Nakon godinu dana veze on je otišao sam na more gdje mu je bivša žena radila sezonu i danima spavao kod nje pod izgovorom da je otišao vidjeti djete.
Nervira me drugarica koja non-stop priča o udaji i deci, a blage veze nema šta to nosi sa sobom. Ona se ponaša kao da je to film, eto tako udaš se i rađaš i to je to. Nije sposobna o sebi da se stara, potpuno nesamostalna i razmažena... Čini mi se da odgovorni ljudi koji imaju svest i savest sve više "izbegavaju" i odlažu roditeljstvo, a ovi koji su totalna suprotnost uleću kao magare u maglu.
Nekada pomislim zašto mi je tako težak život, šta sam toliko zgrešila pa suze same liju i duša boli. Najteže je kada ti je deci nešto, mislim da će čovek sve podneti ali za decu je velika bol. Jedan sin mi ima problema sa govorom i kičmom, drugi Daunov sindrom... Bože teško mi je, pretežak je teret na mojim plećima, pomozi...
Moj tata je bio u ratu, ne mrzi nikoga, uvijek govori 'što je bilo bilo je, vi mlađe generacije se volite i ne ponavljajte naše greške', a s druge strane do prije godinu dana je govorio i: 'Molim te samo mi nemoj dovesti Srbina za zeta.' Evo planiramo svadbu u Čačku, tata sretniji nego ikad, kaže 'Kćeri vidim kako se vas dvoje gledate, kako da vam ja to zabranim'. Tata volim te❤️
Ne volim plave oči. Prosto su mi ljudi sa plavim očima nekako čudni i hladni. I Bogu hvala što me momak sa kojim sam bila duže vrijeme (za kog sam mislila da ću da se udam, a nisam (pritom ima plave oči)) me nije zaprosio. Sad imam dijete sa mužem koji je sav crn i naše malo je njegova kopija. I vidim snimak bebe na instagramu kako ima plave oči i samo sam zahvalna Bogu jer znam da ne bih svoje dijete mogla isto da gledam. I da imam sjutra dijete sa plavim i braon očima, da bi favorizovala ovo sa braon očima, a ne sviđa mi se to da se djeca razdvajaju zbog bilo čega.
Mazohista sam i voleo bih da me neko isprebija i ponižava. Problem je što imam preko 2m i dosta sam krupan pa me se ljudi plaše. Za ovu moju maniju ne zna ni moja supruga. Jednom sam čak otišao na gej dejting sajt i napisao da tražim mazohistu ali bez s*ksa. Niko mi se nije javio.
Sa mamom se svađam svaki dan. Pucam psihički po šavovima. Imam 35 godina i posao. Da, lako je reći odseli se, ali su u našem gradu stanovi izuzetno skupi i sa mojom platom je nemoguće. Živela sam 3 godine sa bivšim momkom i još 2 sama, ali nisam izdržala, jer do kraja meseca ni za hleb nisam imala i vrlo sam bedno živela. Morala sam se vratiti kod mame, ali gubim sebe potpuno. Nigde više ne idem osim na posao i kući, nemam volje ni za šta.
Anksiozna sam, depresivna... Ne mogu da se sastavim... Ne mogu sama da se izborim sa svojim traumama.. volela bih da imam momka koji će da mi pruži podršku i ja njemu.. da zajedno budemo tim.. zašto nemam sreće u ljubavi? Samo želim da me neko voli isto kao i ja njega.. a ja kad volim onda volim svim srcem...
Ja sa dečkom 9 godina od čega 5 živimo zajedno, kolega sa posla oženjen i isto toliko dugo sa svojom ženom. Od prvog puta kad smo se upoznali, osetila se neverovatna privlačnost i hemija između nas. Kako je vreme prolazilo i kako smo na poslu sve više vremena provodili zajedno, shvatili smo koliko smo slični i koliko nam prija da provodimo vreme zajedno. Vremenom su naša dopisivanja iz poslovnih prešla u privatna i došli smo do prvog viđanja iako sam ja oduvek bila osoba koja je osuđivala svaku vrstu prevare. Videli smo se nekoliko puta, dopisujemo se konstantno i pre par dana sam od njega saznala da mu je žena trudna. On i dalje želi da se viđamo, a ja se pitam zašto i kako sam se upustila u ovo i zašto ne želim da prekinem.. Užasni smo ljudi i znam da zaslužujemo sve najgore, ali negde sam ovo morala napisati..
Obožavam kad dečko zaspi da uzmem njegov telefon i čitam poruke. Inače, ne mislim uopšte da me vara ili tako nešto pa da proveravam, nego čitam da vidim šta piše sa drugovima, porodicom i tako. Jednom me zamalo uhvatio i prepala sam se pa sam mislila da ću od straha prestati to da radim ali zapravo me loži taj adrenalin pa namerno nastavljam skoro svako veče.