Kada će ljudi koji drže pse u stanu/kući shvatiti da im životni prostor smrdi (koliko god kupali tog psa) i da raznose dlake po radnom mestu, kafićima i drugim kućama.
Stavio sam curi biber u parfem od 90 eura. Nikad ga više nije kupila, išla i da se žali. Nikad joj neću priznat, čak sam i ja išao sa njom da se žali.
Kada shvatiš s kakvim si idiotom bio pet godina. Žali mi se danima kako nemam vremena za nju, kako se loše ponašam itd. Zakasnim na večeru, dođem kući i iznenadim je parfemom koji je htjela.. ona ga baci od zid i krene urlat da to neće nista promijeniti i da sam ovakav onakav.
Želim da se udam bogato, da imam čistačicu, kuvaricu i dadilju i ne radim apsolutno ništa po kući već da lepo idem u teretanu, na fitnes, u šoping, na notke, frizuru itd i uživam.
Jednog kišnog februarskog jutra budim se sa mamurlukom i jakom glavoboljom.
Koliko mi je prethodna noć bila lepa toliko vidim da će mi dan biti težak. Nisam imala snage da se do posla dovučem prevozom pa sam rešila da pozovem taksi iako nemam lepo mišljenje o njima. Prvo sam imala problem da dobijem taksi jel jel'te živimo u Beogradu a ovde ništa nije lako čak ni dobiti taksi. Na poziv mi dolazi vozilo 443 sa malim zakašnjenjem.. Ulazim u taksi i prva reč koju dobijam na moje veliko iznenađenje je IZVINITE ŠTO KASNIM, malo je gužva u saobraćaju.. bila sam totalno zbunjena. Taksista srednjih godina, vrlo fin i pristojan mi je mogu vam reći ulepšao jutro svojim ponašanjem i sitnim gestovima. Čak mi je u jednom trenutku ponudio krem bananicu za "bolji početak dana" kako ovaj divan čovek kaže. Uz laganu priču vožnji je došao kraj. Želim samo da mu se zahvalim i da kažem da postoji još finih i običnih ljudi koji vam malim gestovima vrate osmeh na lice. Zorane hvala ti.
Živo me interesuje šta je u glavama ovih ljudi koji se u 6, 7 ujutru nacrtaju u teretani, na otvaranju. Ali ozbiljno, da li je realnoo?! Inače treniram redovno i godinama idem u teretanu, evo sad i radim u jednoj tako da razumem ljubav prema treningu i sve ali brateee mili, ovo su teški psiho slučajevi…
Ja sam, nažalost, zaključila da muškarcima i nije bitno da li ih žena iskreno voli, važno im je samo da im pruži ono što oni žele da vide. Da je vesela, da im ne zvoca, da im hrani ego, da uvek donese dobru energiju itd itd. Žene koje se fokusiraju previše na probleme u svojoj vezi često postanu naporne, malo neurotične od muke i to hladi muškarca. Dok one koje ne zvocaju, uvek nasmejane, sa kojima sve ide glatko su one koje su zapravo svoje potrebe zadovoljile sa strane i svejedno im je... :)
Sve što sam starija (imam 21 god) sve više shvatam koliko su ljudi nezreli i ne razmišljaju toliko o daljnoj budućnosti. Živim u inostranstvu i pričam ovde najviše o našim ljudima. Pošto radim u banci i svi ganjaju neke kredite za auto pa i sve ostalo. Ali najviše mi nisu jasni ovi što odmah nakon par meseci prave decu, ne žele da prvo porade na finansijskoj stabilnosti, pa tek onda naprave dete. Decu nema ko da čuva, pa kasnije kada treba dete u vrtić bude preskupo, jer većina naših žene ne zna jezik, pa ne mogu ni naći dobro plaćen posao i ne isplati im se da idu i rade, jer toliko plate vrtić i ostane im možda 200-300 eura na polu radnog vremena, neke rade mini job. Para će uvek biti za neki život sklapati kraj sa krajem i otići 2 puta na Balkan da se pokažu da imaju para. Kindergeld i socijalno je tu da pripomogne. Ali ovde ima toliko mogućnosti da ljudi prvo trebaju da rade na sebi, nauče jezik, pa tek onda prave decu. Mislim da je šteta da ljudi budu ovde radna snaga.
Drugaricu smatram nenormalnom zato što je pristala da detetu da ime Radenko, po muževljevom živom ocu.
Saznala sam da me suprug vara.
Nisam mogla da poverujem u takve priče, pa sam ga jednom prilikom pratila i svojim očima videla sa kim me vara.
Problem je što imamo troje dece, a ja nemam hrabrosti da ga ostavim. Plašim se kako će deca to podneti, plašim se šta će reći ljudi. Plašim se da neću dobiti starateljstvo nad decom. Zaposlena sam, ali nisam sigurna da li ću deci moći da pružim sve što im treba.