Žensko sam i ne dopada mi se to što pojedine žene istripuju da su nešto bitne zato što su postale majke. Često nailazim na ono naglašavanje 'ja sam majka', dobro, i? Da li to znači da si iznad svih i da si nešto vau posebna? Jbt, te očigledno umisle u svojoj glavi da su carice, da mogu da rade šta hoće, da su jedine na svetu koje imaju dete i da su nešto posebno.
Neka mi neko objasni ovu pojavu. Imala sam drugarice, bile smo u dobrim odnosima. Prijateljstva su se zavrsila jer svako je posle srednje otisao na svoju stranu i vremenom se to ugasilo. To razumem, normalno je dešava se. Jedino što mi nije jasno zašto su me te bivše drugarice uklonile sa mreža bez ikakvog povoda posle nekog vremena, a na primer druge drugarice iz tog našeg društva i dalje prate iako znam da se ne čuju. Sa jednom sam u kontaktu i viđamo se, znam da se prate i ne čuju, zašto su onda otpratile mene. Jednoj od njih sam čestitala diplomiranje i zahvalila se sve ok, ali kada sam ja diplomirala ona meni nije. Znam da su to gluposti, ali se nekad zapitam zašto jer nismo imale nikakve probleme nikad.
Verenik i ja planirali venčanje i sve je bilo ok dok nije došao red da upoznam kumove. To je staro kumstvo, koje je moj verenik želeo da nastavi. Ispostavilo se da je budući kum momak s kim sam spavala. I sad me ucenjuje da će sve da ispriča ako ne raskinem s verenikom.
Bila sam zaljubljena u profesora, od mene je stariji 25 god. Dešava se, ne osuđujte me. Imala sam 15 godina kada sam ga vidjela i da, bila je to "ljubav" na prvi pogled. U njega sam bila zaljubljena 3 godine. Kada sam upisala IV godinu, postao je drugačiji prema meni. Primijetila sam drskost prema meni. Prije nije bilo tako, prije je prema meni uvijek bio nježniji, bolji, sad me skoro i ne primjećuje. Trebalo mi je 3 godine da shvatim da je on moj profesor, kao i svima drugima, da me ne gleda kao ženu, čak ni učenicu, već kao dijete (što i jesam za 43-godišnjeg čovjeka). Bila sam odličan đak, marljiva, vrijedna, voljela sam školu zbog njega, išla u školu radi njega. On mi nikad nije dao nadu, bio mi je podrška u većini stvari, bio na mojoj strani i zaljubila sam se. Shvatio me, zato je počeo biti drzak prema meni, i hvala mu.
Da sam muško nikad ne bi ušla u vezu sa devojkom koja se previše šminka. Isto tako, nikad ne bi bila sa likom koji ima bradu, a da prethodno ne znam kako izgleda bez. Možete vi sad slobodno osuditi i pisati ono 'da ti je stalo do nekoga ne bi te zanimao izgled' itd. Ja imam pitanje za sve koji tako razmišljaju. Ajmo pošteno, kako vi možete istim očima da gledate npr devojku koja stavi kilu šminke na sebe i stalno je takva pred vama, a kad je skine jednom, ne bude ni blizu onoga što je bila, znači ne prepoznaješ je i šokiraš se? Isto tako i za muško. Pogledajte samo koliku brada pravi razliku u izgledu. Većina muškaraca je mnogo ružnija bez,zato je i puštaju. Ovo pišem zato što neko treba da ti se svidi u svakakvom izdanju, a ne samo u jednom. I posle se takvi čude što neko neće više da bude sa njima, što se hladi itd, pa kud neće od šoka. Nema potrebe da se vređate i pronalazite, to vam je tako, ja samo iskreno komentarišem. Ako realno i pošteno razmislite, ukapiraćete o čemu pišem.
Ako čujete da ženska govori kako je zanima inteligencija, okrenuti se i produžiti blago ubrzavajućim korakom. To vam je šifra za no sex.
Otac očekuje da jednog dana nastavim porodični biznis dok mene to uopšte ne privlači. Svaku priliku iskoristi da mi kaže da sam lijen, da nikada neću postići ništa generalno. Jednostavno se ne pronalazim u tome, imam druge planove u glavi i nadam se da će ih ostvariti.
Predajem u osnovnoj školi i strah me da mi bivši i sadašnji učenici ne stalkuju profil ako bih ga otključala.
Moja svekrva se celu slavu žalila kako se umorila od spremanja i svega, iako sam ja 95% stvari uradila i usluživala ljude čitavu slavu dok je ona samo sedela i žalila se kako je umorna. Spremala sam kolače, sarmu, čorbu, predjelo, čovek nam je neki samo ispekao prase, sve ostalo sam ja. Ona je jedino pomogla da postavimo stolove i to je to.