Pojedine devojke se šminkaju, slikaju za instagram, nose otvorenu odeću i slično, a posle se čude kako ne mogu da nađu normalnog dečka za vezu. Ironija.
Ljudi ne zovite se sami na nečije svadbe šta vam je. Ako niste bliži rod i prijatelji ne možete misliti da ste automatski pozvani i pitati kad je svadba da dođete.
Prestajem da verujem da ljubav postoji i da se za nju treba boriti.
Nije da ne želim decu, ali trenutno mi je zbrka u životu. Muž je dobio otkaz i sad radi bilo šta. Plata mu je premala, a moja još manja. Sa roditeljima je u dobrim odnosima, ali svekrva je priča za sebe, ona nema ni želju da nam pomogne. Ne kažem da mora, ali bar da nam bude garancija za jednog unuka, ako nista. Moji nisu živi, a sa sestrom sam u lošim odnosima. Kad god me neko od njegove rodbine sretne, pita jesam li trudna, hoce li to dete itd... U braku sam 8 godina, ali sve su bile preteške i za mene i muža, kamo li za dete..
Srednjoškolski dani su dani najboljeg perioda zivota. Dvoljno si star/a da znaš šta hoćeš od života, donosiš zaključke koji su dobri za tebe, traženje djevojaka/momaka, zaljubljivanje, itd. A roditelji/porodica sve plaćaju, mozak na pašu i tvoje je samo da učiš. Osnovna škola nije to to, tu se trudiš i jedini cilj u životu ti je da imaš što bolje ocjene i da budeš što bolji đak. Poslje srednje život se mijenja. Dolaze obaveze, fakultet, porodica, djeca, čitav život ti prođe u brizi.
Seks bez emocija mi ne znači baš ništa. Dok samo maženje sa osobom koju volim je čarolija.
Proganjaju me u snu kandidati čije iskustvo odgovara za nijansu više opisu pozicije za koju konkurišem. Ne može pošten čovek da nađe posao od tih fantoma, iako imam deset godina jako lepog iskustva iza sebe. Pa majku mu nobelovci, dajte malo milosti ovom smrtniku koji traži samo da preživi u ovom Beogradu i zaobiđite poneki oglas na koji konkurišem!
Tata mi je alkoholičar, svi ispaštamo zbog njega ceo život, volim ga a ne mogu da mu pomognem, nema šanse, ne može da mu se priđe, boli jako, umesto da je život uzeo u svoje ruke i slabosti pobedio on je pored ovako divne porodice rešio da mu flaša bude sve, raspadam se jer vidim kuda to ide, digao je ruke od sebe, nekada uspešan čovek omiljen svima.. :((((
Radim sa dvije kolegice koje su velike mahaluše, bukvalno prate svaki detalj i žive tuđe živote. Često namjerno ostave 2 male kašike u sudoperi i prate hoću li ih oprati kad perem svoju šolju za kafu na kraju dana. Naravno da neću. Potom one iza mene odu u kuhinju da provjere stanje i šapuću "Bože sačuvaj". Vala baš, Bože sačuvaj svakakvih ljudi i bolesti.