Još malo pa 43. Kad pre. Stalno hoću da se promenim, da smršam, da krenem da vežbam, da nađem novi posao. I ništa. Tapkam u mestu. Kako da se pokrenem?
Kao mala sam nagovarala drugu decu iz komšiluka da se ljubimo i mazimo.
Kad vidim muškarca sa burmom, odmah znam da mu je žena karakondžula.
Voleo sam da bušim gume deci na biciklima pre 15-20 godina.
Ostala sam bez posla nakon porodiljskog odsustva. Osećam se poniženo i diskriminisano.
Voljela bih biti jedna od onih djevojaka koje jedu jako malo. Imam kolegicu koja kada smo u menzi i obrok je npr. riža s nekim umakom, ona pojede jedva polovicu, dok bih ja bez problema mogla pojesti cijeli svoj obrok i dio njezinog. Jednom sam bila u McDonald’su, cijeli dan nisam ništa jela jer nisam stigla, pa sam naručila veliki pomfrit i burger. Za stolom do mene sjedile su dvije djevojke koje su bile baš onako mršave i primijetila sam da su obje naručile najmanji meni nuggetsa. Bilo je i situacija kada sam s dvije kolegice išla u menzu, uzela jedan obrok te dodatni komad mesa, jer sam bila gladna i cijeli dan provela na fakultetu, a jedna mi je tada rekla: „Ti si baš gladna.“ Oduvijek tako jedem i nikada nisam bila debela, no problem je što danas jedem isto kao i prije, a kretanje mi se jako smanjilo, metabolizam usporio i dobila sam nekoliko kg. Kada gledam druge djevojke, često se osjećam manje ženstveno naspram njih, jer ja volim svu hranu, gurman sam i hedonist.
Drug je slavio rođendan u kafiću. Celo veče je blenuo
u telefon, njegov brat se smorio, ovaj drugi sa devojkom bleji samo sam ustao i rekao idem kući žurim. Atmosfera muk. Moja baba kad je umrla atmosfera je bila bomba za ovo, čoveče rođednan ti je nismo na saučešću?!
Poznajem ženu koja je već pet godina u braku i uzela je muževljevo prezime i sve, ali mi je baš komično kad vidim da je on taguje na storijima a ono još stoji njeno devojačko prezime u korisničkom. Ne znam ali meni lično je to nepoštovanje, nekako mi je glupo da se udam sutra, uzmem njegovo prezime i ostavim svoje... Baš mi neki postupci ljudi nekad nisu jasni.
Imam averziju prema pokojnoj svekrvi koju nisam ni upoznala, kad je moj muž spomene, odmah mi izaziva neku nelagodu. To nije moja želja, iz priče verujem da je bila jako dobra žena, kao čovek, kao radnik i domaćica. Da li je to produkt viševekovnog ubeđenja da se svekrve i snajke ne slažu, ne znam, ali znam da ne bih živela sa svojim mužem niti bila sa njim, da je ona živa.