Koliko roditelja svojim ponašanjem upropasti život deci! Kasno je reći posle izvini, ali većina to ne kaže iz ponosa, nego te još krivi! Ako se tvoje dete bori za svoju sreću protiv tebe, otpiši sebe kao roditelja, to si samo biološki.
Dok sam bila mlađa, mnogo sam se brzo ljutila da bukvalno eksplodiram. Onda sam nakon porođaja prolazila kroz teške situacije i naučila sam vremenom da prihvatim ljude kakve jesu, mirnija sam i umem dobro da ignorišem ono što mi smeta. Čini mi se da imam i više empatije i razumevanje za sve ljude pa čak i kad niko nema, ja se sažalim i razumem.
Najgluplji ljudi su mi, bez pogovora, oni koji kažu “A zašto je nečija prošlost bitna? Bitno je kakav/a je prema tebi”… Ma naravno da je nebitno ako je dečko mlatio bivše prije tebe, ili ako je devojka spavala sa 4-ot udarnom divizijom. Tebe sigurno neće biti/varati je li tako?? Koja logika!
Bivša je bila toliko lenja, da je i u krevetu bila očajna, nisam je želeo varati, ali vremenom se ništa nije menjalo.
Ostavio sam je.
Dokaz da smo generacija apsurda mi je to što se za otkrivanje spola bebe rade svakakve ceremonije, a za možda 20 godina to isto dijete će htjeti biti suprotno ili čak "ono".
Trener mi je rekao da je gotova izgradnja i da sam manje više postigla željeni cilj. Pre godinu 8 meseci sam mu pokazala sliku poznate glumice koja ima savršeno telo i on je rekao da će mi pomoći. Razočarana sam i mislila sam da ću izgledati baš tako sa stalnim treninzima i dijetom, ali on kaže da je ovo maksimum, da je ostalo do građe i da ne mogu više ni makac da mrdnem. Osećam se prevareno iako ne izgledam loše, ali ulagala sam vreme i novac radi drugog rezultata. Još kaže da je od početka znao da neću nikada imati takvo telo, ali je mislio da ću biti prezadovoljna sadašnjim rezultatima, pa mi ništa nije rekao(???) Moram da nađem drugog trenera sad...
Bivša nije bila baš materijal za ženu, nije bila ,,wife materijal”
Zato je bila dobar wi-fi materijal, svako ko je hteo mogao je da se poveže na njenu mrežu. 🤣🤣🤣
Uopće se ne radujem tuđem uspijehu i sreći, zavidna sam i ljubomorna jer meni ništa ne ide.
Upravo sam dala otkaz i to poslodavcu koji se dosta iživljavao. A opet, osećam neku krivicu, žalost.. prosto neprijatno je.
Bili smo na rođendanu kod prijatelja, u društvu njegovih kolega i njihovih supruga. Sve opušteno dok nije pala čašica više, pa supruga mog prijatelja pokrene temu: "Zašto ti nemaš nekoga?" Kažem lagano – ne treba mi niko, svako ima svoj put.
Onda dodam da, kad mi zatreba bliskost, platim i vozam se. Njen izraz lica: "Fuj", uz podršku ostalih dama. Kao da sam rekao nešto strašno.
Ali istina je – nikad nisam bio zaljubljen, nikad voljen na taj način. I nemam problem s tim. Ljudi teško prihvate drugačiji izbor, pogotovo kad vide da ti ne fali ono što oni smatraju "normalnim".