Po savetu nekog ovde smo muž i ja probali mentalni i fizički reset i sad nam je to rutina na svakih 3 meseca. Ostavimo decu i odvezemo se u spa sa teretanom. Nakon kafice se 3 do 4 sata uništavamo od treninga. Ja nisam uspela nikad preko 3 sata, on jeste, dok ne pokrenemo svaki mišić u telu. Posle toga idemo u saunu, pa na plivanje i masažu u paru. Posle najčešće odvalimo spavanje, pa kasnije izađemo u šetnju i da večeramo i opet dugo spavanje. Ujutru sve lagano i još malo opuštanja i idemo kući. Svakome bih preporučila ako je u mogućnosti da proba. Vratim se kao druga osoba.
Nemam šta da tražim u društvu osoba koje veruju u astrologiju i horoskop. Svakoga ko me je davio sa tim boleštinama sam odj*bala. Dosta je bre više. Smarate, baš ste dosadni. Kakve li su oni gluposti meni lupetali, bolje da ne znate. U životu me to nije zanimalo, niti bi, a ovi napali i tako zaluđeni mi zajašili na vrat. Kad god izađemo, oni meni o tim budalaštinama, podznacima, karmi, brojevima. Mrš. To bi isto bilo kad bi ja nekoga namerno davila nekim pričama, iako mi je ta osoba naglasila da joj to smeta.
Muškarci muževne žene, koje su ambiciozne previše, koje se žele takmičiti sa vama u svemu.
Ko više zarađuje, ko se manje žrtvuje, što se tiče svega generalno takmičarski tip, nije za brak.
Imao sam slučaj sa jednom devojkom nešto slično, svaki moj uspeh ju je boleo, svaka moja sreća joj je smetala.
Jednostavno nije mogla da podnese, da bolje izgledam od nje, to joj je ukazivala i njena najbliža rodbina na tu razliku u izgledu i to ju je bolelo jako.
Zato što je njoj jedini adut izgled i zaljubila se u mene koji sam mnogo atraktivniji od nje.
Kad kažem atraktivniji mislim na 190cm visine, ateltski tip građe, crn, markatan i ostalo…
Jednostavno to je bilo previše za nju i pukla je.
Mislila je da će mi naređivati, da ću joj biti sluga.
Malo se zeznula.
Brak nije takmičenje, niti posluga.
Brak je saradnja i ljubav, komrpomis, vernost, odanost, lojasnost, nesuglasice da, koje se rešavaju, a ne guraju pod tepih.
Tako da pamet u glavu.
Imam 23 godine, imam curu koja je starija 7 godina i ima ćerkicu. Od kad smo se upoznali veza nam je malo kontroverzna jer moja cura radi i misli samo što ona želi i čak mislim da je zbog toga samohrana majka s 30 godina. Kaže mi da me voli ali planira se seliti u drugi grad zbog posla. Prije par dana smo se posvađali i ona je rekla da želi da prekinemo no evo danas smo bili opet okej. Stalno se dešava da ima promjene raspoloženja. Ja sam puno vezan za nju i stalno idem do nje da ona bude okej i zapuštam sve ostale stvari, ali kada si s nekim duži period po cijeli dan jednostavno se navikneš. Uvijek govori kako nije sretna tamo nije sretna zbog ovog onog. Samo vidi iz svoje perspektive i ne želi poslušati ničiji savjet. Ja pravim isto greške ali svaka moja greška je nastala zbog njenog nepoštovanja i promjena mišljenja. Mislim da sam predobar za nju, a da ona ne planira ništa ozbiljno s mnom. Pozz
U braku sam 7 godina, muž stalno dodaje žene, porno glumice, žene iz naše okoline ili bilo koje žene samo da nekoga doda. Mislim da će to biti razlog ako se ikada rastanemo, ni malo poštovanja o kojem stalno priča.
Najviše mrzim kod sebe to što nisam siguran u sebe i što stalno sumnjam u sebe. Koliko god da imam godina nikako da prevaziđem taj osećaj. To je sve zbog toga što su mi kao detetu govorili "ma šta ti znaš, ne lupaj, još si ti zelen, ja sam stariji itd." Ubiju vas u pojam u samnom startu i jako i skoro nemoguće je iščupati se iz tog osećaja. Uvek mislim da je drugi bolji da zna bolje. Još ako su vas kao dete nekad kaznili za to što ste pogrešili i govorili kako da su oni to uradili do toga ne bi došlo e tu je još veća zamka. Roditelji budući pazite s decom kako postupate, danas sutra će morati da se oslone sami na sebe.
Ova godina mi je već previše. Počela je loše, saznam za rak, pa izugbim posao, gubitak porodice, da ne nabrajam ostalo. Na svojoj koži sam osetio da od goreg ima gore. Samo da se do kraja godine još nešto ne desi. Ne znam više gde naći volju da nastavim dalje. Gde crpite snagu?
Treba donijeti zakon da ukoliko ne pričate sa rodbinom iz više razloga, ta rodbina nema pravo da naslijedi ništa vaše. Ovako, čovjek umre, ostavi stan kome on želi, a ta rodbina tuži i hoće stan iako nisu ni pričali sa tom osobom. Lopovluk!
Kad sam bila mala i prvi put od tate čula riječ "išijas", mislila sam da je to vrsta psa. Pa sam tatu pitala hoće li mi dovesti išijasa da se igramo a on se počeo smijati i rekao "hoću, sine". 🤣 Par dana nakon toga mi je donio štene.😉😏
Ne znam kako da objasnim roditeljima da se hronična usamljenost mlađih generacija neće rešiti sedenjem u kancelariji. Da kolege nisu prijatelji, već u najboljem slučaju poznanici koji neće spletkariti protiv tebe iz čiste dosade i zlobe, a da je upoznavanje partnera van interneta skoro nemoguća misija. Ne koristim mreže za upoznavanje, lično ne vidim sebe u tome, ali nemojte mi pričati priče o kursevima i sličnim glupostima. Idem na kurseve jezika od detinjstva. Način na koji smo komunicirali kao tinejdžeri i sada je nebo i zemlja. Na koji god kurs, čega god da sam otišla, ti ljudi samo hoće da odrade to što imaju i odu kući. Niko ni sa kim zapravo ne komunicira. Ako je neko društvo kojim slučajem i opstalo, priča se svodi na zajedničkom gledanju u mobilne. Naravno, čast retkim izuzecima.