Moj cura se ustala jedno jutro i rekla da od tog momenta prestaje pušiti, nakon 15 godina korištenja cigareta. I više nikada nije zapalila, spomenula cigarete ili činjenicu da je prestala pušiti. I tako sve u životu rješava, bez puno drame i rasprave, donese odluku i ne osvrće se. Iskreno, ja nju puno volim, ali je se i puno bojim. Plaši me njena snaga volje.
Kad odem u Srbiju na odmor svi me pitaju kad ću da se udajem. Imam 30 godina, a udata sam već 3 godine. Nikome nisam rekla, ne postavljam facebook i instagram slike sa partnerom, smatram da nema potrebe za tim, živimo srećno u braku i niko nam se ne meša. Miran život je vredniji od bilo čega. Svadbu nismo pravili niti ćemo, smatramo to uzaludnim trošenjem para. Ulažemo u našu budućnost i budućnost naše dece koju planiramo da imamo.
Imam platu od 1200e već tri godine i za te tri godine nisam ništa uštedela, sve sam potrošila na putovanja, izlaske, događaje, knjige, odeću. Čak ni za vreme korone nisam štedela. Naravno, roditelji to ne odobravaju, ali briga me. Ceo život samo štedim, tokom celog školovanja nosila sam iscepane patike, maštala o putovanjima, o krevetu koji ne bode, morala da štedim od užine da bih gaće kupila... Neka hvala više, trošila sam turbo ovih par godina i ne bi mi bilo žao ni da dobijem otkaz! Sad kad sam se 'izduvala', e sad mogu da štedim, ali u granicama normale.
Otkad imamo decu zezam ga da svi liče na njega, kao mi smeta, a zapravo mi je baš drago. Najstariji sin je preslikan on u dvadesetim. Danas ga gledam i vraćam se u taj period. Kad sve sagledam, prošli smo kroz razne faze, ali ga i dalje volim i ne bih izabrala drugog. Ni za šta ne bih menjala ono naše vreme uveče kad se ispričamo, cerekamo kao tinejdžeri ili samo ćutimo. Ponosna sam na sve što smo postigli i osećam da i on misli isto. Puno mi je srce.
Imam zaista divnog muža i prelepu ćerkicu od 4 meseca.. Srećna sam. Hvala ti Bože.
Otac mog sina me ostavio kad sam bila trudna. Prethodno mi je pokupio sav novac i više se nije javio. Ali karma je čudo, evo sad ja uživam sa sinom na moru a on radi na građevini da plati svoje dugove kockarske.
Nema mi ništa draže nego pred spavanje pospremiti svu kuću, tako da je naredno jutro sve čisto i na svom mjestu. A onda kad ustanemo otvoriti balkonska vrata da udje svjež, jutarnji zrak. Popiti jutarnju kafu u takvom ambijentu za mene nema cijenu.
Za tri dana idem na pregled da vidim da li mogu da budem donator koštne srži nekom čoveku. Molite se da uspem, jer mi je to oduvek bila želja, a znam da će i njemu i njegovoj porodici to mnogo značiti.
Moj momak je totalno neambiciozan i to je počelo mnogo da me nervira. Njegovi roditelji ceo život rade u istoj firmi za istu platu sa srednjom školom, a pored toga imaju neko manje poljoprivredno gazdinstvo pa zbog toga žive malo bolje nego što bi živeli sa svojim platama. To gazdinstvo ima veliki potencijal, više puta sam predlagala da se to proširi, otvori firma, proizvodi plasiraju na tržište, uloži u marketing, da spojimo moje znanje sa fakulteta i zajedno to poguramo. Zarada bi bila najmanje pet puta veća za sve nas. Međutim, njima je to bezveze, zašto bi se cimali, ko će otvarati firmu i voditi računa o tome, veliki je ulog novca... Moj momak ide njihovim stopama, odustao je od fakulteta, isto radi neki osrednji posao posle kojeg prespava celo popodne i nije sposoban ni za šta više od toga. Sve je to počelo da mi se gadi, želim ravnopravnog partnera a ne lenštinu koju ću morati ja da izdržavam.
Divim se ljudima koji su u svakoj situaciji opušteni. Volela bih da i ja imam takvo samopouzdanje umesto što se uspaničim svako malo.