Dečko me konstantno zapostavlja. Bitniji mu je auto i društvo od devojke, meni dođe kada mu svi odu.
Pritom 5 godina smo zajedno. Dok smo bili na početku veze interesovao se i za brak i decu, sada to i ne spominje. Kao da ponovo proživljava pubertet. Šta uraditi?
Majka mi je poginula kad sam imala 16. Do tada sam imala normalno djetinjstvo, oca i majku. Bila sam kćer jedinica. Tata je nakon toga potpuno poludio, propio se i prokockao sve, morali smo useliti kod bake i djeda. Počeo se baviti svim i svačim (ilegalnim). S 19 sam se odselila. Tad me počeo vrijeđati i pričao svakakve laži o meni i morala sam plaćati njegove dugove. U međuvremenu sam se udala i imam dvoje djece. Tad me još više zamrzio jer je moj muž dobrostojeći i svima je pričao da sam se udala zbog novca, da sam sponzoruša, iako radim od 18te do danas. Prošlo je dosta godina, u sretnom sam braku, imam divnu obitelj, ali i dalje me boli sve to. Boli me što nemam majku, što me otac bacio na koljena kad mi je bio najpotrebniji. Boli me što nema s kim dočekati blagdane. Najgore od svega je što u našem selu svi misle da sam ja dno dna, jer sam ostavila bolesnog siromašnog oca. Čak sam mu nudila pomoć, ali je odbio. Duša mi ponekad krvari kad se svega sjetim.
Voleo bi da negde mogu da vežbam kontrolu nad autom i reakciju pod andrenalinom kao što u severnim državama na stazama stavljaju točkiće pozadi da se vežba kontrola vozila na ledu. Stalno vozim, znam dosta o ponašanju auta ali imam osećaj da kada bi se desila neka zajebana situacija da bi me spičio adrenalin i panika i da ne bi reagovao idealno.
Moj najveći hobi je da se dopisujem sa momcima svojih drugarica sa lažnog profila. Niste svesni koliko puta sam bila razlog raskida, a da to ni ne znaju.
Srela sam davnu bišu vezu. Videla sam ga, ali se okretala nisam, dok je on ulazio u kola i gledao u mene i mog partnera. Turirao je pokušavajući da mi privuče pažnju. Napravio krug oko bloka, a zatim stao na crveno gde smo u tom trenutku prelazili ulicu. Pogledala sam u tablice, ali ne i u šoferku. Skrenuo je u ulicu u koju smo se mi uputili i u prolazu svirnuo. On je otpratio mene sa ig od kako je sa svojom novom devojkom. Poštujem, ali zašto onda toliko hoćeš da mi se javiš na ulici.
Rođena sam petnaestog, on je rođen petnaestog, venčavamo se petnaestog, ćerkica nam je rođena petnaestog. U pitanju su decembar, jun, septembar i mart. Meni i njemu je ovo presimpa. Tetovirao je broj 15.
Kako bezdušni ljudi mogu zvati komunalce da vode pse. U ulici je bio neki lep pulin nekome je pobegao. Šinteri su malopre došli i iz kuće sam čuo vrisak tog jadnog psa. Ćale mi je rekao da su ga nečim uspavali nadam se privremeno i da će ga u azil negde odvesti. Znam samo da mi je dan propao zbog toga, tužan sam.
Kada vidim ili čujem da je neko pušač, odmah znam da sam u svakom smislu bolji od te osobe.
Jadnici, svi.
Najveći osećaj neprijateljstva imam prema ljudima koji su ljubomorni na mene.