Družimo se 14 god ali ja zaista više ne mogu sa njim. Postalo mi je prenaporno. 2 sata razgovora sa njim mi pokvari raspoloženje danima. On je toliko negativan i škrtica da sve vreme priča o parama, iako zarađuje duplo više. Nikad se ne šalimo, nikada se ne smejemo. Kad smo bili klinci sve je bilo nekako lakše. Sad više ne mogu da podnesem ovu negativnost.
Živim u inostranstvu dvije godine, imam osjećaj da sam ‘zapeo’ ovdje, kad god pomislim da ću se vratiti imam osjećaj da nisam više ni primljen dolje i da neće nikad više biti isto, baš neki ružan osjećaj.
Kad sam se ženio, oko mene nekoliko razvoda u tom periodu, na poslu, komšije, familija. Dva meseca posle svadbe uleti prilika za stan, ja iskeširam sve (ženini nikad nisu imali, ni kuća nije bila završena). Imao sam oko 50% svoje, po 20% dale majka i sestra i 10% pozajmio. Vratio sam svima sve. Sad posle 7 godina hoće razvod i pola stana. Njena sestra u međuvremenu završila prava i voli inače da se pravi pametna. Ja odem jedno veče kod njih da se dogovorimo i završimo razvod, oni opet stan pa stan. Ja izvadim kopiju kupoprodajnog ugovora, ono stan na moju majku ;). Te njuške ste trebali videti. Odoše planovi za automobile i letovanja u sekundi. Ja kupio na kevino ime, niko nije znao, baš iz tog razloga. Sestri ide naša kuća porodična jednog dana, meni taj stan... ženi(uskoro bivšoj) da ne kažem šta....
Ne koristim zubni konac, niti tuš za zube, a imam stisnute zube.
Ali zato dnevno, kad se tuširam, okrenem tuš na onaj jaki mlaz i udri po zubima 😅 izbije sve živo.
Lijenosti divna li si.
Ne znam čemu ovoliki tekstovi na oglasima za posao i svi su isti "timski rad, radna atmosfera, mogućnost napredovanja.." Bukvalno, napišite samo poziciju i platu, olakšajte i nama i sebi.
Jako sam ponosan na svoju devojku. Teško joj je na poslu, traži drugi, strah je ali uvek zajedno uspemo da uradimo sve i bude nam lepo na kraju meseca iako živimo od plate do plate. Ona se oseća da je neuspeh jer nema posao koji voli i koji joj je plaćen da ne mora štedeti na osnovnim stvarima za život. Ja joj pokušavam na svaki način dati do znanja da joj sve super ide i da ce biti sve bolje samo da smo zajedno u tome. Srce me boli kad je vidim tužnu i bezvoljnu zbog posla, šefa i neplaniranih troškova.
Moja sestra se ponaša prema meni kao da sam besplatna dadilja. Nekad se ne najavi, nego dođe da kćerkom pred moja vrata i traži da ju čuvam. Ovo ljeto je htjela sa mužem na more, ali bez djeteta. Kad sam joj rekla da imam planove i da putujem ona se uvrijedila. Naši roditelji žive 400 km dalje pa nije uvijek zgodno za čuvanje. Zbog njih je mama uzela godišnji da bi došla kod nas u grad i ostala sa unukom doma, dok su njih dvoje na moru. Nije moj problem što je htjela djecu, pa nekad se sama brine o njima.
Imam najbolju drugaricu koja mi služi za vežbanje i ja njoj. I ona i ja smo u dugim vezama, ali kad želimo nešto novo sa našim partnerima u krevetu prvo to uradim sa njom, da vežbam, da ispadnem super pred mojoj verenicom. Isto i ona kad želi nešto novo da pokuša sa dečkom, prvo vežba sa mnom i tako nam je super. Među nama nema emocija, volimo svoje partnere i ovo radimo za dobrobit naših veza.
Žensko sam. Za sebe smatram da sam lijepa..tu i tamo imam neke nedostatke, ali sam generalno zadovoljna svojim izgledom. I smatram da nema ružnih žena, već da postoje one koje se dotjeruju i one koje se ne dotjeruju. Kad se žena obuče u skladu sa svojom građom, kad se našminka, stavi lijep parfem, ima sređenu kosu, zube i nokte, ne može ne biti lijepa. Znam mnogo djevojaka koje su bile lijepe, ali počele biti aljkave i napustile se. I onda džaba što je prirodna "ljepotica".