Više puta u životu mi se dešavalo da se sa nekim gledam mesecima i na kraju ništa ne bude. Pitam se zašto je to tako.
Opterećen sam sa sto briga već godinama. Društvo koje živi lagodno pa i moja supruga mi stalno prebacuju da bi trebao da se opustim. Radim kao konj, para nikad dovoljno, posao mi je neizvestan, imamo kredit za stan, roditelji su mi stari, za decu nikad dosta para, ma gomila problema. I onda me još nekao napušava što mi nije do izlaska po kafanam i opijanja. Nisam u stanju da se provodim, a nemam ni kad i da hoću.
Ali da mi se dopadne SVEŠTENIK...nemam komentar na sebe.
Otkud ova pomama za krupnijim ženama i devojkama u poslednje vreme? Nemam ništa protiv, da se neko ne uvredi sad ili pogrešno skapira, već nisam znala da toliko muškaraca pale takve žene. Pre sam uvek nekako mislila da sa takvima bi bio retko koji muškarac, znate na šta mislim, nešto u fazonu da je većini to 'odvratno' i da žele neke 'bombe' pored sebe. Znam da svako ima svoj ukus, nema potrebe da mi to naglašavate, već pišem o tome kako sam mislila da je broj muškaraca koji to voli dosta manji.
Nabacuje mi se dobra drugarica moje devojke. Neću reći devojci da im ne pokvarim prijateljstvo. Nastaviću da ne reagujem.
Imam mačku preko 5 godina. Pre godinu dana se uselila devojka i nema problema što se mačke tiče. Pre par meseci hoće ona malog psa kao da to bude njezin ljubimac i samo sam joj rekao da može, ali pod uslovom da mene ne smara da šetam psa. Došao pas, i nije puno prošlo vremena kaže ona meni da ga ujutro izvedem jer nju mrzi. Odbio sam i ona se naljutila i neće da priča. Imam mačku baš iz razloga jer ne moram da je šećem i dobro je ona znala što znači da ima psa, ali tko je ovde lud?
Koliko sam se davao na propale "veze"...strašno. Sa ove distance-bilo je preočito da ne mogu uspjeti.. fino da se izvinim sam sebi koliko sam se potcjenjivao.
Često maštam o tome da ostavim sve, pobegnem na drugi kontinent i ne javim se nikome više.
Najviše mi nedostaje tvoj zagrljaj. Onaj osjećaj da tu pripadam. I da ništa drugo nije važno.
Imao sam vezu od 5-6 godina, u kojoj sam se mnogo više trudio od nje, a koja se završila njenim odlaskom u inostranstvo, sa rečima: "Ljubav me ne interesuje, ja sam materijalista, želim da zaradim za stan i da se sredim, možda se i udam ako nekog nađem, zbog papira." Sada, posle 2,5 godine, prvi put zove i izvinjava se što se tako dugo nije javila, da je veoma razočarana tamošnjim životom, teško zarađuje, nije uspela da nađe nikog normalnog za brak, kako sam ja ipak najbolji i poziva me da dođem tamo, pa da nastavimo gde smo stali. Pala mi je vilica od čuđenja, kakva je ovo osoba? Šta bi ste vi odgovorili?