Majke koje znaju da dečko njihovih kćeri ne poštuje tu kćer i koji je ostavlja i vara i vređa i na kraju kada ta ista majka kćer savetuje da se ipak uda za njega je čista nula. Takve majke su uverene da im kćeri ne mogu bolje i žele ih se samo oterasiti iz kuće.
Život u zajednici je smrt. Ne želim da živim ni sa čijom mamom, tatom, bratom, sestrom, snajom, zetom, babom, dedom ili sa bilo kim drugim. Dok moj momak želi da svi živimo zajedno. Već sam mu skrenula pažnju, ali ništa.
Ali kad kažu: "on/ona više nije ista osoba, nije to ta koju sam poznavao/la, šta im se desilo, pokvarili se..." ne, nego ste vi to svojim ponašanjem i odnosim prema njima i zasluzili. Dugo sam bila tolerantna i strpljiva pa sam odlučila da svima uzvraćam istom mjerom i po zasluži. Sad sam kao pokvarena. E i neka sam, sebi najpreča, kao što to svako i radi, svi gledaju samo sebe, uopšte me više ne zanimaju.
Najjači mi je bivši koji je iz nekog razloga uvek želeo da me predstavi glupom. Jednom me je pitao da li znam šta znači reč „sex“ i da to ne znači „ono“, ja sam odgovorila da znači pol. Kada je video da znam, samo je ponavljao da to ne znači vođenje ljubavi. Zatim sam videla da ima tetovažu na engleskom jeziku i da je pogrešna gramatički. Toliko o tome ko je glup.
Meni seks nije za odrasle ljude, meni je to za tinejdžere.
Ponekad se pitam da li muškarci znaju da ne postoji ni jedan način na koji majka ili otac mogu utjecati na pol djeteta. Šta je više s tim "Rodi mi sina", uključite mozak.
Porodica i prijatelji su mi kao da mi ih je neprijatelj birao.
Redovno sam bio osuđivan od strane ljepše polovine kako ju varam čak i kad sam kući u garaži ili s prijateljem, bratom na piću.
U vezi sam stvarno bio vijeran i nije mi na pamet padala druga osoba.
A kada bi svatila da sam tu samo za nju onda, bi mi prigovarala za alkohol koji sam ostavio zbog nje i tada bi rekla sigurno si pio juče kad se nismo vidjeli.
Da napomenem da sam se dosta finanski trudio u vezi što odlasci po restoranima pa i neka putovanja.
Tada bi dobio prigovor kako su sitnice bitne.
Poštovao sam takođe i njene granice u odnosima nisam navaljivao niti je tjerao na nešto na šta nije spremna.
Jednom kad sam joj s razlogom prigovorio i s jasnim dokazima bio sam iskritikovan kako nisam dobro vidio i kako ne znam šta je bilo u pitanju.
Kad sam raskinuo osjećao sam se mnogo lakše i bukvalo bez stresa.
Jeste li ikad otputovali u drugi grad sami i prenoćili npr u apartmanu? Ja ću uskoro bit u takvoj situaciji i malo se nezgodno osjećam zbog tog iako sam davno odrasla.. Inače nemam auto. Bit će mi koncert od nekog koga ne bih htjela nikako propustit, samo što nema tko da ide sa mnom. Kako da prevaziđem tu tjeskobu??