Shvatila sam koliko je auto bitno, pa kakvo god da je, kad sam imala koronu i toliko bolesna bila, pod temperaturom morala pješačiti 3 km do bolnice i nazad. Taxi ne prima koronaše, a nisam nikog ni mogla zvati da me vozi.
Od preteranih obaveza oko posla, fakulteta i kursa engleskog malo sam zanemarila jednu drugaricu. Imam momka i dosta prijatelja i naravno porodicu kojoj sam jako privržena. Trudila sam se i davala svoj maksimum da svima budem na raspolaganju, ali jednostavno neke stvari nisam mogla da ispratim. Jedna od baš bliskih drugarica nije imala ni malo razumevanja za to i za sve okrivila moju vezu. Prekinula je svaki kontakt sa mnom, pokušala sam lepo da joj objasnim ali jednostavno nije imala ni malo razumevanja za sve obaveze koje sam imala dok je njoj jedina obaveza bio fakultet i ispijanje kafa po ceo dan. Nekada je se setim i malo mi nedostaje jer je bila dobar prijatelj, ali sama je izabrala.
Ne kapiram poentu društvenih igara, smara, uzima ti energiju jer zahteva da misliš i da se koncentrišeš u vreme kada bi trebalo da se opuštaš, i na sve to stvara kompeticiju između ljudi koji se druže sa ciljem da se neko oseća bolje kao pobednik, a drugi kao gubitnik. Tenzije i zamaranje bez potrebe. Da dodam još na sve to, da veliki ulog u svemu tome ima sreća, što znači da je neko pobednik i nosi pozitivnu energiju iz igre samo zato što mu se kocka okrenula bolje nego tebi. Šta ljudi rade...
Umesto da lepo sediš, pričaš, popijes pivo/vino, večeraš, smeješ se i bez zamaranja i tenzija odmoriš sa svojim prijateljima.
Devojka mi ne dozvoljava da prihvatam zahteve od drugih devojaka na instagramu, smatra to početkom prevare...
Najslađe kod muškaraca mi je kad potpuno "blokiraju" kad vide devojku koja im se sviđa, nekako im se faca promeni, pogled, sve. Ili kad pričaju sa njom, pa zaborave šta su hteli da kažu dok je gledaju, isto neka blokada. Preslatki ste tad :)
Kada cimerica nije u stanu, dečko i ja imamo s*x u njenoj sobi.
Najviše volim da izađem i sama prošetam, jednostavno, tih pola sata/sat vremena kao da se preporodim.
Kakva crna pesma "škorpija" od Sare jo, Xenia "Škorpija", to slušajte. Gru, Funky G, Duck, Djogani, 90te ZAKON. Samo mi je krivo ove dece što za bolje ni ne znaju od ovoga danas. Taj osećaj, to vreme, pesme, telefoni na obrtanje, stopalo sladoled, rumenko od 10dinara :D, kasete, posteri iz časopisa, vokmeni... Uf... život brzo prolazi.
Blago ljudima koji znaju šta hoće, i koji su vredni pa celog sebe daju u taj neki posao kojim se bave. Mene ništa ne zanima do te mere da bih se tome baš posvetila, svaki posao se trudim da odradim samo tih 8 sati, i da idem kući. Ne trudim se i ne laktam za neko unapređenje, bolje radno mesto, već samo hoću da odradim koliko moram i da idem kući, da me van posla niko ništa ne pita u vezi istog. Verovatno nisam ambiciozna, i svesna sam da ću zbog toga živeti prosečno ili čak ispodprosečno, ali ne mogu protiv sebe.
Ne shvatam rečenicu "dobar je čovek, samo nezgodan kad popije" (čitaj nasilan). Često je čujem i ne znam kako te dve stvari mogu da idu zajedno.