U inostranstvu sam već par meseci. Žena treba uskoro da dođe ali pre nego što dođe, hoće da pomognemo njenoj rođaki da pređe i nađe posao. Problem je što ja živim u jako malom stanu sa jednim polubračnim krevetom i već sam ženi rekao da nema mesta. Nakon rasprave sa ženom sam u afektu rekao ženi pa neka dođe i ona je prenela rođaki i ova je stvarno krenula. Ja stvarno ne znam da li su njih dve normalne a i verenik od te rođake koji se nije pobunio što će ona spavati sa mnom u krevetu.
Kad god vidim bivšeg na televiziji, sjetim se njegove mini hrenovke.
Kako su izgrađeni ovi novi stanovi, to je užas. Od vlage, do prokišnjavanja na zadnjem spratu do pogrešno spojenih utičnica tipa uključite šporet, upali se svjetlo u sobi, do pukotina u podrumu koje se ne bi smjele pojavljivati. A ni zvučna izolacija nije ništa bolja.
Vlastiti otac mi je rekao da ako se ikada rastanem od žene da će on biti na strani svoje snajke.Toliko o očinskoj ljubavi, da ne razmišlja da ga ja moram sahraniti i oplakati, a ne snajka.
Drugarica sa kojom sam bio baš blizak sviđala mi se i ona je to znala. Imali smo obostrane emocije ali ništa se nije desilo ozbiljno među nama zbog njenog dečka, sada je u braku sa njim i imaju dete već. Prekinuo sam odnos sa njom pre nekoliko godina. Iskreno ako se desi da se razvede, vratio bih se i prihvatio dete. Mnogo je volim.
Nešto najodvratnije mi je kad žena kaže: "Boli me k***c."
Dečko ima neku aplikaciju koja napravi selfi osobe svaki put kad se telefon otključa šifrom umjesto FaceID i može vidjeti šta se gledalo na telefonu. Pritom ne skriva telefon i dao mi je šifru kada sam ga pitala ali ne znam šta da mislim o ovome.
Da mogu da vratim vreme unazad jedino što bih sebi rekla je da ne odustajem od fakulteta.