš samo potpuno trijezan ljudi misle da je to jer se bojiš policije. Iskreno zaboli me d*pe za policiju ali ne bi si nikada oprostio da sudjelujem u nesreći ako sam pio, pa makar i ne bio kriv.
Tražim posao nekih 2 nedelje, i danas sam sanjao da sam dobio super plaćen posao. Kada sam se probudio i shvatio da je san, samo sam gledao u plafon nekih 20 minuta dok mi creva nisu počela da krče.
Posle nekoliko kratkih i dužih veza, izgubio sam poverenje i drugačije gledam ženski rod i imam strah da se vezujem opet za osobu suprotnog pola ali opet bih želeo devojku odnosno vezu… Izgleda da ću na kraju ostati sam do kraja života, ne mogu više poverovati u ljubav, i nažalost osećam posledice posle svake neuspele veze.
6ta sam godina medicine i ostalo mi je još 6 ispita do kraja, od kojih je 5 relativno lakših, i jedan teži. Nedavno saznam da sam trudna. Da li je pametan izbor prekinuti trudnoću ili nastaviti? Podršku muža i porodice imam, ali opet mnoge misli su tu. Imam obaviti staž koji traje par mjeseci i možda ću morati nadoknaditi staž ako profesori ne dozvole da nadoknadim u toku te akademske godine, što bi produžilo moj "očekivani" tok studiranja za nekih 5-6 mjeseci.
Ništa gore nema od životinjskih nagona kod ljudi. Po mom mišljenju svaka osoba koja je opsednuta sexom, mora da se leči. Džaba ćete sad pisati ono 'ti nemaš sex pa te ne zanima, ti ovo, ti ono', smešni ste, nije vam to nikakav odgovor. Svaka normalna osoba voli sex, ali vala, vi što bi se po deset puta dnevno i ne možete bez one stvari ste za neke lekiće.
Svoju najbolju drugaricu, a kasnije kumu sam sasvim slučajno upoznala i počela da se družim sa njom. Iz istog smo mesta, išle u istu osnovnu i srednju, nismo se eto nikad družile, ali smo imale zajedničke prijatelje. Naše prijateljstvo je počelo tako što sam je negde oko 9 uveče srela u parku, prolazila sam tuda kad sam išla iz radnje. Ona je plakala, a ja sam prišla da vidim šta se dešava i tu mi objasnila da joj je uginuo pas i da je tužna. Tu sam bila za nju i počele smo tako da se družimo. To mi je najlepše prijateljstvo koje sam ikada imala u životu, a eto upoznale smo se relativno kasno sa 27 godina. Imamo obe porodice, družimo se svi i baš mi je drago što imam jedno takvo prijateljstvo.
Dokle će ove izoperisane i sa brdo korekcija da se porede i tripuju sa su lepše i zgodnije od prirodno lepe i zgodne devojke? Kako to neko može uopšte da poredi, neka mi objasni? Bukvalno babe i žabe.
Prošlo leto me je momak ubeđivao da odemo na letovanje u njegovu “vikendicu”, kako ju je on opisao, umesto na more. Jer eto, jeftinije je. Navodno se radilo o nekoj lepoj i uređenoj kući, u lepom mestu (poznata banja). Kad smo došli tamo meni je odmah pao mrak na oči — u pitanju je bila stara, oronula kuća sa jednom funkcionalnom prostorijom (nije dovršen sprat), u kojoj su ranije živeli njegovi baba i deda. A mesto je bilo neko zabačeno selo bez ijedne žive duše, 20km od banje, a do najbliže prodavnice se pešačilo pola sata. Nije bilo tople vode, niti signala, ali je zato kuća bila prepuna paukova, bubašvaba, stonoga i ostalih insekata. Ja ne znam kako sam uopšte uspela da provedem 10 dana tamo, jer imam ogroman iracionalan strah od buba. I što je najgore, momak se svakodnevno “ljutio” na mene jer za tih deset dana nisam bila nešto naročito raspoložena za vođenje ljubavi. A najgore od svega, ostala sam sa njim i nakon toga. Ne znam zašto.
Imam drugaricu koja je po struci frizer, nije joj to primarno zanimanje već radi kući neke frizurice, pramenove i sl. Nismo najbolje drugarice ali čujemo se često, posećujemo porodično, deca su sličnog uzrasta pa se igraju. Pošto joj je sin mlađi od mog 6 meseci sve stvari i igračke sam joj davala. Pre nekih mesec dana smo izašli na večeru koju je moj suprug platio, ponudili su se da plate svoj deo ali smo odbili jer tako funkcionišemo sa prijateljima, ne gledamo sve kroz dinar, danas platim ja sutra ćeš ti. Pre nedelju dana mi se udavala sestra, moja frizerka mi je otkazala frizuru 7 dana pre jer je otišla na bolovanje. Pozvala sam tu moju drugaricu i pitala je da mi ona uradi frizuru. Pristala je i nakon završetka sam pitala šta sam dužna. Naplatila mi je 3000. Nisam tome pridavala značaj, svakako sam planirala da platim frizera, međutim drugi ljudi kada su čuli da mi je naplatila su ostali u šoku i svi to osudili. Zanima me mišljenje drugih ljudi, da li sam ja luda i naivna ili je po vam ok što je naplatila?