Internet šatro motivatori me ekstremno nerviraju i potiču depresiju i anksioznost, jer će tamo neko sa malo mozga stvarno da vjeruje tim retardima.
Voleo bih da se odselim od svojih, njima je to veliki bauk misle da su mi teret ili smetnja, nisu samo želim svoj vazduh.
Bojim se da ću se slomiti kad dobije ćerku... Nikada nije prestalo, a mislim da nije ni sa njegove strane...
Izvela me drugarica na ručak i piće. Ili što bi muškarci rekli, sve mi je omogućila.
Voleo bi da na jednom mestu sretnem sve ljude koje sam upoznao kroz život.
Moja majka bolje odgaja moju decu od mene i zahvalna sam joj na tome.
Koliko neotesan moraš bit da na poslu popiješ nešto i ostaviš šalicu neopranu. Šta mislite da će se sama oprati??
Nikad nam gore nije bilo dejtati nego sada, kad je eto sve na jedan klik postalo lako i dostupno. Umjesto da bude ništa lakše, baš obratno. Ljudima mozgovi isprani, nečije slike gledaju kao kataloge. Površno, jadno, žalosno.
Muka mi je od ovih call-centar poslova; posao na njemačkom jeziku uvjet C2; homeoffice s upaljenom kamerom; potrebno iskustvo min. 5 godina; radno vrijeme od 08:00-18:00; rad od pon-sub; porodiljni dopust 3 mjeseca itd.
Ma doviđenja.
Napravila sam mnogo loših izbora. Upisala pretežak fakultet, jedva ga završila, nisam mogla da nađem posao. Pristala sam da volontiram da bih stekla neko iskustvo, mislila sam da će me onda neko zaposliti sa godinu dana radnog iskustva u struci. I dalje nisam našla ništa, pa sada radim van struke. Sa 28 godina sam prvi put zaradila svoju platu. Da mogu da vratim vrijeme 10 godina unazad, sve bih drugačije uradila...