Najjače su mi ove što su uradile nešto na sebi, a lažu da nisu. To što neke nisu preterano izveštačene, ne znači da su prirodne. Napumpa usta, jagodice, skrati nos, tetovirane obrve, veštačke trepavice itd i ta kaže za sebe da se ne šminka i da je prirodna. Vau, nismo znali. 🤣
Svekrva je isplanirala kako će dati otkaz i useliti se kod nas da čuva naše dete kada se bude rodilo...
Imam 24 godine i imam iza sebe 5 brakova. I sada sam oženjen. Svaki put su to bile dosta mlađe djevojke od mene, koje sam birao iz ljubavi.
Ali u isto vrijeme sam bio i sa starijim ženama od 40+ godina.Mnoge su bile udate i imale već djecu mojih godina.
Nisam to radio zbog novca ni koristi nego osjećaj kako jedna majka i uzorna supruga izdaju sve što su gradile decenijama.
Taj momenat kad otvorim vrata njihovog doma koristim tvoj parfem, spavam u tvom krevetu i osjetiš moj miris i hladnoću a ne primječuješ da sam tu i sva pažnja i zrelost koju su mi pružale žene koje mogu da mi budu majke iz potrebe prema meni jednostavno nije se mogla mjeriti ni sa bilo kojim osjećajem.
Ja sam im pružio to da se opet osjećaju poželjno da pronađu sebe i uzdignu iznad "normi" u neku nerealnu maštu.
Sada je zrelost, iskustvo, pogled, koža i miris njihovih tijela postala moja opsesija i ono što me hrani i bez čega ne mogu.
Što ne volim kada čujem: "Kupac je uvek u pravu".
Nije, jednostavno nije.
Po mom mišljenju nije mi okej da psi budu u radnjama i kafićima, restoranima. Ipak su to psi kojima može uvek spasti dlaka, a koliko god da ih kupate ipak vam leže na podu u kući, leže nekad na betonu napolju dok šetate... Koliko god da vodite računa oni se uprljaju jer je to prosto životinja. Imam 2 psa i nikada ih ne vodim u kafić ili radnju jer njihova dlaka može upasti u hranu što naravno nije higijenski. Pse šetam u parku, na ulici i mislim da su to predviđena mesta za šetnju pasa. Inače vodim jako računa o svojim psima i o njihovoj celokupnoj higijeni, ali prosto ne želim nekome da priuštim nelagodu iako meni lično njihove dlake ne smetaju.
Moj otac je najviše uradio za mene u životu, ali sam mu bio najmanje zahvalan. Nisam nikada bio bezobrazan, nisam ga vređao, ali jesam bio nezahvalan, nažalost. Nisam cenio njegovu muku i borbu za mene. Ustvari jesam, ali nikada koliko je zaslužio. To sam shvatio tek sada, kada je on ostario, trudim se da mu se odužim koliko mogu, ali mu nikada neću moći vratiti, za sve što je on za mene uradio.
Do 35-e sam mislila da se ljudi vjenčavaju i dobijaju djecu sa ljudima sa kojima se vole i slažu. Tek poslije sam uvidjela da se pojedini vjenčavaju jer su eto dugo zajedno, jer je vrijeme za djecu, jer su napokon našli nekoga ko ih hoće, a s kim se uopšte ne slažu, svađaju se u toku veze, pristaju na sve i svašta... Mnoogo je tavih primjera u mom okruženju i zaista sam tužna zbog toga. Unaprijed žalim tu djecu koja će odrasti u nefunkcionalnim porodicama. Ljudii, bolje da ste i sami nego tako!
Imam 29 godina nikada nisam bila u pravoj i normalnoj vezi i odavno sam svesna da će tako i ostati...ali iskreno nekad mi bude krivo kad shvatim da me nijedan normalan momak nije primetio, nijedan normalan momak nikada nije bio zainteresovan za mene..Drugarica me je upoznala sa drugom njenog muža, ja sam se zainteresovala dok on logično nije...posle nekoliko meseci me je prošla i želja za njim.. Sada drugi slučaj...jako mi se svideo jedan dečko koji radi u bolnici gde sam ja na terapiji i logično da na mene ne bi obratio pažnju..za mene se jedino zainteresuju zauzeti muškarci ili oni kojima je samo seks na pameti.. Naravno da me takvi ne zanimaju..ne moram ja nikada ni biti u vezi, ne bi mi to bilo strano..ali volela bih da bar jednom osetim kako je to kad se neko iskreno zainteresuje za mene..
Sad u odraslim godinama, kako vreme prolazi to mi je zabavnije otići na kafu, u kupovinu, na festival, da prošetam sa kevom, nego sa društvom. A kad sam bila klinka izbegavala sam je kao đavola jer sam bila klasična istripovana tinejdžerka.