Čovjek se srušio i ja sam izvršavao reanimaciju. Vidio sam trenutak kada mu je život napustio tijelo.
Sve više ljudi stavlja u životopise da pored engleskog pričaju talijanski i njemački. Mislim da je to laž. Čast izuzecima koji doista pričaju, ali većina laže. Budući da ne živimo na tim govornim područjima, teško je održavati svježinu jezika u glavi, engleski još koliko toliko možemo jer imamo youtube, serije, filmove itd. No, kad vidim "samoprocjenjenog-životopis poliglota" odmah ga manje ozbiljno shvaćam. Čemu to?
Visok sam 179 cm i bio bih ponosan da šetam s rukom u ruci s djevojkom koja je viša od mene. Nek nosi patike ili štikle u izlasku, kako god želi. Al' ne, i one od 169 misle da sam nizak i onda mi svi govore da smanjim kriterije. Brate, neću djevojku nižu od mene 30 cm.
Upoznao sam je na nekoj svadbi, došla je sa dve sestre, bili smo za istim stolom, ja sam po prirodi veseo i druželjubiv tako da sam celu noć igrao sa te dve sestre, i pili smo naravno, ali u tom stanju nisam primećivao nju, posle svadbe me je zapratila na instagramu, i naravno tad sam shvatio da je ona devojka po mom ukusu sa prelepim očima i prelepim osmehom, naravno javio sam se, ali ona je odgovarala hladno, jer verovatno misli da sam muvao njene sestre, ne znam kako da promenim tu situaciju i da mogu da vratim vreme na taj dan da sam joj prišao i da me upozna zapravo kakav sam, i sve bih dao za to da odemo bar jednom na kafu😊
Moja svekrva koja ima blizu 60 godina ima potrebu da mi priča o svojim intimnim momentima sa svekrom... Jednom sam joj čak stavila do znanja da mi je neprijatno i da ne bih da razgovaram o tome, ali svejedno sam saznala za neke njihove situacije iz mladosti, koliko često su imali sex, kako je sad između njih, kad je posljednji put bilo i sl stvari. Grozim se.
Kako se izboriti sa anksioznošću? Imam 25 godina, kad god imam neki važniji događaj ne mogu da funkcionišem, samo o tome razmišljam. Sad sam počela da radim ali me anksioznost ubi, svaki dan idem sa nekim strahom na posao, da li ću uspijeti da savladam sve to. Vidim kako drugim kolegama koji su počeli kao i ja to ide i onda se pitam jesam li ja glupa. Iskreno baš kroz težak period prolazim a posao mi treba. Odlazak psihologu mi trenutno nije opcija.
Je li normalno da dečko i njegova mama svako jutro šalju poruke za dobro jutro i govore si da se vole??? Ili sam samo ja luda.
U srednjoj sam prodavao marihuanu i jednom sam se jako zadužio kad sam uzeo na ler (to znači da npr. uzmem 20 grama za dž, rasprodam pa posle treba da dam deo para onome od koga sam kupio). Potrošio sam sve pare koje sam zaradio i lik koji mi je prodao i čekao me za pare, mi je pretio nožem. Žalio sam se nekim drugaricama da sam se uvalio u problem i nedelju dana kasnije jedna drugarica mi donela pare. Nisam hteo da uzmem i terala me je. Pitao sam je odakle joj uopšte tolike pare, kaže "šta te briga, ajde uzmi to". Nije mi nikad ni rekla, prestali smo i da se družimo posle srednje, danas sam saznao od jedne naše drugarice koja se jedno vreme bavila prostitucijom, da je ona tada preko nje došla do nekih likova i prostituisala se da bi uzela te pare i meni spasila glavu. Jako sam plakao kad sam to saznao jer ona jedina iz te ekipe inače nije pravila nikakva s*anja i siguran sam da joj je to bilo traumatično. Kajem se za sve sto sam radio i što su dobri ljudi patili zbog mene.
Zar ženama nije ni malo ljigavo kad muškarci oko njih glume drugare, kao nisam ja neki koji hoće nešto s tobom, al eto samo ću te onako ponekad dotaknut, pokušavat na sve načine da privučem pažnju, da se ponekad kao ono drugarski zagrlimo... Hahaha al nemoš reć da ti to ne primjećuješ i da ne shvataš na taj način, a meni neugodno gledat. Nikad nisam mogao biti takav tip iako kod žena to prolazi, iskreno nemam to u sebi ali ako bih iskopirao da mi stvarno nije neprijatno, ne znam kako bih sam sebe pogledao u ogledalo, ili ne daj Bože da me neko snimi dok se tako ponašam i da to moram gledat. Uvijek djevojci direktno kažem namjere, 80%-90% neće proći. OK. Ali mene više iznervira reakcija jednog takvog ljigavca koji oblijeće oko nje, brate na kilometar vidiš koliko slini, i onda je on laf kao smiješan sam im ja.
Da li je jasno ovim osobama što me guraju u odnose bez emocija da je meni u ovom slučaju najteže jer ne mogu da nađem iskrenu ljubav?! Radite šta želite u životu a mene pustite da radim šta želim. Nikoga ništa niti diram niti pitam a svi me savetuju kako i šta da radim. Ne mogu više da slušam. Ne mogu da se udam samo zato što je neko dobar čovek ili bogat čoveķ...NE MOGU. Ne mogu da imam dete sa bilo kim samo zato što tako treba. Svaka čast ženama koje mogu da legnu u krevet sa osobom koja ih ne zanima i da spavaju. I meni bi bilo lakše da mogu. Jednom su me gurnuli u vezu sa momkom koji je ' dobar' i nikad više. Gadila sam se sama sebi. Niste niko da nekome solite pamet. Pustite da se ja sama bavim svojim životom. Ako je sudbina da budem sama moja je. Ne morate da mi nabijate na nos da sam uobražena jer ne želim da se udam za prvih koji naiđe. Danas se sve devojke koje traže nešto iskreno prave budalama i ubeđuju da su lude. Dokle više?! Vi ste napravili svoje izbore. Postujte tuđe.