Moja žena ne zna dobro da izgovori slovo R. Kad je rodila devojčicu, ubedio sam je da se zove Aurora samo da je čujem kako slatko kaže 2 puta R za samo par sekundi i to najdražem biću koje imamo nas dvoje...usput, ime mi se baš sviđa a zbog izgovora još više...volim ih obe najviše na Svetu.
Ne kontam ljude koji moraju da pametuju glupim komentarima, kaže mi drugarica to nije odmor ako se ne otputuje i ne pliva. Ja uzela godišnji da ne radim ništa, da sedim na terasi u stanu i čitam magazine. Da spavam kad mi se spava, da gledam filmove. Baš mi došlo kao reset sistema da gledam u oblake i slušam vrapce. Da sredim račune, misli i planove. Godinama nisam imala ovako vreme za ništa. Sin mi se oženio i otišao da živi sa devojkom, muž našao ljubavnicu duplo mlađu hoće razvod, ode i on a stan treba da prodamo i podelimo. Ne osećam ništa ni tugu ni bes, baš ništa, žedna mira i tišine kao davljenik. Tek mi je 45, ceo život drugima ugađala a sad je red na mene da ugodim sebi.
Volim kad cura plače poslije svađe. Tad znam da sam pobijedio.
Ne znam kako to da se priča samo o pokvarenim ženama na poslu, kad ima toliko pokvarenih muškaraca. Toliko često pokušavaju zamaskirati svoje greške i okriviti nekog drugog. Ako vide da si nježna i dobra mlada djevojka, njihova si glavna meta. Šlag na torti je to kako su samouvjereni, a nemaju pojma o poslu i sve rade netemeljito.
Teško me je ubediti da debeli ljudi (posebno devojke) nisu iskompleksirane. Znam da nisam neka svetska lepotica ali genetski imam vitku figuru i solidno telo. Koleginica sa kojom radim je zdepasta i od mene je teža tačno duplo. Ljudi moji, ta količina kompleksa, sitnih spletki i pokušaja na sve načine da ispadne "bolja", uvek pred drugima, to je strašno.
Imam preko 30 godina i druga koji ima isto toliko. On mi svaki dan šalje po nekoliko reels snimaka. Niti me interesuje, niti su zanimljivi, niti reagujem na njih, ali on ne odustaje. Jako je naporan.
Cura me zove miš a nekad je*ač ne znam šta mi je draže. Volim je, nekad više i od sebe.
Ljudi prestanite više s trendom prenaparfemiranosti!! Parfem nije da se kupate u njemu. Ljudima oko vas dođe mučnina koliko pretjerujete. Samo vas linija dijeli od onih što se uopće ne kupaju.
Kao dijete sam jako volio video igrice ali nikad nisam imao računalo niti mogućnost da igram. Tako je prošao i period srednje škole i fakulteta. Tek sa 35 sam se sjetio nekih igrica i kupio ih (ili preuzeo besplatno) i upalio da igram. Shvatio sam da sada ne želim da igram igrice nego samo želim da doživim onaj osjećaj sreće koji imaš kada kao dijete od 14 godina upališ video igricu. Nažalost tog osjećaja više nema a malo sam i tužan zbog saznanja da ga nikad neću doživjeti.