Dečko mi je ljubomoran na ChatGPT. Video je neke poruke i kaže da mi se AI previše prisno obraća. Znala sam da je ljubomoran ali ovo stvarno nisam očekivala.
Jedna moja susjeda se uvijek rugala meni i mome dečku jer je on "obični drvosjeća", a ja "bijedna blagajnica". Nas dvoje baš i nemamo neko obrazovanje zato i radimo takve poslove kakve radimo, al svejedno me to ruganje mnogo povređuje. Uglavnom, ta susjeda je završila medicinski fakultet i ona smatra da smo dečko i ja budale koje su 3 klase ispod nje (tako je ona rekla). Zašto ljudi moraju biti tako zli, Zašto se svi rugaju nama trgovcima?!?
Moj dečko stalno prigovara zbog mog inzistiranja na kondomu. On se vodi onim "neću u tebe" i za njeg je kondom kao kad pereš noge u čarapama. I to me zaista nervira. Jbt pa ne bih se ni ja brinula da sam muško, lako je njemu, nije on taj koji može da zatrudni i podnosi sve što se dešava u trudnoći skupa s porodom i svim ostalim.. ma daj 🙄🙄 živcira me!!!!
Pobunila sam se zbog mobinga koji trpim na poslu od koleginice, pokušala sam da je fino zamolim da mi se skine s vrata dok ne završim posao, napravila je haos. Bukvalno me tako isponižavala pred kolegama. I strašno me pogodilo što mi niko nije stao u zaštitu. Šta vam je ljudi??!! Nasamo sve kao tapšemo se po ramenu. A kad dođe do okršaja, svi ćute. Naravno, dala sam otkaz već sutradan. Direktor je sav kao u čudu... kako sad to. Ali ja da trpim takav odnos prema meni, ne! Ne može! Dao mi je ponudu da pređem u drugi sektor, za veću platu. Počinjem da se plašim da je to samo da ih ne bih tužila za mobing. Dvoumim se da li da prihvatim ili da idem odatle. Gadi mi se sad taj kolektiv kad sam shvatila koliko su svi licemerni.
Nije strašno ako nemate gde ići za praznike ako ste sami, ne očajavajte, niste sami. Srećna nova godina i ostali praznici.
Želim svima da čestitam novu 2026tu godinu, i da nam bude svima sve potaman.
Svima želim mirnu 2026tu godinu, za volan sjedajte trijezni, nemoj da se kurčiš izginut ćeš, ako nećeš ti neko će drugi zbog tvog bahatog ponašanja.
Završio sam fakultet, i 2 moja brata također. Sad me sramota da sam se cijelo odrastanje sramio roditelja, siromaštva, renaulta 4 s kojim me tata vozio u osnovnu školu... Od svojih usta su odvajali da nas sve školuju, radili oboje od jutra do mraka... Svi smo bili odlični učenici i na budžetu ali svejedno su se satrali, oboje bez visokih škola ali sa željom da mi napravimo nešto od sebe.
Ne shvatam ljude koji sebi daju za pravo da komentarišu tuđu imovinu. Okačio sam oglas da izdajem stan po potpuno normalnoj tržišnoj cijeni po kojoj se svaki dan izdaju slični stanovi. Dobio sam stotine komentara dokonih ljudi u kojima me vrijeđaju, pljuju, čak i prijete. Pri tome prolaze kroz oglas i komentarišu svaku sitnicu od TV-a do pločica u toaletu. Ja nikad ne bih tuđe stvari komentarisao tako podlo, ako smatrate da je cijena previsoka onda će se tržište pobrinuti za to, neću moći izdati i morat ću spustit cijenu. Ja sam taj stan teško zaradio i papreno platio, što bih ga jeftino izdavao? Inače stan sam izdao za 7 dana, a i dalje mi stižu komentari i pljuvanje da je cijena visoka i da stan ne valja.