Moja sestra je majstor da izvrne tekstove pesama. Najnoviji biser je "Unstoppable", od Sie.. i deo koji glasi "I'm unstoppable, I'm a Porsche with no breaks", ona je pevala "I'm abortion incomplete"... 🤦🏼♀️
Nikad u životu nisam sela na dasku u tuđem vc. Ma gde god da je. Uvek piškim iz visine, nikad ne sedim, gadim se.
Od poruka *što bih ti sve radio*, na kraju nije htio nit da se vidimo. Kako mrzim ljude koji lažu.
Imam zdrave roditelje i užu obitelj, imam zdrave osobe oko sebe koje mogu nazvati iskrenim prijateljima, imam stabilan posao, sportaš sam cijeli život, ali nemam nikoga pored sebe i to me izjeda svakim danom sve više. Ne uzimajte zdravo za gotovo osobu pored sebe, niste ni svjesni što znači kad vas netko čeka da se vratite s posla, da uđete u cilj na utrci, da jedva čeka da vas vidi i da vam ispriča o svom danu.
Imam jedan word dokument u kom pišem sve situacije u kojima me je dečko iznervirao i šta bih ja očekivala da je uradio, tako da mogu lako da se prisetim svih loših stvari kad raskinemo, pa da lako prebolim.
Nakon 8 godina veze i dalje nemam dobar odnos s njegovim roditeljima i mislim da se to nikada neće promijeniti. Poštujem ih i to je sve, čisto korektan odnos, za njih isto ne mogu reći. Petljaju se puno u našu vezu i presiraju brak, dok ja nisam niti blizu 30te i brak i djeca me trenutno ne zanimaju (druge stvari imaju prioritet) - moj partner to itekako dobro zna, ali me isto tako ne zaštiti pred njima i njihovim zlim komentarima. U lice mi nikada nisu ništa rekli, ali indirektno jesu, a njemu redovno pune glavu glupostima. Inače, imamo vezu iz snova, ali mislim da će uvijek doći neki novi problem koji njegovi roditelji rade. Je li validno prekinuti dobru vezu zbog partnerovih loših roditelja i radi mog unutarnjeg mira?
Najmuževniji muškarci su ćelavi. Ta količina energije, samopouzdanja to je neverovatno koliko privlači kao magnet.
Da ležimo na plaži, gledamo zalazak sunca, uživamo jedno u drugom i vreme da stane. Eto, to želim.... 🌅
Ne želim da ispadnem neko gunađalo u ranim dvadesetim ali me veoma nervira "kultura" parkiranja automobila na ulici. Ovo se ne odnosi na ljude koji žive u zgradama i nemaju obezbeđeno parking mesto, već isključivo na kuće sa dvorištima i dovoljnim prostorom da i automobil stane. Ulice u kraju su nam uske i zaista strepim da svoj auto ne okrznem o tuđi. Nikada nisam javno komentarisala ali kada neko kaže da mu kola kvare izgled dvorišta pa ih zato parkira ispred, dođe mi da ih izlupam. Ako mirno spavaš dok ti džip od 50.000e stoji ispred kapije, čestitam. Bolje da si te pare uložio u arhitektu i krštenu garažu.