Imam dečka oko godinu dana, volim ga, dobra je osoba, presladak ali nije baš lepo građen, stvarno ima potencijala ali jednostavno ne želi da krene u teretanu, da radi na sebi, da promeni stil oblačenja možda. Pričali smo o tome, krene u teretanu, odradi 2 treninga i prestane. Ne znam šta da radim, nekako mi se čini da ne želi da radi na sebi, da ne želi da se potrudi zbog mene. Želim da budem s njim, ali želim i da bude zgodniji. Kako naterati dečka da radi na sebi, a ne pretiti raskidom, ne upoređivati ga sa drugim momcima i slično. Help!
Pre tri meseca sam ostao bez posla, naprasno dobo otkaz, ja i još nekoliko kolega. Mislio sam da se svet ruši, omršao 10kg, nisam mogao da spavam, jedem, 1ni da pričam ni sa kim...
Evo sad posle tri meseca ležim pored bazena jedne banje, sa ženom i detetom, uživamo. Inače počeo sam da radim samostalno i zarađujem dovoljno, nema više direktora, šefova, smarača,... Hvala im što su me otpustili.
Upravo mi je drugarica na kafi rekla da je ostavila momka zbog veličine njegovog polnog organa. Ne mogu da verujem. Znam kako je ranije pričala da je baš dobar prema njoj, pažljiv, nežan, duhovit... i sad odjednom raskid. Mislim da će se pokajati jer je jako teško naći momka koji će se prema njoj odnositi kao taj (znam kako ju je gledao, kakva iznenađenja pravio...). Ne bih to uradila da sam na njenom mestu. Sigurna sam da bi našli način da oboje uživamo u sexu. Sex jeste bitan ali nije na prvom mestu, bar za mene, a nisam aseksualna.
Drugarica je počela da radi za natprosečnu platu i želi da idemo samo na skupa i fensi mesta. Ja radim za 600e i ne mogu da priuštim sebi takva mesta uopšte, a pogotovo na nedeljnom nivou kao ona. Pritom ja živim kao podstanar, a ona i dalje sa roditeljima gde ne plaća kiriju, račune, hranu, a plata joj je samo da troši na izlaske, putovanja i šoping. Drago mi je zbog nje, ali ona kao da se ne seća kako joj je bilo dok je manje zarađivala pa ne može da shvati zašto ne mogu s njom na skupa mesta, ekskluzivna putovanja i šoping po skupim radnjama. Mesta na koja smo ranije izlazili su joj sad sirotinjska, hoće samo u skupe restorane, radnje gde smo kupovale za sirotonju jer sad uzima samo markirano. Pre neki dan je kupila torbu od 2000e i još meni govori "uzmi i ti nešto", a najjeftinija stvar u radnji skuplja od moje mesečne plate. Dobra je devojka ali mislim da smo postale dva različita sveta.
Koleginice i kolege se čude što ja, iako sam im nadređeni, i imam malo veću platu od njih, kada dođe vreme novogodišnjih i letnjih odmora, ja ne idem nigde, zavučem se u stan ili kuću i tu budem ceo odmor ?!?!?!? Oni ne znaju da ja zimi, avion, i pravac Švajcarska, kod kuma i kume, 10-15ak dana, skijanje, uživancija, a leti isto 10-15ak dana, isto avion, kod teče, i tetke, na Sardiniji, kupanjac, roštilj, isto uživancija. Imam tri društvene mreže, al nijednu sliku, i neka tako i ostane. Znači ako nemaš slike sa letovanja, znači da nisi bio, a ja i letujem, i zimujem, i slikam, al ne stavljam gde treba.
Sve mogu da razumem, ali da u 6 ujutru odvrneš narodnjake u kolima i kreneš na posao.. Nikako..
Žene treba da upućuju druge žene iskreno u realnosti roditeljstva i "ulogu majke", ne da međusobno lažu i foliraju predivnost vekovima. Zbog toga se većina koja se davi u novoj ulozi oseća neadekvatno i i eto depresije. Uloga majke nije ništa drugo do višemesečna a često i višegodišnja patnja u nespavanju, brizi, narušeni svi odnosi i 2h dnevno sna, što rezultira ozbiljnim organskim oboljenjima jednom kada se organizam preda pod habanjem. Zanemarivanje sopstvenih potreba, identiteta, sve dok se ne ukaže prva prilika da se majka vrati sebi i onome što je opušta i hrani. Ta prilika često ne dolazi deceniju i više. Biti majka i ljubav prema detetu treba odvojiti. Moguće je mrzeti ulogu, obavezu a obožavati dete. Dosta ponižavanja žena koje mrze svoju novu ulogu. Budite iskrene i recite da je i vama bilo odvratno, niste same u svojoj patnji i nezadovoljstvu. Pogotovo "a gde je muž", to je postalo nova sablja za sasecanje ono malo nade da tamo negde postoji neko ko razume.
Moje srce pripada drugoj državi. Ne mogu ja ovaj balkanski mentalitet...
Mnogim bivšim do sad je bila potrebna neka vrsta "prevaspitavanja" - nisu umeli da prepoznaju ni moje a ni sopstvene emocije, ispoljavali ih kroz pasivnu agresiju, jedva su pristajali na kompromis, da ne pominjem manje stvari kao što su bacanje smeća i čarapa po stanu, podsećanje da obuče čistiju majicu itd. Da napomenem da se radilo i o obrazovanim i samostalnim muškarcima, koje mnogi smatraju dobrim. Više ne pristajem da budem u takvom odnosu, kao da nekom detetu (najčešće uzalud) pokušavam da objasnim normalne stvari. Jako sam umorna i razočarana.
Nikad mi neće biti jasan onaj kukavički potez (da izvinete) odje*avanja nekoga bez ikakve reči. Nije mi se toliko često dešavalo ali i ja, a i svaka moja drugarica, a bogami i dosta drugara, ima bar nekog iskustva sa tim. Dopisuješ se sa nekim neko vreme, vidite se uživo i sve bude super na prvi pogled, a kad se rastanete i dođeš kući — ta osoba se više nikad ne javi ili te možda čak i blokira. Totalno razumem da mu/joj se možda nisi svideo i u redu je da se čovek predomisli…ali ako nema hrabrosti da to kaže uživo ili mu/joj je neprijatno, zar je toliko teško poslati bar neku poruku tipa “Izvini, ali ipak ne bih da se viđamo više”. Ne morate ni da se pravdate i listate razloge, samo kažite da ne želite dalja viđanja i to je to. Baš je ružno pobeći bez reči.