Vaspitačica sam u vrtiću i u grupi imam nežnu, plavu devojčicu. Juče je donela pravu damsku torbicu da bude kao velika. Odmah sam pohvalila da je lepa, a onda je ona insistirala da mi pokaže šta ima unutra. Kugla smeđeg plastelina od svih pomešanih boja, plastični pištolj, plastični mobilni, poklopci od flaša koju je našla napolju(??), prava živa žaba i sjaj za usta 😄 Umrla sam od smeha na "damski" sadržaj koji mi je ponosno prezentovala. Deca me uvek iznenade i nasmeju. PS. Pustile smo zajedno žabicu.
Život me naučio da ljude koji ne piju alkohol uopšte treba izbegavati. Naravno, tu ne računam nekog ko je lečeni alkoholičar pa ne pije ili nekog ko ima zdravstvene probleme zbog kojih ne sme da pije. Ali ove što su zdravi, pravi, ništa im ne fali i neće da piju, bar malo, ne želim u svom društvu. Ne znači da sam 100% u pravu, ali moje iskustvo je da su te osobe dobre jedino za izbegavanje.
Samo jedno da kažem. Nedavno sam dobio svog malog anđela sa ženom koju neopisivo volim!
Moja V, hvala ti za našeg malenog. Volim vas!
U braku sam već 23 godine i to sa ženom koja ne stari, prirodno lepa kulturna a i dobra mater našoj deci koja su već odrasla. Ja onako prosečan i nema srećnijeg čoveka od mene kad čujem kako je hvale, a meni srce ko u bika, znajući da već tolike godine spava pokraj mene.
Previše počinje da me nervira što je sve postalo normalno i uobičajeno… Droga, steroidi, preterana seksualizacija bukvalno svega…samo da se sve ubrza…što brze i lakše da se dođe do dopamina, dobrog izgleda ili seksa… Ne želim uživo da pričam sa ljudima na ovu temu jer ne želim da budem baba koja samo k*nja, a i svakako moje reči neće promeniti ništa tu, sve će ostati tako i dalje.
Kako je lepo kad plačeš sam uz neke pesme, pa ih posle nekog vremena poslušaš sa bliskim ljudima u mnogo drugačijem raspoloženju. Shvatiš da je sve prolazno i da ipak nisi sam.
Muškarci treba da budu sposobni, radni, spremni da podižu decu i ženu. Treba da imaju konkretan i stalan posao, što više plaćen, to bolje. Muškarci treba da znaju da urade osnovne stvari po kući, da skuvaju ponešto, da budu vaspitani da ne ostavljaju stvari kojekuda i ne budu aljkavi, da uskoče ženi kad treba i kad ne može da obavlja kućne poslove (prehlada, premor, odsustvo od kuće iz nekog razloga). Treba da izdvoje vreme za decu uvek, ali i za sebe. Žena treba da održava kuću, bude uredna, da se posveti deci, ali i sebi i da drži do sebe. Muškarac treba da obezbedi ženi sve za kuću, kao i deci, a nekad i da obraduje ženu. Žena treba da radi neki lagan posao čisto da bi imala za neka (mala) zadovoljstva i za ne daj Bože dane. Ako je muž baš uspešan, onda ne mora ni to, jer taj muž i slučaju razvoda ne sme da zapostavi bivšu ženu i decu. Eto, to je moje mišljenje, osudite me koliko hoćete.
Od malena se trudim, ne da budem dobra, nego da uspem bar u onom prosečnom da neko ne kaže "vidi je, nije sposobna". Dok sam bila srednja škola - "koji ćeš fakultet?" kao da se podrazumeva da mora... Upišem državni fakultet u Bogradu, upadnem na budžet, odem u dom, završim u roku skoro jedina sa smera - sledi pitanje "Kad će master?". Master završim druga po redu iz grupe, u roku, sa prosekom preko 9,5... sledi "Ajde sad doktorske, možeš ti to".... i onda shvatiš da ne treba da osluškuješ dal si u društvu dobar, već da osluškuješ sebe da li si sebi dobar. Shvatila sa 24 godine, opet na vreme. Tad kreće divan ples života. :)