Zašto jebeno nemam sreće ili šta je već u pitanju znači izađem u petak u klub i smuvam se bukv neplanski sa nekom devojkom koja je mlađa znači ja 26 god a ona 18 i kapiram da je njen mozak drugačijeg razmišljanja ono nezrelije i sve al zašto ispari sutradan a to veče se smuvali i sve top.. a sutra ništa bukvalno prazna linija, plus me blokirala na instagramu.. ? :(
Ne mogu da verujem koliko mi je postalo lako da se oprostim od bliskih ljudi. Toliko sam u životu navikla da me napuštaju, i sad sam se bila vezala za jednu drugaricu koja je prosto otišla iz mog života samo tako. I uopšte ne patim, ne mogu da verujem da ne patim. Prosto sam navikla na to. Bilo nam je super zajedno, ali shvatam da ništa ne traje zauvek. Ne mogu više da plačem i patim zbog ljudi, zaslužujem bolje, pa makar bila i sama.
2018 godine sam doživela tešku saobraćajnu nesreću. Dečko, koji je upravljao drugim autom, je zaspao za volanom, prešao u moju traku i izazvao direktan sudar. On je poginuo na licu mesta dok sam ja prošla kroz dug boravak u bolnici, dve operacije i mučnu rehabilitaciju. Iako sam sve to prošla, čak sam u jednom momentu i psihički bila jako loše, jer mi je bilo muka od bolnica, igala, lekara.... iskreno mi je žao što je taj dečko poginuo. Nisam ga poznavala. Čula sam posle da je bio jako pošten i vredan, nije bio bahat već verovatno umoran od duple smene koju je radio tog dana. Nije opravdanje ali svakako nije ni zaslužio smrt. Neko mi je rekao da "je bolje što je poginuo" jer bi ga čekao zatvor, ali izašao bi iz tog zatvora a iz groba neće nikad. Otac mi je čak rekao da su njegovi roditelji, iako su tada već znali da im je sin jedinac poginuo, hrabro izašli u bolnici ispred mog oca, predstavili se ko su i ponudili sve što imaju da bi me spasili. Stvarno mi je žao njihovih sudbina!
Ospice dobijam kad čujem komentar da neki posao "nije za žensko". Izvinjavam se, a zašto? Primer, čim se interesuješ za npr. mašinstvo, energetiku, kompjutersko konstruisanje, obavezno slede komentari da to nije za ženu. Kao da su žene glupe i nesposobne da savladaju to gradivo. Toliko me to iznervira da bih se posvađala na krv i nož kad neko to izjavi.
Moja prijateljica je jako pametna. Pokraj nje se osjećam glupo.
U jednoj običnoj večernjoj šetnji sa momkom, sasvim slučajno smo ugledali njegovu veliku ljubav (o kojoj mi je ranije pričao) u kafiću sa drugaricama i malo je reći da sam se raspala kada sam videla njegovu reakciju. Totalno se izgubio, zastao pa krenuo u nazad... Kad je video da sam i ja videla onda se nekako "sastavio" i krenuli smo dalje sa hodanjem. Sa tom devojkom je bio pre 4 godine. Treba da planiramo brak, ali se pitam sa kim da to radim? Šta dalje?
Može li neko da da uputstvo kako da budemo sigurne. Npr. Ako je osoba prosečna (prosečnog izgleda), a zna da se njen momak druži/radi sa lepšim curama, ide u teretanu gde ima zgodnijih devojaka (objektivno), mislim da ne može neko reći pa dobro izgledam kao Monika Beluči i održati samopouzdanje kada je realnost drukčija. Ukoliko ima neko da me demantuje, rado slušam...
Par meseci nakon mog venčanja, pričao sam na poslu sa nekom finom novinarkom jer smo inali 3h lufta do početka programa, a koja je bila sva puna nekih lepih emocija, ali je i pričala o svom kajanju i šta je sve propustila u životu i rekla mi je da uživam i da se ne sećam puno loših stvari. Moram da skratim priču, pričao sam o braku i o pečatima prošlosti koje svi imamo i toj mojoj čuvenoj vezi koja je naprasno pukla i kaže mi da se bivša kaje jer nismo zajedno, jer to tako ide kod žena. Novinarka je umrla 1-2 godine kasnije usled duge bolesti, prepoznao sam je na slici, bila je u svim vestima. Bivša se udala i ubrzo razvela, a nakon 2 decenije od raskida mi ulazi u profil i prati me. Počinjem da verujem u ono što mi je novinarka govorila.
Zaljubljena sam u njega ali mu to ničim ne pokazujem. Maksimalno sam profesionalna i hladna. Imamo jednog stalnog klijenta koji nam skoro svaki dan dolazi. Danas nam je rekao: "Jel vi primećujete koliko ste zaljubljeni jedno u drugo ili ja to moram da vam kažem..?" U zemlju smo propali.
Davne 1999 nas 4 prijateljice, glavni komadi u školi smo po utjecaju francuskog filma Večera s idiotom se dogovorile da organiziramo tulum i svaka mora naći što većeg luzera. Nikad neću zaboravit pogled mog "luzera" kad je shvatio, mislim da sam mu bila prvi izlazak, treći srednje.. Kakvu sam užasnu gadost napravila pod utjecajem prijateljica.