Iz svake bitke i neprilike izašla sam jača, ali kao da sam svaki put izgubila neki dio sebe. Staru sebe nemam, novu sebe ne prepoznajem.
Čim neko uradi promjenu u svom životu tipa smrša, ošiša se ili nešto slično čime promijeni izgled automatski promijeni i mozak i ponašanje. Majke mi, koliko ljudi znam koji su bili da kažem sasvim obični a onda im se desila neka promjena i kao da su počeli da rade ono što su zapravo željeli da rade ali nisu mogli ranije jer nisu imali samopouzdanje.
Imam dva brata, oba su mlađa, jedan je godinu dana mlađi, drugi deset godina. Sa tim najmlađim sam uvek bila bliža....ali smo se svi nekako udaljili. Živimo u dva različita grada. Svi smo u vezama, ali tužno je to da više nemamo tu bliskost. Najmlađi je došao u grad gde živim i gde mu živi devojka. Videli smo se samo na kafi u gradu. Nije odvojio vreme samo za nas. I ne, nisam neko ko se nameće ili tako nešto...ali, zar nije normalno jednom u par meseci odvojiti vreme za sestru. Pogotovo što ona često ide kod njega. Tužno, kako se vremenom sve promeni, ali, odnos ne može da održava samo jedno. Neću se ni ja više truditi. Ali, teško mi je kada vidim kako se neka braća lepo odnose prema sestrama. Kada jednom naše mame ne bude, mislim da ću biti "sama" i pored njih.
Snaja od bratanica pravi kopije drugih devojčica i uništava njihovu individualnost. Moraju da budu uštogljene princeze, da nose roze, da se raspravljaju s drugom decom da su najbolje, moraju da imaju dugu kosu, moraju da kupuju ono što je in na tiktoku, sve mora in, trendy, fensi, čak su počele da izvrću jezik i oponašaju one tiktokerke koje svi ismejavaju, rečenice su im uvežbane i napamet naučene. Bratanice nemaju 2 posto prirodnosti i spontanosti! Kad ih nešto pitaš, gledaju majku šta će da im suflira. Ovako, u njenom odsustvu ćute. Ranije sam se cimala, sad ne reagujem, ali neopisivo me nervira ovo, eto!
Tolika je hemija bila između mene i bivše.. malopre sam joj video parkiran auto i toliko sam se naložio..
Tražio sam da mi otac i majka pomognu finansijski dok ne nađem posao i da živim sa njima. Rekli su da imam 30 godina, da se iselim i da tražim posao. Poslušao sam ih, ali sam zato prekinuo svaki kontakt sa njima i nisam se pokajao. Svakako mi je ovako bolje i što počinjem život ispočetka bez njih toksičnih.
Dugogodišnja djevojka koju sam volio je prije pola godine prekinula sa mnom na veoma ružan način.
Nisam njenoj mami bio potrčko kako bi ona željela i odmah joj nisam valjao.
Inače sam takav ne ulizujem se nikome ako me voliš voli kakav jesam i to je to.
Njena mama joj je nastimavala druge momke, pravila se bolesna dok je kod mene samo da se vrati kući, branila da bude kod mene jer živim na selu, slagala dok sam skidao kuhinju kod njih i pomagao da sam je mrko pogledao, prijetila njoj da će se baciti sa balkona i otići na posao i osramotiti je.
Ja nju volim i pokušao sam skoro sve i na sve sam bio spreman da spasimo vezu ali ona više voli svoju mamu koja je dvolična i na sve spremna.
Toj ženi pomislio nikad loše nisam čak što više pomogao sam joj dosta puta uzimao lijekove i vozio dosta puta itd. Raspadam se ali nadam se da ću izdržati ovo sve.
Nikada više neću koristiti Tinder — iskustvo koje me zgrozilo.
Pre izvesnog vremena sam preko Tindera upoznao devojku sa kojom sam, barem po porukama, mislio da sam kliknuo odmah. Delovala je normalno, komunikativno i prijatno. Međutim, kada smo se videli uživo, doživeo sam ogromno razočaranje.
Devojka inače živi na periferiji jednog grada sa tvrđavom, bavi se nekim humanitarnim radom i studira, ali mogu reći da je sve bilo suprotno od onoga što sam očekivao — od lične higijene, ponašanja, do toga kako se predstavljala. Nisam neko ko traži savršenstvo, ali osnovna briga o sebi i poštovanje prema drugoj osobi su minimum koji svako treba da ima.
Devojka je doslovno smrdela na kiseli kupus, imala krezave zube, ponašanje ravno nuli.
Nakon tog iskustva, odlučio sam da više ne koristim aplikacije za upoznavanje. Ne želim da rizikujem da opet naletim na nekoga ko ne poštuje ni sebe ni drugu osobu.
Ne postoji ništa što će muškarca odbiti od vas, kako god da ste lepe, dobre i kvalitetne, odljubiće se ako mu kažete jednu stvar - da je SLABIĆ. Tako ćete odbiti i one naporne muškarce koji vas smaraju (što je dobro). Ovo vam kažem kao muško. Nebitno da li to kažete iz ljutnje ili zbilje, da li želite da se on promeni (a to ga neće promeniti) jednostavno će ta reč (sa pravom ili ne, uopšte ne donosim sud) isključiti sve emocije i želje koje on gaji ka vama. Meni je to rekla bivša (sada sam srećno oženjen za drugu) i plakala je posle, izvinjavala se i rekla da to nije tako - ali bilo je gotovo. Moja prijateljica je to rekla suprugu i sada se on razvodi od nje, iako lik zaista nije slabić već baš poželjan i veran, sposoban muškarac. Sestra je liku koji je smarao to rekla i on je ostavio na miru. Ovo iznosim ne kao kritiku, već kao mogući alat u borbi protiv napornih muškaraca, ali isto tako da to ne izgovarate ako tako ne mislite - jer će tog momenta on izgubiti interesovanje za vas.