Snaja od bratanica pravi kopije drugih devojčica i uništava njihovu individualnost. Moraju da budu uštogljene princeze, da nose roze, da se raspravljaju s drugom decom da su najbolje, moraju da imaju dugu kosu, moraju da kupuju ono što je in na tiktoku, sve mora in, trendy, fensi, čak su počele da izvrću jezik i oponašaju one tiktokerke koje svi ismejavaju, rečenice su im uvežbane i napamet naučene. Bratanice nemaju 2 posto prirodnosti i spontanosti! Kad ih nešto pitaš, gledaju majku šta će da im suflira. Ovako, u njenom odsustvu ćute. Ranije sam se cimala, sad ne reagujem, ali neopisivo me nervira ovo, eto!
Tolika je hemija bila između mene i bivše.. malopre sam joj video parkiran auto i toliko sam se naložio..
Muči me nesigurnost u vezi. Dečko mi ne daje nijedan razlog da budem nesigurna, ali svaki put kad odputuje, uhvati me osjećaj nesigurnosti. Ako mi ne odgovara dovoljno brzo na poruke, naljutim se, ako mi ne pokazuje dovoljno pažnje, naljutim se. Znam da je u meni problem, pomagajte ljudi!
Tražio sam da mi otac i majka pomognu finansijski dok ne nađem posao i da živim sa njima. Rekli su da imam 30 godina, da se iselim i da tražim posao. Poslušao sam ih, ali sam zato prekinuo svaki kontakt sa njima i nisam se pokajao. Svakako mi je ovako bolje i što počinjem život ispočetka bez njih toksičnih.
Čini mi se da oduvek privlačim "slomljene" muškarce. One kojima treba neko da leče stare rane, da urade ono što su njima uradili, emotivno nezrelim i nedostupnim. Mislim da sam završila sa njima. Očigledno mi nije suđeno da imam nekog.
Veoma sam emotivna. Kada god se priča o meni dođe mi da plačem, a još kad pričam sa ocem. Tad tek. I kad pričamo nesto normalno sasvim meni dođe da plačem.
Dugogodišnja djevojka koju sam volio je prije pola godine prekinula sa mnom na veoma ružan način.
Nisam njenoj mami bio potrčko kako bi ona željela i odmah joj nisam valjao.
Inače sam takav ne ulizujem se nikome ako me voliš voli kakav jesam i to je to.
Njena mama joj je nastimavala druge momke, pravila se bolesna dok je kod mene samo da se vrati kući, branila da bude kod mene jer živim na selu, slagala dok sam skidao kuhinju kod njih i pomagao da sam je mrko pogledao, prijetila njoj da će se baciti sa balkona i otići na posao i osramotiti je.
Ja nju volim i pokušao sam skoro sve i na sve sam bio spreman da spasimo vezu ali ona više voli svoju mamu koja je dvolična i na sve spremna.
Toj ženi pomislio nikad loše nisam čak što više pomogao sam joj dosta puta uzimao lijekove i vozio dosta puta itd. Raspadam se ali nadam se da ću izdržati ovo sve.
Ja ne razumem zašto devojke imaju toliku averziju prema niskim muškarcima... Meni svi preko 185+ deluju ko neke štangle (bez uvrede)...
Da, sazreo sam. Ne bežim više ni od sebe ni od onog što osećam prema tebi.
Shvatio sam da nema potrebe dokazivati ništa svetu, jer svet ionako menja mišljenje svaki dan.
Ne krijem se iza stvari, niti iza reči. Učim da stojim čvrsto, i kad je lako i kad nije. I ako me pitaš da li mogu da budem ranjiv mogu, jer znam ko sam i ne plašim se toga.
Ako želiš razgovor koji ima smisla, bez igre ega, ja sam spreman. Ne jurim ništa, ali ni ne bežim. Samo biram ono što vredi.
Ja verujem u tvoju vrednost, zato ovo želim da uspe.