Ne razumem mlade ljude koji bruse svoje zdrave zube i stavljaju krunice. Ti veštački zubi im u 99% slučajeva izgledaju kao konjski, i uopšte im ne stoje spram face.
Nikada mi neće biti jasne žene koje nakon porodiljskog odsustva pljuju po firmi koja ih nije vratila na radno mesto.
Pa šta je ta firma trebala da radi godinu i više bez vas? Našli su nekog da popuni vaše mesto. Nađite drugi posao i gotovo!
Jedva čekam da se zaposlim i da konačno priuštim mami sve što poželi. <3
U pedesetim sam (žensko) i seks (u braku) nikad kvalitetniji i strastveniji!
Danas sam se porodila, malo prije samog termina pa je zbog toga i beba nešto manja od 3kg. Zadovoljna sam kako je sam porođaj izgledao. Kad me svekrva nazvalala da čestita i pita kako sam prošla dodala je komentar: “mala je beba, zato se nisi nešto ni napatila”. Ostaviću ovo ovdje..
Devojke trebaju da razumeju da uopšte nije seksi kada imaju mnogo sala sa utegnutom odećom pa da izgleda kao da su krupne mišićave i zategnute. Prosto je ružno kada krenu da forsiraju to kao svoju lepotu (krenu da slikaju kao provokativne slike, pa zategnu farmerke da im se sve ocrtava, pa ogroman deklote). Fujčina.
Delim pare random ljudima na ulici jer ih imam na pretek i ne znam da ih vrednujem.
Kada sam išla u srednju školu profesorica je rekla da svatko u svoju bilježnicu opiše svakog učenika anonimno a onda će ona to sve pročitat i na jedan papir napisat sve o toj osobi. Znala sam da me ne vole, proživljavala sam vršnjačko nasilje, niko sa mnom nije htio sjedit, govorili su da sam ružna i smrdim. Kada je došao red da profesorica pročita o meni nije htjela jer je ružno i pitala je zašto je toliko mrzite ona o nikom ništa loše nije napisala. Kada smo išli na izlet i maturalnu ja nisam išla jer nitko sa mnom nije htio sjedit i družit se, iako je prošlo 10 godina od srednje škole to me boli.
Draže su mi slušalice na žicu, ne koristim ove bluetooth.
Uvek završim sa momcima koji bi brak i decu i misle da sam ja dobra prilika za to, a ja se toga užasavam. To su sve bili dobri i fini momci, ali ja sam toliko istraumirana time šta je sve moj otac radio mojoj majci i kakve smo stresove sve ona i mi deca preživljavali da nikad zaista nisam poželela to. Trudila sam se, mislila sam doći će vremenom, ali nije. Već mi je 35 i nemam ni najmanju želju imati porodicu. Ironija je što svi ti momci misle da bih bila dobra žena jer kuvam, čistim, lepo zarađujem, brižna sam i uvek sve mogu sama. A ja sam takva jer se nikad ni na koga nisam mogla osloniti i morala sam apsolutno sve sama i to je najveći razlog zašto ne želim tu dodatnu obavezu. Na kraju sve padne na ženu, i opet nikad nije dovoljno dobra.