Kada sam išla u srednju školu profesorica je rekla da svatko u svoju bilježnicu opiše svakog učenika anonimno a onda će ona to sve pročitat i na jedan papir napisat sve o toj osobi. Znala sam da me ne vole, proživljavala sam vršnjačko nasilje, niko sa mnom nije htio sjedit, govorili su da sam ružna i smrdim. Kada je došao red da profesorica pročita o meni nije htjela jer je ružno i pitala je zašto je toliko mrzite ona o nikom ništa loše nije napisala. Kada smo išli na izlet i maturalnu ja nisam išla jer nitko sa mnom nije htio sjedit i družit se, iako je prošlo 10 godina od srednje škole to me boli.
Draže su mi slušalice na žicu, ne koristim ove bluetooth.
Uvek završim sa momcima koji bi brak i decu i misle da sam ja dobra prilika za to, a ja se toga užasavam. To su sve bili dobri i fini momci, ali ja sam toliko istraumirana time šta je sve moj otac radio mojoj majci i kakve smo stresove sve ona i mi deca preživljavali da nikad zaista nisam poželela to. Trudila sam se, mislila sam doći će vremenom, ali nije. Već mi je 35 i nemam ni najmanju želju imati porodicu. Ironija je što svi ti momci misle da bih bila dobra žena jer kuvam, čistim, lepo zarađujem, brižna sam i uvek sve mogu sama. A ja sam takva jer se nikad ni na koga nisam mogla osloniti i morala sam apsolutno sve sama i to je najveći razlog zašto ne želim tu dodatnu obavezu. Na kraju sve padne na ženu, i opet nikad nije dovoljno dobra.
Nakon godina samomržnje i obraćanja sebi sa “glupačo”, počela sam sebe da tješim i da samu sebe zovem “babygirl”. Tako me niko nije zvao a oduvijek sam htjela. To je naravno moja tajna jer je krindž, ali je jako lijepo brinuti se za sebe, a ne samo se napadati.
Nikad ne bi bila sa likom koji skida dlake. Ajde, preciziraću, što se mene tiče može da skida sa leđa, dole, obrve da sređuje, ali da mi brije stomak, noge i ruke, neka hvala. Mene to odbija. Kao što neki muškarac voli žene sa oblinama, tako i ja volim dlakave. Pre bi bila sa skroz dlakavim likom, nego sa onim koji mi tu skida dlake, uteže se u uske farmerke i hoda kao da ima kolac u du*etu. Možete se vi sad pronalaziti slobodno, ja nisam direktno prozvala nikoga, već pričam o mom tipu. Ko voli drugačije, neka voli, ne osuđujem, ja ne volim te ženskaste i gotovo.
Rekao sam mami ujutru kada krene na posao, da bosa izađe, i da se obuje ispred vrata ili tek dole na ulaznim vratima, ne mogu više da podnesem lupanje štikli u 06:00 svako jutro, čak i nedeljom je zovu rano na posao. Ono lupa odzvanja, počeo sam da sedim od tup tup tup tup, a tek mi je 21 godina.
Suprug i ja smo išli 2 puta na vto i bila sam na bolovanju po 3 nedelje u firmi nikome nismo rekli. Mogu samo reći da nismo uspeli💔 Kada sam se vratila na posao, ljudi su bili u fazonu jaoj mi vidimo da te nema mislili smo da si trudna, šta čekaš?😓 boliii mnogo boli i oba puta je bilo tako boli i boleće😩
Sestra mog dugogodišnjeg dečka me ne podnosi i to se vidi. Pre par dana sam skrenula dečku pažnju na njeno ponašanje prema meni, njene komentare i nepoštovanje, da bi mi on rekao da je ona takva, da ništa od toga nije usmereno prema meni i da on tu ne može ništa, jer će njegovi u kući znati da sam mu je gunđala, a on ne želi da neko mene gleda popreko. Iskreno, planiram da raskinem, jer iako se u svemu slažemo, ne želim pored sebe nekoga ko ne zna da se zauzme za mene, pogotovo kod svoje porodice.
Sa 43 godine, posle 13 godina rada u istoj firmi, na istoj poziciji dozvolim sebi najgoru stvar da se zaljubim u šefa. Druga najgora stvar je što postoje i emocije sa njegove strane, treća da smo oboje u braku. A četvrta da je ta veza nemoguća s obzirom da radimo zajedno i imamo dobre karijere. Nas dvoje smo prethodnih 13 godina “živeli naših 8 sati zajedno” prolazili kroz razne faze, bili podrška jedno drugom kada u kući ne funkcioniše najbolje… Realno, bili smo podrška jedno drugom, kolegijalno i drugarski. A onda sam skapirala da mi je bitno da mu ujutro po nekada spremim doručak kad spremam sebi, da mu kafu spremam sa odmehom, da mi je bitno da mu ugodim, teško mi pada kad je neraspoložen i nervozan i jedva čekam ponedeljak da idem na posao. Teško meni šta me je snašlo!
Već neko vreme majka mog supruga se ponaša kao da je normalno da ona bude najbitnija osoba u životu mog supruga. Opseda svaki minut našeg slobodnog vremena, dolazi nenajavljena, pokušava da se priključi svakom našem odlasku i izlasku, čak je tražila da ide sa nama na more. Kada sam rekla da suprug može da ide sam sa njom i sa decom a da ja ne želim da plaćam odmor da bi bila sa njom 10 dana rekla mi je da ja u stvari ne želim da me ljudi na plaži sažaljevaju jer je ona zgodnija od mene. Bože šta sam sve izgovorila! Sasula sam joj u lice i šta sam mislila i šta nisam. Već mesec dana niti dolazi niti idem kod nje. Život mi se promenio na bolje od kad ta toksična osoba nije u mojoj blizini. Čak je i moj suprug to razumno podneo... ode obiđe je, ne spominje je meni i svima lepo.