Imam trip da opsesivno proveravam koga prate likovi koji mi se baš sviđaju. Ulazim na profile tih devojaka i ispod slika proveravam da li su ovi moji tipovi lajkovali. Ne znam, ali ne prija mi kad vidim da jesu. Jesam malo nesigurna u sebe, priznajem ali šta znam - na kraju krajeva oni se javljaju meni a ne njima (to znam), pa me to kao malo uteši 🫠
Na kraju shvatiš da si sam i da sve borbe vodiš sam. Bliski ljudi te izdaju, ostave na cedilu i sve prođeš sam. I onda kad ustaneš, kažeš sebi da ti niko i ne treba, jer niko nije ni bio tu kad je bilo najgore. Zato svi lepo što dalje od mene i sad gledam samo sebe..
Koliko su ljudi postali odvratni ne mogu da verujem. 8 mesec sam trudnoće, imala sam i neke komplikacije, morala da mirujem, zakazan carski... Nedavno sam morala gradskim prevozom da idem do doma zdravlja jer nam je auto bio na popravci. Bus je bio pun i otišla sam do mesta koje je namenjeno za trudnice. Jedna starija žena je tu sedela i zamolila sam je da me pusti da sednem pošto je mesto namenjeno za trudnice. Ona je počela da viče kako neće da se pomeri, kako mi trudnice izmišljamo, da nisam invalid... Počela je i da me vređa. Okej sedi na tom mestu ako nema trudnica u busu, ali ako vidiš trudnu ženu skloni se sa mesta koje je namenjeno njima, mislim da je to logično. Kao što se i ja ne parkiram na mesta za invalide i ne koristim mesta koja nisu predviđena za mene. Njoj svaka čast njoj to ide na dušu što se tako ponaša samo ne mogu da verujem da su ljudi postali takvi.
Da li ću ikada skupiti hrabrosti da ne budem pod uticajem roditelja u kasnim 30 godinama....
Što ste svi istraumatizirani zbog prevara, evo ne kužim. To postoji od kad je svijeta i vijeka i uvijek će. Ponašate se kad vam se to dogodi kao da je smak svijeta. Daj više, utuvite u glavu da vam sreća i život ne ovisi o toj jednoj osobi već isključivo samo o tebi. Budite spremni na sve i učite kao preživjeti sami. Odajete se tu nekim depresijama i život vam staje.
E pa ne staje....život ide dalje, život je jedan i kratak je, izvuci najbolje iz njega.
Kakve izdaje, traume, pi*ke materine. Saberite se više. Živi taj j*beni život neovisno o drugoj osobi!
Imam jako komplikovan odnos sa majkom. Bila je fizički nasilna (i verbalno) prema meni (i drugim članovima porodice), imala je problem sa alkoholom, manipulativna je, negativna, a onda se nekad pojavi sva raspoložena (i bude nam super). Stvar je u tome što sada odrastam i ne mogu da ne vidim neke stvari kod nje. Žena je apsolutno težak folirant. Ne živimo više zajedno, osamostalila sam se, ali i dalje ima uticaj na mene. Danas sam potrošila skoro 2000 dinara na razne kafe, kolače, svašta da nam priredim lepo popodne, ona jedva da je progovorila sa mnom. Znam da joj je teško, ali bila je jako pasivno agresivna, ponašala se kao da sam ja kriva što je neraspoložena (samo sam joj se požalila na nešto dan pre). Kad pomislim na to da bih mogla jednog dana prekinuti taj kontakt, prosto prodišem. Bila bih tako slobodna. Ozbiljno mi je žena sje*ala život i psihu. Nije svako za to da ima decu.
Žao mi je što osim dečka nemam skoro nikoga s kim bih se družila. Dečko mi je divan i super mi je s njim, ali nekad jednostavno poželim da imam neku svoju ekipu, drugarice, a ne samo njega. I ne, nisam odbacila društvo zbog dečka, već društvo nikad nisam ni imala. Tokom godina sam imala dosta ljudi sa kojima bih se povremeno družila, ali sve je to bilo površno i nije se održalo. Nisam nikad imala neko svoje društvo s kojim sam bliska, da se stalno čujemo, posećujemo, izlazimo itd. Trudila sam se da budem dobar prijatelj, da održavam kontakte, ali nekako nikome nisam ja bila najvažnija, svaki moj prijatelj je imao nekog drugog, bitnijeg prijatelja od mene i onda ja izvisim. Sumnjam da ću ikad i naći ekipu, jer imam već 30 godina, i mnogo je teže u ovim godinama ostvariti blisko prijateljstvo.
Momak i ja smo zajedno već 2 godine. Iduće godine on želi da se venčamo. Iskreno, ja se nekako plašim. On je sasvim ok momak. Naravno, posvađamo se s vremena na vreme oko nekih stvari, ali smatram da je to neizbežno u svakom odnosu. Ne vara me, nikada na to nisam ni sumnjala. Kad smo zajedno, možemo potpuno biti opušteni, bez ikakvog pretvaranja. Zbunjena sam zašto se ovako osećam? Da li je još nekoj devojci ovako bilo? Oboje radimo i imamo sve preduslove za miran i porodičan život.