Moj otac je poznati svjetski pjevač, ali me nikad nije priznao kao svoje dijete. Upoznao je moju mamu kad je radila u Kaliforniji i imali su avanturu za jednu noć. Dok sam se školovala slao je veliku sumu novca mojoj mami samo da se ne sazna da ima dijete sa drugom ženom. Upoznala sam ga kad sam bila mala i to je bilo na sudu za alimentaciju. Imale smo lijep život kad smo se vratile u Osijek, ali taj dobiveni novac je pri kraju, a teško nam jer smo obje ostale bez posla. Voljela bih da imam lagodan život kao njegova druga djeca iz braka.
Uskoro treba da nam dođe beba i sa mužem biramo krevetić. Sve bi bilo u redu da mom suprugu ne izgleda sve skupo, čak i krevetić za 35€!
Našao je ko će da nam pokloni i kolica jer i polovna za 70€ mu je skupo.
Ima platu od 2500€, nosi preskup sat i u stanju je kupiti mladu teletinu za roštilj od preko 100€ za kilogram koju pojedemo za jednu večeru sa gostima.
Odjednom posle dosta godina pala mi je na pamet osnovna škola i užina... Sećam se kako je moglo da se plati mesečno i kao ceo mesec imam užinu. Sve je to bilo ok do nekog 5-6 razreda, a onda je većina roditelja počela da daje deci pare za užini (tada oko 50 din), i sve manje i manje njih se prijavljivalo za mesečno. Na kraju sam ostala ja i jedna devojčica... Ne znam što al bilo mi je glupo da se prijavljujem, smatrala sam da me svi čudno gledaju, a moji roditelji su uporno želeli da plaćaju mesečno. Sada posle mnogo godina kontam da im je to bila jeftinija opcija i nisu imali da mi daju svaki dan parice. Dušu sam isplakala kontajući da su samo želeli da imam i ja šta da jedem, a mene je bilo sramota. VOLIM IH NAJVIŠE NA SVETU I HVALA IM NA TOM ❤❤❤
Od kada sam se zaposlila dala sam samo 1 ispit za godinu dana. Inače, apsolvent sam na filološkom fakultetu u BG-u. Ostalo mi je još 9 ispita do kraja i čini mi se da ih nikad neću dati. Ne mogu da se nateram da učim. Čim pomislim na učenje hvata me panika. Prošlo je dosta vremena od kad sam učila i dosta sam zaboravila i udaljila se od materije. Samo želim da diplomiram i želim da učim, ali ne mogu ni 15 minuta da sastavim dnevno. Vratim se s posla i bukvalno ne znam u čemu mi prođe vreme, a ništa konstruktovno ne uradim.
Kad sam prilazio devojkama jedno od najoriginalnijih odbijanja bih izdvojio "Nemoj mene molim te".
Razumijem da živim u stanu svojih roditelja, ali mi je stvarno naporno njihovo nenajavljeno dolaženje kod mene (=kontrola) i ne mogu im ništa prigovoriti jer je to njihov stan. Pritom imam 24 godine.
Završavam srednju u Londonu i imam sve sređeno u životu. Imam zagarantovano mesto na jednom od najboljih univerziteta u državi. Školarina mi je spremna 4 godine unapred od strane roditelja koji od mene očekuju puno. Sjajan sam učenik i imam sve što mi treba od društvenog života pa do... bukvalno bilo čega. Pre par meseci mi se javila ideja da studiram na Pravnom fakultetu u Beogradu, i nikako da me napusti, što je veoma čudno sa obzirom na to pojma nemam šta je život u Srbiji. Jezik znam jer sam učen od malih nogu, ali osim retkih poseta leti, nemam apsolutno nikakvu realnu predstavu šta je život u Beogradu/Srbiji. Kome god da sam pomenuo tu ideju od prijatelja, mislili su da se šalim. Voleo bih da provedem makar i 4. godine u Beogradu i čisto da osetim kakav je život tamo, pre nego što se vratim ovde. Sa roditeljima nisam još ni pričao o tome a čini mi se da neće to dočekati sa preteranom radošću. Bliži se septembar i drugi prijemni rok, a ja apsolutno ne znam šta da radim...
Čitam da je u Mostaru extremno vruće i preko 40 stupnjeva. Zanima me kako to oni podnose, kako noću spavaju. Da li spavaju na balkonu ili uopće ne spavaju. U mom gradu je bilo 34 i evo cijelu noć nisam oka sklopila.
Nadređeni me iskoristio dok sam bila strašno pijana. Pritom me i indirektno ucjenjivao. Osjećam se kao da sam silovana, a kad sagledam činjenice izgleda kao da sam prevarila dečka. Želim mu reći, a ne mogu jer imam osjećaj da sam ja kriva.