Oduvek sam bila manje voljeno dete, manje voljeno unuče, manje voljena od strane cele rodbine i nikad mi to nije smetalo. Kad sam krenula na studije postala sam ,,teret” mojima. Kad dođem u posetu, jedva čekaju da odem nazad jer im remetim mir. Ni to mi nije smetalo sve dok nisam saznala da verovatno neću moći da imam dece. Od tada ne znam kako da se izborim sa tom činjenicom niti sa dugogodišnijim odbacivanjem od strane porodice.
Momak sa kojim sam bila u vezi od srednje škole je raskinuo zbog toga jer je postao popularniji fudbaler. Kako on kaže, voli me ali misli da može bolje. Osećam se kao ološ jer sam zbog njega odustala od vojne medicinske akademije, od svih svojih planova, od svih svoji želja i od svih svojih snova...
Umro mi prijatelj koji mi je pozajmio 40.000€ i nikakav ugovor nismo napravili, bili. Njegova porodica živi loše, nemaju para a čujem imaju i nekakve dugove. Šta mi je činiti sada? Da pomognem i jedan deo novca da vratim ili da ćutim i pravim se blesav.
Moja sestra je dugo godina bila zaljubljena u jednog momka. On nju nikada nije gledao kao ništa više nego prijateljicu. Izjavila mu je ljubav, odbio je. Upoznam ga na njenom rođendanu i priđe mi. Užasno mi se svidio i poljubili smo se. Osjećala sam se odvratno i nakon dugo ubjeđivanja sa njegove strane, započeli smo tajnu vezu. Kada je ona našla dečka, mislila sam da je prošla zaljubljenost u mog momka pa smo joj ja i on priznali da smo u vezi. Nije to dobro podnijela i vređala me je. Nismo pričale dugo vremena, samo nešto minimalno koliko moramo. Onda me je zaprosio i sestra (koja je bila sad već udata) mi je poslala poruku u kojoj je napisala da mi želi sve najgore. Na dan moje svadbe mi je rečeno da je plakala cio dan, njen muž se naljutio jer ona plače za drugim muškarcem i sada im je brak u krizi. Da li je moguće da toliko godina voli muškarca koji nije htio da bude sa njom?
Najlepši period života mi je bio kada sam nekoliko godina živela sama. Ta sloboda, taj mir, taj nivo opuštenosti nikada pre i posle toga više nisam iskusila. Ako sam počistila čisto je, ako sam spremila ješću ga, ako sam jednu stvar ostavila tu, tu će me i sačekati, ako mi se šeta gola šetaću, niko me ne gleda popreko jer sam ceo dan u pidžami, kad se vraćam iz neke gužve znam da ću ući u ta četiri zida u kojima me čeka tišina i sve je onako baš kako ja hoću. Jedino je malo zeznuto kada si bolestan, pa nikog da donese, prinese, ali i to se izgura. Znam ljude koji ne mogu dan da provedu sami, a za mene je ovo tada bila banja. Valjda to ima veze i sa onim da se to dešavalo u jednom bezbrižnom periodu, periodu studiranja kada se ima mnogo manje briga i obaveza, kada pravi život tek počinje. Bilo kako bilo, kažem vam za mene najlepše godine.
Bivši muž me prevario. U procesu razvoda njegov kum mi je bio velika podrška (on mi je i rekao za prevaru jer mu je bilo žao mene). Vremenom smo se zbližili i stupili smo u vezu. Kada je moj bivši to saznao slao je preteće poruke meni i njemu i govorio kako smo ga izdali. Nikada nije uspio da se oporavi od toga koliko sam čula. Još više ga zabolelo kada smo nas dvoje stupili u brak. Baš me briga za njegova osećanja. Može da crkne što se mene tiče. Ja sam sada 2 godine u braku sa pravom osobom i nikada nisam bila srećnija. Ovo pišem jer želim da vam kažem da nikada nije kasno za sreću. Koliko god da patite i to će proći, sreća vas možda čeka iza ćoška :)
Moj muž je najdivniji čovek na svetu. Tražio je i borio se za posao kako bi mogao raditi od kuće da bude više vremena sa nama i da može meni pomoći. Jako je vredan i u sve se razume i sve mu ide od ruke. Nikada ne viče, ne svađa se. Malo kad je ljut. Voli da provodi vreme sa mnom i sa našom decom. Ali sad me najviše oduševilo to da kad sam bila bolesna, povraćala svuda, on je sve vreme tako lepo brinuo o meni i sve čistio, kuvao itd. Kasnije je sin počeo povraćati, on je odmah skinuo posteljinu, stavio u mašinu i sve očistio i oprao. Jako me je oduševio, nije ni minut seo, o svemu se brinuo i sebe je stavio na poslednje mesto. Mnogo ga volim, i istom merom ću i ja njemu uvek vratiti. Ima dobrih momaka, zaista ima. A moj je jedan od njih!
Nedavno sam se oženio, mali savjet udanim ženama: pustite te svoje muževe da odu nekad na piće i van kuće, bez vas! Ako zovem kolegu, komšiju, prijatelja- zovem ga jer hoću da nekad SAMI odemo na kavu. Pa ne sjedimo cijeli dan a ni svaki dan u birtiji. A ne da ga tjerate da ženu i mene zove da vam dolazimo skupa u paru (a znam da bi on radije otišao ta 2 sata sa mnom van). Ne morate sve kontrolirati. Za to vrijeme popijte kavu sa prijateljicom, sestrom, pogledajte seriju..ali nađite neku pametniju zanimaciju osim što visite nekom za vratom i držite to za normalno. Nije normalno i niste normalne!
Kada sam bila mala i kada se razbolim majka mi nikada nije davala da gledam crtaće ili da igram igrice. Govorila je: "Ako si suviše bolesna da ideš u školu onda si suviše bolesna da igraš igrice i gledaš crtaće". Nikako mi to nije jasno jer do škole trebam da hodam i da budem cio dan okružena djecom možda ih i zarazim. Trebam da se fokusiram da slušam i pišem. A za igranje igrica i gledanje tv-a nema nikakvog napora, možeš ležeći to da radiš. Mislim da me je kažnjavala što sam bolesna jer je željela to vrijeme dok sam u školi da ima za sebe i nadala se da ću poći bolesna u školu jer znam ako ne odem u školu da će me zatvoriti u sobu cio dan da spavam i da mi neće dati da ustanem iz kreveta i legnem u dnevni recimo da bih gledala tv. Naravno ostala bih kući jer nemam snage da odem u školu i ona bi se samo još više iznervirala. Sigurna sam u to. Dakle na svu tu moju muku i umjesto da mi olakša i da mi da neku razonodu ona me namjerno kažnjavala jer sam joj teret.
Mnogo sam ljubomorna na svog dečka. Nikada nisam imala neke bliske prijatelje, nisam imala ljude sa kojima bih izlazila, putovala i družila se. On ima 4 prijatelja sa kojima se druži od pelena i veoma su bliski. Ima i neke druge prijatelje sa kojima je manje blizak, ali opet se druže. Uglavnom dobar je sa svima i svi ga gotive. Izlazili su, putovali su zajedno, skoro svaki dan se viđaju. Ljubomorna sam kad ih vidim sve zajedno kako pričaju i kako im je lepo. Ja to nikada nisam imala. Pišem ovo ovde jer ne znam kome drugome da se požalim i kažem kako se osećam. Mislim da moj dečko nije ni svestan kakvo blago ima.