1-4 razred osnovne škole družili se i sve bilo super. 5-6 hteli smo kraj škole. 7-8 bilo nam je krivo što završavamo i onda dođe poslednji dan škole i shvatimo kako je brzo prošlo ovih 8 godina i koliko god bilo loših i dobrih trenutaka što smo delili, zajedno smo bili u klupi 8 godina.
Zatrpao sam sebe full time poslom u struci (5 dana u nedelji), part time poslom (5 dana u nedelji, večernji sati), treningom, softverskim bootcampom, još jednim setom kurseva gde ću dobiti vrlo važan i isplativ sertifikat, proučavam literaturu iz projektnog menadžmenta i imam vezu na daljinu. Bukvalno, kući dođem samo da prespavam. Jedem napolju, nekada se tuširam u teretani i učim u kafiću, kolima ili parku na pauzi između poslova. Neverovatno sam busy. Mislim da fokus održavam tim promenama, tj. dinamičnošću dana. Kada je monotono, nemam nikakvu koncentraciju. Energiju i awareness verovatno crpim od suplemenata koje uzimam za teretanu.
Počela sam već tradicionalno da menjam celu postavu života na dve godine; posao, društvo, mesto stanovanja, teretanu. Nekako se namesti i tako mi prija. Uvek sam bila pouzdan i čovek za oslonac i do sada nisam našla nekog da posle dve godine ne krene to da iskorišćava, od poslodavca do momka, čim pomisle da nigde ne idem kreće drugi tretman. Jesam pouzdana ali nisam budala.
Slušam lika kako pametuje da svojim podstanarima čini uslugu jer im je iznajmio stan, i da podstanari moraju biti jako zahvalni svojim najmodavcima. Kažem mu druže, ne činiš im nikakvu uslugu, oni tebe plaćaju 700 eura mjesečno, ti radiš za njih. Eno ga smrtno se uvrijedio. Kakva crna usluga, najmodavci? To je čista trgovina, vi nudite nešto, i netko vas plati za to. A i ako ćemo o zahvalnosti, tržište je puno nekretnina, budite zahvalni što je netko baš vama odlučio plaćati. Pogotovo ako je to šupa od prostora.
Radio sam u jednoj kancelariji gde se očekivalo da budete fer i pošteni jedni prema drugima. Poslovno maksimalno fokusirani ukoliko to niste otkaz dobijete za sitnicu. O plati da ne pričam koja čas bude do 10 u mesecu čas sredinom čas na kraju prođe nekad i po 40 dana mi platu ne dobijemo i onda se naljute kad pitamo za platu. Druže moj nisam ti je ukrao već zaradio šta bi bilo da ja dođem na posao kad hoću sigurno bi se naljutili oni. Pao mi je mrak na oči i otišao direkt kod šefa i to mu sve rekao lik se začudio koliko hrabrosti imam za 30 min stiglo je obaveštenje u grupi da će se plate pustiti do kraja radnog dana.
Asistent sam na fakultetu. Ponekad se setim jednog momka koji je napustio studije. Imao je veliki potencijal i bio sam siguran da će jednog dana predavati na katedri sa mnom, ali zbog loših materijalnih uslova je otišao u inostranstvo da radi u trećoj godini i nikad nije nastavio. Znam da mu dobro ide, ali mi je i dalje krivo što je tako ispalo.
Djevojka s kojom sam u vezi je u jednoj knjizi našla razglednicu koju mi je poslala ne bivša cura nego ona prije nje prije nekih 6 godina. Uopće nisam ni znao da je tamo jer tu knjigu sam davno pročitao možda ju je ona koristila za obilježavanje stranica. Dočekala me s tom razglednicom na stolu, počela se derat na mene, histerizirat a ja sam ju samo pogledao, poderao razglednicu bez riječi i bacio ju u smeće. Razumio bi da smo klinci ali odrasli ljudi u 30-ima pa valjda možemo razgovarati nije sve odmah smak svijeta i prevara.
Imao sam komšiju Crnogorca, čiji je sin tinejdžer (uz punu podršku roditelja) pravio divljačka okupljanja od 1-2 noću svaki put kad roditelji nisu kod kuće. Uz najseljačkiju moguću muziku, otvorene prozore, vikanje po hodnicima zgrade, bacanje staklenih flaša kroz prozor na ulicu, urlanje i sl.
Kada sam otišao da porazgovaram sa njegovim ocem, on mi je rekao da malog slobodno prijavim policiji sledeći put, ali da on ima opasno društvo, a ja imam auto, dete i sl.
Onda sam mu ja rekao da sam ja došao da se dogovorim ljudski, ali vidim da on preti... i da je tačno da ja imam auto, ali da je tačno i da oni svi imaju svoje glave, pa ako ćemo da se sačekujemo po ulazima, mislim da neće dobro proći... te da smo sa razgovorom završili.
Od tada me izbegava i sa osmehom se javi, a mali ne pravi žurke.
Ti bezobrazni i bahati su manji od makovog zrna kad im pokažeš zube. A ja sam zbog spomena deteta zaista bio spreman na sve.
Nisam lepa, ali imam prelepu ćerku. Kada sam bila mlađa, meni su slabo prilazili, znali su me nekada i vređati oko izgleda.
Njoj prilaze, ali previše. Ode da kupi da jede i traže joj broj telefona, zaustavljaju je na ulici, žele da se upoznaju sa njom, dobacuju joj.... Sad ne znam šta je gore. Moje, ili njeno? .....