Ne podnosim nenajavljene dolaske. To mi je toliko odvratno i nekulturno, nemam reči. To nisu nikakva iznenađenja, nego nekultura.
Čim dijete od 3-4 godine nosi striktno markiranu odjeću i obuću znam da su roditelji iskompleksirani.
U životu mi je bitno samo dobro da se udam, da nađem lika koji ima novca.
Nije mi bitno da li ga volim, da li je zgodan, lep, mlad, star, samo da ima para.
Jako sam lenja i mrzi me da radim i kad se udam bogato, neću morati da radim. To mi je cilj.
Danas kada dođem doma prvo ću se dobro isplakati. Ne znam niti hoću li izdržati do doma. Izuzetno težak dan.
Drug me je "napao" jer odbijam čak i da izađem sa njegovom drugaricom koja mu je rekla da sam joj se mnogo dopao. Razlog? U pitanju je samohrana majka sa detetom od 4 godine. Znam da izgleda kao da sam surov, ali i ja sam bio u dugim i ozbiljnim vezama pa nisam nigde posejao decu. Nemam nikakve grehove i greške iz prošlosti za koje tražim oprost, pa samim tim ne želim da budem u poziciji da bilo kome praštam.
Javna tajna: bolje nam je svima kad muž nije u kući, samo pometnju pravi. I njemu je ljepše a vala i meni, samo da mi ne sjedi natmuren u kući jer zaboga “mora” biti sa ženom i djecom. Ne moraš jarane ništa, samo deri po svom i mene pusti, snaći ću se. I da, znam da je nezdrav takav odnos ali ne da mi se boriti se.