Sestra i ja skoro igrale na instagramu "Secret Santa", kao da budemo mi nekome tajni Deda Mraz i nama neko isto. Fora je da se pokloni nova ili polovna knjiga u dobrom stanju, uz još neku sitnicu (kafice, čokoladice, bukmarkeri, itd). Ništa preterano. Bar smo nas dve tako to skapirale i tako smo i slale paketiće kome smo dobile. Kad su krenule posle nekog vremena žene da izbacuju na stori kako su nadobijale po 20 stvari u tom paketiću uz knjigu, mi se frapirale. Mislim zašto bismo kupovale toliko stvari nekome koga ni ne znamo... Evo stvarno nismo pametne. Čisto razbacivanje. Obesmislile su sam koncept SS.
U klubu sam celo vreme gledala u njega iako je bio s devojkom. Ona nije ništa primetila ali on je.
Novogodišnja odluka je da 31.12. Uzmem sa računa novac za celu 2026 godinu za cigare. I kad vidim novac na gomili da ću onda smanjiti broj kutija nedeljno, mesečno i godišnje. Cilj mi je da na kraju 2026te od tog novca što ostane kupim novi nameštaj. Poželite mi sreću.
Preminuo mi je mačak. Tuga neopisiva. Kažu mi da preterujem jer je to "samo životinja". Za mene je bio deo porodice, a ne životinja. Luduj sad gore mali, nadam se da tamo ima sira....
Pre par godina sam donirao devojci bubreg jer su njeni otkazivali. Ona me je prevarila pre mesec dana i ja sad hoću svoj bubreg nazad. Ona neće ni da čuje i kaže da nisam normalan jer joj tražim. Ja mislim da imam pravo na to, ipak je to moj bubreg i ona ga troši na nekog drugog. Hoću svoj bubreg nazad!!!
Bila sam kod neke žene/devojke da mi uradi obrve, ne mogu da grešim dušu, odlično je odradila, ali je toliko nekulturna da je to strašno. Prvo, nisam mogla da se snađem i dođem do nje, tačnije nisam mogla da uđem jer vrata nisu htela da se otvore, ona je toliku frku napravila, da je to strašno. Kasnila sam možda dva-tri minuta pošto nisam mogla da uđem, a poslala sam joj poruku 10 minuta pre termina i nije htela da siđe da mi otvori, nego sam morala da čekam da neko naiđe i da mi pomogne. Posle kad je završila nije htela da me obriše kako treba, nego me je ostavila sa bojom po licu i terala me da izađem. Namerno sam zakazala korekciju i odustala sam u poslednji čas. Znam da ona neće propasti i da ima posla i da joj ja nisam naštetila time, ali eto, drago mi je da sam joj vratila na neki način.
Ne bi pojela nikad ništa iz konzerve. To mi je toliko gadno i jezivo, da je to strašno. Strah me one neke bakterije što se pojavi u konzervi. Dovoljno je da se malo ošteti ili padne i eto ti belaja. Neka misli ko god hoće da previše tripujem, da su to retki slučajevi itd, džabe. Neka hvala, neću da rizikujem, ma da me neko puškom goni.
Imao sam savršenu ljubav, bili smo mlađi. Nismo imali svađe. Bila je iskrena i dobra. 7 mjeseci smo bili skupa, zatim je u vrhuncu te ljubavi nestala (doslovno da se do nje ne može doći, društvene mreže u njenom životu ne postoje), nakon što se morala iseliti iz ove države. 10 godina je prošlo, obećao sam da ću je čekati. Rekla mi je "odem ti kao mlada djevojka a vratim se kao žena. Pa se sretnemo. I ko ćemo tad biti? Hoćemo li se poznavati?". Pogledam u mjesec sa vremena na vrijeme i pomislim da li se sjeti nas kada ga pogleda. Jer to je naš simbol, tako smo govorili. Nakon nje se mnogo stvari desilo u mom životu. Iako sam tokom ovih godina pronašao način kako da je vidim, nešto u meni mi ne dozvoljava da to učinim već da prepustim sudbini. Mogla me pitati barem jednom kako sam, zna dobro kako doći do mene a ne da bude tužna svaki put kada se moje ime spomene u njenoj blizini i da očekuje čudo. Ne znam da li bih joj se vratio i kada bi se sreli. Treba mi pomoć, zbunjen sam.
Ne mogu ocu otvoriti oči. U penziji je, novac mu nije problem, dobra penzija, dosta nasledio od njegovog oca koji je radio u Švajcarskoj. Čovek uništava sebe. Svakog dana sa najvećim klošarima po ceo dan u prodavnici pije. Kada pogledate ljudi oko njega su oni koji nemaju 8 razreda škole, ljudi koji nikada nisu radili, ljudi koji se nikada nisu ženili i koji nemaju nikog. Umesto da uživa u životu, umesto kao gospodin sa majkom da ode u restoran, ruča i popije pivo, vino, rakiju što naravno nije strašno on bira put bez povratka. Ima 68.god i definitivno bojim se da će mu se nešto desiti. Zamislite iako sam muško zaplakao sam pred njim da se promeni. Džabe...