Nikada ne uklapajte dečka/ devojku, "najbolje prijatelje" i letovanje.
Uvek sam želela da održim dobar odnos sa svima, da nikada ne zapostavim drugarice zbog dečka. Uklapala ih za letovanja, da nas ide nekoliko, jer su bile u fazama depresije, raskida itd. Vratilo mi se tako što mi se pratio svaki korak, reč ili pokret upućen ka partneru. Drame, zatezanja gde će se ići i šta će se raditi. Svaka je našla dečka, jedna se udala, na kafu ne pozovu, samo kada im nešto treba, o letovanju da ne pričam. Ne budite kao ja. Ja sam budala.
Porodila sam se pre godinu dana, trudnoća kao i sam porođaj savršen, ali mislim da nisam spremna za drugo dete. Volim svoje dete, ali danima se dešava da bude nervozan, da mu stalno nešto smeta, da ne mogu na 2 min da ga ostavim samog da odem u wc a da on ne plače. Stalno sam s njim, muž ne razume da mi treba vreme za sebe jer po njegovom jedina obaveza mi je dete. On želi još dece, a ja nisam spremna. Želim da se oporavim i psihički i fizički, da i mali malo poraste pa da bude samostalan za neke osnovne stvari. I ja imam dušu. Kad to kažem mužu onda sam sebična, a već su krenula pitanja od drugih kad će drugo dete. Želim i da se vratim na posao i da makar na tih 8h malo skrenem misli na nešto drugo.
Devojka se naljutila na mene zbog poklona. Hteo sam da je iznenadim bez povoda i odem do jedne radnje donjeg veša i kupim joj lep komplet gaćice i brus. Dao sam joj ona sva oduševljena otvara i onda šok na njenom licu. Da li ti stvarno misliš da je moja guz*ca ovolika i ovaj brus, vidi koliko je, znači ti bi voleo da imam veće si*e i počinje da plače. Izbacuje me iz stana i viče onda nađi neku sa silikonima plastičnu i zatvara vrata. Braćo i sestre u šoku sam...
Dete nam je umrlo pre 3 godine, od teške bolesti, par meseci po rođenju. Još se nisam ni psihički ni fizički oporavila. Muž je našao ljubavnicu, a nema ko mi nije rekao zato što sam debela prevario me. Svaljuju krivicu na mene. Razumela bi da je tražio razvod i krenuo sa njom u vezu ali prevara i izdaja boli mnogo više. Znam da ne mogu imati radost života ponovo u sebi, želim mir da ova tuga prestane.
Prevario sam svoju djevojku koja je kao anđeo dobra ne znam zašto ali svaki put kad mi se ukaže prilika uradim to i mrzim sebe…
Moj brat je u adolescenciji u porodici bio etiketiran kao propalitet, alkoholičar, neko ko ništa neće u životu napraviti.
Evo došao skoro iz inostranstva, ima divnu djevojku, kupio mi je torbu i želi da mi renovira stan gdje ću JA živjeti.
Ljudi se mijenjaju, moguće je!
Brate, hvala ti i volim te.
Djevojka i ja smo u vezi 4 godine i planiramo kroz određeno vrijeme i zaruke i vjenčanje, međutim, problem su ljudi u našoj okolini (obitelj) koji očekuju da to bude što prije jer eto mi smo ipak tako dugo skupa, a i vrijeme nam je. Pri tome ona nema ni 25 god., a ja sam u 27oj. Mrzim taj zatucani balkanski mentalitet i trpanje nosa u tuđa posla. Nebitno je to što trenutno nemamo riješeno stambeno pitanje, posao za stalno, što još nismo ni kreditno sposobni, ali bitno je da se mi uzmemo, pa šta bude, jer sve je lakše s "Božjom pomoći." Nas dvoje s druge strane od prvog dana imamo jasno postavljene ciljeve da ćemo prvo riješiti svoju egzistenciju, pa tek onda kad budemo financijski sposobni jednog dana se i vjenčati. Sreća samo da ne dozvoljavamo nikome da nam kvari planove, ali tih komentara tipa: "Kad ćete vi?", "Sad je na vama red." mi je iskreno pun ku*ac.
Nikad se nemojte družiti sa depresivnima, anksioznima, onima koji jedva imaju energije da dignu guz*cu ujutro iz kreveta - osim što će takvi jako naškoditi vašoj reputaciji, takvi će vas stalno gurati u stranputicu i svoje mrtvilo.... Pročitala sam negde: osoba kada prestane sebi zadavati ciljeve, njezino sunce u tijelu se gasi, energija i život se gase. Živa istina..
Evo ja nisam ružna i prilično sam harizmatična (radila sam na TV, imam mnogo prijatelja, pozvana sam na sve žurke) pa to odbija većinu muškaraca. Većina hoće konvencionalno lepe i jednostavne devojke, bez komplikovane ličnosti, koje ne izlaze, nemaju mnogo prijatelja ni hobija.
Jedan od razloga zašto sam prekinula vezu jeste to što bi bivši momak svaki put kada bi izašao zapratio neku devojku na instagramu (ima jako malo ljudi koje prati).
Jasno sam mu stavila do znanja da mi to smeta, ali njegov odgovor je bio da su to uglavnom drugarice iz društva itd. Neke čak nisu ni imale naše zajedničke prijatelje.
Smatram to nepoštovanjem. Prosto nisam mogla da se izborim sa tim.
Upoznam i ja dosta ljudi, ali nikad im ne tražim instagram ili kontakt.
Samo zamišljam da moj momak pita neku devojku:”Hej, mogu li dobiti tvoj instagram.”
Naježim se.