Toliko me nervira ovaj sadašnji trend posle korone da bukvalno svaka šuša može da otputuje bilo gde. Ta invazija ljudi (pogotovo na Zapadnu Evropu) je dovela do toga da sada u pojedinim gradovima ograničavaju broj turista i uvode kazne. Masa ljudi putuje ne da bi obišla znamenitosti, već isključivo zbog poziranja i slikanja za Instagram. Letos sam posetila planinu Taru i dok smo silazili sa vidikovca u susret su nam išle dve devojke u svečanim haljinama kao za svadbu. Ljudi su totalno izgubili kompas i meni se više nigde ne putuje...
Da razjasnimo jednom za sva vremena zašto osobe varaju u braku. I zapravo je vrlo prosto. Sa ženom/mužem imate dobar brak, slogu, mir, najboljeg prijatelja, sigurnost, ALI, i vrlo često, nestane intimnost i strast koja je svakoj osobi potrebna. Nebitno kakva si „riba ili frajer“, često kada smo sa nekim duže vreme, doživljavamo tu osobu kao člana porodice, a ne ljubavnog partnera, dakle, volite je, ali vam je neprijatno i da je poljubite, a pogotovo nesto više u krevetu. Jer deluje čudno i neprirodno. A zatim to dopunjavate sa strane. Na Vama je da li bi tako nešto prihvatili/oprostili. Ja znam da ne bih nikada, jer igranje sa nečijim osećanjima i psihom je mnogo ružno, zlobno i opasno.
Danas kad sam vozio, levo autobus, desno pas na putu, ja skrećem u autobus, sreća pa je on usporio i izbegao sam ga... Opet bih to ponovio, radije bih se zakucao u autobus pa nek poginem nego psa da udarim🥺
Bog neka mi oprosti! Al evo u familiji smo imali smrtni slučaj, moj rođak i stric su ceo život bili u nekom sukobu. I sad će taj sveti rođak četrdeset dana da se ne brije, da bude rusan godinu dana. Prvo mislim da je to vreme prošlo, a konkretno za ovaj slučaj mi je i više nego licemerno. Poštujte ljude dok su živi, džaba brade i crne košulje posle (da narod vidi) kad tog nisi za života poštovao.
Imam devojku koju stvarno volim i lepo nam je u vezi ali što se tiče seksa malo preteruje. Stalno radi nekako previše, čudno se izvija nekako previše, kao zmija. Pa onda neke čudne poze, nezgodne, više me boli nego što prija, kad skače po meni stomak me zaboli. Pa to uvijanje, tverkovanje na meni, lomljenje kukovima stvarno preteruje. Tako da mi seks nije uživanje nego mučenje postalo. Kad hoću da preuzmem kontrolu ona odmah počinje sa nekim pokretima sačuvaj bože i vraćamo se na isto. Što je najgore ona misli da je ona vrh u seksu, da nema bolje i stalno u šali spominje kako je bar u tome najbolja. I vidim koliko samopuzdanja ima u vezi toga i kako onda da joj kažem da je previše šta god da pokušava?
Zaljubio sam se u koleginicu kojoj sam šef. Ja sam oženjen, ona je slobodna. Nije ona ni lepa, ni zgodna.. osvojila me je svojom mirnoćom, nežnošću, dobrotom. Jedna čista, neiskvarena duša. Ona je kao dijamant u ovoj močvari zvanoj život. Prosto, ona je čudo, takva kakva je u vremenu u kakvom živimo. Neću ništa da pokušam, neću da je preplašim jer znam da sebi neće dopustiti bilo šta sa oženjenim čovekom i ne želim da se brine zbog posla. Eh, da smo se bar ranije sreli.
Vernost je stvar inteligencije, glupi ljudi ne mogu da budu verni.
Nije on ni lep, ni zgodan, ni bogat. On je samo toliko dobar, pažljiv i nežan da ja ne mogu da verujem da takav čovek postoji.
Polako mi kreće privatni posao, koji radim van radnog vremena. Prvi put u deceniji kako nisam na nuli ili u minusu na kraju meseca. Čudno se osećam.
On se uvijek isticao svojom pristojnošću, za razliku od drugih kolega. Bio je debeljuškast, nosio je naočale i ponekad djelovao malo izgubljeno, ali je bio izvanredan radnik i divan kolega. Dok smo zajedno radili na projektu, zbližili smo se i jednoga me je dana pitao bih li htjela otići s njim na tortu i kavu u obližnji kafić. Odbila sam ga i ispričala to kolegicama, a one su odmah prenijele priču dalje. Ubrzo su ga svi počeli zadirkivati, govoreći kako bi oni rado otišli na tortu, što je bilo stvarno ružno i nepotrebno. Još ružnije je što mu se ja nikada nisam ispričala, iako sam znala da bih trebala. Vidjelo se da ga je sve to pogodilo. S vremenom se počeo udaljavati od svih nas. Zbog odličnih poslovnih rezultata premjestili su ga u drugu podružnicu, a on se nije ni oprostio, samo je odjednom prestao dolaziti. Nema društvene mreže, njegov broj mobitela nemam, a na službeni mail na koji sam mu pisala nikada nije odgovorio. Žao mi je i jedino što želim jest da je sada sretan.