Muskarac (Neil Armstrong) ode na Mesec i napravi 7 forografija, od čega nijedan selfi. Prosečna žena ode u WC i napravi 123 selfija bečeći se pred ogledalom, ili u restoranu islika tanjir iz svih uglova. Sada vi meni recite koji pol je prizemniji i uračunljiviji. Inače, ići sa mojom ženom na putovanje je pravi pakao (pod tim utiskom i pišem ovo). To mora sve da se slika iz trilion poza, filtera, pa ruka ovako, pa noga onako. Presedne mi majčino mleko.
Posvađala sam se sa mužem jer je rezervisao, po mom mišljenju-za nas, previše skupo letovanje. Ima firmu i osrednje zarađuje, živimo u malom stanu sa bebom, ima dug na dva mesta i jednostavno postojale su preče stvari od toga. On kaže da će uvek biti prečeg i ako to budemo gledali nikad nigde nećemo otići. Bio je mnogo srećan jer je to uradio pošto dve godine nismo išli nigde i beba i ja smo uglavnom same po ceo dan jer on mnogo radi, mislio je da me obraduje i pokvarila sam mu trenutak ali stvarno verujem da je važniji sređen stan, generalno bolji standard života nego povremena preskupa letovanja.
Udata sam za predivnog muškarca, on ima ćerkicu iz vanbračne zajednice a ja ne mogu da imam decu. Tu prazninu mi popunjava kako ja kažem "naše dete", jer joj je majka užasno neodgovrna, nije mu dozvolila da je čuje i vidi godinu ipo dana. Uskoro ćemo je dobiti na sudu. Jedva čekam da nam dođe. Iako joj nisam majka osećam kao da sam je ja rodila. Volim te Dunja ❤️
Evo razlog zašto još nemam dečka u 30 godina. Zadnja 3 dečka sa kojima sam se dopisivala ista priča skroz. Dopisujemo se ceo dan, ali samo jedan dan, tek početka faza dopisivanja sve super i pred spavanje prvi mi je napisao 'Ajde pošalji neki fotkicu da lepše spavam'. Na moje pitanje kakvu fotkicu još se i ne poznajemo, on kaže pa može neka sexy. Drugi mi je rekao neka gde se gola diram, a treći je rekao neka bez odeće, a može i video. Ne razumem to, kakve slike pobogu ljudi, šta je sa vama. Prvo upoznavanje pa valjda redom ide sve, užas.
Od doma u Zvečanskoj do života u Americi. Puno toga se prevalilo preko glave za ovih 37 godina. Mnogo suza, truda, znoja i rada na sebi od prvog dana života. Tek sad mogu sesti i reći da sam postigla mnoge stvari koje sam smatrala da treba. Visoko obrazovanje i dobra karijera, lep brak, miran, stabilan život, a što je najvažnije nikome ni krva ni dužna, prema nikom grešna, svakog ispoštovala. Ostala je još jedna, najveća želja, a to je moje dete, jer tek sad sam spremna pružiti detetu sve - kad kažem sve, mislim prvenstveno majku koja je ostvarena i spremna da beskrajno voli i podigne dete u toplim, porodičnim uslovima. Iskreno se nadam da ću i u tome uspeti.
Kao samohrana majka jedva dočekam 8 sati da dijete zaspe, da se pružim na kauču, buljim u telefon/tv i isključim mozak. Ne želim, čuti nikog, pričati ni sa kim, ne zanimaju me tuđa posla, samo se želim isključiti.
Tokom NATO agresije na našu zemlju najbolji drug sa kojim sam porastao i ja smo bili na karauli Košare. Tokom jednog napada on je bio ozbiljno ranjen i kako nismo smeli koristili vozila, na leđima sam ga izvukao preko Plave zemlje do Musine kuće (oni koji su bili tamo znaju o čemu se radi) 3 kilometara rizikujući svoj život bez razmišljanja. Danas je taj drug pravio sinu proslavu punoletstva, nije me zvao, nismo se nikada ni posvađali, čujemo se s vremena na vreme... Totalno sam se razočarao u njega, pre par meseci sam dobio dete i njega sam prvog pozvao.... Izvini Ivana, nisam znao da si toliko go*no....
Svi naši roditelji nemaju žive veze o dejtingu danas i kako je to sve postalo vrlo teško pogotovo za muškarce. Ako pitaš njih za savjet dobit ćeš odgovora tipa "ma pošalji joj pismo" ili "pa ja sam ašikovao pod prozora što ne možeš i ti". Danas je dating sve global. Jbg znam par Bosanki koje su našle nekog švabu, holanđanina, španca ili šta već preko IG. Žalosno je vidjeti naše koje odu za strance. Možda zvuči previše politički ali preživili smo svašta i to je još jedan pokušaj da se umanji naša populacija. Ali da završim. Nekako mislim da dejting je sve teži za muškarce u globalu nego žene. Sinovi su uvijek nekako maletretirani od svojih roditelja dok ćerke uvijek dobijaju onaj "princeza" tretman. Pa zbog toga mnogi muškarci rastu bez samopozdanja dok žene imaju sve više u današnjem vijeku.
Moja majka je doktorka. Obožavam kad odem kod lekara i svugde ulazim prva i preko reda.
Bila sam sa momkom jako dugo, odrasli smo zajedno. Od 11 godine smo bili u vezi, kada su svi mislili da je to glupost i jedva čekali poneki da raskinemo, mi smo ipak ostali zajedno. Bili smo zajedno do 20 godine. Zaprosio me je al malo kasnije, nakon toga, rekao mi je da hoće malo da bude slobodan, da mu je lepše kad je sam. Nisam tada znala ni šta da radim, nit da odem, nit da ostanem. Pustila sam ga da ide svojim putem. Nakon 3 godine od tog raskida uvek me molio da se pomirimo ali sam odbijala uvek. Sinoć smo bili na svadbi zajedno, ali ne na zajedničkoj svadbi, nego na mojoj. Udala sam se za zaista dobrog momka i čuva me ko kap vode na dlanu.Gledala sam ga iz daljine i videla sam da je i u jednom momentu zaplakao. Dan danas se ne kajem što nikada nisam htela da mu oprostim, mislim da nakon 8 godina veze da je glupo reći da ti je lepše da budeš sam i da je to glup razlog za raskid.