Srećan sam!
Imam dobru ženu i dvoje dece. Nisam pored njih jer moram da radim van države, ali ih viđam svakih dve nedelje. Ljubav cveta.
U vezi sam s dečkom godinu dana, problem je u tome što ja njega stalno moram molit da negdje idemo, u kafić, u grad, na klupu uz jezero, on mi nikad ne pošalje poruku, ili je umoran ili spava, sram ga je slikat se sa mnom i držat za ruke da ga ne bi neko vidio... Pa kako tako!?
Na medenom sam mesecu, a a svekrva je poslala sinu poruku kako mu je umro pas. Lepo sam je zamolila da, u slučaju da ugine, ne obaveštava svog sina, jer ta vest može da sačeka kad se vratimo. Ali neee, morala je. Obrisala sam poruku i blokirala je na viberu. A mužu ću da objasnim kad se vratimo što sam čačkala po telefonu.
Odemo u inostranstvo posle par godina dobijemo papire. Iste godine se razvedemo jer je njemu počelo smetati kad dam počela da radim, nema ko da ga služi i pere, a dok nisam radila zanivetao je kako samo on doprinosi u kuću. Sad sam samostalna, ostala sam u inostranstvu, imam i dečka. On se vratio kući, živi da svojima (iako ima dovoljno novca da živi sam) ali trba mu mama ipak da mu kuva i pere…
Zašto muškarci misle da nam je kompliment kad nam kažu da nas vide kao buduću majku njihove dece kad takve žene najviše nagrabuse.
Završila sam fakultet, i masterirala i doktorirala, radim u struci, a san mi je otvoriti svoj restorančić. Pomenula sam to na nekom porodičnom događaju nema ko mi se nije nasmejao i podrugljivo rekao ‘pa zar doktor nauka da kuva?’ . A što da ne???? Kakve veze ima san sa strukom i poslom koji moramo da radimo?! Šta fali kuvarima ? Zar su zbog toga niža vrsta? Ne mogu da verujem da dolazim iz ovakve porodice… Sramota…
Voliš nekoga, pokloniš mu svoju najljepšu mladost, 10 godina svog života. U tih 10 godina za mene drugi momci nisu postojali. Vjeruješ toj osobi, kontaš ne bi ni ona tebe izdala nikad, jer tobože i ona je tebi poklonila svoju mladost. Međutim, zadnje dvije i po godine otpočinjemo zajednički život, studenti smo, to je prava idila bila. Prva godina sve super, već drugu godinu ja primjećujem nedostatak pažnje, ružno ponašanje, kasne dolaske. Sve ja to gutam, liježem svaku noć u suzama, budim se nezadovoljna, dok jedne večeri ne preuzmem stvar u svoje ruke i uzmem njegov telefon i imam šta da vidim. Šaljem poruku toj curi, nalazimo se na njenu inicijativu i cura mi priča kako su oni u vezi zadnjih godinu dana. Tog momenta osjećam da mi se sve srušilo, ali osjećam i neko olakšanje jer sam sve saznala u šta sam sumnjala. Naravno, odlazim tad i prekidam svaki kontakt i zahvaljujem se Bogu što sam to saznala. Poenta je da ne vjerujete svakom, uprkos godinama ljubavi. Moj život od danas počinje!
Možda nekom zvuči glupo, ali jedan od glavnih razloga zašto sam se razveo je što žena nije htela da nauči ništa da skuva. Ona je fakultetski obrazovana, radi i ona neće da kuva. I kad nešto spremi, jer ja ne mogu da stignem, to upropasti da bude nejestivo. Mislim da je to namerno radila. Ja sam onih ljudi kod kojih ljubav na usta ulazi. Pričao sto puta i ništa, nismo se razumeli.
Moja djevojka stalno potencira kako je ona skromna i kako druge djevojke traže i dobijaju više poklona od svojih momaka nego ona od mene. Međutim, svake godine platim bar 3x more, jedno zimovanje i bar jedan veći poklon otprilike svaka 2 mjeseca (oko 100e). Pri tome za 3 godine veze svaki izlazak sam ja platio. Nije me nikad prozvala da sam škrtac, ali kao da aludira na to. Ne kontam šta trebam više.
Ceo život me učili da ćutim, trpim, i ne iskazujem nezadovoljstvo i želje zarad mira u kući. Dok konačno nisam naučila zarad čijeg mira ja ćutim! Izgubiš svoj mir da bi udovoljio nekome kome ne može da se udovolji, jer je nesposoban i nevaspitan. I da pričam o svom dedi, pa ocu. I pomislim se ako se ne pobunim sutra će to biti zbog muža, pa ću i ja tako učiti svoju decu… Neka hvala! Ja želim svoj mir i svoju slobodu!