Odlučio sam smršati i sad kad sam gladan, sam sebe ubjeđujem da mrzim hranu. Tragikomedija. Za doručak pojeo 3 jajeta, za ručak tanjur čorbe i za večeru krastavac. Već sam gladan a tek je 19:20. Ovo će biti ludilo. A što je najgore prije pola godine sam smršao 5kg i održavao sam do danas. Sad idemo još 3kg. Valjda neću pasti u nesvjest. Ja sam onaj što je 5 dana radio 500 čučnjeva pa operisao lipom koji nema veze sa čučnjevima. Idemo Sparta.
Ulazim u bus, sedam prekoputa jednog para, jedino slobodno mesto. Devojka grabi svog momka za ruku, mene odmerava, njega značajno gleda. On čovek najviše gleda u telefon. Potpuno se ponašao pristojno. Nekako mi je bilo smešno… Ona mi je bila smešna. Malo mi je i bilo žao cele situacije. Nesigurnost je grozna stvar.
Nikada nisam razumio muškarce koji se oduševljavaju prostitutkama iako sam i sam muškarac. Kako vas može naložiti nečija gluma da ste kao neki je*ači a ustvari većini njih se gadite i kako se ne plašite spolnih bolesti, ja kad se rukujem sa nekim, nemam mira dok ne operem ruku, a ne gurati tamo gdje gura najveći talog društva: narkomani, ubice, silovatelji, kamiondžije, starci, bolesni, beskućnici, aman ljudi, odvratno.
Kad sam imala nekih 20 godina mnogo mi se sviđao jedan momak sa kojim sam se redovno čula. Izašli smo i na dejt, a onda je on odjednom prestao da se javlja i na moju poruku odgovorio tek nakon 5-6 dana uz izgovor „izvini nisam imao internet”, dok je za to vreme redovno lajkovao drugima slike i bio dostupan na svim mrežama. To me je povredilo jer sam baš bila zaljubljena, ali u redu, shvatila sam ja o čemu se radi. Nismo se čuli par godina i odjednom se on meni javlja putem poruke, kao setio me se i hoće da se vidimo. Sačekala sam par dana i odgovorila mu tom istom “e izvini, nisam imala internet” porukom, a onda ga blokirala svuda. Neka sam nezrela i neka sam zlopamtilo, ali ja sam jako srećna što sam ga odj**ala na isti način!
U vezi sam s muškarcem koji mi je preneo polnu bolest, nikada nije otišao doktoru a ja se lečim sama, u kreditima je, ljubavi prema meni nema. Kada bi mu rekla da bi mi prijalo nešto, samo bi rekao da nema vremena i to mu nije prioritet. Nikad nisam tražila putovanja, šetnje, kafu u gradu, sve što tražim je razgovor i prisutnost kad smo zajedno, a ne da je na telefonu. Puna sam mu podrška, a kad bih ja bila u problemu samo bi počeo da me ignoriše. Bio je i nasilan, počeo je i verbalno da me omalovažava. Govori da ako raskinemo da neće moći živjeti bez mene a ja i dalje ostajem u odnosu. Gušim se u svemu, a za sve krivim sebe. Želim izaći iz ovakvog odnosa ali ja ne znam kako, ako pokušam proganja me.
Kad sam bio treći razred osnovne, nisam želio u školu taj dan, te sam slagao mog, inače strogog oca, da ne idem u školu, jer me stomak boli. Samo je mirno rekao "dobro". Ja si mislio, "To! Pobjeda" Nakon 5 minuta, pita me da li želim, da idemo da se igramo u park. Naravno... i tako sam završio taj dan u školi. Bravo tata!
Živim u inostranstvu već dugo. Uglavnom, snašla sam se i uhodala i moj je život sada tu. Prošle godine nazove mene ujak sa zamolbom da pomognem njegovoj kćerki da dođe kod mene, nađem posao ...ja odbijem i sad me trača pola familije. Meni na grbači u stranoj zemlji u mom stanu ne treba osoba koja šmrče, puši džoint i povremeno ko zna šta radi. Ja stvarno ne znam šta je tu čudno što ja s njom neću nikakav kontakt, a svi znaju kakva je i šta radi.
Ne razumem ljude koji leti striktno ne izlaze iz kuće od 11 do 17 sati, jer bože moj, ubiće ih sunce. Ako neko ima alergiju, pa i da razumem, ali zdrave i prave ljude ne razumem. Kad onda uživaš u letu, i šta imaš od istog ako pola dana u kući provedeš? Ja jedva čekam leto kako bih što više vremena provodila napolju, išla na bazene, reku, jezeru, plivala i uživala u suncu. Da ne moram na posao, ne bi me mogao u kuću uterati.