Volim da budem sam.
Ne volim druženje, ne volim da upoznajem nove ljude.
Po prirodi sam introvert.
Odgovara mi zapad, niko me ne dira.
Uopšte me ne privlači žena koju može svako da ima. To mi samo govori koliko je ona glupa. Uvek su nisko inteligentne osobe lake. Ne treba mi za tri života bez obzira na izgled. Ne znam kako neko ne drži do svog morala. Nemoguće da ne možeš kontrolisati nagon. Nismo baš životinje. I nemoguće da te baš svaka osoba privlači. Ja npr. imam okvirno neki moralni kompas u glavi koji neću preći pa ne znam ko da mi se nabacuje.
Muž mi ima 30 godina, 2 djece i najsretniji je kad gleda Inspektora Rexa.
Nedostaje mi ljubavnica. Žena je saznala za nas i morali smo da završimo ali ne prođe ni minut da ne mislim na nju.
Ne razumem poznanika koji se žali na to što ga je napustio drug s kojim se družio 10. godina, žali se što nije oženjen (kaže njegove oženjene kolege piju svaki dan, a on ništa). Mislim se, kakav si kao osoba, nije čudo nikakvo što nisi još uvek oženjen i što ga je drug napustio. Ko bi trpeo takvu osobu, a kad mu kažem u čemu je problem – bude mu krivo, napada me, beži od odgovornosti... Više se i ja ne družim toliko s njim, kažem da nemam vremena. Ljudi ne vide svoje ponašanje, pa se čude, mada mislim da znaju šta rade nego im svejedno, a onda ne bi trebalo da se žale.
Najlepše je ne raditi, mogu radoholičari da s*ru šta hoće!
Nađite nekoga ko vas više voli, nego vi njega. Udala se za čovjeka koji je mene više volio, poštovao me i cijenio, razvedem se iz nekih drugih razloga...kasnije upoznam čovjeka koga sam ja više voljela nego on mene i dočekam da me pljune i psuje nakon tri godine veze.
Iritira me kada ljudi nazivaju državu 'zemlja', jer je 'Zemlja' naziv za planetu.