Baka, već u godinama, a nije htjela u dom, kupi kuću i preseli preko puta mojih. Pošto njena kuća u drugom mjestu zjapi prazna nagovori ona mene da doselim sa dragom. Ja otkažem svoj tadašnji (odličan a jeftin) stan i doselimo. Sve bude super i nakon par mjeseci ona se predomisli, čitav preobrat osobnosti ima i manje više nas izbaci, ona bi nazad u staru kuću.
Shvaćam, teško je promjeniti okolinu nakon par desetljeća, njena je kuća, može kako hoće. Uz to imala je tisuću primjedbi a najsmješnija je to da smo neuredni i da nemamo zavjese (??). Sad stvarno ne znam šta ću sa sobom, i još kao bonus u tom vremenu sam ostao bez posla a i draga će do kraja mjeseca, što je baka znala.
Familija te rijetko za**** al kad te za**** boga mi poštenski to odradi.
Nekad uopšte nisam shvatala kako ljudi dođu do toga da se toliko ugoje, "kako to dopuste sebi" itd itd. Sad se ja borim sa viškom kg, i i dalje ne znam kako sam ovo dopustila sebi. Znam da nikad nisam morala da pazim, a izgledala sam super. Sada pazim, i opet ne vidim pomak... Ovo mi ozbiljno utiče na samopouzdanje, počela sam da se povlačim iz svega, i da propuštam mnoge sjajne (čak i poslovne) prilike jer me je sramota...
Bila sam tu za jednog momka, uvek ja njega zvala. Onda sam rekla videćemo se ako ti zoveš. Nije se javio.
Komšija stan preko puta mog, kupio zastavu BiH i stavio kao otirač ispred vrata. Drugi komšija koji je musliman uzeo je taj otirač i bacio ga što je i prijavio komšiji pa je došlo i do fizičkog obračuna. Sad je opšta ludnica u ulazu. Mene samo zanima odakle pravo bilo kome da dira tuđe stvari i baca ih ili šta god? Gledajte ljudi svoja posla i nema problema.
Šta je sa ovom današnjom omladinom? Imam 35 godina, izlazim maltene od 20 u kontinuitetu i ne mogu da verujem čemu sam upravo prisustvovala. Dve devojke (ne više od 20 godina) sede same u kafiću, smaraju se, dva momka sede za susednim stolom. Jedan im priđe, otpočne konverzaciju, još druga dva momka se priključe, znači ukupno 4. njih su sedela s devojkama. Plaćali im piće, zabavljali ih sat vremena sigurno, smejali se, ok izgledaju momci, zabavni su, devojke reč jednu nisu progovorile sve vreme. Na kraju su ustale, ovaj najglasniji ih pitao za Instagram, nisu htele ni Insta da mu daju, samo se okrenule i otišle. Bože sačuvaj!
Vraćam se u svoj grad dok ne nađem posao, trenutno nemam para za stanarinu. Ljudi moji, ja hoću da poludim. Ovde je mrtvilo u kulturnom smislu, ljudi su ili dosta mlađi ili dosta stariji od mene. Naravno skoro svi se znaju, uživancija im je da sede u kafićima i skeniraju prolaznike, tračare o njima. Mnogi su neobrazovani i nemaju hobije ili veće ciljeve u životu. Ima takvih ljudi i u velikim gradovima, ali tamo bar imate više mogućnosti. Gušim se ovde, a za sad nemam drugog izbora...
Sve vezano za veze mi je odavno postalo samo toksično. Do te mere da iako sam željna ljubavi imam fobiju od muško ženskih odnosa. Sve što počne lepo, završi se vrlo brzo loše. Uvek neka natezanja, igrice. Ja stvarno verujem da ima normalnih ljudi ali su ogromna retkost i poruka ovog mog posta je upravo da cenite ako imate nekog takvog kraj sebe!
Radim 15 godina u srpskom ogranku strane firme. Imam ekonomski i IT fakultet. I milion obuka za poslovanje. To nije dobro kad ti za šefa postave umišljenog klinca bez mozga, iskustva i morala. Naduvenko oko sebe sada okuplja šlihtare i organizuje tim bildinge bez svrhe. Klima na poslu je očajna. Ne mislim na klima-uređaj! Ogovaranja, spletke, grupisanja... Radim za platu, ali se bojim otkaza, jer je privatna firma i zbog loših ljudi mogu izleteti lako van.
2 x sam se k*esnula sa šefom na poslu … do tada se javljao na svakih 10 minuta, malo pozivi malo poruke. Evo već 7 dana se uopšte ne javlja …nisam ga ni čula ni videla, hoću da poludim jer ne znam o čemu se radi, što se više ne javlja ..
Smatram da nije u redu da devojke bacaju plate na putovanja i onda očekuju nekretnine od dečka. Znači ako ja imam svoj stan i auto oni će biti moji, možeš i ti da ih koristiš ako budemo u braku ali su na moje ime. Ako želiš nešto svoje obezbedi sebi, lako je bacati na šminku i putovanja i onda kao ajd ti uzmi nov auto a meni daj stari, ma đavola ću da ti dam, nisam ti ja mama i tata. Ako ćemo zajedno da uzmemo nekretninu može, ali da onda zajedno raspolažemo budžetom a ne da ja plaćam ratu a ti da ideš sa drugaricom na put oko sveta. Treba mi samo devojka sa normalnom glavom, ne mora da bude programer kao ja da zarađuje 2500e sa 27-28 god znači samo normalna životna shvatanja da ima i sve je okej.