Kad prođe ova zima, nadam se da će roditelji urazumiti svoju djecu i zabraniti im da hodaju u čarapama i papučama, jer tako liče na Čehe i Nijemce kad dođu na Jadran, a nikako nije kul to što lijeni Amerikanci nisu u stanju normalno da se obuku kad izađu u prodavnicu. Ne znam samo odakle našoj djeci da se prime na taj idiotski trend.
Došla je nova kolegica, trebala sam joj objasniti dio vezan za program. Sve sam joj fino objasnila i dala da vježba. Nakon nekoliko minuta me pitala može li jednu opciju povezati s drugom, gdje sam joj objasnila kako da uporedi i vidi da li funkcioniše, jer ja trenutno nemam vremena da provjerim. Na sve to, gospođa se našla uvrijeđena što sam rekla da nemam vremena da provjerim tu mogućnost i odbrusila odvratno riječima: "Pa nisam ti ni tražila". Više nisam htjela ništa da joj objašnjavam detaljno, pustila sam joj da se snađe i pita nekog drugog. Kasnije sam saznala da je u firmu došla stranački, a ja sam nakon dva mjeseca dobila otkaz, jer planiraju da me ona zamijeni. Koliko čujem, ne ide joj baš najbolje, ali je meni drago da nemam više veze s tom firmom i da sam krenula dalje.
Savet za muškarce kad prilaze devojkama - nemojte odmah muvanje, lepa si, sviđaš mi se itd - ja sam uvek dozvoljavala kontakt onima neposrednim koji bi prišli sa rečima "kako ste vi lepo i zabavno društvo, mogu ja sa vama?" Probajte opušteno i bez izliva emocija i obožavanja.
Intuicija mi bukvalno uvek kaže šta treba da uradim i uvek je u pravu.
Molim da me neko osvesti. Samo nemojte da osuđujete. Dosta mi je što samu sebe osuđujem.
Ostavio me je iznenada, kaže upoznao sam nekoga. Takav sam slom doživela, to mi se nikada u životu nije desilo.
Elem, znamo se 2 god.
Oboje smo imali brakove koji su bili pri kraju. Oboma trajali po 17 god.
Moj brak je bio gotov već pre 15 god, živeli smo kao cimeri, ja se predala deci i kući. Drugo ništa.
I upoznam njega, totalno neplanski.
On još uvek isto sa njom, ali je imao drugu i ona se zato iselila, ali je i dalje dolazila kući.
Pokušali su ponovo, ja podržala, jer porodica je porodica.
Nisu uspeli. Kod mene je situacija tako i tako kao da živim sa bratom.
Dugo tražim stan, jer su preskupi i nisam još radila puno radno vreme.
Sa njim sam o svemu pričala, viđali se redovno, ne onako kako bi želeli, ali minimum 1x nedeljno i onda odjednom-upoznao sam nekoga ..
Videli smo se, pričali, kaže da ga je moja ljubav ugušila i to što još nisam našla stan, a ja ga baš našla i ćutala, zbog iznenađenja...
Trebalo bi da se uvede pravilo,kada se trazi radnik-radnica obavezno da piše i iznos plate, a ne ovako pošalji cv, pa zovi pa dođi pa tek onda kažu iznos. Možda meni ne odgovara ta cifra, što bih trošila i svoje i njihovo vreme. Ovako lepo napišu ti vidiš, aha odgovara, ovo ne odgovara i ćao. Svakako svi radimo za tu platu, naravno da je bitan iznos, doduše i kolektiv al to je druga tema.
Dopisujem se kratko sa jednim momkom. Malo stariji od mene, deluje mi ok. Zimus mu se kao i meni okončala veza. Njegova je trajala više godina, moja znatno kraće. Oboje tražimo nešto što je smisleno i ozbiljno. Priča teče u solidnom redu. Kad iz neba pa u rebra napiše: ,,Moram nešto da ti kažem, što ti nisam rekao". Mislim se: ,,Šta je sad? Dobro ne može biti uz tu najavu. Ženu nema, ali možda ima dete... Ma nema, rekao bi mi tako važnu stvar". Stiže naredna poruka: ,,Imam dete od 4 godine". Opa, mićo! Veli on: ,,Trebalo je ranije da ti kažem, ali onda ne bismo ovoliko pričali". Ajde?! Zar je još vremena trebalo da prođe da bih saznala da je roditelj? Nećemo se više čuti. Ne zato što ima dete. Neka je dete živo i zdravo. Bitno da je tip dobar otac. Međutim, laži ne trpim. Od koga god, kad god. A ukoliko priču koja nije čestito ni počela zasnivaš na lažima, čemu se mogu nadati kasnije. Adio. Generalno nisam ljubitelj net poznanstava. Evo i zašto.
Muž je imao kredit na svojoj garsonjeri i pisao je testament na mamu ako mu se nešto desi. Kad smo se venčali garsonjera je prodata i novac dat za 20% učešća za zajednički stan na oba imena kredit. Dobili smo dete a svekrva napada da se na nju opet piše testament ako se nama nešto desi, jer mi naše dete ne poznajemo, ne znamo kakvo će biti u budućnosti a njen sin nju zna i treba da ide testament stan na nju dok dete ne odraste i vidimo kakvo je. Inače ona ima 74 godine, udovica već 20 godina i ubeđena je da će kao i njena majka doživeti 96. Ja sam lukava i namazana što sam ga ubedila da proda garsonjeru i da imam pola stana na svom imenu. Nemam reči koliko je nemoguća postala da smo zbog nje došli do tačke pucanja i pred razvod..
U mojoj obitelji se dosta stvari radilo radi reda. Npr, idemo kod strica, "budi fina, igraj se sa djecom, pazi jako šta pričaš, znaš kakvi su" 100 uputa. A nisam željela jer sam uvijek osjećala kako sestre i mene bas i ne vole. I stvarno je tako bilo, danas s njima svi ne pričamo. Stric je egoistični kreten a i strina je zla, kao dijete to osjetiš. Sada sam udana, imamo malu djecu. Muž i ja smo rekli prekinuti to "moranje" naših obitelji. On nikad nije imao blizak odnos sa bratom a danas nemaju kontakt. Svi imamo obitelji ali muž ne želi ići tamo a ni djecu mješati u to, tako da ne znamo njihovu djecu a ni oni našu. Ne želimo djecu učiti odnosima radi reda. Muževi roditelji smatraju da to nije normalno i žele druženja. Sva sreća pa živimo daleko ali opet svaki puta kada dođemo uvijek pitaju da idemo tamo. Mislim uvijek u sebi tako kako ste odgojili djecu da se vole tako vam je, 40g poslije bi popravljali stvari pa ne ide to tako. I sad smo im mi "ludi", evo ne shvaćam.
Najteži trenutak u životu mi je bio kada sam osvestila da je većina ljudi na ovom svetu veoma ograničenih intelektualnih sposobnosti. Dobro ova planeta i postoji ko je naseljava.