Upoznam devojku, izađemo nekoliko puta. Sve ok, i dopisivanje. I naravno posle mesec dana kreće ono odgovaranje na poruke posle nekoliko sati (ima vremena), pa sinovanje poruka, itd…
Shvatam da nije zainteresovana.
Samo ne znam šta očekujete, naravno da više neće da se javljam. Nemam vremena za bacanje, muškarac treba prvi da poziva na izlazak, da se javlja, itd…
Ali ako i devojka ne pokaže zainteresovanost, džabe sve.
Nervira me ćerka jer je ne zanima da smrša i zategne se. Oduvek je malo u plusu, a sad ima 10 ili 15 viška. Ne izgleda ona loše, ali mogla bi da bude super zgodna, a ona tera neku priču kako je njoj ovako dobro i kako ne bi ništa menjala. Trenira tu i tamo, a jede šta joj se prohte. Ove godine ima 10 godina mature i mogla bi svima da pokaže kako se izvukla, ali ona odbija. Nema dece i ima baš dobar posao, mogla bi u teretanu svaki dan posle posla.
Koliko god neka žena/devojka bila vredna, nema šanse da bi mogla da pojedem nešto što pravi ako ima ogromne nokte (nebitno svoje ili veštačke). Ako vi smatrate da je ovo za osudu, slobodno udarite, ne interesuje me. Ako se vi ne gadite, vaša stvar, ja se gadim. Ne volim duge nokte, ja nosim skroz kratke, najgore od svega je što te sa kandžama ne nose ni rukavice kad prave hranu. To sam par puta svojim očima gledala i od tad sam se zgadila još više. Pravi ćufte, a komadi mesa joj ostaju ispod noktiju i onda to kopa drugim noktom i vraća nazad u ćuftu, fuj. Ispod noktiju ima leglo bakterija.. beži bre, da ja tu razmišljam kakvih ostataka ima, što od hrane, što od intimnih radnji, što od prljavštine iz wc itd.
Mrzim sve i prepun sam gneva. Ne volim ni sebe nešto, mrzim što sam smotan, izgubljem, ne umem da se izborim za sebe, i kad krenem nešto, lako se pokolebam i ispadne smešno. Ne podnosim ljude, ne podnosim bahate, samožive, drčne, ljude koji samo nešto traže i prenemažu se, nerviraju me prepametni, nerviraju me glupi, svi me u suštini nerviraju. Ne volim kad me neko grdi i kritikuje, a mrzim i kad me sažaljevaju, mrzim kad mi nešto nameću i guraju, a sa druge strane želim dobar savet i podršku. Ne znam evo. Jako nestabilno i neshvaćeno se osećam.
Žene koje ostanu u braku "radi djece" su za mene najveći snobovi i lažovi. To su samo izlike jer su većinom razlozi financije, šta će okolina reći i žele da imaju muža makar na papiru. Radi djece se i trebate razvesti jer će to dijete gledati nasilje i samo će postati takvo jednoga dana. Nasilno i agresivno. Smatrat će da je nasilje normalno. Djeca će i dalje imati oca tako da možete prekrižiti i tu izliku. Vi se razvodite od muža
a muž ukoliko je normalan se neće razvesti od djece. Prestanite više sa izlikama i lažima. Ovo govori žena koja se razvela svojom voljom. Nikad se ocu nisam svetila preko djeteta, zajedno odgajamo i odlučujemo o svemu. Dobrobit djeteta je najbitnija. Prestanite bit tako sebične i gledati samo sebe i svoju korist.
Ovo ne mogu ni napisat od srama, ali lagala sam da sam bila silovana radi pažnje i suosjećanja, nitko nije kazneno odgovarao, ali me idalje dubinski sram.
Moderno roditeljstvo je robija. Odjednom je to postalo čitava nauka, te de ovako, te ne smiješ ovo, ne smiješ ono, traumiraćeš dijete, uzmi čim zaplače blabla. Ja želim dijete ali ne želim ga zabavljati non-stop, tolerisati plač i nestašluk i nešto se s djetetom ubijeđivati i pregovarati. Želim biti roditelj u 90tima, idi vani, igraj se, dođi prije mraka, uradi zadaću, slušaj šta ti se govori, ne raspravljaj se s starijima od sebe i to je to.
Zaprepašćena sam koliko ljudi smatra da od žene zavisi pol deteta i da je to stvar gena, odnosno nasledne linije 🤦♀️ Ljudi da li ste realni? Da li ste čuli za hromozome? Da li ste ikad pročitali nešto iz biologije ili ste bežali sa tog časa? Eeej, to se u osnovnoj školi uči! U osnovnoj, jer je OSNOVNO!
Voleo bih da imam novca da mogu ustati kad poželim.
Mogu putovati, igrati igrice imam slobodno vreme.
Voleo bih da imam apartmane za izdavanje i da od toga zarađujem pare.