Ja ne znam zašto se neki moji drugovi čude što ne volim žene koje treniraju. Ok, respekt za vežbanje i trud, ali ja to ne volim i ne bi takva mogla da me napali nikad. Takva žena meni nikad ne može biti ženstvena. Meni te žene liče na trans muškarca. Pričajte vi šta hoćete, ali to je tako. Nisam video dosad nijednu devojku/ženu koja vežba, a da je normalno građena-bez mišićavih ruku, nogu i leđa ko u Ramba..to je nemoguća misija. Gledam neke žene koje poznajem, zadnjice dovele u super stanje, a ostatak unakazile. To je mač sa dve oštrice, jedno središ, drugo s*ebeš. Ja ne mogu da budem sa osobom koja me podseća na muško, ma koliko da lepo izgleda. Ne izvoljevam ništa previše, volim prirodne devojke, bile mršavije, bile krupnije. Koliko samo ima žena koje imaju prirodno lepo oblikovanu zadnjicu, a da nije ispupčena. Takva mi je bolja riba sto puta, nego ona što diže tegove i liči na nekog tamo Milorada po građi.
Prošle godine sam diplomirala. Bila sam puna života, ambiciozna i jedva čekala svaki naredni korak u svom životu. Bila sam okružena divnim ljudima, imala sam momka kojeg bih svakom poželjela, imala sam podršku roditelja i vrlo jasne planove za budućnost. Upisala sam master studije i cijelu godinu pokušavala pronaći posao - bezuspješno. Momak se odselio i ostavio me. Živim s roditeljima koji su navikli da žive sami, pa sam i njima na teret. U gradu gdje sam rođena nemam niti jednog prijatelja. Po cijeli dan sam u kući, bez posla, bez ikoga... Sutra branim magistarski. Prošle godine mi je ta odbrana bila dan koji sam jedva čekala, a sada će to biti dan koji ću jedva čekati da se završi. Nakon bezuspješnih molbi za posao u svojoj zemlji, bezbroj aplikacija u inostranstvo, odlučila sam prihvatiti posao za koji je potrebna završena osnovna škola, gdje se radi od 6 ujutro i što je fizički jako naporno. Dobiću vizu i potencijalno otvoriti vrata za nešto bolje. Moram se maknuti odavde.
Ljudi moji, svaki dan ovdje čitam o svađama svekrva i nevjesta. Pa evo vam jedan nesvakidašnji primjer ljubavi između njih 2. Majka je odlučila doktorirati u 50. godini i baka je pomagala joj oko doktorata. Ne, nije joj pisala doktorat jer je žena imala preko 80.godina, al je pomagala u poslovima poput skladištenja namirnica, vaganja, kopanja zemlje kako bi majka sadila to što je proučavala itd. Baba moja. ❤️
Danas sam na glavnoj stanici u Beogradu doživeo nešto što me podsetilo da dobri ljudi još uvek postoje. Hteo sam da kupim vodu, ali nisu primali kartice ni evre. U tom trenutku je prišla devojka koja mi je rekla da se zove Milena, u kratkom mantilu i crnim farmerkama. Ako nekim slučajem ovo pročita – hvala ti od srca, Milena! ❤️
Majka sam 2 deteta od 3 i 6 godina. Ne mogu da razumem kad majka/roditelj kaže da onaj ko nema decu ne može biti umoran. Zašto ne bi mogao? I kad nisam imala decu dešavalo mi se da sam toliko umorna od posla i obaveza da ne znam kud udaram. To jeste različita vrsta umora, ali opet umor je umor. Danas u parku jedna žena je dovela dete sa sestrom ili drugaricom i sestra kaže al sam umorna radila sam 10 sati. Kad je ova napala- ti umorna? Od čega si ti umorna, šta ja tek treba da kažem?!
Ispade da ako nemaš decu ne smeš da budeš umoran...
Volim svoju suprugu najviše na svijetu, kakva je to gromada od žene!
Kad sam se rodila, u tatinoj se obitelji slavilo tri dana jer sam bila prva djevojčica s tim prezimenom u skoro 40 godina. A velika su obitelj, ali jednostavno su se u cijeloj lozi rađali samo dječaci. Moj pradjed od šestorica sinova sve do mene nije imao ženskog potomka. I onda opet godinama ništa, tek je jedan bratić dobio kćer kad sam ja imala 26. Tako da sam ja odrasla kao mezimica stričevima, bratićima i drugim rođacima jer sam bila jedino žensko. Nedavno sam se zaručila i tako ih je smiješno i simpatično vidjeti jer su svi jako uživljeni u pripreme za svatove, raspituju se oko djeveruša, haljina, kolača, ružmarina. Strašno su uzbuđeni jer im je prvi put da su mladenkina strana. Neki dan dolazim kod svojih, a ono tata i 2 strica raspravljaju o tome u kojoj će boji kupiti odijela.
Godinama radimo na tome da postanemo roditelji. Sve analize super ali neće pa neće. Svi oko nas forsiraju priču o tome a meni svaki put kao da me neko u srce ubode nožem. Ne želim da iznosim detalje iz našeg privatnog života i smatram da je to intimno pitanje. Sada ulazimo u proces vto. Držite nam fige.
Biće to najvoljenije biće ako Bog da ❤️
Skoro svaki dan godinama čitam ovaj sajt, toliko puta mi je pomogao u nekim situacijama i čudno je kako najviše životnih saveta imam od anonimnih osoba koje verovatno niti poznajem niti ću ikad upoznati.
Fakultetski obrazovana, imam posao, znam kuhati, raditi kućanske poslove, ne izlazim po diskotekama, ne pijem, ne pušim, pristojno se oblačim i opet privlačim muškarce koji bi samo fizičku vezu. Koji god mi se momak svidio, nakon nekog vremena se isto ispostavi, ili je čak krio da je oženjen. S tim da sam u kasnim dvadesetim, nisam nikad imala momka, ali ni s njima nikad ništa bilo. Samo mi nije jasno kako mi prilaze i javljaju se 'isti' tip muškaraca.