Ne razumem ljude koji budu s nekim ko je nedavno raskinuo dugu vezu, pa se još i venčaju posle nekoliko meseci. Ja tu ne bih imala mira, ipak su u nekom momentu živeli zajedno, verovatno i planirali porodicu. Ne mogu godine da se izbrišu posle samo tri meseca.
Neću da teram svoje dete da ljubi i voli na silu babu i dedu i tetku, koji ga viđaju 1,2 godišnje po nedelju dana. Ne mogu nam doći u goste da se druže sa detetom jer smo 300km udaljeni, preko video poziva ne umeju da ga animiraju, njihova ćerka, moja jetrva ga nijednom nije ni pozvala na video poziv. A kad im dođemo u goste očekuju da mogu dete (3 god) uspavati, smiriti kad plače, čuvati satima da bi mi kao otišli negde sami, što im inače nikad ni ne tražimo. Odnos se gradi i zaslužuje, ne podrazumeva se!!!
Kad kažete kombinacija, jasno je na šta se misli. Alii, ako ja prespavam kod njega, on kod mene, ako mi ujutru napravi doručak, odveze kući je l i to samo kombinacija. Ako posle s*xa se zagrlimo i ne puštamo, ako čim se probudimo on odmah hoće da ga grlim. Ako me pita "Čija si, moja si" je l to kombinacija. Evo ja ne znam, počelo je bezazleno, ali kod mene su se razvile emocije koje ne priznajem. Ako me pita hoćemo li biti zajedno kad se bude vratio? Mene ne mora da laže, s*x je fenomenalan i ne pada mi napamet da bez toga ostanem, ali eto ponaša se on pažljivije prema meni nego ja prema njemu, i kako tu s njegove strane nema emocija?
Decembar….mesec kada se sve završilo moje detinjstvo, sreća, lepe uspomene tj. mesec kada sam saznala da moj otac boluje od kancera. Sve se promenilo majka svaki dan plače, a ja to ne mogu da podnesem, posto je raspust zaposlila sam se da bih što manje bila kući (iako sam sad završila drugu god srednje) sve mi je teže oca mnogo volim ne bih podnela da ga izgubim, on je veliki borac. Pre smo stalno provodili vreme zajedno sad jedino gde idemo zajedno jeste hemioterapija. Onaj ko nema bolesnog čoveka u kući ne može da razume taj osećaj nemoći da pomogneš nekom koga toliko puno voliš. Veoma mu je teško plašim se da postavim pitanje koliko mu je ostalo, a znam da nije mnogo…
Stvarno ne razumem majke koje decu retko izvedu napolje ili deca sama izađu, a onda svima skaču nad glavom. Ne znam šta rade, ali toliko lupaju kao da valjaju klade po stanu! Niko nema razumevanja za druge. Izvedite decu napolje, pobogu, stan nije predviđen za skakanje i lupanje. Užas jbt!
Kao dete sam bila istraumatizirana od tetke koja svaki put kad bi došla bi mi rekla “dođi da vidim jesu li ti si*se porasle”. Bože sačuvaj.
Ja i suprug smo nastavnici njemačkog jezika i radimo u prosvjeti. Jako se trudimo, radimo već 6/7 godina, putujemo na posao, konstantno umorni i iscrpljeni i opet ne možemo sebi da priuštimo da riješimo stambeno pitanje već živimo na spratu kod njegovih roditelja. Trudimo se dodatno da zaradimo honorarno ali to ne mijenja previše. Bila sam super učenik i student, radila kako sve kako treba i šta imam od toga? Razočarana sam.
Susjedi iznad mene dobili malu bebu. Ona konstantno plače, svakih dva sata otprilike, budi me noću, smeta mi preko dana za učenje, tako već dva mjeseca...baš me polako odbija od toga da imam vlastito dijete...
Zaljubljen je u mene i nije mu jasno zašto mu ne izvraćam pažnju, a ima devojku. Sad šizi jer ga ignorišem dok je na zimovanju sa njom. Ne znam šta si očekivao, da imaš dve devojke i da trčkaramo za tobom? E moj ti...
Naši prijatelji su dobili dijete. Stalno se čujemo, uvijek smo tu šta god treba, čak muž i ja pričuvamo starije dijete ako je neophodno. Ali mi je čudno u zadnja tri mjeseca, oni nas konstantno bockaju nekim neprijatnim komentarima. Često iskoriste priliku da ponize naš brak, da je naš odnos manje vrijedan jer nemamo djecu još uvijek, da tek treba da vidimo šta je brak kada djeca dođu. Ili ako odemo negdje odmah komentar lako je ići kad nemate djece, vidjećete kad djeca dođu, lako je se vama slagati sad, pitaćemo vas kad budete imali djecu, daće oni nama savjet kako treba da se održi savesn brak jer su sve prošli itd. Prećutim svaki put, ne znam kako da reagujem, sve mislim da im je samo težak period pa tako liječe frustracije, ne želim da se ogriješim, ali me mnogo vrijeđa.