Oženjen sam i imam dete. Otišao sam sa suprugom u inostranstvo. Živeli smo u zajednici gde "smo imali svu slobodu", a osećali smo se kao da imamo nadzor 24h. Naši roditelji danonoćno zovu da plaču zašto smo otišli. Mi pokušavamo tek sada da malo prodišemo, međutim, oni nam opet ne daju mira. Poludet ćemo zbog roditelja više.
Najteže je otići, pustiti nekoga na miru sa kim si zamišljao sve, celi svet izgradio u svojoj glavi. Kada za nekoga daš suze krv i znoj, kada milion puta pogaziš i svoje i sve poznate ljudske granice i sve za što si nekada stajao čvrst kao stena, samo da bi ona bila zadovoljna i srećna, a njoj ni to nije dovoljno, nego te kroz krokodilske suze izrazito lepo frendzonira. Tada treba znati reći samom sebi dosta je, što dajem kao savet svima ostalima, ne idite preduboko, izgubiti ćete sebe, ako prepoznate narcisa, bežite, jer ja nisam. I žalim i proklinjem dan kada sam je upoznao, to žensko koje je nemoguće ne zavoleti, koje ti se dok ne gledaš lopovski na prstima
uvuče pod kožu, a posle u tebi pravi pakao. Bežite ljudi, jer ja nisam.
Plakala sam na strininoj sahrani i otac je mislio da mora rodbini objašnjavati kako sam preosjetljiva. Pa ako nije ok plakati na sahrani kada onda jeste?! Drago mi je sto sam ga otkačila iz svog života.
Drugarica je ljubomorna na mene što sam našla posao odmah posle diplomiranja. Ja sam na fakultetu imala prosek 9,93, išla sam na prakse i volontiranja, učila dva strana jezika i pored toga išla na razne kurseve koji su mi omogućili poznanstva sa ljudima iz struke. Već na studijama je moj CV bio prilično popunjen. Sa druge strane, ona je fakultet završila prepisujući na većini ispita, uglavnom dobijala šestice i sedmice, praksa je nije interesovala a sad nema pojma ništa o struci. Odbijaju je jer nema znanje. Sad se udaljila od mene i širi naokolo priču da sam posao dobila preko veze što nije istina. Ne shvatam zašto su neki ljudi toliko nerealni i bezobrazni.
Kao konobar u noćnom klubu, nikada nisam imao problem s devojkama koje bi me smarale jer sam bio godinama u srećnoj vezi. Kada sam saznao da me moja, skoro pa verenica, prevarila s jednim od mojih drugara, odlučio sam svaku devojku koja bi flertovala sa mnom iskoristiti. To me dovelo na ružan glas, koji je došao i do moje bivše devojke, koja me nazvala ku**arom i koja se osetila povređenom radi mog ponašanja. Ironija svega je da današnje devojke umeju da uvek glume žrtve, čak i kada one s**bu život drugoj osobi.
Imam 28 godina i rekla sam mami da planiram da upišem fakultet. Rekla mi je "u tim godinama nećeš na fakultet sigurno, vreme ti je da rađaš a ne da studiraš pod stare dane". Povredilo me je više nego što bi trebalo.
Ležim u bolničkoj sobi i razmišljam: iskreno se nadam da postoji poseban krug pakla za medicinske sestre koje se ponašaju bezobrazno i/ili zlobno prema pacijentima, pogotovo prema onima koji su na postelji!!!
Moja unuka od dve i po godne primetila da sam nesrećna i gestom kako ona pokazuje radost skupljene pesnice ko da navija pokazuje mi i govori raduj se baba. A deca i muž to uopšte ne primećuju...a ti da ručaš baba kad svi sem mene jedu...koliko su deca osećajna...šta im se desi kad odrastu...
Kao malom su mi se smejali u školi, obiteljski problemi, neimaština moji nisu imali ni auto. Po njihovome trebao sam biti nitko i ništa. Eto ih danas u lokalnim kafanama i dućanima rade za minimalac, voze neke stare automobile koje su dobili još od roditelja. Karma je ku**a.
Danas je sramota biti slabijeg imovinskog stanja, danas je sramota voziti stara kola, danas je sramota biti drugačiji, danas je sramota družiti se s roditeljima, danas je sramota biti bolestan, danas je sramota biti dobra osoba. Jedino nije sramota biti budala i seljačina.