Nervira me kada se današnje cure hvale da ne znaju kuhati, da neće ni da nauče, da im je to gubljenje vremena. Ako neće kuhati svom suprugu, ko će kuhati djetetu? Sve ispade što je nekada bilo sramota sada je hvala.
Let Beograd - Pariz. U avionu ja sa verenikom i moj bivši sa svojom ženom sa kojom je bio u vezi kad i sa mnom. Ona je sve znala i ćutala za razliku od mene koja sam napravila haos. Meni nije bilo uopšte neprijatno. Ona je glavu spustila do poda. Žalim je...
Ja sam mislila biti normalan, racionalan i srećan je nešto što se podrazumeva, dok nisam upoznala zaovu svoju. Zbunjena, nesrećna, nezadovoljna. A sve ima. Ima živu i zdravu majku (meni je mama umrla kad sam imala 12), ima brata koji joj je plaćao sve moguće hirove, od frizera do putovanja i kurseva (ja sam za sve to morala da radim i zaradim), radi posao od kuće, ne čisti sebi, ne kuva, ne pere veš sve mama.
I opet nesrećna! Zaključa se u sobu i samo plače, histeriše, lomi stavri po kući.
Mlađu sestru (23) je ostavio dečko jer je nevina. Ja nikada dečka ne bih ostavila da je nevin.
Ja sam specijalizantkinja, on je student. Razlika 6 godina. On je toliko pametan, vredan, odgovoran, zanimljiv, drag, neko koga je lako voleti. Sa njim volim da pričam, sa njim volim da šetam, da provodim vreme, jednoatavno smo dosta slični i lako smo se zbližili. S druge strane, kao i uvek u zdravstvu, specijalista kolega i ja smo u tajnoj kombinaciji, hemija među nama neverovatna, ali emocije prema njemu, jednostavno nisam dozvolila. Pa ipak, obojica primećuju da mi se onaj drugi udvara i među njima se sada razvio rivalitet koji je primetan i drugima. E sad, ja sa studentom svakako ne mogu biti u vezi, jbg. Srbija, a sa kolegom neverovatnu hemiju, s jednim bih da pričam, sa drugim bih samo s*x. Eto nisam normalna, morala sam da kažem negde.
Stavio sam ispred žene kartu svijeta i rekao biraj destinaciju gdje želiš da idemo, izabrala je Neum🙄
Počela sam raditi u kolektivu sa 25 žena. Ljudi moji, da li je moguće da su žene ovolike zmije?
Bila sam u vezi 4 godine, zaručili se i planirali vjenčanje. Međutim bili smo jako mladi i prekinula sam zaruke, bilo je dosta grešaka sa njegove strane ali i sa moje, ali svoje nisam vidjela. Sada sam u braku sa drugim čovjekom, volim ga i imamo ćerkicu od godinu dana ali svaki put kada vidim bivšeg zaručnika postaje mi sve teže, razmišljam šta bi bilo da smo ostali skupa, fali mi.
Imam koleginicu koja stalno posti, stalno potencira kako ona svima pomaže, nikome ne želi zlo, svi su loši prema njoj, uvek je ona žrtva. Možda bih i poverovala u te njene priče da je ne znam još od studentskih dana. Još tada je bila prevrtljiva, gledala samo sebe, kada je prof. uhvatio da vara na ispitu htela je da podnese tužbu protiv njega, nije davala svoje skripte a uzimala od drugih i još mnogo toga. Nije se mnogo promenila ni na poslu. Svakoga ogovara iza leđa, podmeće nogu ali ume da izmanipuliše ljude pa nekako uvek ona ispada žrtva. I ja sam onda loša što ne padam na njene manipulacije. Nisi dobra osoba i ne verujem da si se promenila ako si još tada na faxu mnogo puta pokušavala da me sabotiraš a na poslu da mi smestiš otkaz.
Raskinuli smo prije 5 godina i od tada ga nisam gledala, ne znam ima li koga, je li se oženio i sl, iako živimo u istom gradu. Nadala sam se da me sve prošlo, sve dok ga nisam sinoć sanjala po prvi put do sad i u snu me grlio najjače, pokušavao nešto da kaže. Posle ovoga se samo bojim da ga negdje ne sretnem, a pitam se što mi je došao u san, na šta mi isti ukazuje. Ne mogu sebi doći, samo razmišljam o tome.