Raskinuo sam sa devojkom posle 9 meseci veze. Kroz “šalu” sam joj predložio da se nađemo na mestu gde smo se smuvali kad bude “tačno godinu dana” veze. Rekla je da sam lud u pozitivnom smislu, ali zna da sam romantičan tako da verujem i da zna da se nisam šalio. Baš me zanima da li će se pojaviti pošto se taj datum opasno bliži..
Kao žensko kažem da su žene postale vrlo čudne. Sve živo im smeta i kinje muškarce. Dosadne su, naporne, prave lažne frke, manipulišu što ovako što sa onom stvari itd. Priča mi neka poznanica kao da kad njen dečko prdne da se oboje smeju, a kad ona prdne da se on smeje, a ona se naljuti i raskine. Ej, zamislite vi tu bolest? Bože me sačuvaj i sakloni. Imaju i muškarci neke loše poteze, ali vala, kad se sve sabere i oduzme žene su gore. Ne na osnovu ove situacije, nego uopšteno. Čast izuzecima.
Mislim da je najgora stvar na svetu koja može da ti se dogodi disfunkcionalna porodica. Samo Bog zna koja je snaga potrebna detetu da posle svakodnevnih svađa ode nasmejan u školu. Da živi pored majke koja nema nijednu lepu reč ni dobromanameran savet, koja te psihički i fizički uništava godinama. Oca skoro da i ne poznajem, nije želeo da provodi vreme sa nama. Sa 30 godina sam postala asocijalna, nesigurna, bez nade u ljubav i neki lepši život. Ne pravite decu ako se ne volite i ako ne planirate da im pružite bezuslovnu ljubav! Sve ostalo je promašaj!
Mnogo me nervira danas što za svaku situaciju govore da im je trauma, što za svaki tužni period govore da je depresija, anksioznost iako u većini slučajeva nije. To su ozbiljne dijagnoze koje ne možete sami sebi prepisati. Izgubila sam neke ljude u poslednje vreme, težak mi je period psihički, ali ne mogu sebe nazvati depresivnom samo sam eto tužna jer sam u teškom periodu. Danas gledam devojka kaže ima traume jer je deca nisu kao malu zvala na rođendane. To nije trauma nego loš deo života, negativna stvar preko koje se pređe, a i ne moraš u sve biti uključena ako se ljudima prosto ne sviđaš, to sam znala kao devojčica još. Ne vrti se svet oko vas, ne možete svaki loš period ili lošu stvar nazivati traumom. Zna se šta su traume, veliki stresori u životu od kojih ne možete normalno da živite, imate flashbackove i slično. Mislim da se tako samo potiskuju ljudi sa pravim problemima i ljudi koji stvarno imaju problem, glupo im bude da traže pomoć. Mislim da sve to tako stvara još veći problem i naštećuje.
Kod nas kad kažeš da voziš samo potpuno trijezan ljudi misle da je to jer se bojiš policije. Iskreno zaboli me d*pe za policiju ali ne bi si nikada oprostio da sudjelujem u nesreći ako sam pio, pa makar i ne bio kriv.
Ništa gore nema od životinjskih nagona kod ljudi. Po mom mišljenju svaka osoba koja je opsednuta sexom, mora da se leči. Džaba ćete sad pisati ono 'ti nemaš sex pa te ne zanima, ti ovo, ti ono', smešni ste, nije vam to nikakav odgovor. Svaka normalna osoba voli sex, ali vala, vi što bi se po deset puta dnevno i ne možete bez one stvari ste za neke lekiće.
Svoju najbolju drugaricu, a kasnije kumu sam sasvim slučajno upoznala i počela da se družim sa njom. Iz istog smo mesta, išle u istu osnovnu i srednju, nismo se eto nikad družile, ali smo imale zajedničke prijatelje. Naše prijateljstvo je počelo tako što sam je negde oko 9 uveče srela u parku, prolazila sam tuda kad sam išla iz radnje. Ona je plakala, a ja sam prišla da vidim šta se dešava i tu mi objasnila da joj je uginuo pas i da je tužna. Tu sam bila za nju i počele smo tako da se družimo. To mi je najlepše prijateljstvo koje sam ikada imala u životu, a eto upoznale smo se relativno kasno sa 27 godina. Imamo obe porodice, družimo se svi i baš mi je drago što imam jedno takvo prijateljstvo.
Ne kažem da roditelji treba deci da daju neka starinska ili nesvakidašnja imena, najpre zato što se deci verovatno neće svideti, ali idu mi na živce argumenti kako će ta deca biti ismevama od strane druge dece. Što ne biste prvo decu vaspitali da budu pristojna i da se ne bave stvarima koje ih se ne tiču, da ne diraju i ne napadaju drugu decu bez razloga, da imaju poštovanja i kulture. Svakakve gluposti sam i ja radio kao dete, ali nikad mi nije palo na pamet da čačkam drugu decu bez razloga, pogotovo na osnovu imena, finansijskog statuse, kuće iz koje dolaze, itd. Užas.
Ne mogu da verujem da je 2026 godina. Nekako mi vreme prebrzo prolazi.
Shvatila sam da mi muškarci postaju samo teret u životu. Htela sam ljubav, ali večito nailazim na neodlučne ili one što bi samo seks. Imala sam samo dve veze za ovih 27 godina. Nemam problem u komunikaciji, nisam ni napadna, ali u poslednje vreme se samo razočaravam. Želim da mi muškarac izmami osmeh i da mi bude podrška, a posle svih interakcija samo razmišljam da li sam dovoljno dobra. Umorila sam se i možda treba da ostanem sama.