Da mi je ova pamet bila kad sam bila devojka ili se ne bi udala uopšte ili za čoveka koji će biti sposoban da pomogne oko traženja delova i popravke mog auta dok ja kući guglam recepte i pravim deci tortu za rođendan. Dok sam popravljala kola, poslastičarnica se zatvorila i nisam stigla da podignem tortu za večerašnji rođendan. Auto mi treba svakog dana za posao i potpuno sam na ivici živaca što nemam “mušku ruku i podršku”. Žene se plaše razvoda kako će same sa decom a ja uviđam da sam sama pored živog, zdravog, pravog i sebičnog muža koji kaže tvoj auto, tvoj problem, nije moj.
Sve moje drugarice su udate i ili su trudne ili već imaju djecu ili su trudne sa drugim djetetom, a ja, ja nemam ni momka. Nisam ljubomorna, baš naprotiv, drago mi je što su se ostvarile u ulozi majke, samo mi "teško" u prsima što ja eto ništa. Jednostavno se niko ne pojavljuje da bi se bilo šta pokrenulo, a godine prolaze.
Osoba koja je sklona konfliktima na taj način traži pažnju koju vjerojatno nema kod kuće. Na žalost, to je najbrži način na koji je pažnju naučila dobiti jer nikad nije osjetila spontani izljev ljubavi. Napravi barufu oko sebe, posvađa se oko banalnih stvari, čak i sa više njih istodobno i konačno je netko primijeti. Nema velike razlike od trogodišnjaka po tom pitanju ili pedesetogodišnjaka. I iako to mogu razumijeti, taj infantilan odnos prema tuđim osjećajima, to povrjeđivanje, omalovažavanje i vrijeđanje uvijek me zatekne nespremnu i uvijek me zaboli. Bude mi žao što nije našla drugi način kroz život osim da se sveti za sve što joj nije dano. I naravno, s takvom osobom ne mogu imati prisan odnos. Tužan je takav život... Nedavno iskustvo koje se ponovilo toliko puta da je jasno kao dan da će se ponoviti opet pa, eto, odoh ja onima koje je težina života naučila nečemu.
Svideo mi se muškarac koji ima 40. godina. Dobro je pa na počeku nije hteo da bude sa mnom, koliko sam zahvalna Bogu na tome. Stalno bi me provocirao i ponižavao, onda prekinemo kontakt i on se meni javi nakon nekoliko dana ili meseci zato što nisam trčala za njim i pisala mu. Tako nekoliko puta; on me doda, pričamo, izađemo i uvek bude isto. Evo neki dan me zapratio, ja odbijem zahtev, on odmah ponovo šalje zahtev i ja opet odbijem. Tako on sa svakom devojkom, isto sve radi. Misli da će ga neko trpeti takvog podmuklog i bezobraznog. Naravno da posle kaže kako su žene teške. Hah ne, samo ne žele da trpe takvog nezrelog skota.
Gade mi se žene koje u javi sve glume kako im je sve super i kako im je muž savršen, kuća super, auto skupo..bla bla bla..a ono ustvari brak im se raspada, u dugovima su do grla i kreditima, žena u stresu počela da joj kosa opada..ali nek je tip top hahaha...
Žensko sam i ne depiliram pazuhe. Malo skratim dlačice da ipak nisu velike i nemam tamnu dlaku što me spašava. Pojedini me ljudi ismejavaju ali to me ne dotiče. Imam jake duboke ožiljke od operacije ispod oba pazuha koje samo dlačice mogu sakriti a da sakrivam majicama sa rukavima ne pada mi na pamet kad je leto, a napolju +40.
Kad vidim stručnjake da u najnovijim automobilima od 100 000 eura namerno pritiskaju plastike i deo gde je ventilacija samo da bi rekli "krckanje se oseti" dođe mi da ih nalupam tako da nikad više ne sednu u auto...
Mislila sam da ga nikada neću prestati voleti, a u stvari sam ga zamrzela preko noći.