Imam špeditersku firmu. Spustim se dole na pauzu i slušam dve koleginice kako pričaju o jednom liku koji je prišao jednoj od njih nazivajući ga uz podsmeh jadnikom. Ispostaviće se da je taj dečko niko drugi do moj bivši komšija za kojeg znam da je sasvim ok, prosečan momak na mestu. Nedavno se zaposlio u jednoj SS kao profesor geografije. Lepuškast, ne pravi gluposti, društven, normalan lik. Razmišljam se čemu karakterizacija "jadnik". On je ne samo lepši od nje, već obrazovaniji, situiraniju i video je sveta. Ja za čoveka koji me je zeznuo za kamion (taj zez me košta par desetina hiljada e) nisam upotrebio reč jadnik. Mislim se gde će joj duša. Ako se mlade žene zaista ovako ponašaju i toliko su frustrirane i neotesane, a pritom nemaju ništa drugo da ponude, zaista i treba muškarci da im ne prilaze.
Kad kažu mi smo topao i gostoljubiv narod, nismo kao Šveđani hladni. Da, takvi smo prema strancima, ali zato prema komšijama smo zveri! Pogledajte samo koliko pomažemo strancima, evo primer onaj iz Amerike što se doselio i koliko mu ljudi pomaže, a da treba komšiji Peri da se pomogne – ne bi niko obratio pažnju.
Živim u braku sa čovekom 15 godina. Pre toga 8 godina u vezi. Prvi jedno drugom u svakom smislu. Patim jer on više ne želi sa mnom da provodi vreme. Svi i sve mu je zanimljivije od mene. Sretnemo se samo uveče u krevetu i ujutru kad krećemo na posao. Sex nam je jedina stvar koja nas spaja. Još uvek je čest i dobar. Imamo dvoje dece. Ok je otac. Ali ja sam jako usamljena. A da presečem rastanak, čini mi se da bih teško podnela. A on koliko vidim ne može više ni sa mnom a ni bez mene. Mučenje.......
Najgore razdoblje u životu mi je bila srednja škola, i danas 10 godina kasnije ja se nisam oporavila, stalno sam sjedila sama u zadnjoj klupi, nitko se nije htio družit sa mnom. Samo bi mi uzimali stvari ako bi imala novac ili slatkiše. Sprdali su me. Napravili lažni facebook da tražim dečka. Govorili da sam ružna i gadna, izolirali su me i stalno sam bila sama. Najgore mi je bilo kad smo radili u grupi po 4 učenika, niko nije htio bit sa mnom, pa bi me profesorica negdje ugurala u skupinu, jednom sam se i rasplakala jer su me zezali.
Zanima me kako to da jedna osoba ne može da okupa malo dete? Danas obavezno moraju i otac i majka zajedno da učestvuju u tome. Toliko je teško, da staviš dete u kadicu sa toplom vodom. Postali smo debili.
Prestanite da vređate roditelje koji deci daju nova i lepa imena poput Kia, Mia, Lara, Lana, Tea, Rea, Dea, Prkila, Gorgo, Andaluzija, Adigeja, Seboj, Despot, Junak, Heroj, Lav, Vuk, Tigar, Hijena i sl. Svako ima pravo da misli da je poseban.
Update s posla:
bolesna djeca su mit.
Izmislile ih mlade mame da ne dolaze na posao.
Po savetu nekog ovde smo muž i ja probali mentalni i fizički reset i sad nam je to rutina na svakih 3 meseca. Ostavimo decu i odvezemo se u spa sa teretanom. Nakon kafice se 3 do 4 sata uništavamo od treninga. Ja nisam uspela nikad preko 3 sata, on jeste, dok ne pokrenemo svaki mišić u telu. Posle toga idemo u saunu, pa na plivanje i masažu u paru. Posle najčešće odvalimo spavanje, pa kasnije izađemo u šetnju i da večeramo i opet dugo spavanje. Ujutru sve lagano i još malo opuštanja i idemo kući. Svakome bih preporučila ako je u mogućnosti da proba. Vratim se kao druga osoba.
Nemam šta da tražim u društvu osoba koje veruju u astrologiju i horoskop. Svakoga ko me je davio sa tim boleštinama sam odj*bala. Dosta je bre više. Smarate, baš ste dosadni. Kakve li su oni gluposti meni lupetali, bolje da ne znate. U životu me to nije zanimalo, niti bi, a ovi napali i tako zaluđeni mi zajašili na vrat. Kad god izađemo, oni meni o tim budalaštinama, podznacima, karmi, brojevima. Mrš. To bi isto bilo kad bi ja nekoga namerno davila nekim pričama, iako mi je ta osoba naglasila da joj to smeta.