Kad ostanem bez novca kradem od sestre po 5, 10 Eura. Novac koristim za hranu.
Najčešće kupim kruh, tjesteninu, povrće.
Sve finansijske troškove pokrivam sam.
Kad mi legne plata, odmah joj to vratim dok ne sazna. Inače neće da kupi ništa u kuću.
Spavala sam sa sestrinim bivšim dečkom, ona njega više ne voli ali sigurno bi se razbesnela kad bi saznala. Što je najgore ja sam se zaljubila u njega i znam da je ta ljubav nemoguća.
Pre jedno godinu dana polako sam počeo da se družim sa drugaricom. Oboje smo u tridesetim. Toliko često se čujemo, viđamo i pričamo da smo kao cimeri. Ispričao sam joj sve o sebi, stvari koje ne zna niko, najveće gadosti (kao i ona meni). Nije bilo fizički ništa između nas. Volim je, ali ne da kao sam zaljubljem. Pritom je fizički prelepa. Da li je ovo normalno?
Momci ako vas devojke ne žele i sami ste, niste ni svesni koliko ste srećni. Veza i tako i tako ali brak je jedna velika obaveza, jedna trzavica i cimanje, jedno gubljenje slobode, jedno prepolovljavanje svojih prava, dok nisam imao devojku izgleda da sam bio srećan.
Došao sam 2019. u Novi Sad da živim i radim, sa nekih 60 000 tada se moglo fino živeti. 6 godina kasnije kirija za moj lokal sa 350e skočila na 700e, kirija za stan sa 250 na 450e, dok platim troškove za stan i poslovni prostor oko 25 000 din, gorivo oko 10 000 din, parking karta 3500 din. Dok dam na hranu, uplatim dažbine državi, sebi platu pošto sam jedini zaposleni u svom biznisu, i 100e da ostavim sa strane kad sve sračunam ja mesec bez 350 000 din ili ti 3000e ne smem krenuti. Sedeo sam tako mesec dana razmišljao kako da troškove skrešem i uspeo sam bio sam u potrazi za stanom koji mi je na 10 min hoda od posla odmah sam 100e uštedeo na gorivu, parking kartu sam otkazao, pronašao novi poslovni prostor, malo više spremao hranu sebi da jedem na poslu, korigovao kupovine kupujem samo gde je akcija. Kad sve saberem oko 600-800e sam mesečno uspevao skresati troškove što nije malo. Sad mnogo manje stresa imam kad dođe kraj meseca kad se svode računi.
Stvarno volim i poštujem svoju drugaricu, njenu ličnost i individualnost, njene kvalitete kao osobe i znamo se dugo. Ali ipak bih je pamprčio 24/7.
Moja drugarica je u vezi sa jako ružnim dečkom. Ona je lepa kao Bratz lutka, on ružan kao mufljuz.
Udala sam sa 33, sada imam 36 kajem se što se nisam udala ranije pošto još uvek nemamo decu. 😕