Volim debele cure, privlače me strašno. Simpatečine su i slatke. I uglavnom su ljubazne i izuzetno zabavne. Važim za "frajera" i zbog toga sam jako površan i veliki kompleksaš. Izlazim s "top ribama" zbog statusa i moje površnosti, a ustvari sam ludo i beskrajno zaljubljen u jednu puniju prijateljicu. Štitim je kao "brat" od zlih jezika a zapravo sam zaljubljen u nju. Al pošto sam glup i površan te patim šta će ko reći to krijem u sebi.
Brže i lakše sam smislio i nabavio poklon djevojci za rođendan nego što sam našao ukrasnu kutiju u koju sam ga zapakirao.
Ne znam otkud pare svima da putuju. I nemojte mi da ima jeftinih letova i da se može putovati sa 20 eura jer ne može.
Izgleda da se mršavost ponovo vraća u modu, napokon da batalimo više ove disproporcijonalne g*zice i helanke do prsa.
Nekad sam molila muža da uzme slobodan dan sa posla da bude sa nama kući. Sad me nije briga hoće li raditi po 24h. On je to uradio.
Tok misli:
- Moram da pronađem nekog normalnog, ne ide da se patim dok popravljam nečiji život, a na kraju da ne dobijem ništa za uzvrat.
Takođe tok misli, kad upoznam tipa koji ni po čemu ne bi trebalo da privlači moju pažnju:
- Želim da budem pored njega, da mu pokažem da on vredi i da vredi živeti i da ga zasmevam i da putujemo zajedno i da pričamo o svemu.
Ima li pomoći, nekad se pitam.
Da li je realno da sa nekim provedeš 5 godina i da ta osoba i dalje ne zna kada ti je rođendan??!
Rad sa ljudima iz godine u godinu postaje sve teži i gori, ne znam da li su kolege koje su dugo u takvim branšama to zaista primjetile. Ja osobno radim sa ljudima nekih 10 godina i vidim da se dosta toga pogoršalo ili kako bi naš narod rekao "otišlo kvragu".
Student sam i nisam slavio rođendan već 3 godine za redom jer nemam novca da pozovem sve bliske ljude a glupo mi da častim 4-5 osoba a da ne pozovem ostalih 10tak. Pričam o maloj proslavi kući, hrana, piće itd... Glupo mi je što 3 godine idem na rođendane kod drugih, jedem a ja njih ne zovem. Isto tako čim se zaposlimo lepo cu častiti sve.
Za vikend sam se ljubila u klubu sa jednim likom, kojih 10 godina stariji od mene. Dala sam mu krivi broj jer se loše ljubio. Danas sam bila na razgovoru za posao i sretnem njega, on tamo radi u ljudskim resursima. Još me direktor pitao jesam li dobro jer sam bila crvena u licu od sramote. Nadam se da neću dobiti posao.