Moj momak zove svoju majku 3x dnevno i šalje joj poruke za laku noć uz emotikone srca. Meni je to malo neobično za odraslog čoveka od gotovo 30 godina.
Udala sam se prije dvije godine i živim s mužem. Moji roditelji ga nikada nisu prihvatili ne zbog njega, nego zato što ga gledaju kao konkurenciju tipa "s njim je, pa joj on brani stvari, ne da da se ćujemo/vidimo" što nije istina. Da budem iskrena, ja sam ta koja je kontakt i viđanje s njima svela na minimum jer pokušavaju manipulacijama svašta, uvijek su im drugi za sve krivi, alkoholizam, kocku i njihove međusobne svađe da ne spominjem. On me čak moli da češće nazovem ili odemo ali nemam volje. Kad nazovem, što ne zoveš, bit će ti žao kad nas ne bude i sl. Nikada da pitaju kako smo, kako mi je na faksu, kakve obaveze imamo. samo bi mi oni trebali biti centar svijeta. Nek mi Bog oprosti ali emocija za njih imam sve manje. Gledam ih kao strance.
Ne volim da generalizujem pa me ne shvatajte tako, samo sam zaključila nešto na osnovu ličnog iskustva. Znam da zvuči arogantno ali mislim da mogu naterati skoro svakog muškarca da se zaljubi u mene ili da mu se bar svidim. Da ne lažem, imponovalo mi je kad sam bila klinka ali sad me zabrinjava. Ne mogu da verujem da je skoro svaki sa kojim sam došla u kontakt zauzet ili čak oženjen, bio spreman da sve to rizikuje. Očigledno sam imala veliku sreću što se genetike tiče, a i jako vodim računa o sebi, pa je to presudni faktor. Pritom, mislim da ne odajem utisak devojke za jednu noć. Normalno razmišljam, obrazovana sam, radim. Ovo me zabrinjava jer ne mogu da uđem u ozbiljnu vezu. Nekad će naići neka lepša i mlađa od mene i šta onda? Trebalo bi da nisu svi takvi ali šta kad mi iskustvo kaže da jesu?
Ne razumijem kako je momcima normalno, da u vezi pričaju o bivšim curama. Smatraju to sasvim normalno. Meni to nije normalno da ja slušam gdje, kada i kako su provodili vrijeme. "Ali to je sada prošlost i mene to ne bi trebalo doticati, jer je sada sa mnom u vezi." Wtf.. Druže ne zanimaju me tvoje priče o bivšima, niti su vrijedne pomena u našoj vezi. Kako ne shvataju to, da to ne treba da rade. To je greška. Padate u očima svake djevojke. Prestanite s tim!
Zaljubila sam se i zavolela čoveka koji ima 43 godine, a ja 22. Znam da će me mnogi osuditi, da sam bolesna, da to nije normalno, da gledam samo KORIST. Ali realnost je drugačija. To je najdivniji čovek ikad, reči nisu dovoljne da opišu koliko ga volim. Nikad ga ne bi menjala ni za mlađeg, ni lepšeg, zgodnijeg, boljeg. U životu sam uvek govorila da takva stvar ne može da mi se desi, ali dok se ne nađeš u takvoj situaciji ne možeš da razumeš. Ono što nas dvoje imamo u četiri zida je sve. Plešite, volite se, budite srećni! Život je samo jedan :)
Iz respekta prema svom djetetu iz druge veze, momak ne stavlja sliku sa mnom na profil !
Uzmem godišnji odmor da bih se nervirao kući i da bi me moji smarali zašto ne nađem devojku i ako znaju da mi je to bolna tačka. Ipak je bolje raditi svaki dan, ćao pozdrav.
Polako postajem ono što bi se smatralo javnom ličnošću. Ne brinite, nije rijaliti, tik tok ili politika. Cela ta priča nije bila deo mog profesionalnog plana, ali izgleda da će biti sastavni deo mog daljeg posla i života. Počinje ta veća pažnja koju ne želim a doživela sam prvi put u korišćenju interneta i u životu uopšte da me neko vređa na osnovu fizičkog izgleda. Inače sam skoro čitavo školovanje bila izložena vršnjačkom nasilju, tako da mi negativni komentari nisu strani, ali me za izgled i pamet niko nije pipnuo jer su znali da nemaju prava. U svakom slučaju, čudno je čitati kako ti devojke za koje u životu nisi čula, iza lažnih profila pišu kojekakve gadosti. Nikome ne činim zlo, ne znam šta je s nekim ljudima. Koje zadovoljstvo dobija osoba koja drugu nepoznatu osobu bez razloga izvređa? Zar im je život toliko bedan?
Drugarica mi kaže da izgubim nevinost sa nekim nebitnim likom da se ne bih izblamirala kad budem to radila sa nekim koga volim. Ne mogu da verujem da tako razmišlja.