U vezi sam dve godine, i sve je savršeno, idilično, on je dobar, džentlmen, ima hemije, ljubavi, strasti, svega...jedino što živi u inostranstvu i ja bi morala da se preselim naravno tamo, pre njega sam bila u dugoj vezi gde je nestalo svega toga, bili smo kao najbolji prijatelji, i kada dođe do sexa bila sam u fazonu ako baš mora, u poslednje vreme stalno razmišljam da se pomirim možda bolje sa bivšim, jer bar ne bi morala da menjam mesto boravka, ovde mi je porodica, prijatelji, a i razmišljam možda ako bi imali decu, porodicu, možda bi bilo drugačije i možda taj sex ne bi bio toliko bitan...
Devojka mi je dalmatinka. Iako je ponekad ne razumem šta priča, obožavam je.
Ubjedljivo najgluplji tip obuće su one papuče agsice, kao kućne papuče. U kom vremenskom periodu se ono nosi? Gledam juče curu ispred mene nosi ih a pete joj gole, 4 stepena, hladan vjetar a ona ono sr..anje nosi. Totalno bacanje para.
Imam svoju kuću, svoja kola, dva svoja posla, svoje pare. I dalje čekam onu koja će nešto da pridonese sem one stvari u vezi. Aj ćao.
Glumim da volim njegovo dete, ali ustvari ga ne podnosim.
Samo želim da nađem dečka da delim s nekim život. Muka mi je više od ove usamljenosti.
Upamtite, radne kolege su vam kolege, a ne prijatelji. Na kraju je uvijek bolje držati to sve na distanci...
Totalni sam propalitet a ne uzbuđujem se oko toga što je najgore, volim svoj život!
Šef je počeo da se sprda sa mnom. Nabacuje mi neke kolege. Ne znam odakle mu pravo da se meša u moj privatni život. Mene njegov život ne interesuje. Izašla sam iz duge veze i zaista ne želim ništa vezano za to. Zašto ljudi ne gledaju svoja posla?!