Sredila sebe i stan, napravila pitu, kupila mu poklon, čekala 3 sata da mi odgovori da li dolazi. Kaže ne može boli ga glava. Besna sam na sebe jer sam se radovala a znam ga...
Skoro 5 godina sam zaljubljena u čoveka koji me neće ali me "drži na uzici" kontaktom i povremenim jako retkim suzretima. Mislim da je zaista vreme da se to sve prekine.
Nego, recite vi meni, da li i vi imate nekoga ko vam izmami osmijeh i posle 13 godina, a da uopšte i ne znate gdje je?
Ja imam jednu predivnu, kovrdžavu Podgoričanku koja je i dalje moj san. I samo neka uvijek bude tako nasmijana bilo kome. Valja usrećiti još ljudi, kao što je nekad mene. Još uvijek u mislima... A❤️
Premalo se priča o tome koliko je teško odgajati malu bebu, još pogotovo ako je beba zahtevnija. Evo godinu dana kako supruga i ja ne spavamo i ne znam više kako funkcionišemo. Nije mi glupo da kažem da je ovo pakao od života, živimo za trenutak kada će malo porasti i kada će valjda postati malo lakše.
Mišljenja sam da gojazne ljude uopšte ne trebaju da komentarišu osobe koje nikad nisu imale bilo kakav problem sa kilažom. Najjači su mi oni što govore 'pa kako ne možeš da smršaš, promeni ishranu, vežbaj, to uopšte nije teško' i ostalo. Živo me zanima kako vi znate da nije teško? Jeste li probali pa znate? Lako je onima što imaju par kg viška i ovim 'sveznalicama' da napadaju druge kako su bez karaktera i ostalo. Da mi je da vi smršate 20 i više kg iz prve, bez ikakve greške ili odustajanja.
Kako me iritiraju ove osobe što odu vani i prave se da ne znaju svoj maternji jezik. Izvrću reči, krevelje se dok pričaju itd. Te fore možete nekom drugom, kod mene ne pale. Kako oni ljudi što pričaju tečno po par jezika? Kako se oni ne krive dok pričaju i ne izmišljaju toplu vodu? Kad god sam se dotakla te teme sa nekim(i svojom, a i tuđom inicijativom) skoro uvek se nađe neko pametan, pa kaže 'kako su zaboravili' i da je to normalno. Ne, nije. Jedno je kad neko od malena živi u stranoj državi, a drugo kad ode sa 30 godina i sa 40 tobože zaboravi maternji govor. Bežite bre, foliranti.
Zaljubljena sam u zauzetog čoveka koji ima decu...viđamo se već duže vreme i jedino s njim sam se osećala ovako znam da nije baš najmoralnija odluka, ali ne mogu protiv sebe.
Ne trebam ti ja u životu. Mene radi nemir. Dosadan mi je mir. Jako sam nepredvidiva, strastvena i neobična osoba i to volim kod sebe. Mislim da bi se ti malo uplašila toga.
Jako sam volela svog oca, iako je uvek bio nervozan i grub prema meni, bila sam željna igranja s njim, maženja, druženja... Kad su se on i mama rastali, on više nikad nije pitao za mene. Od nedavno, nakon 20 godina, me počeo zvati, naravno trebalo mu je para. Pomogla sam, čula se još par puta s njim i blokirala ga. Nemam živaca za njega, a iznutra neopisivo boli.
Ponekad mi jako smeta što sam inteligentna osoba i brzo kapiram. Lakše bi mi bilo da sam teški tudum.