Kako je čudno što su neke osobe koje ja poznajem pune strahova, a izgledaju kao da pucaju od samopouzdanja, a opet osobe koje izgledaju možda stidljivije su ustvari jako sposobne, pravične i pouzdane. Jednom mi je drigarica rekla da bi mogla sa mnom na kraj sveta koliko je sigurna sa mnom jer sam snalažljiva. Bukvalno ništa nije kao što izgleda.Tu teoriju sam opet potvrdila kad sam se zaposlila i koleginica koja je izgledala prepuna samopouzdanja ustvari je bila puna kompleksa i razno raznih strahova. Očigledno svi nosimo neke maske.
Ne znam kako da posavetujem drugaricu koja nema samopouzdanje. Devojka je objektivno mnogo lepa, lepša prirodno od mene. Kad smo same, pametna je, kulturna, lepo priča. Međutim, kad izađemo da se zabavimo i upoznamo momke, ona postane druga osoba. Kad joj priđe muško, čak iako joj se sviđa, ona krene nesvesno da govori dečjim glasom i da bude kao glupava i nezrela. Jednom liku je rekla mahinalno da ide u 10 u krevet, ali je to sročila kao da ima zabranu od roditelja, što nije istina. Leže rano da bi stigla da trenira pre posla, ali nju kao da bude sramota da tako lepo kaže i objasni i onda tako potkopava sebe stalno. Prošli put mi je rekla da joj je muka koliko se ne dopada momcima i pitala me za savet, ali ja ne znam kako da ovo reši. Ponaša se nekad ovako i sa nepoznatim ženama, ali mislim da 80% muškaraca odbije ta njena čudna komunikacija. Kao da druga osoba govori u tom trenutku.
Odgledala sam film koji je trajao sat i po, a moja majka je i dalje pričala na telefon. Nakon toga je napravila pauzu a onda opet pričala sa drugom kolegicom oko sat. Ja se umorim slušajući je i nije mi jasno kako može toliko pričati.
Prije par mjeseci smo dobili bebicu. Suprug radi a ja sam 24h sama sa bebicom. Pokušava on da mi pomogne kada dođe sa posla ali sam konstantno sama i svaki dan je na neki način preživljavanje. Pomoći od porodice nemamo jer živimo daleko od svih. Osjećam se premoreno i užasno sam nenaspavana. Teško mi je da izlazim u šetnje sa djetetom jer svakako nemam snage da hodam po stanu a kamoli napolju. Ako moram do trgovine dijete nosim sa sobom a i to mi je naporno. Ne znam da li je svima ovako, ali morala sam ovdje podijeliti. Nadam se da će se uskoro stvari poboljšati. Jednostavno trpim i čekam da prođe. Postporođajna depresija nije, jer sam dosta upućena u tu temu.
Ljudi moji, svaki dan ovdje čitam o svađama svekrva i nevjesta. Pa evo vam jedan nesvakidašnji primjer ljubavi između njih 2. Majka je odlučila doktorirati u 50. godini i baka je pomagala joj oko doktorata. Ne, nije joj pisala doktorat jer je žena imala preko 80.godina, al je pomagala u poslovima poput skladištenja namirnica, vaganja, kopanja zemlje kako bi majka sadila to što je proučavala itd. Baba moja. ❤️
Danas sam na glavnoj stanici u Beogradu doživeo nešto što me podsetilo da dobri ljudi još uvek postoje. Hteo sam da kupim vodu, ali nisu primali kartice ni evre. U tom trenutku je prišla devojka koja mi je rekla da se zove Milena, u kratkom mantilu i crnim farmerkama. Ako nekim slučajem ovo pročita – hvala ti od srca, Milena! ❤️
Udata sam, muž i ja smo odavno preležali dečije bolesti, imamo otvoren odnos, poznajemo se i ukratko-nismo ljubomorni. Ne radimo stvari koje bi povredile drugo ali imamo normalan kontakt sa suprotnim polom.
Pozvala sam kolegu na kafu kako bismo organizovali nešto u vezi sa poslom. Nemamo gde na radnom mestu, preko poruka ide traljavo i zaista nisam videla problem u tome da na miru popričamo i razjasnimo sve u po bela dana u kafiću. Prvo je hteo da pozovemo i kolege koji nikakve veze nemaju sa našim delom posla, meni naivnoj nije bilo jasno. Onda je došao na ideju na moj muž i njegova partnerka idemo na tu kafu i tu sam shvatila. Čovek misli da će neko suprotnog pola da ga zaskoči u kafiću ili da će to da ga kompromituje. Kakav jadnik, samo sam mu ukratko objasnila da odradi šta misli da treba i da završimo to kako god. Palo mi je na pamet i da će okolo da prosipa priču kako sam ga startovala ali boli me uvo ako mu to pomaže u životu.
A mislila sam da je ok lik i kolega.
Kada bi neko objasnio ovim momcima da to što ti lajkujem sliku ili story ne znači da mi se sviđaš, da hoću da se muvam s tobom, da bih htela seks ili da me odvedeš pred oltar. To znači da mi je ok ta slika ili nešto na toj slici. Još ovim zauzetim, pa njihove devojke utripuju da ćeš da im skineš dečka, a ono neki ništa spec.
Majka sam 2 deteta od 3 i 6 godina. Ne mogu da razumem kad majka/roditelj kaže da onaj ko nema decu ne može biti umoran. Zašto ne bi mogao? I kad nisam imala decu dešavalo mi se da sam toliko umorna od posla i obaveza da ne znam kud udaram. To jeste različita vrsta umora, ali opet umor je umor. Danas u parku jedna žena je dovela dete sa sestrom ili drugaricom i sestra kaže al sam umorna radila sam 10 sati. Kad je ova napala- ti umorna? Od čega si ti umorna, šta ja tek treba da kažem?!
Ispade da ako nemaš decu ne smeš da budeš umoran...
Kao nastavnica, najdraže mi je kada mi se bivši đaci jave kada me sretnu na ulici/školi. Po tome se vidi koliko je ko vaspitan. Ružno mi je kada primetim da mi se neko kome sam nekad predavala ne javlja i pravi se da me ne vidi.