Naručio sam preko interneta flašu vode u kojoj je prala noge jedna zgodna devojka. Tu vodu koristim da skuvam sebi kafu.
Sa 36 godina sam izgubio spermatozoide. Ne mogu imati dece.
Ja nisam protiv života u zajednici i nikad nisam bila. Mi svi, porodično, pa čak i naše pređašnje generacije živimo ili smo živeli sa muževim roditeljima. Niko ni sa kim problem nije imao. Svi su se lepo slagali. Možda smo mi imali tu sreću da tako bude. Kapiram da je nekim ženama to pakao i da ima svakakvih porodica, ali mi se ne dopada što većina žena odsečno piše i komentariše kako je to užas, da bežimo od toga itd. Evo, sve i da izuzmem sebe i svoje, znam dosta žena koje isto žive u zajednici i top im je, svi se lepo slažu. Naravno, ima i osoba koje žele da se odvoje, što zbog sebe, što zbog drugih okolnosti i to potpuno razumem. Nikoga ne osuđujem, pričam svoje iskustvo, a i iskustvo drugih ljudi koje znam ili za koje sam čula. Nije svaki život u zajednici bauk i kataklizma. Nekome odgovara, nekome ne i to je potpuno legitimno. Samo ne volim generalizovanja.
Želim vrijeme kada je Edward Maya i Stereo love bilo oličenje glazbenog ukusa.
Ne znam šta se desilo ljudima, ali nisam optimista. Svi se vrijeđaju na najmanje sitnice, na najmanje neslaganje se reaguje tako burno, drugima se tako lako lijepe etikete, većina nije u stanju podnijeti ni najmanju kritiku. Ne znam jel ostali to primjete, ali to je moj utisak.
Najveća misterija mi je da li da se odlučim iz logike za dečka koji bi mi sve pružio u životu, zaljubljen u mene kao malo dete, pamti svaku sitnicu o meni i tretira me kao dami ili onog za kojim mi srce gori a ne daje dve pare za mene jer zna da može da me ima..
U 20im sam ustajala iz kreveta ko gazela a sad u 45oj pužem ko morž, pazeći da me ne uhvati u leđima. Šta ti je život...
Gade mi se karijeristi. Pogotovo žene kojima je karijera bitna.
U današnje vrijeme svi pričaju samo o pravima, niko o obavezama, i svi izbjegavaju odgovornost. Mislim da ovo neće izaći na dobro.