Zanima me da li sam ja jedina osoba koja, kada joj je dosadno, čupka dlake sa nogu pincetom. Jednu po jednu.
Nema ništa odvratnije nego videti muškarca u japankama. Nigde u inostranstvu to muškarci ne nose toliko koliko kod nas.
Iskreno razumem neke moje drugarice koje prosto ne žele da se bave tuđim problemima i tako nestanu te zbog posla, ispita ili drugih obaveza. Meni ponestaje snage da slušam trivijalne probleme osoba koje znaju samo da kukaju i NE ŽELE, znači akcenat na ne žele, da promene išta. Ne mogu više!
Kao dete sam volela da mučim životinje i bijem malu decu. Žao mi je zbog toga..
Ako ne upadnem na ovaj fakultet posle ovoliko odricanja i učenja, nema pravde.
Nema iskompleksiranijih ljudi od oni koji su završili lake fakultete. Takvi na svakom koraku ističu kako je njima teško, kako su oni puno učili, ne bi li sebe i druge ubedili od toj neistinitosti. Sećam se svoje drugarice koja je išla višu medicinsku i čitala knjizicu od 200 str i kukala kako je njoj teško, dok sam ja imala ispite od 1000 str i nikome nisam ni reč progovorila, jer sama svesna koliko me je moj fakultet izgradio kao ličnost. Tako da kada vidite da neko preterano ističe svoj fakultet i njegovu težinu zapitajte se da li je to istina. Vrlo je verovatno da na taj način samo nadogradjuje svoj kompleks inferiornosti.
Kako mi je žao što Milena Dravić i Ljubiša Samardžić nisu bili muž i žena i u privatnom životu, a toliko puta su glumili isto.