Kad sam imala 16 godina zaljubila sam se u jednog momka koji je živeo blizu nas. Izlazili smo skoro 4 godine i stvarno smo bili zaljubljeni. Kasnije se izdešavalo sve i svašta i mi smo se rastali i udaljili. Sve sam stvarno prihvatila, prošlost je nebitna skroz, ali on sada ima i ženu i ćerkicu i uopšte se ne stidi da prizna da me još uvek voli. To je rekao i mom bratu pre neki dan. Ne znam kako je njegova žena prešla preko sve to..
Ne mogu da verujem koliko sam se razočarala u ljude tokom organizacije naše svadbe. Da mi je neko pričao da će tako neki porodični prijatelji i familija biti goveda, haos... Više ne ume da se ceni poziv da se uveliča nečiji dan. Užasno.
Gledam majčinu prijateljicu i pomislim da ću najradije biti sama. Mnogo je lepa i dobra žena, ali se udala za budalu. Muž je u njoj video trofej, a sad je vara sa klinkama. Ružan je, upetljao se i u kriminal, ali ima para. Njena plata je mala i ne može da se razvede, deca su velika i treba im za studije. Što je najgore, oni više vole oca jer je bio popustljiv i pružao im je šta god požele. Boli me ta nepravda i molim boga da me ne zadesi tako nešto.
Taman sredio život, sve potaman, i kosa odlučila da me napusti.
Upisala sam dodatnu edukaciju nakon fakulteta, rekla prijateljici. Nakon dva mjeseca ona govori kako će upisati istu edukaciju u drugom gradu. Od sada neće znati apsolutno ništa o meni. Ima pravo da upiše, ali me ovo naljutilo. Neću joj ništa pomagati, svakako mi se tovari za sve predmete na masteru, jer nije isti odsjek kao na prvom ciklusu i nema pojma. Distanca na kvadrat.
Ne volim praznike i toliko me umore. Nekako se uvijek potrefe kad imam najviše posla i smorim se na poslu i ništa kući ne stignem.