Volim jake muškarce, vojnički i sportski tip mada sam imala 1og koji nije bio takav, znači nije presudno. Ja sam nježna i osjetljiva ali jaka kad treba, i razmišljala sam zašto me baš takvi muškarci privlače.
Mislim da je razlog taj što sam odrasla bez oca (moji su razvedeni bili a otac je umro dok sam išla u školu) pa mi fali taj zagrljaj snažne osobe, zaštita jakog muškarca. Osjećam se bezbrižno kao pile u takvom zagrljaju.
U braku sam, imamo bebu i živimo u zajednici sa muževim roditeljima. Volim svoju porodicu i trudim se da sve bude kako treba, ali u poslednje vreme mi postaje jako teško. Mužu strašno smeta kada odem u grad, bilo da idem na feniranje, nokte ili samo da prošetam s detetom. Smatra da „nema potrebe“ i da treba vise da sam kod kuće. Svekrva se često meša oko bebe, a čak mi je i svekar prigovorio što idem u grad par puta sedmično.
Ja iskreno ne mislim da radim nešto loše, nisam zapostavila dete, kuću ni muža, ali osećam kao da ne smem da imam ni najmanje vreme za sebe. Kada pokušam da razgovaram s mužem o tome, on kaže da „meni sve smeta“, da sam „teška“ i da „ne sme niko ništa da mi kaže“.
Oženio sam se, dobio bebu, sa ženom se nikad ne svađam, ona, mirna tiha....bila je jednom u braku, rekla mi je da nije volela muža i da nikad nije volela, ali je maštala o ljubavi kad je bila mala. Zna da sam ja imao fantastičnu ljubav dugo godina, probao sam sa njom sve najlepše, prihvatio dete iz prvog braka kao svoje, mali me voli više od biološkog oca. Ona mi daje desetku kao ocu, devetku kao mužu. Ona je hladna osoba, na žalost, nikad ne zagrli, nikad ne poljubi sama. Ja nju zovem dušo, pile, sunce, ona mene po imenu oduvek. Pre par dana mi kaže, "ne volim te emocionalno", na pitanje koga voli emocionalno, kaže da voli našu bebu tako. Navikao sam da volim i budem voljen, tako funkcionišem, nikad nisam bio za prosek, već ili volim, ili ne volim, ne mogu na pola.
Kocka je 100% đavolja, na koje sam ja sve načine gubio pare na kocki, to je za rubriku vjerovali ili ne. Ko da jednostavno ima neka viša sila koja ti ne da da dobiješ neki dobitak. Znači da čekam Real Madrid protiv Zvezde, 50 minut pri rezultatu 0:0 i da Zvezda ima crveni karton, ja sam ubjeđen da Real ne bi dao gol. Ko da nema pravde u kocki, ko da jednostavno postoji viša sila koja ti ne da da dobiješ. Da ne bude zabune, znao sam ja i dobijati pare na kocki (mnogo puta), al sam zato mnogo mnogo više IZGUBIO.
Prekinuo sam s curom jer mi je rekla da me voli prije nego što sam ja planirao.
Rekla sam gazdarici da idem na umjetnu oplodnju. Sad očekuje da joj ja govorim sve šta mi rade kad me pregledaju očekuje kad izađem sa pregleda da je zovem da sve kažem. Normalno mislim da ne treba to da zna. Ostali na poslu idu na bolovanje i zovu je onda da bi došli nazad iako su na bolovanju. Ja stvarno ne znam ako radim 8h to je to nema prava da se mješa u moj privatni život. Kuda ide ovaj svijet.
Moja žena ne zna dobro da izgovori slovo R. Kad je rodila devojčicu, ubedio sam je da se zove Aurora samo da je čujem kako slatko kaže 2 puta R za samo par sekundi i to najdražem biću koje imamo nas dvoje...usput, ime mi se baš sviđa a zbog izgovora još više...volim ih obe najviše na Svetu.
Ne kontam ljude koji moraju da pametuju glupim komentarima, kaže mi drugarica to nije odmor ako se ne otputuje i ne pliva. Ja uzela godišnji da ne radim ništa, da sedim na terasi u stanu i čitam magazine. Da spavam kad mi se spava, da gledam filmove. Baš mi došlo kao reset sistema da gledam u oblake i slušam vrapce. Da sredim račune, misli i planove. Godinama nisam imala ovako vreme za ništa. Sin mi se oženio i otišao da živi sa devojkom, muž našao ljubavnicu duplo mlađu hoće razvod, ode i on a stan treba da prodamo i podelimo. Ne osećam ništa ni tugu ni bes, baš ništa, žedna mira i tišine kao davljenik. Tek mi je 45, ceo život drugima ugađala a sad je red na mene da ugodim sebi.
Volim kad cura plače poslije svađe. Tad znam da sam pobijedio.
Najmrža vrsta ljudi su oni što dodaju gas na motoru kad prođu ispred kafića i ljudi koji nikog ne puštaju ispred sebe u prometu.