U 7. sam mesecu trudnoće. Svako misli da ima pravo da me komentariše kako hoće. Jedni pričaju kako ne treba sad da držim dijetu jer jedem za dvoje (daleko bilo da sam na dijeti, jedem normalno i samo mi je stomak porastao), drugi kažu da sam ogromna i da treba da pazim jer će muž prestati da me voli ako se udebljam?! Svi misle da je ok da mi pipaju i trljaju stomak bez pitanja i dozvole. Kad odgovorim otresito i izmaknem se da me ne bi pipali, čude se što sam neprijatna, cokću, prevrću očima... Jesam li ja luda ili sam okružena ludacima?
Toliko sam volela jednog dečka da nije imalo potrebe da govorim svi su to videli. Dečko je došao upoznao moju porodicu i prijatelje i pričao sa njima o našoj budućnosti i na kraju me prevari. A ja sam prošla pakao da bi to opstalo. Pakao! Plakala sam kroz vezu koliko mi je bilo teško da podesem taj pritisak okoline i svih jer nas niko nije podržavao. I da neko ima srca to da ti uradi a daš mu život... Ne mogu to da shvatim.
Moja velika ljubav iz srednje škole mi je posvetila pesmu jedino moje od riblje čorbe, bili smo u svađi i on mi je tada dao CD na kome je bila samo ta pesma, rekao mi je da je to zauvek moja pesma. Kako je vreme prolazilo, mi smo se razišli i godinama nismo imali kontakt, ali su varnice između nas uvek postojale, mene je život odveo na drugi kraj sveta, on je ostao u našem gradu, oboje smo se ostvarili kao roditelji. Posle XY godina on me je dadao na insta i krenulo je naše dopisavenje, sprdnja, rekao je nešto, isterao me je iz takta i blokirala sam ga, a to je bilo ‘mi se bre i dalje volimo’! Malo nakon toga je poginuo, proklinjem ga i dalje zbog toga! U noći i u minuti njegovog stradanja sam imala najgori košmar ikada! Od tada uvek kada čujem jedino moje od riblje čorbe ja se isplačem i setim se njega, možda je tom pesmom predvideo nešto! MOŽDA JE ĐAVO DOŠ’O PO SVOJE, ZBOGOM NAJLEPŠE, JEDINO MOJE! ZBOGOM.
Pre jedno 10ak godina sam gledala jednu seriju, uopšte nije popularna niti je bitno koja je. U seriji je bilo nekoliko drugarica koje su zgodne, među njima jedna debeljuca. Kasnije u seriji, pojavljuje se novi lik, jedna žena koja je gojazna ali previše, ali pomaže ovoj devojci da prevaziđe problem sa niskim samopouzdanjem i uči je da zavoli sebe. Ta žena mi je u tom periodu izgledala ogromno, užasno, toliko da sam se pitala da li je stvarno moguće da neko sebe dovede do takvog stanja/izgleda, kako je moguće. Sad skoro sam ponovo naišla na tu seriju. Zbog nostalgije, pustila sam par epizoda. Sada mi ona debeljuca izgleda mršavo, a ta pregojazna žena... Ja sam skoro pa kao ona.
Volim da skidam devojci čarape u toku odnosa, to me uzbuđuje.
Devojka me je jednom prilikom uporedila sa njenim mišićavim bivšim momkom, to me je mnogo zabolelo jer ja inače nisam takve fizičke građe.
Bože dragi, jel toliko bitan taj lajk na storiju!? Šta dramite, pobogu? I ne, nema sve neko dublje značenje - šta mi se sviđa lajkujem (žensko sam), pa tako i tvoj dečko najverovatnije 🙄🤯
Zaspala sam na prvom dejtu. Išli smo u drugi grad i u povratku sam bila malo “zakunjala” jer sam stvarno imala iscrpljen dan. Nije mi se više javio…
Mrzim što ovo moram uopšte pisati negde, ali me nervira moja svekrva. Moj muž ima sestru 2 godine mlađu od njega. Ona ima muža i dete od 6 godina.Svekrva mi svaki put prebacuje neke stvari kako to njena ćerka radi... Npr. detetu sam nekada kupovala kašice kada nisam stigla da napravim i normalno da ću kupiti ako sam u putu, ona kaže kako je njena ćerka kuvala uvek, nije kupovala... To nije istina jer sam pričala jednom sa njom i žena mi rekla da su ponekad kupovali tako isto kao mi. Zatim hvali kako ćerka i njen muž dele poslove, on sve radi što i ona, a kada vidi mog muža da radi po kući pita me kako me nije sramota da ga pustim to da radi. Onda priča kako njena ćerka nikad ne pije neke lekove tako za prehladu, niti vitamine, ja kao bacam pare na to, a njena ćerka sama kaže da oni redovno piju vitamine i lekove kad se razbole. Gleda što više nju da izdigne i priča laži koje naravno provalim kroz običan razgovor sa njenom ćerkom. Onda priča kako ona dekoriše ovako onako, ja ne znam...