Danas smo se žestoko posvađali brat i ja. Konjina ima 33 godine i ovo mu je treći otkaz od kako je počeo da radi. Da ne bi propali, muž i ja ga pomažemo ali ne mogu više bre! Ceo život nekako smotunjav, klati se dok hoda, radi - ok, nisi za sport, fizikaliju. Ali bre to ne ume da sroči lepo rečenicu, svi ga zajebavaju na poslu, prijatelji iskorišćavaju jer ne ume da kaže "ne". Živi kod roditelja i oni ne mogu da izađu s njim na kraj. Nije ni posebno pametan iskreno. Ne znam kako neko može dopustiti sebi da bude tako beskoristan?
Bilo mi je drago kad sam u gradu videla koliko je propao moj bivši momak. Nisam ga isprva ni prepoznala. Mesecima me je varao, zavlačio, lagao. To je sve podržavala njegova najuža porodica. Sad sa 35 izgleda bar 10 godina starije i neka.
Od svih dobrostojećih porodica koje znam, retko koja je nesrećna. Od svih siromašnih porodica koje znam, sve su nesrećne, očajne i žive pod tenzijom. Tu se završava svaka diskusija. Naravno, i oni koji imaju para mogu da dobiju rak, da poginu u saobraćajci, da izgube nekog koga vole... Ali to su slučajevi u promilima. Glavni problem i izvor nesreće za savremenog čoveka jeste nedostatak novca, svidelo se to vama ili ne. Svako ko kaže suprotno koristi se izgovorima i floskulama.
Ali kad muškarac neeeema petlju da se jaaavi, eej samo da se jaaavii i uradi par ključnih koraka muški, hrabro i odlučno, nego to očekuje od žene, pa ima li šta jadnije od toga.
Ne znam ko je izmislio onu laž ,,dobro se dobrim vraća". Kao malu su me učili da treba da budem poštena, odana, dobra... I znate kad mi se to isplatilo? Nikad. Uvek su me sažaljevali, jer su mislili da sam glupa, zato što sam bila stidljiva i povučena kao dete, a daleko je to od istine. Znam vrlo dobro pola stvari o kojima oni nemaju pojma. Sad kad sam starija i svesna toga, postala sam jezivo drska i bezobrazna, ali gle čuda sad ne smeju ni reč da mi kažu... Iskreno gadim se sama sebi ovakva, znam da ovo u dubini duše nisam ja, ali u ovom odvratnom vremenu je to jedini izbor.
Moji roditelji me nisu podržali kada sam započinjala vezu sa sadašnjim mužem. On je tada imao 30 godina i ništa iza sebe, a danas, 10 godina kasnije, ima uspešnu firmu od koje lagodno živimo. Sada im je zet odličan, nemaju zamerku. Često ga zovu na ručkove, a tada nisu hteli da ga vide očima. Vidim prava lica svojih roditelja i ni malo mi se ne sviđaju.
Htela sam sa jednim dečkom da odem na dejt, da se upoznamo normalno, da sednemo na kafu negde, popričamo... Ali on to nije hteo... I ja sam ga pustila.. Nisam navaljivala, nisam mu više pisala, nisam ga jurila... Posle dva meseca eto njega opet javlja se.... Nisam mu odgovorila na poruku. Mislim se, ajde ti druže neku drugu zezaj, kad jednom nećeš a bilo ti je ponuđeno, gotovo je, vrata su se zatvorila.
Imao sam sex u avionu sa stjuardesom, jednom kad sam prevario curu u avionu sa tom stjuardesom.
Čehinja, bila je prelepa i pervezna. 😈
Radim u apoteci, dečko koji mi se sviđa je danas došao i kupio kondome😭
Ne podnosim nenajavljene dolaske. To mi je toliko odvratno i nekulturno, nemam reči. To nisu nikakva iznenađenja, nego nekultura.