Od kad se muvam sa jednim momkom, život mi se raspao. Tu dozu agresivnosti, impulsivnosti, naređivanja, šefovanja, svakodnevno svaljivanje krivice koje znam unaprijed da će se desiti, izigravanje ludila, vrijeđanje, ukočeno kontrolisanje, ja ne mogu da podnesem više. Jednostavno pucam. Fizički i psihički zdravlje mi se pogoršalo skroz. Razvila sam opet OKP jer znam da me čeka pakao zbog njega unaprijed. Taman sam bila PRESREĆNA kada me je ostavio samo na pola dana u miru da dišem, i ponovo se pojavio, ponovo sam pala u crnjak čim se pojavio, sa mrtvačkom energijom, energija off. A ja sam takva, emocije mi zavise od njega i njegovog raspoloženja! Šta ću, takva sam.
Zapeo momak s kojim sam se nešto dopisivala, muvala, da me vodi u izlazak. Bilo je dosta kasno za pravljenje bilo kakvih planova. Posle ponoći. Ma divota jedna... Pitam gde je naumio posle izlaska. On kao nesnađen. Nudi svoj stan. Opa. Nije mi se ta ideja ništa dopala, ne volim tek tako da idem po tuđim kućama. Poentira ponudu sa pričom da živi sam. Sa cimerom. Ali nije tu samo stalni cimer, nego privremeno u dnevnoj spava neki njihov drug, a te konkretne noći je na nekom kanabetu i cimerov tata, koji je rano ujutru imao nešto da obavi u katastru. Na moje pitanje zašto me priziva u stan gde ne samo da nije sam nego je tu i cimerov tata i drugi cimer, lik mi objašnjava da oko 5 može da ih izbaci. Ja sam se zahvalila na pažnji i blokirala kontakt pre nego što je Kazanova stigao da mi objasni gde bi izbacio čoveka od 60 godina, malog od 20 i onog malo većeg od 30. Ima ambiciju da privede žensku, a nema ni prazan stan. Daleko bilo.
Rođena majka mi je rekla da mi je dečko ''papučar'' jer sam pere svoje sudove, ume da kuva i raspremi. Po njoj bi trebalo da samo leži i gleda TV, dok ja sve to radim umesto njega.
Želim samo reći da sam dostigla određeni nivo smirenosti u životu za kojim sam potajno cijeli život patila. Koštalo me veze, prijateljstava, i još tako nekih stvari, međutim sad kad znam kakav je ovo osjećaj, mislim da je vrijedilo. Sretna sam do te mjere da kad dođem kući isplešem se pred ogledalom. Pokojni djed je stalno govorio "ko ga j*be* i bio je u pravu. Stvarno ništa nije toliko bitno.
Naša priča počela je 17.09.2020. godine. Ljudi moji, moj prvi momak, moja prva ljubav. Nakon pola godine preselio se u drugu državu 500km od mene. Prvi put kad je došao kući, vjerio me je. Isplanirali smo vjenčanje, zakazali dobar dio svega ali ubrzo nakon toga i otkazali. Prekinuli smo jer me je lagao da je kući dok je bio u tuđim stanovima na "afterima" sa drugim djevojkama. Kroz sve ove godine viđali smo se, dala sam mu drugu šansu. Čak sam se preselila u njegov grad i živjeli smo zajedno 2 mjeseca. Prva svađa, on se pokupio i otišao iz stana u 23:00 i došao iduće popodne. Koliko tuge i bola sam osjetila to veče, mislim da nisam nikad u životu. Vratila sam se u svoj grad i naša priča je završila na isti datum kad je i počela.
Ne znam ko ovo treba da čuje ali nikad nikom ne pružajte drugu šansu. Kad to uradite znajte da ste im dali priliku da vas sledeći put povrijede još više.
Zatvorite jedna vrata da bi vam se otvorila druga.
Živite i volite ali samo prave ljude!
Uhvatio ju je stres oko faksa, ispiti, budžet, prva je godina, radi i uči da ako ne uspe da može da plati, iako ne mora, roditelji bi joj platili. Upala je u neki vrtlog i nije dobro, vidi se. Nervozna je prema svima, odbija moju podršku, ljubav, pažnju, to me je jako povredilo. Kaže da trenutno ne može da mi da više, iako kaže oseća isto. Ubilo me je to, osećao sam se jako loše, izgubio apetit, pričao sa njom o tome, kaže da ne može sve da balansira, povredilo me to. Kaže nije joj žao što je takva, u fazonu ne oseća se loše, rekla je da trenutno ne može da se bori i za mene, povredilo me je, jako. Raskinuo sam, nisam mogao više, a volim je previše, voli i ona mene, rekla mi je, a i znam, vidi se. Ne može za 2 nedelje sve ovako da se promeni, ta muka utiče na nju, bar ja tako mislim. Nisam mogao da zamislim da će ovo da mi se desi, prelepa veza, 0 zamerki, uvek se slažemo, puni ljubavi, sve funkcioniše i ja se eto opustim i ovo me poremeti, prva stvar je*eno, tolko me poremeti...
Ljudi moji pre skoro 5 meseci rodila sam preslatku devojcicu. Jako teška trudnoća, hitan carski sve je na kraju ispalo super Bogu hvala. Međutim, ja sam se toliko vezala za bebu da je to nenormalno, šaljem svima slike smaram bukvalno ljude, svesna sam toga. Ali nekako kao da želim da svi vide koliko je slatka, svaka novina svima odmah javljam, strašno sebi samoj kažem ALI (svakoj majci su svoja deca najlepša). Ne znam kako da prestanem, help me!? 😃
5 godina sam se trudila da se pokažem i dokažem na poslu. Drugi su dobijali pozicije, plate... a ja sam radila i čekala da se i mene neko seti. Pre godinu dana rešim da odustanem. Svedem posao na 8 sati, laptop ne nosim kući, kući ne radim ni minute jedne, odradim svoj posao pošteno i to je to. Nije da se nije primetilo, a i komentarisalo se. Posao je počeo da se gomila, stvari koje nisu moj posao koje su čekale da ih neko završi su postale veliki problem ali prosto korporativno svi su hteli da budu ispravni pa mi niko nije tražio da radim što mi nije posao. Danas je moj šef reako da želi da razgovaramo, da kažem šta mogu da uzmem i šta očekujem za uzvrat. Tražila sam da mi oni ponude. I ponudili su čak i 200e više od onog što bi ja tražila.
Ostavila me devojka posle 5 godina, tako da ako neka hoće da poseti Veneciju.. Čisto da ne propada rezervacija☺️
Dobila sam vitiligo, zbog svih zivih trauma. Nisam nikoga upoznala tko ima veće traume od mene. Otac se krenuo nabacivati mojoj prijateljici i slati joj poruke, dečko me prevario, problemi na poslu, loše društvo... Promjenila sam život tako što sam dala otkaz, upisala faks, ostavila dečka i promjenila društo. Čekam još dvije godine da mogu završiti faks da se odselim iz disfunkcionalne obitelji. Roditelji mi nikad oko ničega nisu bili podrška i ne zasluzuju više znati moje životne planove. Niko na faksu ne zna iz kakve sam obitelji i da jedva krpam kraj s krajem. Nemam neke dobre ocjene, jer sam prislijena raditi za vrijeme studija. Često dobivam osude od kolegica, kako znam biti neodgovorna. Nisam nikome dužna objašnjavati svoje probleme i zašto radim za vrijeme studija.