Udata sam, a opet kad me netko pogleda slatko zaljubim kao mlada!
Ja ne znam kud je ovo otišlo s proslavama 18. rođendana. Iznajmljuje se ogroman prostor, zove cca 100 ljudi, catering, bend, dekoracije, cure idu na šminkanje i frizure, svečana odjeća, torte za 300-400 EUR... meni to sve nije normalno, u redu je proslaviti, ali ovakav cirkus... u šoku sam!
Išla sam po novu ličnu kartu. Ličim na užas užasa. Jesam li toliko nesposobna i odvratna? Jesam li toliko ogavna? Gledam fotografiju i plačem. Bar to da mi je lepo u životu ali ne. Nikog nije bilo da mi kaže skini crnu jaknu, prebaci kosu napred. Brat je gledao belo u mene. Sad kaže "nije bitno" a ja plačem i muka mi je.
Skoro mi priča koleginica, kako uskoro puni 30 godina, i kako je sama, a baš želi da se uda i da ima decu. Pitam je za kriterijume, i kaže skromno; da je normalan, i da ima neki svoj privatan biznis, da ima para, da ona ne bi morala da radi. Pa rekoh koleginice, ima jedan veliki problem, sad dolaze mlađe devojke, lepše, zgodnije, konkurencija je paklena. A pritom daleko je ispod proseka, za to što traži. Otišao je ovaj svet u đavola.
Da osvojim Loto, sve bih spiskala na putovanja! Sve do jednog centa.
Čitam danas i peškiri imaju rok trajanja, kažu do 3 godine obični, a egipatski pamuk do 5 godina. Imam 30 godina, u kući imamo peškire koji su stari i 20 godina.
Ništa protiv psihoterapije, ali, ljudi, pazite kome poklanjate svoje povjerenje! Govorim iz iskustva. Prekasno sam shvatila da me žena namjerno činila jadnijom da bih joj ostala klijent što duže. Ohrabrivala me u nizu pogrešnih odluka i navela da radim stvari koje bez nje nikad ne bih i tako zamalo uništim svoj život.
Pali me kada se muškarci šepure kao paunovi i ponižavaju druge, slabije muškarce. Eto, rekla sam.
Devojka se ljuti kad sam popuštam ćerki iz prvog braka,udalji se od mene i govori da ne želi da bude žrtva nas dvoje i ako se uvek trudim da nju stavim na prvo mesto...možda grešim ali mislim da bi, ako me voli, morala da ima više razumevanja za mene u ovoj osetljivoj situaciji, ja ne umem bolje, pa šta bude...