Meni treba žena koja je borac, lavica. Koja je hrabra i odvažna u svojim odlukama. Koja, kada odluči da se uda, to i uradi. Kada odluči da rodi, rodi. Koja polomi čašu i to bez drame.
Ne želim mamin pekmez koji stalno kuka i žali se. Ne želim igru suza, tišine ili gaslajta. To je nezrelo i toksično.
Treba mi žena koja zna šta hoće, koja stoji čvrsto, koja voli bez manipulisanja. Ravnodušna prema trivijalnim igrama, ali sposobna da voli snažno i potpuno.
Kad smo sami u četiri zida da gori, da je vatrena od strasti od ljibavi moje opijena, moja ljibav zna da opija.
Moji poljupci na njoj da ostaju ko pečat da zna čija je.
Da ne može svaki jazavac, glavić, šintar, konobar, emigrant, šef nabavke, klinac, da misli da može da je ima.
Da se ne hvali onim čime bi se svaka poštena cura trebala stideti, da je neko prskao i gde, to za ženu nije plus.
Nije problem da izađeš da se družiš, da izbaciš sliku, da otputuješ sa curama negde, ali sve u granicama normale, da poštuješ sebe, mene, porodicu.
Mogu imati svakog kojeg hoću sem onog kojeg zaista želim…
Zdravo, zanima me da li ste se susretali sa mladim osobama koje su ,,zastarelot balkanskog mentaliteta” što se tiče odnosa muškarca i žene? Skoro sam doživela da sam morala da napustim momka kog sam zaita iskreno volela, jer kad god nije bilo po njegovom nazivao me je zaista najgorim uvredama za ženu….. Morao je sve da zna i morali smo apsolutno sve raditi zajedno, doslovno se ljutio ako mu kažem idem sa svojim najbolji prijateljem na kafu, kog je i upoznao i rekao da je super momak i čak je dozvolio i da mi rođendan prođe u celodnevnim suzama zbog toga… E sad zašto vas pitam vezano za mentalitet, mislim da će mi doživotno u glavi odzvanjati njegovo ,,da znaš ti kako je moja baba gledala mog dedu”….
Muž je bio na porođaju, ali i nije. Razlog je taj što se unesvjestio i toliko mu je loše bilo da su ga stavili u drugu sobu na infuziju.
Kako mrzim kad se obradujem nekoj osobi i vidim da se ona meni uopšte nije obradovala. Osećam se toliko izdano.
Zaljubila sam se u kolegu s posla. On oženjen, ja udata. Počela sam ga izbjegavati, ne komuniciram s njim, ponašam se kao neka čudakinja, nemam koncentracije na poslu. Mislim da njega dan-noć. S druge strane, plače mi se kad god pogledam muža, grize me savjest. Najradije bih mu sve rekla, izvinjavala se do beskonačnosti. Ne znam kako mi se ovo desilo. Kako da me prođe, kakoooo???
Ljubomorna sam na ljude koji imaju posao sa slobodnim vikendima, dok ja imam sedmično jedan slobodan dan, svaku drugu nedelju slobodnu kada sam druga smena i slobodan radni dan kada sam prva smena. Kad ne radiš subotom i nedeljom mnogo je lakše se organizovati, odmoriti, isplanirati neki izlet, putovanje itd. Nema mi ništa crnje nego kad moram raditi nedeljom. Aj subota i nekako, ali nedelja haos, dok svi negde idu sa svojom porodicom ili prijateljima, ja moram da radim. Em što jedan dan slobodan nije uopšte dovoljan da se odmorim, em kad me uhvati na početku sedmice (npr sa nedelje na ponedeljak), tačno mi je muka. Mesecima već tragam za poslom koji bi mi više odgovarao ali bezuspešno. Možda nekom ovo zvuči neozbiljno, ali ništa mi ne znači ako zarađen novac ne mogu potrošiti na iskustva, a za iskustva mi je potrebno više slobode, jer upravo zbog takvog radnog vremena sam mnoge stvari propustila. Svakako i dalje imam nadu da će mi neki takav posao iskočiti.
Nedavno smo muž i ja uzeli prvog psa, a imam kolegu na poslu koji voli pse, trenira, vodi na izložbe i sl. Pitala sam ga za par savjeta oko dresure, on mi odgovorio, sve OK. I sretne me jučer na hodniku i pita me: “Kako je kuja?” Ja odgovorim da ide na bolje, ali da je dosta tvrdoglava i da joj treba puno puta ponavljati. Danas me zove šef na razgovor, kolegica nas čula i prijavila da smo tračali nekog u firmi i nazivali pogrdnim imenima. Jedva čovjeku objasnili da se radi o kuji kao psu, ne karakternoj osobini.
Koštao sam roditelje oko 35k evra za osnovne i master studije ekonomije i biznisa na prestižnom fakultetu u inostranstvu i tek onda shvatio da me ne interesuje da radim u kancelariji i idem po konferencijama i da bih radije da održavam imanje na selu koje imamo. Moji su pobesneli što neću ostati gde sam studirao i naći jako dobar posao, ali ja bih radije da živim na selu, radim napolju i imam svoj mir. Dali su mi ipak plac i zemlju i godinu dana da od toga napravim biznis svojim rukama i znanjem koje sam stekao. U suprotnom me isključuju iz nasledstva i zabranjuju da koristim bilo koji stan i kuću koje poseduju. Poželite mi sreću da mi pođe za rukom...
Kao klinka sam izgubila nevinost za 15 godina, očekivala sam to mnogo boljim događajem nego što je bilo, posle sam rekla "nikad više" za par godina koje nisu jako duge od tog perioda sam spavala s još 4 muškarca, ni sa kim nisam osetila strasti, bila sam mlada, glupa, naivna. Prvi put sam mislila da se tako veza održava, devojke ne radite to. Sad sam u dužoj vezi, par godina, udajem se uskoro. Ali nisam spavala s tim dečkom, i dalje je to dete u meni. Verenik je divna osoba, školovana, finansijski stabilna, verujem mu ali više ne bi to. Iako mi se nekad zatraži, zaćutkam to u sebi i progutam.