Nakon bezbroj dijeta i vraćanja kg, prije dva dana sam odlučila skinuti sav višak do ljeta, imam 20 kg viška. Drži te mi fige da uspijem. Sretno mi :-)
Nakon druženja sa gostima u našoj kući je nemoguće izluftirati miris dima cigara. Nenormalno koliko ljudi puše i to u kućama nepušača, uopšte se ne obazirući na to da li nekome smeta,a i mi koji to trpimo i po tome smatramo da smo dobri domaćini smo još gori. E zato smo prelomili i odlučili da od sad nećemo dozvoljavati cigare kod nas, pa ko se ljuti nek se ljuti.
Volim svog muža. Zajedno smo 14 godina, u braku 7. Naša seksualna privlačnost je i dalje na vrhuncu. Iako je odnos puno rjeđe zbog djece, privlačnost nekad ne možemo sakriti ni pred ljudima. Ne pipamo se, ne ljubimo, nego sami ti naši pogledi i osmjeh kada se pogledamo su doslovno jasni svima. Obožavam nas i sebe kad sam s njim.
Već godinu dana putujem sa dve prijateljice svuda, par puta smo i noćili. Mic po mic i nekako sam upao u takvu duboku frend zonu da je to jezivo. Jedna crnka, druga crvenokosa, jedna milf, druga sa brazilskom guzom devojka....ja ludim, a pravim se drug.... Izgleda da sam samo magarac, mula koja ih vozi svuda iako delimo troškove...
Nervira me kako se u ovim motivacionim videima uvijek potencira to kako za čovjeka nije život da sjedi za kompjuterom od 8 do 4, kako to nije život, uvijek se nekako pretpostavlja da većina ljudi radi kancelarijski posao i da je to najveća kazna, a budimo realni puno više ljudi radi po marketima, kafićima, fabrikama... Te ljude niko ne spominje...
Da nemamo ovu decu, izašao bih u papučama i napustio sve. I ključ u bravi bih ostavio, telefon, sve, samo da imam svoj mir.
Odlučila sam da dam otkaz i pokrenem nešto svoje. Veliki strah je tu, ali i veliko uzbuđenje. Nema više nazad.
Imam 30 godina i otac mi je iznenada preminuo. Osećam se kao da većina ljudi ne razume kako se istinski osećam jer sami nisu još prošli kroz to i plašim se da će vremenom biti još gore, kad svi nastave dalje, a mene prođe šok i stigne istinska tuga gubitka.
Ima li veće sponzoruše od muškarca koji otkrije da živiš sama i da još po mogućnosti znaš kuhati?
Bojim se pasa. Sestrična ima malog nekog psa. Pozove me sebi doma, kažem da se bojim pasa. "Ma neće ti on ništa, mali je". Zove me drugi puta, dođem, ponovno bježim od psa i sjedim s dignutim nogama na stolici.
Zove me treći puta, reko ne mogu. I sad joj nije jasno šta je problem.
Sama me u svoju kuću zoveš, znaš da se bojim pasa i ti svog psa ne možes maknuti u drugu sobu dok sam kod tebe. Ok, poštujem, tvoja je kuća. Ali ti isto tako poštuj da ja neću doći.