U vezi smo skoro godinu dana. Ona ima društvene mreže, a ja nemam. Klasični je zavisnik od storija, slika i gluposti. Mene to ne zanima i nisam neki bolesnik, ali da li je vama normalno da za ovaj period nije okačila ni jednu našu sliku niti story? Okej, sad ćete reći da želi privatnost. Ali kada sa drugaricama ode negdje izbace milion storija i slika zajedno, a kada je sa mnom slika samo sebe. To sam joj onako suptilno prigovorio i njen je odgovor bio da kao želi privatnost i kao ne mora svako da zna, ali meni se čini da je ta privatnost aktuelna samo kad sam ja u pitanju. Po meni, čim neko želi odati utisak slobodne osobe na društvenim mrežama, to je znak da traži bolju priliku i da joj prijaju muvanja i znakovi pažnje koje joj svakodnevno šalju razni likovi, a koje ona navodno sve kulira.
Kunem se da ću, čim dobijem vizu i počnem da radim, svakog meseca barem 200e slati deci kojima je potrebna novčana pomoć za lečenje. Moje dete je pobedilo bitku i želim svoj deci da pomognem!!!
Ako nađem još jednu farmaceutkinju, proglasiće me pacijentom. Poslednjih 6 devojaka su nosile beli mantil 😂😂😂
Na moru primetim jednu mladu mamu. Počnemo da razmenjujemo poglede i ona u jednom momentu dok se mali igrao u plićaku isplezi mi se i pokaže mi si*u. Ja uzmem i priđem joj da se upoznamo i ona me naduva pred klincem najstrašnije. Uveče, ne znam ni kako me je našla, stiže mi poruka na fb da dođem kod nje posle 12 i pošalje mi lokaciju. Ne kontam ništa žene..
Voleo bih da mi je ulica puna ljudi kao nekada, da svako u svom dvorištu nešto radi, da se čuje dovikivanje, šala, smeh, da prolaze kola i šetaju ljudi. Većina je pomrla ili se odselila, ostalo par ljudi samo, kuće oko mene prazne, tišina, samo se čuju laveži pasa, a ulicom niko da prođe da sretneš i pozdraviš nekog. Baš se osećam usamljeno.
Ne znam zašto očaj toliko odbija djevojke. Evo ja sam odlučila da dam šansu jednom očajnom koji nikad prije mene nije ni poljubio djevojku a ima skoro 30 godina. Tačnije to mi je drug, kojeg znam dosta vremena, a koji mi je tek kasnije priznao da se nikad nije poljubio sa djevojkom, a gledala sam ga da prilazi, da se udvara i trudi, mada iskreno sam to i pretpostavljala s obzirom da ga nikad nisam vidjela sa djevojkom, pa sam ga bockala za to sa vremena na vijeme. Pristojan je, ima posao, fakultet, radi na sebi, pored posla uči, usavršava se, trenira, provod po noćnim klubovima ga više ne interesuje, prestao da pije, u suštini sve što tražim od momka. Jedino mu to iskustvo nedostaje i visina pošto je visok 165 cm, što mi je smetalo prije ali više ne. Samo ću da kažem da je bolji prema meni nego što su svi moji bivši zajedno. Zaljubila sam se.
Toliko volim svog dečka ali sam ponekad namerno hladna i bezobrazna prema njemu da se ne bi opustio previše.
Nacrtao sam brkove i otišao na posao. Koleginice sa nacrtanim obrvama su mi rekle da nisam normalan.
Delimično su mi otišle godine u gluvarenju i problemima, još uvek možda nije toliko kasno, ali sve bi bilo drugačije da je neko hteo da me zaposli i pruži priliku da radim i stičem nova znanja i veštine. Obišao sam ceo grad, sve moguće firme, čak sam bio i u susednim gradovima da tražim zaposlenje i ništa. Svi govore da će zvati i na tome se završavalo, a ja bio uporan i odlazio na svakih nekoliko dana da se raspitujem, ali džabe, nema ko da me pogura. Imam završenu Visoku školu, ali tražio sam bilo sta bezuspešno. Ostao sam bez volje i motivacije zbog svega toga, jer mi je svega preko glave. Ne znam kako da nešto promenim, odakle da počnem i aktiviram se ponovo. Sedim kod kuće i samo razmišljam o tome.
Tokom puberteta bila sam dosta mršava, iako sam dosta jela nisam mogla da se ugojim, ali zdravstveno je sve bilo u redu. Jednostavno takav mi je bio metabolizam tada, genetika i meni to nije smetalo ali su me ljudi stalno nazivali anoreksičnom, ispitivali me da li jedem, a ja sam mogla da pojedem za troje. Nakon te faze naglo sam se ugojila iako sam čak i manje jela, pa su mi onda pričali da sam debela, da treba da smršam, a zdravstveno sam i dalje bila u redu. I nije mi smetao ni višak kg, ali ljudima oko mene jeste. Sada sam pred porođajem, jesam se ugojila u tim dozvoljenim granicama, ali sam sada predebela, krmača. Ne znam zašto nebitne osobe tangira moja kilaža ako se ja osećam dobro u svojoj koži i ne kukam zbog kilaže? I kada im na prozivke uzvratim na isti način onda sam bezobrazna i drska. Nisam, samo gledaj svoj izgled, pusti mene ako je meni tako dobro.