Trpela sam vršnjačko nasilje celu osnovnu školu. Svaki dan sam mrzela odlazak u školu, jer sam znala da me čeka još jedan dan mučenja. Dečaci su me udarali, šutirali i smejali se, jer nisam pokazivala nikakve reakcije iako me je naravno bolelo. Zezali su me svi da sam debela, da smrdim, da treba da se brijem, svašta nešto. Nikome nisam smela da kažem, jer je mene bilo sramota, bilo me je sramota čak i roditeljima da kažem. Samo sam uveče nekad tiho plakala u sobi. Bilo je i devojčica koje su imućne i koje su sve ostale napadale kako nemaju to što one imaju, uživale su sve da ponižavaju. Sad sa 30 god kad pogledam ostavilo je posledice na mene, da kažem da mi je svejedno i dan danas što sam sve to prošla nije uopšte. Hoću da kažem deci koja prolaze isto samo kažite nekome, bilo kome. Ako je potrebno i direktoru škole, neka se vaš glas čuje jasno i glasno, roditeljima obavezno recite. NEMOJTE DA TRPITE I ĆUTITE! Niste dužni da budete ničiji džak za istresanje!
Moram ovde da napišem, jer ne znam šta da radim, pa ako ima neko savet. Moj rođeni brat im devojku već 3 godine, verio je pre mesec dana, planiraju venčanje. Ona je otišla 2 dana kod mame da joj pomogne nešto, jer je u drugom gradu. On je otišao na neki rođendan kod njihovih zajednički prijatelja. Tu je bila i njena najbolja drugarica, koja treba da joj bude kuma na venčanju, druže se njih 2 ceo život. Kad su trebali da idu kući on je nju povezao i pogodite šta se desilo, imali su seks u autu. On mi je to priznao pre mesec dana i rekao mi da je morao da mi kaže, jer sam sestra, neću reći nikome. Ali kao teško mu je i ne može da veruje da se tako desilo, baš sa njom, kao popili su malo, dža bu. Mene sad grize savest kad god je vidim, kao da je lažem u lice time što ćutim. Alo njen Verenik i Najbolja drugarica, ja bih se raspala da saznam tako nešto. Rekla bih joj, ali ne mogu, ipak mi je ovo rođeni brat, ako joj kažem izgubiću ga. Šta raditi u ovakvoj situaciji, kad samo ja znam za to?
Žena očekuje da joj se poveravam i pričam šta me muči, a onda ona to iskoristi za neku svađu, ili da mi kaže da kukam, uglavnom šta god joj kažem to se po mene loše završi. Ne pada mi na pamet da joj više išta kažem poverljivo.
Nikada neću zaboraviti taj trenutak i taj osećaj. Jednom je legla kod mene u naručje i to što sam tada osetio je bilo nešto što nikada pre nisam doživeo. Osetio sam spokoj, mir, vreme je stalo..
Baš mi je odvratno kad neko liže prste dok jede, plus kad sprema nešto. Često viđam kako i žene i muškarci ližu prste pred nekim, fuj. Dođem u goste, seče mi se torta, oni trpaju prste u usta i ližu. Grozno.
Vi što pišete oki umesto ok - kad ćete se unormaliti više?
Odlučila sam da ne želim decu. Zaista jako volim decu, ali to prosto nije moj put. Da budem iskrena istraumirao me je odnos mog oca prema mojoj majci, dede prema babi, ujka prema ujni. Uz to sve očajni brakovi oko mene. Shvatam da nisu svi takvi, ali u meni ne postoji ni jedan posto želje da krenem tim putem i proveravam da li ja mogu proći bolje. Zadovoljna sam svojim životom, lepo zarađujem, putujem, mogu sebi skoro sve priuštiti, imam sjajne prijatelje. Užasno me nerviraju ljudi koji guraju nos gde mu nije mesto i ispituju me kada ću imati decu. Tako da sam počela da odgovaram da ne mogu da ih imam i da je strašno nekulturno to što me to pitaju. Nadam se da će makar neko od njih imati malo više srama i prestati to da pita žene.