Muškarci i žene, kada neko odugovlači sa brakom godinama jer "nisu spremni", to je tačno jer i nisu spremni, ali sa vama. Zato se i dešava da nakon dugih veza, odjednom prekinu istu i ostave vas a onda čujete da su samo par mjeseci kasnije u braku i već čekaju i dijete.
Ništa gore nema od ljudi koji izađu u grad sa društvom pa se grebu cijelu noć za piće i još naručuju ture a neki l šalju piće ribama za susedni sto. Ako nemaš para da okreneš makar jednu turu za sebe i društvo, sjedi kući.
Žena sam od 29 godina i dalje ne znam da li želim brak i decu.
Bolje biti prevarena žena nego ljubavnica. Ljudi na prevarenu ženu koja oprašta gledaju sa saosećanjem, ne može zbog dece, voli ga, finansijski joj sve pruža, dobar je prema njoj samo, eto takvi su muškarci. A ljubavnice su one koje se ponižavaju, ne vole sebe, pristaju na mrvice, glupače koje se nadaju razvodu, stići će ih kazna jer uzimaju tuđe.
Njegova cura mu stavila komentar na slici "moj". Ja joj na to odgovorila "naš". Raskinuli su.
Upravo sam naišla na video gdje žena govori da je nemoguće raditi u kolektivu gdje su sve žene i nema muškaraca. Ja sam slično mislila, dok se nisam zaposlila. Završila sam mašinstvo, krenula sam raditi kao jedina djevojka u kolektivu od još 6 muškaraca i jedina sam bila magistar. Najviše zla sam vidjela od kolega koji su bili sa mnom u kancelariji tj. od muškaraca. Toliko ljubomore, zavisti, podmetanja nogu, cinkanja u životu svom vidjela nisam. Kolegice iz drugog odjela su shvatile koliko me sabotirraju pa su me u određenoj mjeri branile, koliko su mogle. Jedan kolega je slagao poslovođi na mene da sam rekla da ništa ne radi, drugi je bio ljubomoran i nije dao čak na telefon da se javljam, treći pričao gazdi kako sam nesposobna kad je zapravo vidio koliko znam i mogu, četvrti išao po firmi i ismijavao se, zajedno s kolegama iz pogona samo da me ocrni jer mi nije mogao naći drugu manu vezanu za posao itd. Ima svega i kod žena, al meni su više prisjeli muški definitivno.
Gotovo sve drugarice su u dugim vezama, većina ima i decu ili čeka dete. Osećam se toliko usamljeno, jer sam došla u situaciju da bukvalno nemam sa kim da popijem kafu, prošetam, a o putovanjima tek da ne govorim koliko ista nisu izvodljiva. Imamo po 30 godina i znala sam da će kad tad doći ovaj trenutak, da se tada menjaju prioriteti ali opet mi je teško. Ja nekako čitav život nemam uspeh u tim vezama. Posao mi ide, ali ljubav ne. Osećam se mnogo loše i da bukvalno gubim sve ljude oko sebe, jer se više ne uklapam u način života koji oni žive.
Radim kao konobar u restoranu i kada se svađaju oko računa uvijek uzmem od onoga na kome vidim da je imućniji.
Ne zovem ljude na svoju slavu koji istu ne slave, a vole da ide kod drugih da se najedu i napiju. Nisam budala i neću dozvolite da me budalom mufljuzi prave, mnogima sam u lice rekao jer me pitali zašto ih ne zovem, a ostale zovem? Ja kažem, jel slavite vi slavu? Pa ne, ovo ono moj deda nije slavio bla bla, a ja odgovorim epa kad kreneš da slaviš i pozoveš me, uzvratiću ti rado.
Najveće g*vno u životu sam pojela što nisam slušala starije koji su mi govorili da ne tražim oca detetu već da sebi prvo nađem muža koji će postati otac mog deteta.