Nikad ne mogu da prebolim svoje bezbrižno doba života od 23 do 31 godine, zašto je moralo da nestane a da nastane pakao?
Moja majka stari, i svakim danom je sve nekako drugačija i slabija. Kada pomislim da ću nekad ostati bez nje bude mi mnogo teško. Preslaba sam za to.
Jbt, u današnje vreme šta god da kažeš budeš ljubomoran. Prokomentarišeš nešto što nekome ne odgovara i pogodite koji je odgovor na to? Ti si ljubomoran. Više ni svoje mišljenje ne možeš da izneseš. Pitaju te i kad odgovoriš, odmah kontra.
Ako previše razmišljate o nečemu i mozgate da li je to to, nije. Da jeste, ne biste morali mozgati. Mene je to spasilo na vreme i uvidela sam da sam bespotrebno patila za tim nesuđenim bivšim. Krive Drine se ne mogu ispraviti, ali se mogu naći novi izvori.
Imala sam teži porođaj, izgubila dosta krvi, ušivali me i prisak mi je naglo pao i to opasno nisko. Moja svekrva je isti dan rekla: "a sad i drugo". Apsolutno sam razočarana u manjak empatije pa i ti si žena i prošla si to. A ja sam izgleda samo inkubator.
Kada sam se zabavljala sa sadašnjim suprugom, nas dvoje bili na moru. Ležimo i sunčano se. Prolazi neki nepoznati čovek i kaže mom mužu kako sam ja ružna. Meni i dan danas ta njegova rečenica prodje kroz glavu. Ne mogu da shvatim ni ljude koji sebi toliko daju za pravo. Ako sam ti ružna, šta me gledaš. Eto, prošlo je sigurno 20 godina od onda, i nisam to zaboravila....
U firmi u kojoj sam radio je bilo jako puno nepravde u zaradama zaposlenih. Isti tim, iste odgovornosti a razlike bile i po 600-700 eura. Kada sam davao otkaz išao sam redom i svakom kome je učinjena nepravda sam pokazao tabele sa zaradama čisto da bi im otvorio oči gde rade i za koga rade. Naravno, nastala je pobuna. Ljudi su počeli da daju otkaze, traže povećanja... nastao haos. I neka je.
Kako biti srećan? 🤔Ugasite društvene mreže. Ugasila sam sve društvene mreže, okrenula sam se pisanju romana i čitanju knjiga. 📚☘️😊Društvene mreže nam kradu dragoceno vreme, a često naletimo na stvari koje nas uznemire. Ponekad je čovek srećniji kad ne zna šta se dešava na mreži. Probajte. Osećaćete drugačiju energiju. Neku lepšu energiju.
Ne podnosim kad poslodavci u natječajima napišu samo kontakt broj. Jos i razumijem ako ne napišu plaću, al dajte ljudi, kako možete objavit oglas bez adrese? Smjene da ne spominjem. Samo kradete i sebi i nama vrijeme.
Programer sam i radim od kuće. Svakome želim dobro, ali svaki put kad vidim nekog zanatliju/fizikalca kako se muči u fizičkom i finansijskom smislu, osetim nekakav osećaj pravde jer smatram da je fer da visoko-intelektualni poslovi, koje ne može svako da nauči, donesu određeni luksuz i komfor u odnosu na druge ljude.