Kad će ovaj sveopšti seljakluk oko nas izaći iz mode. Bože dragi molim ti se nek što prije, ne mogu više ovo stanje podnijeti.
Izlazimo godinu i po, imam 33 godine. On je malo mlađi. Ja sam obrazovanija, uspješnija i više zarađujem. Ne znam da li je to to. Lijepo me tretira, ali ima nekad kikseva, neobjašnjiva egocentričnost, toksično samopouzdanje. Nema iskustva i širine kao ja, ali ima toplinu, lojalan je i pažljiv. Njegovo društvo i porodica su skromniji, nisu obrazovani niti imamo zajedničkih tema pa se ni ne pronalazim tu. Evo ne znam, socijalno, kulturno, obrazovno nismo baš match. Teško je sve pronaći u jednoj osobi, a vrijeme odmiče.
Ne znam je li to okej, ali nikad se ni ne ponudim da platim račun za kafu ukoliko sam izašla na dejt. Želim da muškarac zna od početka da se ipak mora malo potruditi. Ali opet mu rado poklonim nešto, napravim kolač...
Jako je teško biti dobra mama i roditelj sa pogrešnim mužem.
Mnogo sam lakše iznela i trudnoću i porođaj sad u 38, nego sa prvim detetom u 22.
Imam problem, mislim i ne znam uopšte da li je to problem. Imam 28 godina i oženjen sam 2 godine. Prvih par mjeseci sve je bilo bajno i lijepo. Međutim više od godine dana moja supruga kad god dođem sa posla počinje sa tim trebamo uradit ovo, trebamo uradit ono i par puta sam govorio pusti me samo jedan sat vremena da se odmorim, popijem kafu u miru bez nekih razmišljanja i planiranja. Nakon toga kreće neki izliv ljutnje i 'nabrajanja' kako ona mora sve sama kako nisam zainteresovan. A stvarno pomažem i sa kućnim poslovima i radim oko kuće sve poslove.
Otišla sam u inostranstvo sa ciljem da sakupim novac za pristojan jednosoban stan u Novom sadu. Kako su cene otišle gore, sve više verujem u to da ću kad dođe vreme za penziju, srediti kuću na selu koju mi je poklonila baka po majci i koja propada jer ne živim tu. Koja ironija.
Tek od kad živim sam i radim za sebe, shvatam koliko su me drugi sabotirali. Počev od porodice i kolektiva pa devojke i nekolicine prijatelja. Na telefon se ne javljam i sve mi je u životu krenulo.
Nije mi jasno zašto je ovako rasprostranjena kultura kombinacija i sexa. Nije da gledam na to kao nešto loše ako to obe osobe žele i svesno ulaže u to, ali skoro svi to žele. Imam 21 godinu i nevina sam baš iz ovog razloga što svi žele samo sex. Ne nisam onaj tip osobe koji traži onog pravog ili čeka brak, ali neću sa bilo kim i pod bilo kojim uslovima. Za sex mi treba veza, da se lepo upoznamo, da se osećam sigurno. Za sada to nisam našla jer svi predlažu samo kombinacije, odem na dejt oće kombinaciju. Smučilo mi se koliko je to postalo normalno. I ne nisam neka koja se oblači ne znam ni ja kako, oblačim se normalno, ne nosim previše kratko, usko, prevelik dekolte, šminkam se sasvim umereno i pristojno. Znači nisam upoznala nijednog muškarca još koji želi vezu i ozbiljnost, a bila sam na dejtu i sa momcima približnih godina meni i sa starijim. Mnogo je teško danas naći partnera da ostvarite nešto u životu ako kliknete.
Voljela bi da imam četri djeteta, ne znam ni sama zašto. Voljela bi da m kuća bude puna djece. Mada imam dvije kćerke i odmah bi bilo da ganjamo sina.. nije da ne bi voljela da imam oba pola, ali zadovoljna sam šta god mi Bog da.
A s druge strane već sam u kući 2 godine, želim da nađem posao da radim, a ako rodim onda neću moći još dugo raditi. I eto kolebam se..
Btw: volim svoju djecu, volim biti trudna, ali volim i raditi i imati svoj život, pauzu, ručak 😂