Devojka mi je loša u krevetu. Nije maštovita, želi samo 3 poze i to samo gde ona leži, samo je vaginalni sex dozvoljen, nema igrica niti igračaka, ima još toga... Zajedno smo dve godine, pričao sam joj o svojim fantazijama i pitao je za njena. Ništa nisam postigao. Da li je neko uspeo da reši ovakav problem?
Čitam da je u Mostaru extremno vruće i preko 40 stupnjeva. Zanima me kako to oni podnose, kako noću spavaju. Da li spavaju na balkonu ili uopće ne spavaju. U mom gradu je bilo 34 i evo cijelu noć nisam oka sklopila.
Povremeno kad kupujem nešto iz dućana baki kažem da su neke stvari koje želi da joj kupim na sniženju makar nisu jer znam da nema novca pa ja nadodam.
Najbolja stvar koju sam naučio radeći u Nemačkoj je reći jednostavno i brzo "ne" bez ikakvog pravdanja/objašnjavanja.
Greškom anesteziologa je mojoj sestri prilikom epidurala tokom porođaja razgrađen živac i ne može da koristi desnu nogu. Mnogo sam žalosna. Osećam se nemoćnom. Besna sam na doktora koji nije znao da odradi svoj posao i na pogrešno mesto joj dao epiduralnu inekciju.
Iskreno volela bih da se vrati vreme kada je bilo normalno da žene idu dlakave. Ne mogu više da se depiliram na sve strane - noge, ruke, intimna zona, brkovi, brada, pa čak i stomak i između grudi i oko bradavica. Leti ako hoću da nosim kratko ili da idem na bazen, ja svako veče moram da se sređujem. Meni inače dlake uopšte ne smetaju, i najrađe bih išla dlakava svuda, ali nemam dovoljno hrabrosti.
Toliku averziju i gnev gajim prema ex ženi, da ne mogu da adekvatno brinem o deci. Vidim nju kroz njih.
Izgubila sam bebu u 8 mjesecu trudnoće. Ta me bebica činila živom, sretnom, punom ljubavi. "Tjerala" me da živim zdravije, bez stresa, da budem najveselija osoba. Sve je bilo u najboljem redu, brojali smo sitno do momenta kad ćemo se "upoznati", i preko noći sve je otišlo. Ne mogu da se sastavim. Nikada u mom naručju, ali zauvijek u mom u srcu...
Ćerka od 21 godinu se iselila iz naše kuće zato što sam poludela jer u 7 sati ujutro još uvek nije našla shodno da vrati iz izlaska. Pritom joj je propala godina na fakultetu, i odbijala je učestvovanje u bilo kakvim porodičnim aktivnostima koje joj nisu donosile ličnu korist. Pitam se kako se takve stvari dese, i kuda ide ovaj svet, da me je rođeno dete škartiralo jer joj se nisam uklapala u planove!
Pretproslog leta sam bila u Vrnjačkoj Banji kao promoterka na LoveFest-u i tom prilikom upoznala dečka sa kojim sam provela naredne dve noći u hotelu Breza. Bilo mi je čudno što kod njega nikada nisam videla telefon, laptop ili bilo koji uređaj za komunikaviju. Kada smo se rastali, pokušala sam po imenu i prezimenu da ga pronađem na mreži, ali, sve što sam saznala jeste da je dečko tog imena, prezimena i, što je najjezivije, istog izgleda - poginuo u Drugom svetskom ratu baš u Banji. Ne, nisam bila drogirana ili pijana, čak sam uzoran student, iz pristojne porodice... ali do danas je Avgust 2019te za mene jeziva misterija. Proverila sam kasnije hotel i sve što sam saznala bilo je da sam JA iznajmila i platila sobu. Od par zajedničkih fotografija koje amo napravili ostala mi je samo jedna - slikana starim analognim aparatom. Na ostalima sam sama, kao da ga nema pored i da ga nije bilo.