Kada sam se požalila mužu da je sav kućni posao na meni i da on ne učestvuje, rekao mi je da on isto tako može da se žali na mene što ne zarađujem puno kao on. Ja sam fakultetski obrazovana, vredna, ali ne mogu da nađem tako plaćen posao kao on što ima. Povredilo me to baš.
Pozdravljam, pričam i smijem se sa šefom. Niti on mene voli niti ja njega. Ali imamo neki ok poslovan odnos. On zna da mu ja trebam zbog iskustva i zbog toga što ne dobiva pitanja kasnije kada ja preuzmem projekat jer sve završavam ali me ne voli jer sam nepristupačan i ne želim da me opterećava da radim prekovremeno. Ja njega ne volim jer očekuje da poklanjam firmi besplatno sate i zato što pokušava opteretiti svakoga preko granice a najviše me boli što to najviše radi onima koji su najmirniji i najmanje se bune. Ne volimo se ali se respektujemo. Dokle, vidjeti ćemo.
Imam 29 godina i mama mi svaki dan govori nađi sebi djevojku oženi se vidi te kakav si lijep itd...(tipično one stvari što vam mame govore znate već) ali ja njoj ne mogu da objasnim kakve su današnje djevojke, džaba meni kad bi ja našao djevojku ona bi se dopisivala sigurno sa njih 10 ili patila za bivšim ili možda bila sa mnom da bivšeg napravi ljubomornim, a meni to ne treba. Možete mi reći da sam zahtjevan, da pričam gluposti ali boli me briga, ja želim da imam vezu i brak punu ljubavi podržavanja itd... baš kakvu moji roditelji imaju. Drago mi je baš zbog njih i što sam njihov sin.
Čvrsto verujem kad prestanemo da budemo narciozna sebična gamad i prestanemo da parkiravamo automobil preko 2 parkinga tek onda će nam biti bolje u ovoj državi.
Smatram da koliko god čovjek bio ljut na nekoga ili na nešto, to mu nije opravdanje za nadrkano ponašanje prema drugima. Te jedne večeri, moj dečko se čuo sa svojim bratom na kameri ali prije nego što su počeli da razgovaraju, dečko je okrenuo mobitel prema meni da bih mogla pozdraviti tog njegovog brata. Ja sam mu se lijepo srdačno javila i pozdravila ga, a on na to nije ni riječ rekao, samo je blijedo gledao "kroz mene". Točno mi je bilo neugodno al nisam ništa htjela reći. Uopće me nije ni zanimalo o čemu pričaju, sve čega se sjećam je to da je taj brat stalno psovao Boga govoreći: "Ja kad puknem-puknem". Uglavnom, kad su završilii razgovor, ja sam dečku rekla; Pa koji je njemu vrag? A on da "neka mu ne zamjeram, da je bio mnogo ljut na nešto pa da mi se kao zato nije htio javiti" A ja se u sebi mislim, Pa majku mu da si ljut ne znam koliko, zar je toliko bilo teško reći HEJ, pa makar preko volje nego da onako šuti ko zaliven...
Priča se uvijek o braći i sestrama, a niko da kaže koliko je teško biti bez njih. Jedinica sam, moji roditelji stare, imaju samo mene a vrijeme sve brže i brže prolazi. I što sam ja starija sve više patim za tim što nemam ni brata ni sestru sa kojim podijeliti muke koje bi samo oni mogli razumjeti.
Dečko je zatražio da smršam ali samo u predelu stomaka i butina, ali tako da ostanu isti i grudi i zadnjica. Sad se ja pitam kako to da postignem i postoji li neka tehnika.
Svoju pokojnu babu sam sanjala tri puta. Prvi put, skoro godinu dana nakon njene smrti, kad sam doživela da mi sipaju drogu u piće. Drugi put tokom jednog izuzetno teškog i stresnog perioda na poslu. Od tada je prošlo sigurno dve godine. A treći put? Noćas. Posle stresova od kojih se osećam kao prebijeno. Hvala ti, baba, što me i odozgo čuvaš.
Najbolji marketing je smislio moj dečko koji sa lažnih profila daje oglase za usluge za apsurdno velikim cijenama i onda ga ljudi u komentarima napadaju i pljuju i onda se javi sa pravog u komentarima i kaže da on to radi za manje para te dobije par upita. Isto vrijedi i obrnuto ostavi upit za uslugu i napišeda ima ponudu s nekom ogromnom cifrom. Naši ljudi vole se svađat i ponižavat i treba to znat unovčit.
Moja mama me trača sestrama i ocu, a predamnom sve fina. Sad se čudi što sam ju isključila iz svojeg života. Samo službeno čestitam blagdane i rođendane.