Sviđao mi se momak dugo vremena, nisam znala kako to da mu kažem. Kada sam mu nakon 5 mjeseci pisanja rekla da bi htjela nešto više rekao mi je da ima djevojku.. Nakon što sam to saznala ipak sam nastavila da pišem sa njim, i kasnije shvatila da zapravo nije imao djevojku, već da me je slagao kao što je lagao za još dosta stvari koje sam tek kasnije shvatila.. Moja jedina želja je bila da nađem nekog ali izgleda da nemam sreće u tome.
Bio sam sa devojkom godinu i dva meseca u vezi, ali to je bila veza na daljinu. Nešto najlepše što je moglo da mi se desi, ali tu uvek postoi neki problem (njen bivši) gde ona nije prestajao da se čuje sa njim dok ja nisam saznao. Nikada mi neće biti jasna jedna stvar (KAKO MOŽETE LAŽATI PORED SVOG MOMKA A ČUTI SE SA BIVŠIM). Gde ja nisam to gledaoo ništa specijalno ili ozbiljno. Kako je vreme sve više i više prolazilo mi smo imali manje poverenja jedno u drugo, jer sam ja jedan od momaka koji će teško preći preko nekih stvari ali ona to nikada nije shvatila ozbiljno gde sam pritom par puta naleto na njene poruke sa njime i kazao joj da prestane ali nije gde je ona mene napadala kako ja nju varam a gde ja nisam više mogao da trpim taj pritisak i završio sam sa njom, gde bi mi ona na kraju rekla da me je prevarila sa njim kad smo bili 2 meseca zajedno. (TAKO DA MOMCI ŠTA DA VAM KAŽEM PAMET U GLAVU I BEZ POVERENJA)
Ne znam zašto ljudi misle da rad preko interneta nije pravi rad. Ja radim preko jednog sajta, imam svoj profil nudim usluge web programiranja zarađujem 1000 evra. Radim 4-6 sati dnevno.
Nešto razmišljam...ne sjećam se kad me je neko pitao 'kako si' i onda baš saslušao....realno oduvijek sam sve radila sama i volim tako, ali baš nešto razmišljam da nam to svima treba s vremena na vrijeme...
9 godina mi je bila najbolja prijateljica i toliko smo bili bliski da smo bili kao brat i sestra. Kad joj je bilo najteže u životu kad je izgubila oca bio sam njen oslonac i prijatelj. U zadnjih 2-3 mjeseca se samo udaljila od mene jer je pronašla momka i prijateljstvo se ugasilo. Kad sam saznao da imam rak i to joj rekao odreagovala je hladno i nezainteresirano. U 15 dana nije me niti jednom pitala kako sam, boli li me nešto. Kako se ljudi naglo promijene prema onim koji su im pomogli i bili tu kad je trebalo, nikad mi neće biti jasno. Od danas je moj Bestieee za mene mrtva, ne zato što ima momka i nisam ljubomoran zbog toga, već zato što nema empatiju prema osobi koja broji posljednje mjesece na ovom svijetu.
Ne zavaravajte se! Kad vas neko neće, videćete to i osetiti. Treba biti dostojanstven i povući se. Iako većina to tada ne uradi, nego se naknadno blamira.
Rekreativno se bavim izradom ručnih radova i oglašavam ih na društvenim mrežama. Dosta to dobro ide iako mi to nije bazični posao. Često mi se porukom jave ovi današnji influenceri i žele "suradnju". A njima je suradnja to da im ja nešto što satima radim i trudim se pošaljem njima o svoj trošak i oni tu rukotvorinu stave na svoj profil, naravno sebi ju ostave bez da prstom pomaknu.. Kao pomažu mi da se populariziram. Ma da ne bi. Lijepo ih upitam što oni meni planiraju poslati od svojih radova u zamjenu jer meni "pomoć" ne treba, posao mi ide i više nego dobro. Naravno muk 🤣
Zanima me da li je neko od vas uložio sav svoj trud i uspeo da smrša 20,30,40 kg?
Kako ste se nosili sa zlobnim i zavidnim osobama u okruženju koje bi da vas povuku na dno u tom procesu..? Smršala sam 30 kg i od zagledanja ljudi nekad mi nije dobro. Inače radim javni posao i preživela sam svašta zbog tog mršanja i u jednom momentu dobila sam i blaži strah od ljudi. tj. kakvi sve ljudi mogu da budu, pogotovo žene...
Imam komšinicu sa kojom se često družim. Njoj se nikada nijedan poklon nije svideo, šta god joj neko kupi, ona mora da ima neki ružan komentar. Tako sam joj ja za rođendan kupila prelepi plavi komplet (majica i pantalone), jer nosi takve stvari. Odmah je otišla da proba i izjavila da su joj pantalone kratke, a podigla ih je do ispod grudi. Ja joj kažem da ih spusti malo, da se one nose na kukovima, neee ona uporna kako su joj kratke i naterala me da odem da zamenim. I ja lepo odem vratim, uzmem pare i stavim u džep. Pravim se luda, a njoj verovatno glupo da pita. Ko je šiša kad ne zna da ceni. Pritom je ona meni pre toga za rođendan poklonina skroz crnu majicu (ko da sam daleko bilo u crnini), i to 2 broja veću. Kad sam rekla da mi je majica velika, rekla mi je dobro ti je za po kući... super, sad smo kvit.
Imamo dvoje male djece, nismo vjenčani još, ali želim ga ostaviti. Tušira se dva puta tjedno i zubi mu propadaju jer ih ne pere i puši, emocionalno me više ne ispunjava, postaje poput svog oca i više ga ne prepoznajem. I dalje ga volim i poštujem, ali ovo više nije čovjek pokraj kojeg se vidim i uz kojeg se osjećam sigurno.