Kako neki trenuci ostanu u sjećanju. Kad sam imala 15ak godina, ja i drugarice se vraćamo iz škole, hladno, tmurno vrijeme, pričamo i ja ugledah jednu stariju plavu gospođu, otprilike 70ih godina ali jako njegovanu. Dotjerana, kosa do ramena, bijeli kaput i cipele, baš dama, jednostavno je zračila ta njena pojava da nisam nikog drugog primjetila osim nje. I kad je prošla pored nas pomislih "kako lijepa žena.". I evo ne znam što sam se sad sjetila baš tog momenta, imam 45 godina a kao da sam je juče vidjela.
Ako niste doživjeli traume kao djeca, ako se niste brinuli o bolesnim članovima porodice, ako niste sahranili majku ili oca, brata, sestru, ako se čitav život borite a nije bolje, naravno da ćete reći "budite pozitivni, biće bolje", bla, bla. Shvatite da su neki ljudi rođeni da preživljavaju a ne da žive.
Boli me što će prema nekoj biti baš onakav kakav meni nije bio...
Stvarno ne razumem ljude koji prouzrokuju te ,,fabrikovane haose“ u vezi, samo da bi testirali partnera hoće li ostati.
Time rizikujete da izgubite osobu kojoj je stvarno stalo do vas, zašto rizikovati?
Zar ste toliko nesigurni?
Nije smela da zadrži dete. Rekla mi je mora na abortus. Ja nisam mogao da utičem na nju. Sve mi je bilo čudno zato što je to želela i stalno pričala o detetu. Uradila je to i posle tri dana na nekom događaju se veseli i igra kao da ništa nije bilo. I tada mi je bilo jasno, a tek sada posle svega, da to dete nije ni bilo moje. Morala je to uraditi jer nije bila sigurna čije je. Svaka joj čast i neka joj Bog oprosti.
Kada napokon naučiš šta ti lepo stoji od šminke, garderobe, kada možeš sebi sve da priuštiš, dovezeš se odvezeš kolima, ne štekaš na izlasku, e tada više nemaš sa kim da izađeš.
Eh tugo…
Kada je neko odličan student sve desetke i tu i tamo neka devetka, iza toga se krije nešto negativno. Petoro takvih znam i stvarno iza toga ima nešto loše, pokazali su se kao ljudi 0 i veoma loši.
U ranim sam 20im i imam 10 ispita do završetka fakulteta koji važi za jako težak u našoj zemlji. Živim sa roditeljima, oboje su teško bolesni ali funkcionišu. Brat se oženio i ima dva sina od 2 i godinu dana. Snaja ne radi, ne kuva, ne čisti, ne vodi računa o deci, njihovoj higijeni i potrebama, stalo joj je samo do telefona i cigara. Majka je počela da dovodi starijeg unuka kod nas i da ga čuva po ceo dan, a planira i mlađeg. Od plača i galame ne mogu da učim a ni da funkcionišem normalno, jer većinu vremena ih ja cuvam. Nmg da se preselim kod dečka jer i on studira i ne radi, a ni ja ne mogu da se zaposlim jer tek tada ne bih završila faks. Roditelji većinu novca daju snaji i bratu, dok ja jedva imam za lekove za štitnu i insulinsku. O izlascima da i ne pričam. Svaki savet da ovo izdržim bi mi pomogao❤️