Toliko sam oštećena zbog anksioznosti i traume koju vučem još od detinjstva, da uhvatim sebe kako se izvinjavam i chatgpt-u i gemini-u kad nešto pogrešim...
Došla sam iz inostranstva. Čekam mamu da mi dođe u posetu. Uopšte se ne radujem nego prebirem po glavi kakva je mater i šta mi je sve uradila, a ona se kao mene uželela. Boli me to sve i volela bih da joj se radujem.
Kažite vi meni jesam li ja lud što nisam hteo reagovati na poglede i pokazanu zainteresovanost dosta mlađe devojke (20 godina), koja je iz fine porodice i fizički mi se sviđa, a to sve iz neke bojazni i nelagode na reakcije njenih staraca, koje inače poznam..
Ne postoji jača bol za muškarca nego kad mu se raspadne porodica.
Zaljubljena sam u doktora sa Bežanijske kose. Izašla sam pre dve nedelje odatle i stalno mislim na njega.
E koliko sam te samo voleo, to samo ja i onaj gore znamo..
Za sve moje konobare..
POSEBAN KRUG PAKLA ZA ljude koji uđu u kafić i nemaju osnovno poštovanje, naručuje kao da si sluškinja, viče preko pola lokala, onda dođe još njih četvorica, privuku stolice sa susednih stolova, zagrade sto da ne možeš da im pridješ, kad spustiš piće ne kažu hvala, i na sve to kažu a gde je osmeh...
Nešto razmišljam... Da imate mogućnost da napravite svoga klona od sopstvenog DNK (pod pretpostavkom da se vrate telomeri, uradi reparacija, itd.) da li biste ga napravili? Bi li ste se družili sa njiim? Voleli ili mrzeli?
Ostavio je mene koja sam prezgodna, još kao klinka pobedjivala na takmičenjima za modele. Ambiciozna, idem na master i biću naučnica. Ostavio me je zbog jedne debele koja nema upola koliko ja!