Muškarci koji mi kažu da mi ne treba perilica suđa i robotski usisavač nisu mi zanimljivi. Prati suđe i usisavati treba svaki dan. Zašto bih se patila kad ne moram. Što je najbolje oni sebi redovito kupe motorku (koja treba par dana godišnje) i slične pomoćne uređaje koji većinu godine skupljaju prašinu. Cure bježite od takvih - samo ćete se naplatiti s njima.
Živim na zapadu i ovde je normalno da se ljudi koji započinju ozbiljne veze testiraju na polne bolesti (oba partnera), apsolutno se podrazumeva. Normalizujmo to i na balkanu, zdravlje i život nema cenu.
Pre skoro 2 godine sam izgubila baku, posle toga mamu... A sad i tatu... Za nepune 2 godine su otišli svi moji oslonci i podrška...osećam se kao da sam ostala sama na svetu, iako imam brata koji ima svoju porodicu...
U vezi sam mesec dana, muškarac mi se dopada, hemija je BILA prisutna ali razlog raskida će biti najgluplji mogući-nehigijena. Okupao se i obukao čiste stvari samo kada je znao da ćemo prvi put imati seks, svaki sledeći put dolazi neokupan i u stvarima koje nosi drugi-5. dan. Stavi neki najjadniji dezodorans, za parfem ne zna ali zna lepo i skupo da se obuče, dakle nemojte da je do para, depresije i sl. Lik prosto ne zna da treba da ide čist a posebno da bude takav sa ženom ili ga je briga, ne znam šta je gore.
Kada se okupam, namirišem i sredim zbog njega (mada radim to oduvek i zbog sebe) osećam se kao jadnica dok me guši smrad njegove glave, prepona i nogu. Probala sam da mu nagovestim da može da se istušira pre ili posle seksa (i uvek kad ima priliku), suptilno spominjem koliko volim kada sam čista i mirišljava ali ništa, on se plaši pranja a ja da učim čoveka od 35 godina tome, ne pada mi na pamet. Niti je moguće, još ću ja ispasti grbava.
Nakon 6 godina braka, samu sebe lupam u čelo i pitam se dal sam normalna što sam se udala. Svjesna da živim s narcisom, kojem su svi bitni, a djeca i ja smo najgori i ne zaslužujemo ništa.
Uvek su mi deblji i ružniji ljudi od mene govorili kako sam se ugojila. Nikada to nisam čula od zgodne i lepe osobe…
Život mi je postao mnogo lakši kad sam shvatio da ne moram biti najbolji u svemu niti znati sve.
Sad shvatam zašto kažu da je najlepše kad ideš u osnovnu školu. Nema ništa lepše nego kad dođeš iz škole i nemaš mnogo obaveza, imaš slobodnog vremena koliko hoćeš.
Porodila sam se pre 8 meseci. Pre nekoliko nedelja smo se suprug i ja malo zaneli, sutra dan popijem pilulu za dan posle i mislili smo da je s tim gotovo. Juče odradim test jer mi kasni i imam šta da vidim... Šok! Ali i u svom tom šoku ni u jednom trenutku nije bilo razmišljanja o bilo čemu drugom osim o porođaju. Bilo je planirano, samo ne ovoliko ubrzo. A iako nije bilo planirano sad, bilo je željeno. Biće to jedno pravo malo, naopako čudo kad nas je ovako iznenadilo.