Toliko sam volela jednog dečka da nije imalo potrebe da govorim svi su to videli. Dečko je došao upoznao moju porodicu i prijatelje i pričao sa njima o našoj budućnosti i na kraju me prevari. A ja sam prošla pakao da bi to opstalo. Pakao! Plakala sam kroz vezu koliko mi je bilo teško da podnesem taj pritisak okoline i svih jer nas niko nije pozdržavao. I da neko ima srca to da ti uradi a daš mu život. Ne mogu više !
Imam drugaricu koja mi se konstantno žali na muža, svekrvu i sve žive, čas je u fazi da planira svoj biznis i da ga ostavlja, onda opet ostaje sa njim jer neće da se "dušmani slade" zato što se razvodi, evo sad je opet u fazi da je s njim do sledećeg ispada, a poenta je u tome da se samo žali i ogovara sve žive a ne radi ništa konkretno po tom pitanju, ne znam kako da joj pomognem i može li se takvim osobama pomoći.
Ja ne kapiram koja je poenta uraditi zube koji su toliko neprirodni, konjski i beli kao wc šolja? Meni su takvi gori nego ovi što nemaju zube.
Devojke naravno traže ambicioznog muškarca samo što vrlo često mešaju lončiće. Imam drugaricu koja živi sa dečkom, on radi i ima završen faks, radi u struci, ona još ide na faks. On plaća kiriju i račune za stan jer logično ona ne radi. Ona kaže da razmišlja da ga ostavi jer je neambiciozan jer navodno dečko neće da uzme kredit za stan, a njen dečko se inače druži sa mojim mužem i pričao mu je kako prosto nema za učešće za stan jer već dosta ide na kiriju i račune. Prosto sa prosečnom poštenom platom to ne može. Ponudio joj je da žive 2-3 godine kod njegovih da skupljaju pare za učešće, taman će ona završiti faks i krenuti da radi pa će biti lakše. Ona to neće. Očekuje da on magično zaradi pare i kupi stan. Po mom mišljenju je ona sebična. Moj muž i ja smo živeli jedno vreme kod njegovih, svaki dinar skupljali za učešće, zaradili i preko kredita kupili kuću, nismo stan jer su skuplji i lakše nam je ovako bilo. Da sam na mestu tog dečka ja bih je ostavila.
Postoje li još momci koji se ne drogiraju? Imam osjećaj da su trava i kokain previše ušli u društvo. Ne znam da li sam ja u pogrešnom okruženju ili je to postalo normalno?
Kolegica mi reče da se nikad neću uklopiti. Mislim se, naravno da neću kad nisam tračara, ne mrzim i ne pljujem druge.
Imamo dva dječaka, ljudi stalno ispituju hoćemo li na treće da dobijemo i curicu. I ne smeta me što ljudi to pitaju radi spola, već mi teško pada jer ne znaju koliko bih ja željela još barem jedno, ako ne i dvoje, neovisno kojeg spola. Samo nemamo financijskih mogućnosti za još djece. Srce mi se para svaki put kad netko to spomene...
U vezi sam 6 godina, iako je sve super, zaljubio sam se u drugu devojku. Obostrano je i viđamo se. Rekao sam devojci misleći da se razilazimo zbog toga. Ona mi je rekla da je slobodno dovedem... I da njoj ne smeta. Ova druga ludi od same pomisli, postavila mi je ultimatum. Sad ne znam šta da radim.
Primećujem da je ljudima jako krivo kada ne deliš svoj privatni život, kada ne ogovaraš i jednostavno živiš svoj život. Verovatno nemaju materijala za ogovaranje, ne znam šta bi drugo moglo biti.
15 godina nisam imala kontakt sa rodbinom sa mamine strane. Ljudi su hladni, oholi, vređaju iz čista mira i zbog toga sam odlučil i da se povučem. Pošto sam se malo kasnije udala, sa 38 godina, došla je tetka na svadbi i glumila ludilo kao da me je čitav život volela, mazila i pazila. Ne volim je i znam da je to bila gluma. Bolje je nemati rodbinu nego imati folirante i lažove.
P.S. Kovertu koju je donela na svadbi poklonila sam u domu za nezbrinutu decu. Ne treba mi ništa od nje ako nisam imala njenu ljubav dok sam rasla i sazrevala.