Dođem iz druge smene, u 22h istuširam se, otvorim hladno pivo posle toga, 0.5 flašica rakije pored mene i lagano idemo u noć. Žena spava jer radi prvu, a ja na kompu čitam vesti, ko, šta, gde, posle toga neki western film, jednostavno to mi je merak, i tako dok se ne uspavam, to me drži da izguram dan, volim svoje društvo i kad sam sam sa sobom, osećam se najbolje...laganiniiii.. Prava vaga.
Bivša šefica zbog koje sam dao otkaz još prije 7 godina dobila je otkaz pa je molila direktora i upravu da je prebace na bilo kakvu poziciju jer taj posao je radila 20 godina, ništa drugo ne zna raditi, a ima još 10-ak godina do penzije. Izašli su joj u susret pa je dobila posao koji sam ja radi 9 godina. Kada sam to čuo odmah sam se prijavio na njenu poziciju i došao na razgovor. Sreli smo se na hodniku, samo sam je pogledao sa smješkom, a ona prebledila.
Imam 26 godina, 5 godina nisam bio u vezi. Pokušavao sam povremeno i nikad nije bilo to to.
Odjednon pronađem djevojku i savršeno nam je. Momci će razumjeti, znate oni osjećaj kada vam djevojka donosi mir? Pustimo sve ostalo, mir kad si s njom i sama pomisao na nju te skoro primiruje. E pa to, ono što svi zapravo tražimo. I njoj isto tako i sve fenomenalno. U jednom trenutku nju samo presječe i sama mi prizna da sam bio i pre predobar prema njoj, praktički nikad ništa krivo napravio i tako je čak nastao problem. Problem što su se u njoj probudile sumnje i problemi iz prošlosti preko kojih nije prešla.
Cure molim vas kad vam se dogodi nešto loše u životu, odite na tu jebenu terapiju i sredite si glave prije nego uđete u vezu s nekim drugim.
Mama mi je uvijek pravila i prelijepo dekorisala tortu za rođendan, svih ovih godina🥰 Jako bih željela da mi napravi i moju glavnu svadbenu tortu. Dečko se složio i rekao da je to i čak bolja opcija. Ne mora biti velika ali neka je samo ona napravi💖
Koliko boli jebeno srce hoće da mi pukne, danas sretoh bivšu sa kojom sam prekinuo pre 2 meseca, bili 3 godine, verio je, planirali svadbu, sve bukvalno. Šeta sa drugim likom sa kojim me prevarila i ostavila da bi bila sa njim, bukvalno paralelna veza, sa mnom prekid i sa njim odmah u zvaničnu vezu. Šta reći za takve ljude..
Rođena sam kao hipersenzitivna osoba, i psihički/emotivno i čulno. To je mač sa dvije oštrice koji donosi i kritične i magične momente. Svašta mi se izdešavalo u životu, doživjela sam
više drame od nekog prosječnog života a ja osjetljivija od prosjeka, tako da mi je jedina opcija bila da nekako sebe izmjenim, istreniram da otupim. Došla sam u to neko spremno i stabilno stanje time, i život mi je mnogo bolji zbog toga. Već neko vrijeme mi se dešavaju situacije sa kojima se uspješno izborim, dok bi te iste situacije mene od prije par godina sravnile sa zemljom. Ali u svemu tome sam izgubila onu dobru stranu emotivnosti i osjetljivosti. Ni dočega i nidokoga mi više nije tako iskreno stalo kao ranije. Ne radujem se više tako zarazno i prirodno kao ranije. Nema veze, morala sam da preživim i zbog toga sam morala da umrem iznutra, a radost se nekad valjda vrati kad nervni sistem skopča da sam na sigurnom.
Ne znam kako da saopštim najboljem drugu da mu je bivša devojka sa mnom trudna. Došli smo do momenta gde više ne može da se sakrije..
Mnogo sam srećnija i mnogo se bolje osećam od kad sam se vratila u rodno selo. 2 godine smo muž i ja bili u Nemačkoj. Inače sam medicinska sestra. Vratili smo se u Srbiju jer je on dobio dobru ponudu za posao, a i nismo nešto bili srećni u Nemačkoj. Ovde sam našla posao u ambulanti u selu, a muž radi u gradu koji je nekih 15min udaljen kolima tako da nije strašno. Ovde je mir, živimo u našoj kući, moji roditelji su u istoj ulici njegovi u susednoj. Imamo veliko dvorište, lepo smo sredili kuću, nabavili smo štene, kokoške, posadili cveće i od svega najbitnije trudna sam i baš nam je lepo.
Ostala sam trudna s 19 godina s dečkom kojeg sam jedva poznavala. Prva godina fakulteta, on malo stariji, novi grad, ja mlada, luda i naivna. Na sreću, pokazao se kao dobra osoba te odgovoran i predan otac, ali između nas nije uspjelo. On godinama nije imao nikoga ili je imao kratke vezice, a onda se zaljubio do ušiju u kolegicu s posla. Kad sam vidjela da je ozbiljno, prvo sam se malo uplašila za kćer, ali ispostavilo se da su strahovi neosnovani i da je ta djevojka takva kraljica i gospođetina, jedna od najboljih osoba koje poznajem. Bivši se već par dana meškolji, a jučer je rekao kćeri da će zaprositi djevojku čim skupi hrabrosti. Želim im svu sreću ovoga svijeta. Njoj bih poželjela dobrodošlicu u obitelj, ali ona je već dio obitelji. Nadam se da ću ja također pronaći partnera koji će voljeti moje dijete kao ona i kojeg ću ja voljeti kao on nju. Eto, ne mora uvijek biti tužno i ružno između bivših i sadašnjih.
Zaljubila sam se u momka koji je dobar kao čovek, ali nije ambiciozan. U 30-im godinama nema posao, ne trudi se da ga nađe, ništa ga ne zanima. Po ceo dan igra igrice i ide od jednog do drugog druga. Nije se naravno tako predstavio na početku, jer je imao dva posla. Dobro mu idu strani jezici i ima još puno talenata. Ostala sam trudna sa njim. Ja sa fakultetom imam bednu platu i iskreno se plašim za svoju budućnost. Takva sam da ne bih nikada ugasila nečiji život, ali ne vidim rešenje za budućnost. Volela bih da se ništa od toga nije desilo.