Radim u domu umirovljenika. I mogu reći da je to idealno mjesto za ogrješit se od nekog ili steći zasluge za dobra djela.
Preselila sam se u drugi grad zbog faksa i nikad nisam bila sretnija! :)
Imam 26 godina i majka me i dalje kontroliše sa kim se dopisujem.
Dzaba novac i fakultet pojedinim devojkama ako nemate ženstvenost, lepe manire i kulturu ponašanja. Svakako će vas sačekati papan sličan vašem moždanom sastavu. Grdno se varate ako mislite da će te za*ebati poštenog i kulturnog momka da bi vi mogle da se zajebavate i glumite opasne ribe. Niste ni svesne koliko izgledate očajno i grozno sa takvim ponašanjem.
Zašto je toliko teško prihvatiti da je netko sretan iako nije u vezi i da uživa sam u životu. Ljubav će doći ako joj je suđeno ali neću se sigurno zatvoriti u 4 zida dok se to ne desi.
Nemam roditelje i navikla sam na to. Tako sam oduvek živela i prihvati se vremenom. Imam prijatelje, lepo mi je u životu i nemam nekih većih problema. Sinoć sam prvi put u životu sanjala kako plačem zato što nisam upoznala majku. I kad sam se probudila imala sam neki čudan osećaj... Razumeće me samo oni koji isto nemaju roditelje, ne nedostaje meni majka, nego ne znam kako da shvatim san...
Imam 21 godinu, a decko 26. U vezi smo godiju i 2 meseca. Oboje radimo. Volela bih brak sa njim u ovom trenutku. Znam da možda zvuči kao da žurim, ali stvarno ga volim i znam da je osoba za mene sa kojom mogu provesti čitav život. Znam i da on voli mene. Jednom sam ga pitala kakav je njegov stav o braku i kada planira da se to desi. Rekao je za 3 godine možda malo ranije možda malo kasnije, ali tako okvirno 3 godine. Naravno mogu da čekam toliko, ali bih jako volela da se to sad desi. Možda je ovo glupo što mislim. Ne znam šta da radim kako da ga pitam.
Kad je moj dečko diplomirao građevinu njegovi su organizirali veeeliku feštu gdje bila masa ljudi. Kad se ustao da se zahvali svim gostima što su došli zahvalio se u isto vrijeme meni i roditeljima, nije mene ili njih stavio na drugo mjesto već je rekao "Ljudi od kojih sam poteko i osoba s kojom ću ostarit". MEĐUTIM. Spomenuo je nakom toga svoju prijateljicu od srednje i rekao da je puno toga njoj zahvalan. Iskreno, jako mi je smetalo što se druga djevojka osim mene sponenula jer ona je oduvijek faktor u njegovom životu. Čula sam priču da će ići u Kanadu s dečkom i molim Boga svaki dan samo da ide da više nisu blizu nikako. Očima je ne mogu! Uvijek ko peti točak..
Muškarci uglavnom ne ožene onu koju vole. Ja i on smo imali lepu vezu, išli svuda, voleli se i svi su nam predviđali brak i lepu budućnost. Ipak, iz njegove porodice dolazili su pritisci da on treba da ima dete već kao njegova braća i ortaci. Ubedili ga da ja prodavačica iz butika nisam njegov nivo, neozbiljna sam, nemam diplomu, siguran posao, bogatu porodicu... Brzo se spanđao sa nekom ,,njemu ravnom". Ne pravdam ga. I sada kada ima decu šalje poruke, zove, nalazi razlog da me vidi, ali džabe. Patim mnogo, šta mogu, ali ponos mi je ostao, od najveće njegove ljubavi neću postati jadna ljubavnica, a izdao me.