Poslednjih sedam godina sam proveo u vezi i onda u braku, sa pogrešnom osobom. Ona je divna, brižljiva, ljupka žena ali nemam nikakvu želju da je poljubim, da je zagrlim, da vodim ljubav sa njom. Kad želi da me poljubi okrećem joj obraz, ne držim je za ruku kad smo u gradu, i na svaki način pokušavam da joj dam do znanja da ne osećam ništa prema njoj. Iako sam joj rekao da želim razvod i da je više ne volim i da ne želim decu sa njom, ona odbija da čuje i nastavlja kao da je sve normalno. Nadam se da će se opametiti i shvatiti da nema potrebe da trošimo vreme jedno drugome i da treba da budemo u vezi i braku sa ljudima koji u nama ipak bude neka osećanja i strast. Ne želim da je prevarim, ali svakog dana padam u sve veće iskušenje i bojim se da da se neće dobro završiti sa obzirom da ne želi ni da čuje kako se ja osećam.
Bili smo u vezi nekih 8 meseci, imali smo uspone i padove, umeo sam da je ponekad kontrolišem a znao sam da nije trebalo... bio sam malo i ljubomoran na kraju, i raskinuli smo baš zbog previše ponovljenih svađa, a video sam joj u očima da nije to želela. Posle raskida sam je molio da se vidimo još jednom, jedva je pristala uz to što se uplašila i tretirala me kao nekog manijaka. Tada sam video da je istraumirana. Nismo se pomirili... i onda samo nedelju dana kasnije, ponovo sam joj se javio i samo me je blokirala! Posle nje sam bio još 3x u kraćim vezama ali evo, posle godinu i po, i dalje se budim ujutru i mislim na nju, još uvek se pitam što me je blokirala. Mislio sam da je ona bila prava i ne znam da li je volim još ili me samo muči to blokiranje. Ne znam šta ću, zadrhtim kad pomislim na nju.
Imam muža i dvoje djece i uvijek se svima prilagođavam, mislim da djeca nisu izgovor da se samo mora poštovati moja rijec. Kad izlazim negdje uvijek pitam tu drugu osobu kad joj je zgodno gdje želi ići itd, nebrojeno puta ostanem i do 12, 1 uveče sjedeći i družeći se. Ali sam shvatila da za to morate imati normalnog muža.
Supruga i ja smo bračni par, relativno mlad, oko 30 god. Pokušavamo da unapredimo seksualni život kroz razne fetiše. Nedavno sam saznao da je loži trojka kao i mene čak smo za to da probamo. Razgovor se završio nerazjašnjeno jer ne smemo da se usudimo na takav čin… Možda je za osudu ali je iskreno.
Obožavam kad je oblačno grmljavina kiša, tako je opuštajuće, kupim grickalice sok, upalim televizor netflix ili na kompjuter neki horor film gledam i uživam.
Muža sam upoznala na čudan način. Tada sam bila u vezi sa jednim dečkom. Taj dečko mi je odjednom predložio kako bi voleo da se viđa i sexa sa drugim devojkama i da se dopisuje i da ja smem to isto da radim sa drugim muškarcima. Bila sam povređena zbog toga što je tražio jer sam ga volela, ali sam pristala na to jer nisam htela da ga izgubim. U početku se nisam ni sa kim viđala jer nisam mogla, ali on jeste i to me je bolelo pa sam počela i ja sa muškarcima da se viđam i sexam. Upoznala sam mog sadašnjeg muža preko instagrama, imali smo sex, ali smo se povezali na nekom višem nivou. Počeli smo sve češće da se viđamo, on je znao da imam dečka i kakva je situacija. Zaljubila sam se u njega a i on u mene pa me je zamolio da raskinem sa onim dečkom što sam ja i uradila. Nas dvoje smo otpočeli vezu i venčali se kasnije. Sad imamo decu i živimo srećno, a upoznali smo se na eto tako, mogu reći, ružan način.
Sin, profesor u srednjoj školi je oženio svoju bivšu učenicu i čekaju dete! On 38, ona 19! Uvek je bio dobro dete, ugledan čovek, sve po PS-u, a sad...ne mogu da promilima glavu na poslu, svi me popreko gledaju mesecima kao da mi je sin monstrum. Suvišno je reći da ne pričamo od kako su se uzeli, čak nismo ni na svadbu otišli.
Bez ljutnje, ali nikome ne dam da drži moju bebu, pogotovo da je dira i ljubi.
Da imam jednu želju, poželjela bih da vrijeme stane na tjedan dana svima osim meni i NJEMU. Nauživala bih ga se, izbacila iz sistema, i nastavila dalje kao da ništa nije bilo.
Da li je moguće da se za mojih 30+ godina ja nikad nikom nisam svidjela, da niko nikad prvi nije poslao poruku? I ja bih samo voljela da imam nekog pored sebe...