Muž mi generalno ne uzima često poklone ali i kad uzme to uglavnom pokazuje koliko me ne zna ili ne sluša... Primera radi ja se nikad ne šminkam, jedino kad su neka venčanja i to platim 2-3 hiljade i neko me profi nasminka i mirna sam, a on mi uzme prazno koferce za šminku kao poklon, ili šminku tipa ruž ili senka za oči i tako nešto. Onda imala sam neku torbu koja me je poprilično nervirala od kože sa onom kao vrpcom koju moraš zategnuti da bi zatvorio torbu. Ta vrpca se posle par meseci pohabala i rekla sam da neću više takvu on uzme skoro pa istu torbu samo veću. Nit mi je za odevni kombinaciju za patike nit za cipele, ni za kakvu kombinaciju nije... Prevelika za flašicu vode novčanik ključ i telefon, premala za laptop...Novčanik sam rekla da hoću onaj što se ne presavija tamo gde su novcanice, on uzme što se presavija... Ako kažem da mi se ne sviđa i vratim onda sam boze sačuvaj ako ostavim pa uzmem drugo kakvo ja hoću onda opet uvređen...
Prošle sedmice sam prvi put išao sam na odmor. Aranžman je davno uplaćen (bivša djevojka i ja uplatili), a nakon raskida ja sam poništio njenu rezervaciju i njoj vratio novac. Otišao sam sam, put proveo u razmišljanju, a odmor u punjenju baterija, šetnji, lokalnoj hrani i posmatranju mora, vratio se kući i okrenuo novi list.
Nervira me kada odem kod lekara, a doktori mi ne persiraju. Imam 27 godina, završila sam fakultet i na fakultetu su mi svi profesori persirali. Svesna sam da neki doktori to ne rade da bi se pacijent osećao opuštenije, ali ja smatram to osnovnim poštovanjem.
Kad sam bio dijete volio sam kad dođe rođak iz drugog grada kod svojih bake i djeda blizu moje kuće. Iznad njihove kuće je jedna stara kuća u kojoj su bile igračke od njegovih roditelja. Volio sam se tu igrati sa njim, voziti autice, praviti avione od daskica i eksera, slagati puzle, igrati domina, gledati grad kroz dvogled, dizati "tegove", crtati bildere kredom po limu i prvi poljubac sa drugaricom. Umrli su mu baka i djed, kuća je prodata. Svaki dan prođem kraj te kuće. Zahvaljujući toj kući, mislim da sam imao lijepo djetinjstvo.
Većina žena voli sređenog muškarca u košulji, a meni se dugmad gadi.. i samim tim kada vidim muškarca u bilo kakvoj odevnoj kombinaciji sa dugmadima, automatski mi postaje neprivlačan. Imala sam dečka koji je samo košulje nosio. Toliko mi se gadilo, da sam ga ostavila nakon 3 meseca. Nisam mogla više.
Drugarica svuda sa sobom vodi decu (10 i 7). Ako je pozovem na kafu ona dođe sa njima.. Pozovem je u grad, povede i njih. Imam i ja svoju decu ali oni bi poludeli da ih teram da idu sa mnom. Ne želim da se družim sa tvojom decom, već sa tobom.
U vezi sam sa momkom više od godinu dana koji ima ćerkicu iz bivše veze. Mala živi u drugom gradu i retko se viđaju. Veza nam je kvalitetna i zdrava, puna ljubavi, razumevanja, poštovanja, ali mene ubijaju osećaji tuge, besa i nenormalnog straha koji me čini mi se parališe da uživam u toj kvalitetnoj vezi. Osećaj besa i tuge jer sam "druga", jer kad god se čuje sa bivšom iz bilo kog razloga mene ubi tuga, kao da ga delim sa njom, a osećaj straha me obuzima jer ne znam da li ću moći da prihvatim to, da li će me mala prihvatiti i da li je on spreman i da li može da nađe najbolje rešenje gde nijedna strana neće biti uskraćena. Ovo me ubija psihički, a on je nešto najbolje što mi se desilo.
Žensko sam, radim na benzinskoj pumpi za kasom i nema mi ništa iritantnije nego kad dođe neka gospodža i kuka i zapomaže kako ne može sama da natanka. Leba ti, ne treba iz zemlje naftu da izvlačiš ručno i prerađuješ nego da otvoriš kapak, uzmeš pištolj i pritisneš. Ako niste sposobne za tako banalnu stvar ne trebate ni da vozite kola.
Ne muvaj me i ne flertuj sa mnom ako ne želiš zbližavanje!!!