Mislim da u svakoj srednjoj školi treba da postoji predmet Filozofija obrazovanje i osnovi kritičkog mišljenja i svako ko ima manje od 5 iz tog predmeta ne može da studira.
Malo se rastužim kad vidim starije sestre. Udale su se, imaju posao, decu, dobre muževe, ali opet mi ne deluju srećno. Kao da su izgubile deo sebe. Jedna je obožavala da slika i ide na izložbe u slobodno vreme, druga je bila oduševljena francuskom kulturom i upoznavala je mnogo ljudi na književnim večerima. Sada od svega toga nema ni traga. Srećne su ako dnevno nađu sat vremena za sebe. Nekako ne stare lepo, deluju iscpljeno i nemaju onaj sjaj u očima. Ne želim takav život, ali bojim se da svejedno sve pređe u rutinu, da posao i porodične obaveze to nameću. Ne znam da li ću uspeti da sačuvam entuzijazam i onu dečiju razigranost.
Jednom sam izašla sa dečkom kog mi je kuma preporučila, praktično na slepo. Ali hajde, poznajem je dvadeset i kusur godina, neće mi valjda nekog debila preporučivati. Kad ono tamo, šok. Dečko je sat vremena pričao kako je pokušao da se ubije pre par godina, kako ga svi mrze, kako je zaljubljen u moju kumu i izašao je sa mnom iz želje da mu ja sredim nešto sa njom. Najgorih sat vremena u mom životu ikada, a nisam mogla da se izvučem sa sastanka jer je bio u gradu daleko od mog, pa sam morala da pričekam za prevoz.
Kada me neki momak doda za prijatelja na fb očekujem da mi se on prva 2-3 puta javlja. Tek onda nakon toga se ja javim prva.
Bivša devojka je imala jednu užasnu ružnu naviku zbog koje smo raskinuli. Kad god bi izašli negde, imala je tu naviku da zeva u likove, pogotovo ako bi joj se svideli. Kad god sam joj skrenuo pažnju ona je negirala i pravila se luda. Sve do jedne večeri gde je zevala u neke mangupe, zbog čega su oni prišli i tražili joj broj nakon čega se umalo nismo pobili. Posle tog incidenta sam raskinuo, jer je to nepoštovanje. Kad je to radila dok je bila sa mnom, mogu da zamisli šta je kad je bila sama.
Učiteljica mog najmlađeg sina me je danas telefonom zvala da hitno dođem u školu i odvedem svoje dete kući sa nastave jer je bio "sav usran". Nekako sam uspeo da namolim šefa da me pusti s posla (žena nije mogla da izađe s njenog posla jer je bila dežurna), pa sam otišao u školu i zaista mali se vidno bio usrao i zaudarao je, učiteljica je rekla (besno) da ga brže vodim kući i okupam. Kad sam ga pitao kako mu se to dogodilo, rekao je da su se dečaci takmičili u tome koće "jače i duže da prdne" i da se napregao "iz sve snage da pobedi"... Nadam se da je bar pobedio, tatin pobednik!
Nakon završetka srednje škole, sam se makla sa svih društvenih mreža.
Ne razumem ljude, kad odeš u inostranstvo i tamo radiš i padaš i ustaješ al guraš i ideš ka cilju da uspeš, i i onda se nađu oni koji pitaju kako je tamo, dođu probaju i vrate se, šta bre probaš?!!!! Radiš da bi uspeo, niko nije došao prvi dan i uspeo, za to trebaju godine, bitno je da ne odustaješ kad je najteže!! Ko ne odustaje USPE U ŽIVOTU!!!
Ako hoćeš da zadržiš curu koju želiš - napravi joj dijete. Sve kontra od tog - ostaviće te za sitnicu.
Znam da si čovek kada se ne trudiš da kvariš tuđu sreću koliko god te ista činila nesrećnim.