Sjedila sam na jednoj klupi u dječjem parku, došla je neka mama sa kćeri i pecivima, one su to jele i igrale se, na ljuljačkama, i toboganu, ta mama je svoje pecivo pojela, a kćer je pojela pecivo do pola i ostavila u vrećici na klupi, kada su one otišle ja sam došla do tog pola peciva otvorila ga i pojela, nisam imala novaca da si kupim.
Zašto sam prošla bolje na ljubavnom polju u odnosu na moje drugarice? Zato što nikada nisam ni u čemu pomagala muškarcima. Novac, emotivna podrška, zaštita, podilaženje, ama baš ništa od toga im nisam dala za razliku od mojih drugarica koje su pružile mnogo a dobile suze, patnju i razočarenje.
Imam devojku a volim dobre ribe da peglam, da li imam problem?
Danas nam je prva godišnjica braka i dobila sam mali buket šarenih ruža iz supermarketa.
Ne očekujem previše, ali ovo me baš razočaralo.
Pitam se zašto neke žene ljubomorišu i ogovaraju fizički aktivnu ženu? Vežba 2 sata svaki dan, prelazi 20 km peške... Pa sestro, svojim nogama pešači ne tvojim. Vežba svoje telo ne vidim zašto bi se to ikoga ticalo.. Ako hoćeš, idi i ti to isto radi...
Čitam ovde koliko vas je imalo po 20 do 50 partnera. Ok je tako ste željeli ali nemojte da vrijeđate nas koje smo imale nekoliko ili smo čak godinama s jednim. Volim svog muža i ako mi ikada dođe ja cu mu predložiti da to uradimo skupa, jer sam i ja njemu prva. Ne znam da li smo mi zaostali ili je neko čudno vrijeme došlo pa te gledaju kao ludaka ako nisi imao mnogo seks partnera.
Imam muža, dvoje divne djece ali i dalje volim osobu od prije 7 godina i često razmišljam kako bi bili divna obitelj. Tada nije bilo naše vrijeme ali jest mjesto i tu je zauvijek u srcu, ta bol.
Ovo je drugi put u životu da se razočaram u sve oko sebe. Prije sad već 8 godina jako sam se razboljela, bilo je jako teško stići na sve termine i sve obaveze kući riješavati sa malim djetetom. Nigdje nikoga nije bilo, čak su bili ljuti jer ne dolazim na slavlja i ne družim se kao ranije. Sad mi se dešava slično, nakon bezazlene stvari koja je okrenula moj život naopačke vidjela sam kakvi su svi oko mene, rodbina, prijatelji, suprug. Ja sam uvjek bila ta koja je sve za druge radila, da obradujem, iznenadim, olakšam, shvatila sam da sam sama sebi kroz to bila najveći neprijatelj i sad sebe stavljam kao nekada davno na prvo mjesto.
Iako me svojom bahatošću mladi (moja generacija i mlađi, svi od 18-30 godina) ponekad užasno nerviraju, veoma mi je drago što imaju stav i što ne daju da ih svako zaje*ava, naročito kada je posao u pitanju. Zato više ni na mom poslu ne prolazi ono: -Ako ti nećeš/ne možeš, ima ko može! Radnici jedva sastave pola godine pod tim uslovima i s tim zaje*ancijama, malo ko više da mu se kaže bilo šta, a i meni su vala dali vetar u leđa malo. Više ni ja ne mislim da su šefovi i uprava neprikosnoveni, da je mušterija uvek (i zauvek) u pravu, i da je moje samo da ćutim i što više doprinosim jer eto primam platu.