Javio mi se neki dečko na fb pre dve godine. Ja sam bila hladna, posle sam videla da lepo izgleda i pristala da se vidim sa njim, poljubili smo se, sastanak je bio kratak na moju inicijativu, nakon toga se javljao ređe i kada pita da se vidimo sutradan se ne javi na dan dogovora i tako tri puta. Skupila sam hrabrosti da mu se javim prva pre dva dana i to veče se ne javlja. Rekla sam mu da idem za 10 minuta ako može neka dođe, i ništa nije odgovorio. Ne znam da li da ga blokiram...
Dečko mi je često govorio da ide na pecanje. Danas sam saznala da mu je jedna od ribica trudna.
Bodibilding jeste sport ali bodibilderi nisu sportisti već posebna vrsta narkomana. Eto rekao sam.
Devojka s kojom izlazim već neko vreme ne zna da sam joj rekao svoje lažno ime.
Što se tiče ovoga kad prvi dobiješ dijete u društvu pa odjednom prestaneš postojati. U zadnjih godinu dana više su nam uskočili njegovi drugovi kad nam je nešto trebalo nego moje drugarice.
Danas smo se žestoko posvađali brat i ja. Konjina ima 33 godine i ovo mu je treći otkaz od kako je počeo da radi. Da ne bi propali, muž i ja ga pomažemo ali ne mogu više bre! Ceo život nekako smotunjav, klati se dok hoda, radi - ok, nisi za sport, fizikaliju. Ali bre to ne ume da sroči lepo rečenicu, svi ga zajebavaju na poslu, prijatelji iskorišćavaju jer ne ume da kaže "ne". Živi kod roditelja i oni ne mogu da izađu s njim na kraj. Nije ni posebno pametan iskreno. Ne znam kako neko može dopustiti sebi da bude tako beskoristan?
Prošlog meseca u ovo vreme sam se osećala odlično. Održavala dijetu, imala sam šansu za posao, upisala dokvalifikaciju za srednju školu, planirala sam putovanje, dopisivala se sa divnim momkom preko Tindera sa kojim sam htela da se vidim uživo i sve mi je bilo bolje. Onda su mi javili da im ne trebam za posao, momak je nestao sa Tindera, uvalili smo se u kredit jer su iskrsli neplanirani troškovi, moram sebi da platim obrazovanje a ne znam od čega, ni to malo putovanje ne možemo da priuštimo. Na meni se još ne vidi da sam smršala. Ne osećam se više lepo. Trebalo bi da imam nadu ali ne znam više kako da nastavim. Ne mogu da se pretvaram da se radujem praznicima kad se ne radujem.
Bilo mi je drago kad sam u gradu videla koliko je propao moj bivši momak. Nisam ga isprva ni prepoznala. Mesecima me je varao, zavlačio, lagao. To je sve podržavala njegova najuža porodica. Sad sa 35 izgleda bar 10 godina starije i neka.
Ne znam šta da radim sa sinom. Bistar, zdrav ali očito ne i čitav u glavi. Ima 32 godine, batalio je studije u inostranstvu, kaže ovde neće da gubi vreme na diplomu koja ne važi. Od vukovca i uspešnog i marljivog momka postao je mrcina kojoj se život svodi na posao portira, buljenje u TV i spavanje. Za knjigu nije, sa građevine ga otišao jer je kilav i ne ume čekić da drži, nema kefalo za ljude pa da radi neku komercijalu/korisnički centar - kancelarijski posao gde se priča sa ljudima. Živi kod nas, dođe s posla i izvali se na kauč gde jede, pije, spava, gleda TV, čita...ugojio se, zapustio, stvarno ne znam gde ću gde ću s njim.
Od svih dobrostojećih porodica koje znam, retko koja je nesrećna. Od svih siromašnih porodica koje znam, sve su nesrećne, očajne i žive pod tenzijom. Tu se završava svaka diskusija. Naravno, i oni koji imaju para mogu da dobiju rak, da poginu u saobraćajci, da izgube nekog koga vole... Ali to su slučajevi u promilima. Glavni problem i izvor nesreće za savremenog čoveka jeste nedostatak novca, svidelo se to vama ili ne. Svako ko kaže suprotno koristi se izgovorima i floskulama.