Teško mi je da prihvatim da moram ceo život da imam seks samo sa svojim bračnim partnerom. Protivim se varanju, ali nije lako izdržati pored toliko privlačnih žena, mogućnosti, izazova, a misli ne daju mira. Kako se nositi sa tim?
Bila sam sa čovekom koji je želeo brak i šestoro dece. Kada sam rekla da želim manje (troje) kako bismo sačuvali naš odnos i moje zdravlje, ostavio me je uz reči da nisam za njega.
Iako mi je dugo ulivao veliku nadu i pokazivao ljubav, sada to poriče. Verio se drugom devojkom bez ambicija u dogovorenom odnosu mlađa puno, bez fakulteta koja neće imati profesiju il karijeru a on to voli. Boli me što je sve moje godine, trud i ljubav zamenio nekim ko ga nikada neće voleti kao ja, jer samo ja znam kroz šta sve smo zajedno prošli i koliko sam ga volela.
Drugari smo 2 godine i od početka smo se svideli jedno drugom ali zbog nekih okolnosti nismo se tad smuvali. Međutim eto sad smo već 2 meseca zajedno, a prije toga smo mesec dana se baš muvali izlazili sami itd. Misleći da je to to, da ga volim i da je on taj koji mi donosi mir. Ali sve se menja, on je jako zauzet pa se mi jako retko viđamo, nekako imam osećaj da nam je odnos mlak, da je on nezainteresiran pogotovo sad kad treba sve da pršti. Rekla sam mu to, on tvrdi da me voli da će promeniti neke stvari, da je zeznuo stvar ali ne mogu da pobegnem od osećaja da se on ohladio. Želim da se borim za ljubav a sa druge strane osećam se nepoželjno, dosadno itd. Kao da mu je draže biti sa bilo kim drugim i bilo šta drugo raditi, nego biti sa mnom. Ne znam šta da radim.
U jako toksičnoj vezi sam, punoj nasilja i pokušaja odlazaka od njega, to traje godinama i stalno tražim način da odem od njega bez da porodici i prijateljima napravim probleme. Kada sam zatražila pomoć uglavnom sam dobijala komentar ‘sama si birala’, i u pravu su, samo na početku su svi uvek divni i brižni🙂
Upravo sam gledao profil neke devijke na feacebooku. Malo sam se zaneo. i tu negde kad sam stigao do 2010e slučajno sam pritisnuo lajk. U tom istom trenutku mi je telefon zablokirao i izašao iz aplikacije. Gledao sam vreme tačno 10 minuta mi je trebalo da dođem do iste slike. Blamaža veka, nadam se samo da nije videla!
Živim dugo u Americi. Već sam mator, davno prošlo kada sam bio tinejdžer. Ponedeljak 5:30 ujutru, krenuo na posao. Uporna, sitna kiša i još uvek mrak. Kao poručeno za hangover i neki spori rock. Parkiram u meku da kupim doručak, pomazim sopstveni, još uvek u vikendu, uspavani um i popijem kafu. Dok čekam order, čujem kako se kroz zvučnike na plafonu prolama pesma Rain od grupe the Cult. Nisam neko koga piči nostalgija, ali baš mi je izmamilo osmeh na lice. Setio sam se kad smo bili klinci od 16, pre 20 godina, pa smo svirali i Cult. Tu pesmu nisam čuo sigurno 15 godina. Ceo dan sam je posle puštao, a bio je iznenađujuće lep, vedar i topao dan za januar.
Ceo život u ovom Banatu. Mala, primitivna sredina gde svako osuđuje svakoga i svi guraju noseve gde im nije mesto. Jedva čekam da odem sa ovog Balkana... Ma, u Hong Kongu bih živela. Dosta mi je više sela i seljobera.
Najjači su mi oni koji kažu da je život lep, motivacija i te gluposti na internetu, a roditelji im ostavili apartmane stanove bogatstvo, ne moraju da rade.
Nakon bezbroj dijeta i vraćanja kg, prije dva dana sam odlučila skinuti sav višak do ljeta, imam 20 kg viška. Drži te mi fige da uspijem. Sretno mi :-)
Nakon druženja sa gostima u našoj kući je nemoguće izluftirati miris dima cigara. Nenormalno koliko ljudi puše i to u kućama nepušača, uopšte se ne obazirući na to da li nekome smeta,a i mi koji to trpimo i po tome smatramo da smo dobri domaćini smo još gori. E zato smo prelomili i odlučili da od sad nećemo dozvoljavati cigare kod nas, pa ko se ljuti nek se ljuti.