Poštujem sve ali da li ljudi koji imaju pse u stanu shvataju koliko smrdi kod njih? Oni su tu i navikli su se. Takođe znaju da se ljute kada im neko stavi do znanja da ne želi da ide kod njih jer ne želi da se napuni dlaka i ne želi da mu pas izbalavi čistu garderobu. Kada odete na selo, tamo ćete retko kad videti da pas ulazi u kuću, a ljudi na selu znaju sa životinjama. I najbitnije, pas nije zamena za dete. To je zaista degutantno.
Moj muž je stariji 20+ godina od mene. Roditelji su to od početka prihvatili jer su videli koliko me voli a sestra je uvek imala neke podrugljive komentare. Na početku braka mi je rekla da imamo još par godina pre nego mu postanem negovateljica. Odgovorila sam joj da ću mu rado biti i negovateljica ako treba jer je to moj muž kog volim. Desilo se da sam par meseci bila teško bolesna, hvala Bogu sad je sve u redu. Za to vreme, muž me je gledao 24/h, bdio danonoćno nada mnom. Nikad mi za ove godine nije lošu reč rekao a kamoli nešto gore. Sestru muž, njen vršnjak inače, ostavio nakon porođaja jer se ugojila i nisu mogli da imaju sex odmah. Normalno da ne likujem ali dobro se sećam svih njenih komentara, kako mi je muž deda, kako to neće potrajati, kako me verovatno nijedan mlađi nije hteo pa je on bio daj šta daš. I uopšte se ne osećam loše što me zabole du*e za njenu situaciju i što sad kuka jer je morala kod roditelja da se vrati.
Ja mojoj majci nikad nisam bila dovoljno dobra. Ona je od onih koje stalno kritikuju a nikad ne pohvale i kažu lepu reč. Završavam studije i živim odvojeno od njih, ali gledam da joj pomognem u obavezama oko kuće kad god mogu. Kad dođem kući, skuvam ručak, oribam, obrišem prozore, šta god treba ali nikad hvala samo neka primedba da nije dovoljno dobro. O čemu god da pričamo, samo mi protivreči, pred familijom me prekida u sred rečenice i vidno ne poštuje. Ne odobrava što sam odužila studije (na medicini sam), ne sviđa joj se moj izbor momka. Sve ovo me čini tužnom.
Nisu mi jasni ljudi koji govore da je siromaštvo dobro.
Imam 21 godinu i zarađujem 1700 evra mesečno.
Radim kao majstor moler gipsar, u početku sam bio pomoćni radnik učio sam zanat dok nisam postao majstor. Mogu da priuštim mnogo toga. Vozim dobar auto, putujem, imam novu odeću, obuću, jedem kvalitetnu hranu.
Evo da riješim i to muškarcima. Žena sam i tokom menstruacije imam bol u leđima, stomaku, rijetko glavobolju, mogu izdržati ali postoje žene koje ne mogu ustati iz kreveta koliko im bude loše, mučnina, vrtoglavica, bol u stomaku, promjene raspoloženja, glavobolja, to traje par dana prije menstruacije i tokom nje. Nije to izgovor već realnost. Najgore je, kao ja sad, imati i grip i menstruaciju.
Koliko su odvratne one osobe koje pišu kako je ružno postati roditelj u nekim starijim godinama. Šta vas boli uvo?! Neko je godinama pokušavao i mučio se da se ostvari kao roditelj. Ako je Bog odredio da neko npr dobije dete sa 50, ko ste vi da komentarišete kako će to dete ostati siroče, kako će to dete u školi da prolazi, kako ovo, kako ono. Neki svesno ostave dete u dom, abortiraju itd, pa se to retko osudi, a ovo vam je 'strašno'. Znate li vi koliko mladih ljudi ode, jel garancija da će neko biti živ za par godina od kad dobije dete? Nije. Isto tako, ne možete vi pričati kako ovi ljudi neće dočekati da dete pođe u školu i ostalo. Odvratni ste.
Ne treba meni porno zvezda da me postavi na svoje mesto.
Meni treba devojka koja zna spontano da uživa u odnosu, bez stida i gadljivosti.
Da mi ne glumi ženu sa viškom testesterona, kako je ona samostalna i može sve sama, jer takve uglavnom ostanu same i same se zadovoljavaju svojim igračkama.
Muškarci, ako vam je muka da izdržavate dete i egoistični ste – nemojte da pravite decu uopšte.
Nisu mi jasni ovi ljudi koji nakon 10-15 godina zajedničkog života i dvoje, troje dece reše da naprave svadbu. Ona obuče belu venčanicu, a pored nje troje dece🤣.
Nekako mi je bzv što se sve tako okrenulo, nigde veze. Zna se - veza, veridba, venčanje, pa onda deca.
Smatrajte me staromodnom, ali to je moj stav. 😁
Bože koliko su bolesni roditelji u današnje vreme. Ne vode računa o deci, samo se takmiče sa drugima, decu forsiraju da budu neki 'naučnici' i pametnjakovići, teraju ih na sport koji oni ne žele itd. Posle se čude kad se deca otrgnu kontroli i kad polude od tolikih pritisaka. Time samo štetite deci, silom ništa dobiti nećete. Svoje želje i frustracije lečite na deci.