Jako sam razočarana ponašanjem moga muža prema našoj deci. Prema meni je dobar i ima meru, ali prema njima....vređa ih, svašta im kaže, sebičan je u odnosu na njih i nema mere u izgovoreno, kao da to decu ne boli. Uvek sam mislila da će biti sjajan otac i radovala sam se da imam decu sa njim. Kada pokušam da razgovaram o tome, on tvrdi da nisam u pravu. Kada vratim film odnos njegovih roditelja prema njemu je bio užasan kada je bio mali. Da li podsvesno radi neke stvari kao traumu na to njegovo odrastanje.? Jako sam tužna, želim da deca lepo odrastaju, a sve više uviđam da neće biti moguće.
Nije mi jasno zašto glupe i bogate osobe imaju tako slično i snažno samopouzdanje.
Radili smo sezonu skupa, zaljubili se, svaki dan provodili zajedno. Otišao je kući, osjećam se kao da je netko isčupao dio mene.
Uvek sam osuđivala ove što pate za prošlim vezama. A jbg sad... Sad znam da ni vama nije lako. Nedostaje mi tako puno, iako su prošle godine. Ništa se nije promenilo.
Ništa me ne iznenadi nego “životni fakultet” i dobri korisni savjeti od “ljudi iz naroda”. A isto tako i neodgoj i loše izražavanje visoko obrazovanih ljudi. Tačno za neke ljude na pozicijama, koji su cijeli život posvetili učenju, pomislim da su poludili jer se izražavaju bahato i dvosmisleno.
Smučilo mi se više da se stariji kandidati posmatraju kao bolji samo zbog godina. Ako pretendujemo na istu poziciju, a ja sam mlađa i već sam stekla uslov da se prijavim, šta ću tek raditi kroz deset i više godina. Naravno da je neko deset godina stariji ujedno i iskusniji, ali važan je kvalitet tog iskustva, kao i druge kompetencije. Ne samo godina rođenja.
Zaljubila sam se i ponašam se kao debilka, kao dete. Je*ote šta će čovek da pomisli o meni evo ne znam.
Berlin je grad koji je oličenje Sodime i Gomore. Gadi mi se i da prođem pored njega, a kamoli da živim tu.
Najveći koplimet sam dobio, kada mi je čovek rekao: " Volim te jer imaš čistu dušu".