Zavidim ljudima koji se pronađu u nekoj struci, znaju šta vole i čime žele da se bave. Ja ne volim ništa. Sa svojih 29 godina se još uvek nisam pronašla, jednostavno sam isprazna osoba koja ne zna šta će biti "kad poraste". Išla sam na razne kurseve, prekvalifikacije, upisivala fakultete koje na kraju napustim jer mi je muka od svega toga i ništa me nije privuklo niti sam poželela time da se bavim. Na kraju sam izgubila motivaciju za učenje. Ne želim da ceo život provedem radeći nešto što ne volim, a opet moram da radim da bih preživela. Osećam se kao tinejdžerka koja ne zna šta će posle srednje, a zapravo sam žena koja je već uveliko trebalo da ima neku karijeru. Jednostavno sam propalitet i stidim se sebe.
Studiram građevinu, upisala sam jer sam htjela nešto od čega ću kasnije moći "živit". U međuvremenu mi se svidjelo i sad u glavi samo imam ideju da završim i postanem jako, ali jako uspješna u svom poslu. Ne znam kako da u te ideje uklopim muža, djecu i sve što ide uz to (imam želju i za tim). Također, ne znam očekujem li previše jer ipak sam žena u "muškom poslu", ali da budem iskrena to me nešto ne dira, doslovno sam spremna voziti bagere na gradilištu ukoliko to bude trebalo.
Vi devojke koje hoćete da vam momak bude domaćin, kako vi to kažete, morate jednu stvar da znate. Domaćin vam nije onaj momak koji ima mnogo zemlje i novca, pa po ceo dan radi u njivi i ima novca za preskup nakit, auto, bunde, putovanja... Domaćin vam je onaj momak koji ustaje rano i kad ne mora, koji cepa drva, peče rakiju, suši meso, gaji voće i povrće, izvede guske na ispašu i ne libi se šta će selo reći. A i pored svog posla, domaćin stigne da se druži, izađe, izvede negde devojku, uči za školu...verujte ima takvih, ne mnogo ali ima ih.
Više sam para imala dok sam zarađivala minimalac 300€ nego sad sa 1600€ netto... TOLIKO trošim, jer je ostala ta želja iz djetinjstva za svim i svačim, a pola toga mi ne treba...i taj neki pritisak štednje koji me ubio u pojam da sam sad doslovno kao pas pušten sa lanca 😑 Nemam ni za osnovno na kraju mjeseca!
Dečko je instalirao tinder nakon godinu i pol dana naše veze, slučajno sam vidjela obavijest i tada mi je sve priznao te da se sa nikim nije dopisivao niti viđao nego je samo bio znatiželjan... Ne znam šta da mislim, stalno komentira druge cure čak i kad sam ja sa njim i ulijeva mi veliku dozu nesigurnosti u mene samu.
Većinu svog života bio sam nepoželjan ženama. Ne znam zbog čega je to bilo, da li je to do visine, nedostaka samopuzdanja, iskustva. Uglavnom prvi seks sam imao sa 30 godina i krenulo me tek kad sam došao do nekih para, počeo bolje da se oblačim i da se nosim. Ne kažem sad da sam odjednom postao najpoželjniji muškarac, ali eto interesuju se mnogo više. E sad problem je u tome što me to predhodno odbijanje od strane žena toliko pogodilo da više ne vjerujem ni jednoj i mislim da se sad interesuju samo zato što vide neku finansijsku sigurnost. Zbog svoje nesigurnosti sam počeo da razvijam razne taktike da bi se uvjerio da je djevojka zainteresovana za mene a ne za novac. Nedavno sam počeo da tražim da svako plaća svoje na sastancima. Nije zbog para, nikad nisam bio škrt, ali eto moje neko rezonovanje je da žena koja je ok da plaća svoje i koja i dalje hoće da me vidi je žena za ženidbu. Takođe lažem da sam podstanar a imam dva stana. Od kad ovo radim ponovo me neće nijedna.
Koja je razlika između poslodavaca kod nas i na vani. Kod nas traže da imaš magisterij, razne kurseve i čuda da bi uopće dobio prvi posao jer zapošljavaju jednu osobu da radi posao za 3 ljudi, nema konkretne zamjene tako da su ljudi pod pritiskom i ne mogu se opustiti ni na godišnjem a o bolovanju da i ne pričamo. Vani je za neke pozicije dovoljno imaš diplomu u struci za početnu poziciju, posao koji bi mogla raditi jedna osoba radi ih 3. i svaki od njih još zna dio posla kolege iz drugog tima tako da ovaj može u miru na godišnji bolovanje itd.
Nervira me kada kasirke namerno neće da ti rašire kese i gledaju te sto godina kako se mučiš a ne možeš da nabodeš prstom u onaj njihov sunđer. E ja onda namerno prvo sve lagano popakujem pa tek onda vadim novčanik da platim dok one prevrću očima jer im navodno oduzimam vreme.
Kad sam imala 18 godina, upoznala sam jednog momka i počela da izlazim i upoznajem se sa njim. On je bio samo godinu dana stariji ali je imao iskustva što se tiče veza i devojaka, dok ja sa druge strane nisam imala ni svoj prvi poljubac. Ali mu to nisam nikada rekla jer me je bilo sramota i mislila sam da ću ga odbiti od sebe ako mu to kažem...te sam izmislila priču o bivšim momcima. On mi je zapravo bio prvi sastanak, prvo držanje za ruke, prvi poljubac i prvi seks, ali to nikada nije saznao. Plašila sam se da će provaliti da sam neiskusna i da lažem, ali je sve išlo nekako prirodno i bila sam skroz opuštena svaki put kad sam sa njim. Pitam se kakva bi mu bila reakcija da sazna da mi je zapravo bio prvi u svemu...