Divim se ljudima kojima je najljepše kod njihovih roditelja. Ja nisam te sreće, gledaju me kao kućnu pomoćnicu, dan mi se svodi na izdavanje doručka, ručka i večere po cijeli dan, jer jede svako kad god hoće, a kad ne želim da poslušam potrude se da prođem kroz takav pakao da mi ne padne više na pamet da se pobunim. Počela sam da pijem lijekove za smirenje, a jako sam mlada. Stičem uslove da se otselim od njih, do sada nisam mogla. Jedva čekam, nisam ni sigurna ni da li želim da ih vidim ikad nakon što odem.
Leglo mi je 22 000 din i mogu da kažem da sam mu zahvalan za svih 5 dana zimovanja ko god da mi je uplatio.
Majka mi stalno sugeriše da ostavim dečka koji nije u najboljoj finansiskoj situaciji i nema posao od kojeg može samostalno da se izdržava već minimalac, volim ga jako...
Povratim kada vidim muškarca sa punđom. Ko li vas je ubedio da vam taj hindi style stoji, da mi je znati.
Kad sam došla u firmu u kojoj radim pre 7 godina, upoznala sam tu jednu devojku/ženu, koja tek što se vratila sa trudničkog (posle samo 6 meseci), koja je izgledala kao milion dolara (i dalje tako izgleda) i koja je varala muža sa kolegom koji u tom trenutku bio moj mentor. I uvek sam razmišljala u fazonu ajde i da se desi da prevariš muža iz ko zna kog razloga, osuđujem ali mogu da probam da razumem, ali da varaš muža dok imaš malu bebu, pa kada uopšte stigneš i to da ubaciš u denvni raspored, pored posla i cele ujidurme sa malim detetom (znam po starijoj sestri). I evo mene danas. Ćerkica juče napunila godinu dana, a ja se spremam za posao i oblačim tange koje nikad u životu nisam nosila jer se tako sviđa mom 10 godina mlađem kolegi sa kojim sam u kombinaciji od pre pola godine. Ja sam jedna izgubljena žena, vredna svake osude, ali ima nas takvih očito dosta...
Za uspeh kod žena je najvažnije da naučiš da ćutiš i kao slušaš dok ona priča. Svaki muškarac koji zna da sluša je već pola posla odradio. Ne moraš da pamtiš šta priča, svakako će kasnije da te ubeđuje da je rekla drugačije. Nema na čemu.
Maštala sam o porodici, a kako odmiču godine sve više mislim da nisam za to. Gledam koliko se sestre i drugarica svakodnevno odriču zbog porodice i ne znam da li sam za to spremna. Trudnoću, težak porođaj i posledice koje vuku i danas da ne pominjem. Olakšavajuća okolnost je što trenutno nemam ni s kim da zasnivam porodicu, ali i da imam triput bih razmislila. Ne znam kad sam počela toliko da oklevam oko svega.
Pitala me kuma za veću pozajmicu, htela da renovira fasadu i kuću. Rekla sam da ja taj novac nemam i da dok platim kredit za stan, račune, hranu i život, ne ostane nam ništa veliko. I da stalno vučemo neke zaostale dugove jer u vreme kovida nismo radili već produbljivali kreditne kartice i kredite u inostranstvu. Zatim na moje zaprepašćenje je počela da računa kolika mi je plata, koliko plaćamo kredit za stan, auto, koliko trošimo na hranu… i kaže trebalo bi da vam ostaje bar $2000 evra mesečno. Gledam u neverici, ladno mi ko policajac sastavila dosije. Ja sam i zaboravila kad me je tako iz razgovora pitala nešto, naprimer koliko nam je struja, grejanje pa posle nešto drugo pita rata za auto. Nisam imala predstavu da žena zapisuje i preračunava. Bože sačuvaj!
Sad će par mjeseci otkako sam završio vezu od par godina, svima lažem da me je prošlo i sve, ali navečer kad ostanem sam, molim Boga svaku noć, da mi je vrati, da nam dadne još jednu šansu iako znam da je to nemoguće...