2014te godine sam se udala, 2015te razvela. Moja bivša svekrva je smatrala da treba odmah da rodim dete SAMO da bi ona osetila šta znači imati unuče jer Bože moj, ko zna šta joj može biti. Mi tad podstanari, posao na određeno vreme, finansije 0, sve ispod proseka ali kad su oni mogli odvajati od usta za svoje što ne bih i ja. Na svakom okupljanju je koristila priliku da me u masi ocrni i ponizi a bivši muž ćutao jer "nije čuo" šta je rekla". Ja mu nisam zamerala, nije znao bolje, pokupila se i otišla. Taj dan mi je pljunula pod noge i rekla da, ako neću ja, ima ko hoće. Ove godine, kao i prethodnih 5, moj sin nosi tortu na godišnjicu braka mojih roditelja. On ne zna šta je inflacija, nije dobio patike 3 broja veće, nije me video nervoznu kada plaćam račune, zna da je nedelja dan za porodicu. Mlađi sin nije nasledio njegovu odeću, ima svoju ali sve što je malo, doniramo s ljubavlju. On se više nije ženio, ostao je sa svojima do dan danas. Ja sam im oprostila ali život nikad nije.
Sjedim u autu na parkingu preko pola sata, čekam druga da nešto završi i posmatram narod okolo. U jednom momentu vidim na autu ispred sebe da je prednja guma malo izduvala. Dolazi čovjek, reko', Izvinite, čini mi se da Vam je prednja guma izduvala, kaže on meni šta te boli ona stvar. Mislim se u sebi, jest, vala, u pravu si, ko te j*be.
Raskine 2019 posle 4 godine veze, ko pušten sa lanca dođe mrtva pandemija nema izlazaka pa sam često zvao neku curu da dođe kod mene na bleju ....naravno i sеx padne. Istutnjao se te 2020 maksimalno i sad reko da vidim sa koliko sam to devojaka bio prebrojim 63 posle svake bleje su ili one ili ja prekidao razgovor. Posle godinu dana sam ih opet kontaktirao neke su opet pristale, neke ne, neke imaju momka pa su ga varale sa mnom, neke su se čak i udale haha. Al tu je 20 tak devojaka koje menjam svako veče sex svako veče vrhunski.
Mislim da su muškarci koji prihvate ženu sa decom heroji jer toj ženi daju krila a deci sigurnost i toplinu koju nikada nisu osetila. Naravno, ne mislim da treba da budu majmuni koji čuvaju tuđu decu kojoj je majka koristoljubljiva i gleda samo gde će da se udomi. Mislim na par koji se pronađe, poštuje, voli.
Jesam ja luda ili jedna od rijetkih kojoj ne smeta što je sama godinama? Vidim svi kukaju o samoći a ja je volim. Volim da pobjegnem od ljudi ko pas od vode, čim udjem među ljude i njihovu kuknjavu, jedva čekam da palim kući. Ja u kući uživam, slušam muziku, gledam nešto zanimljivo, čitam knjige, kuham, zaplešem uz dobru pjesmu.. Ako nemam sreće u ljubavi pa neću prestati disati i živjeti!
Muž moje kume je kompleksaš koji uvijek mora biti najglasniji, on sve zna, sve ima, svagdi je bio...Nitko nikada od njega ne može doći do riječi i uvijek napravi kaos oko djece i baš sve ode van kontrole dok je tu. Nedavno smo slavili rođendan djetetu i on nije mogao doć, a došla je kuma sa djecom. Svi smo uživali satima, pričali, družili se, djeca se u miru igrala, divota. Koliko samo jedna osoba može sve pokvatit.
U braku sam već 3 godine, super nam je, planiramo bebu, napravili smo svoju kuću, oboje radimo, apsolutno se slažemo ali je problem moja rođena majka. Rastala se od moga oca prije desetak godina, on je nažalost preminuo pre 5 godina, oseća se usamljeno, razumem… Ono što ne mogu da razumem je konstantno nabijanje grižne savesti jer imam svoj život. Ako ne nazovem sedmično barem, dobijem poruku “Živa sam ako te uopšte interesuje”, “Izgleda da me je lako zaboraviti zar ne…” ili “Imaš li ti majku?” NE MOGU! Konstantno izluđivanje…
Kad me je Bog stvorio empatičnu, što mi ne dade i inteligenciju da pomažem narodu, umesto da idem tako kroz život bez smisla.
Neverovatna mi je moja sposobnost da se ponašam tako hladno i nezainteresovano prema njemu, a toliko sam zaljubljena u njega da sam pukla načisto.