Mislim da je najgora stvar na svetu koja može da ti se dogodi disfunkcionalna porodica. Samo Bog zna koja je snaga potrebna detetu da posle svakodnevnih svađa ode nasmejan u školu. Da živi pored majke koja nema nijednu lepu reč ni dobromanameran savet, koja te psihički i fizički uništava godinama. Oca skoro da i ne poznajem, nije želeo da provodi vreme sa nama. Sa 30 godina sam postala asocijalna, nesigurna, bez nade u ljubav i neki lepši život. Ne pravite decu ako se ne volite i ako ne planirate da im pružite bezuslovnu ljubav! Sve ostalo je promašaj!
Imamo dijete godinu i koji mjesec staro. Stvarno je jako živahna i nema mira. Danas mi se otela iz ruke i pala pa smo išli da zašiju. Ja sam bila van sebe kad sam vidjela ranu i šivanje. Muž mi zvonca kako se to dogodilo a on prvi ne provodi 24 sata u danu sa njom kao sto to radim ja. Dođe sa posla, malo se igraju i onda ona ide spavati. Nije mi drago što se to dogodilo ali kao da sam ja htjela da ispadne tako. Krivo mi je samo što se to njemu nije dogodilo, ovako ja ispadam pred njim i pojedincima loša mama.
Mnogo me nervira danas što za svaku situaciju govore da im je trauma, što za svaki tužni period govore da je depresija, anksioznost iako u većini slučajeva nije. To su ozbiljne dijagnoze koje ne možete sami sebi prepisati. Izgubila sam neke ljude u poslednje vreme, težak mi je period psihički, ali ne mogu sebe nazvati depresivnom samo sam eto tužna jer sam u teškom periodu. Danas gledam devojka kaže ima traume jer je deca nisu kao malu zvala na rođendane. To nije trauma nego loš deo života, negativna stvar preko koje se pređe, a i ne moraš u sve biti uključena ako se ljudima prosto ne sviđaš, to sam znala kao devojčica još. Ne vrti se svet oko vas, ne možete svaki loš period ili lošu stvar nazivati traumom. Zna se šta su traume, veliki stresori u životu od kojih ne možete normalno da živite, imate flashbackove i slično. Mislim da se tako samo potiskuju ljudi sa pravim problemima i ljudi koji stvarno imaju problem, glupo im bude da traže pomoć. Mislim da sve to tako stvara još veći problem i naštećuje.
Kod nas kad kažeš da voziš samo potpuno trijezan ljudi misle da je to jer se bojiš policije. Iskreno zaboli me d*pe za policiju ali ne bi si nikada oprostio da sudjelujem u nesreći ako sam pio, pa makar i ne bio kriv.
6ta sam godina medicine i ostalo mi je još 6 ispita do kraja, od kojih je 5 relativno lakših, i jedan teži. Nedavno saznam da sam trudna. Da li je pametan izbor prekinuti trudnoću ili nastaviti? Podršku muža i porodice imam, ali opet mnoge misli su tu. Imam obaviti staž koji traje par mjeseci i možda ću morati nadoknaditi staž ako profesori ne dozvole da nadoknadim u toku te akademske godine, što bi produžilo moj "očekivani" tok studiranja za nekih 5-6 mjeseci.
Ništa gore nema od životinjskih nagona kod ljudi. Po mom mišljenju svaka osoba koja je opsednuta sexom, mora da se leči. Džaba ćete sad pisati ono 'ti nemaš sex pa te ne zanima, ti ovo, ti ono', smešni ste, nije vam to nikakav odgovor. Svaka normalna osoba voli sex, ali vala, vi što bi se po deset puta dnevno i ne možete bez one stvari ste za neke lekiće.
Prošlo leto me je momak ubeđivao da odemo na letovanje u njegovu “vikendicu”, kako ju je on opisao, umesto na more. Jer eto, jeftinije je. Navodno se radilo o nekoj lepoj i uređenoj kući, u lepom mestu (poznata banja). Kad smo došli tamo meni je odmah pao mrak na oči — u pitanju je bila stara, oronula kuća sa jednom funkcionalnom prostorijom (nije dovršen sprat), u kojoj su ranije živeli njegovi baba i deda. A mesto je bilo neko zabačeno selo bez ijedne žive duše, 20km od banje, a do najbliže prodavnice se pešačilo pola sata. Nije bilo tople vode, niti signala, ali je zato kuća bila prepuna paukova, bubašvaba, stonoga i ostalih insekata. Ja ne znam kako sam uopšte uspela da provedem 10 dana tamo, jer imam ogroman iracionalan strah od buba. I što je najgore, momak se svakodnevno “ljutio” na mene jer za tih deset dana nisam bila nešto naročito raspoložena za vođenje ljubavi. A najgore od svega, ostala sam sa njim i nakon toga. Ne znam zašto.
Imam drugaricu koja je po struci frizer, nije joj to primarno zanimanje već radi kući neke frizurice, pramenove i sl. Nismo najbolje drugarice ali čujemo se često, posećujemo porodično, deca su sličnog uzrasta pa se igraju. Pošto joj je sin mlađi od mog 6 meseci sve stvari i igračke sam joj davala. Pre nekih mesec dana smo izašli na večeru koju je moj suprug platio, ponudili su se da plate svoj deo ali smo odbili jer tako funkcionišemo sa prijateljima, ne gledamo sve kroz dinar, danas platim ja sutra ćeš ti. Pre nedelju dana mi se udavala sestra, moja frizerka mi je otkazala frizuru 7 dana pre jer je otišla na bolovanje. Pozvala sam tu moju drugaricu i pitala je da mi ona uradi frizuru. Pristala je i nakon završetka sam pitala šta sam dužna. Naplatila mi je 3000. Nisam tome pridavala značaj, svakako sam planirala da platim frizera, međutim drugi ljudi kada su čuli da mi je naplatila su ostali u šoku i svi to osudili. Zanima me mišljenje drugih ljudi, da li sam ja luda i naivna ili je po vam ok što je naplatila?
Imam drugaricu koja mi je kuma, sestra, brat, ma sve, savršeno prijateljstvo bukvalno traje 20 godina. Suprug i ja smo imali veliku krizu i s moje i s njegove strane. Jedina osoba kojoj sam se mogla izjadati je kuma. I tako jednom pita kako sam, ja roman i na kraju napišem izvini ali nemam kome. Taj priod je bio zaista turbulentan dok smo se suprug i ja pomirili s nekim stvarima. I tad mi kuma napiše pisaću ti kasnije na poslu sam. Kad sam skontala da je prošlo 5 dana da mi ništa nije odgovorila rastužila sam se. Izgladila sam sa suprugom svađu i odlučili smo se više truditi oboje, ali mi je u glavi da bi ja našla 5 min za nju i pored posla od 24h ako znam da prolazi kroz težak period. Evo, zove me nakon 5 dana, kaže sama je kući pa da pozove kad ne zna odgovoriti. Ne znam, i dalje sam tužna jer sam shvatila da možda ipak na kraju imamo samo sebe i ono “uzdaj se u se i u svoje kljuse”. Nekako me baš povrijedilo. Možda je zaista zaboravila odgovoriti ali kako zaboraviti na drugaricu kad znaš šta prolazi.
Ukoliko želite da uništite nekoga ko vas zapostavlja, koga morate da jurite i pored koga se ne osećate lepo, samo prekinite da ulažete energiju u njega i nađite novog. Radi provereno, od naizgled nedodirljivog dovodite ga do plačljivog koji vas moli da mu se javite. Tada vas naravno neće zanimati, pa samo nastavite da izbegavate i blokirajte svaki pokušaj komunikacije.